Umro Mile Mrkšić

Beta, Tanjug, RTS   | 16. 08. 2015. - 21:50h  izmena vesti 09:02h

Bivši komandant vojske Republike Srpske Krajine general-major Mile Mrkšić preminuo je juče u zatvoru u Portugalu, gde je služio kaznu za ratne zločine počinjene u Vukovaru, javio je RTS.


Mrkšića je 2007. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara 20. novembra 1991.
 
Njega je taj sud 1995. godine optužio da je zajedno sa Miroslavom Radićem, Veselinom Šljivančaninom i Slavkom Dokmanovićem odgovoran za masovno ubistvo više od 260 lica na Ovčari, nedaleko od Vukovara.
 
Dobrovoljno se predao Hagu 2002. godine, a suđenje mu je počelo 2005. i trajalo dve godine.
 
Beogradski mediji juče su preneli pismo Mrkšićeve ćerke u kom se navodi da je Mrkšić teško bolestan i da je porodica 31. jula zatražila od Haškog tribunala i nadležnih ministarstava u Srbiji da ga pusti na privremenu slobodu radi lečenja, ali da nisu dobili odgovor.
 
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić najavio je u subotu da će 17. avgusta zatražiti da Mrkšić, koji se od 2012. godine nalazi na odsluženju zatvorske kazne u Lisabonu, bude hitno pušten radi lečenja u Srbiji.

"Razgovarao sam sa suprugom Mrkšića i ambasadorom Srbije u Portugaliji. On je ozbiljno bolestan i u ponedeljak ću tražiti da se iz humanitarnih razloga hitno pusti na lečenje u Srbiju", rekao je Ljajić Tanjugu.
 
Mile Mrkšić je rođen 1947. godine u Vrginmostu, a kao oficir JNA učestvovao je u borbi za Vukovar 1991. godine.

Nakon te bitke za Vukovar unapređen je u general-majora JNA, a kasnije je postao vrhovni komandant Srpske vojske Krajine maja 1995. godine. On je penzionisan nakon poraza krajiške vojske avgusta 1995. godine.

Mrkšić je optužen 1995. zajedno sa Miroslavom Radićem, Veselinom Šljivančaninom i Slavkom Dokmanovićem pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji kao odgovoran za masovno ubistvo više od 260 lica na Ovčari, nedaleko od Vukovara.

On se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 15. maja 2002. godine i istog dana je prebačen u pritvor.

Suđenje je počelo oktobra 2005. godine, a 27. septembra 2007, sudsko veće Haškog tribunala osudilo je Mrkšića na 20 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara 20. novembra 1991. godine.


Izvor: Blic

Pokoj duši  nepravedno osuđenom generalu 

spokoj dusi i vjecna slava mu....

Nek su ti srecne rane junace...

Почивајте у миру, господине генерале. Судили су Србима као и нацистима после WW2, а не виде невиђено усташство које је задње две деценије на врхунцу на Балкану, око Србије.

Хашки оптуженик - највећи чин и највеће одликованје у Српској Војсци.

Ово може опуштено да буде српска песма:

Еј, љубе моја, мога ока вило,
Иду дани, оде година,
Еј, да уза ме, није твоје тело,
И да су ме браћа издала.

Суде ми, зато што своје волим,
Волим највише,
Што сам бранио моје најдраже.

Суде ми, душмани, моја љубе али не знају,
Да је истина,
Вода дубока.

Еј, децо моја, вите гране моје,
Послушајте шта вам говорим,
Еј, ко не љуби и не чува своје
Божјег лица неће видети.

Pocivaj u miru, neka ti je laka zemlja!

E Srbijo, Srbijo, ne postujes ti nista svoje, posle kukamo sto nemamo heroje. Koji ce nam, kada ne znamo da ih cenimo.

General ispraćen bez vojnih počasti

Bivši komandant vojske RS Mile Mrkšić sahranjen na Lešću. Na sprovodu nije bilo ni marša ni srpske zastave na kovčegu.



