Umro Boris Jeljcin

Moskva -- Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin umro je danas u Moskvi u 76. godini života, javljaju satelitske TV stanice pozivajući se na Interfax.

Jeljcin je bio predsednik Rusije u dva mandata, a nasledio ga je Vladimir Putin. Uskoro opširnije.

---

Boris Nikolajevič Jeljcin (rus. Борис Николаевич Ельцин, Jekaterinburg, 1.2. 1931. - 23.4.2007.) bio je ruski i sovjetski političar, poznat kao jedan od glavnih arhitekata