BIVŠI komandant Vojske Republike Srpske general-major Mile Mrkšić sahranjen je na beogradskom groblju Lešće. Srpski general umro je tokom odsluženja kazne Međunarodnog suda za ratne zločine, u Lisabonu, pre 13 dana, a sahranjen u svojoj domovini - bez državnih počasti, bez vojničkog marša i srpske zastave na kovčegu.

Poslednji pozdrav i počast generalu Mrkšiću odali su članovi najuže porodice, supruga Đurđa, ćerke Svetlana, Jelena i Marija, brat Gojko, kao i mnogobrojna rodbina, prijatelji i kolege.

Osim dugogodišnjeg saborca i kolege iz Garde i Korpusa specijalnih jedinica, Miodraga Panića, koji je održao govor, na Lešću bili su i mnogobrojni penzionisani generali Vojske Jugoslavije, Srpske vojske Krajine, Vojske Republike Srpske, kao i bivši načelnici Generalštaba Vojske Jugoslavije Branko Krga i Dragoljub Ojdanić.

Sahranu je organizovala Mrkšićeva porodica, uz pomoć penzionisanih kolega preminulog generala. A, kako kažu, unapred se znalo da za haške optuženike nema državnih počasti i niko iz državnog vrha nije ni očekivan.

- General Mile Mrkšić verovao je da će nakon odsluženja dvotrećinske izdržane kazne biti oslobođen - rekao je general Panić. - Nažalost, sa tim uverenjem preminuo je samo mesec dana pre očekivane slobode. A preminuo je jer je država Srbija, koja ga je poslala u Hag, zaboravila na njega. Isto tako zaboravio ga je i Haški tribunal. Kao da su želeli da umre da se ne bi oglašavao po pitanju nejasnoća oko dešavanja u Vukovaru, u Hagu i zatvoru u Lisabonu. Te nejasnoće će kad-tad biti razjašnjene.

Delove teksta, koje je generala Mrkšić napisao 1995, na Lešću je pročitao general Panić:

- Sa gardijskom brigadom pokušao sam da zaustavim mračne sile, upozoravajući tadašnje Predsedništvo SFR Jugoslavije i tadašnji Generalštab JNA, a pošto su se svi oni našlu u lažima i prevarama, bio je izveden puč unutar vojnog vrha - napisao je general Mrkšić. - Nije priveden kraju i već je bilo kasno. Vulkan je proradio, lavina se izlila i više stradanje i smrt nije bilo moguće sprečiti... Ako je ratnih zločina i bilo, treba ih tražiti izvan strukture JNA.



OPROŠTAJ OD RATNOG DRUGA

PRIJATELjI i kolege, drugovi sa Korduna i iz zavičajnih udruženja, ratni drugovi, u prisustvu porodice, oprostili su se od generala Mrkšića i na komemoraciji ujutru u prostorijama SUBNOR.

- Imao je planove kada izađe, ali ga je prerana smrt sprečila - rekao je general Mile Novaković. - Video je šta se sprema i pokušao da spreči, ali bilo je kasno i gardsijska brigada bila je upućena u Vukovar. I nisu srpski tenkovi kretali na Hrvatsku, već je gardijska brigada išla da pomogne gladnim i žednim vojnicima.

Izvor: Novosti

  Umro čovek koji mi je bio "ratni komandant".Sudeći po poslednje 2 Novakovićeve rečenice ( "Video je šta se sprema i pokušao da spreči, ali bilo je kasno i gadsijska brigada bila je upućena u Vukovar. I nisu srpski tenkovi kretali na Hrvatsku, već je gardijska brigada išla da pomogne gladnim i žednim vojnicima.") , krenuo u pomoć valjanom (kasnije i odlikovanom) čoveku koji mi je kao gušteru bio komandant.
  Poštujem,ali mi je i dalje teško da o oficirima JNA mislim naročito dobro.

To bi isto napisao i svaki ustasa, kao i musliman izbosne, realno.

 
Otkud znaš da nisam neki od tih ? Muslidža,verovatnije - ne brijem se i ne padam ničice pred prasećim pečenjem.Odrasti, čoveče.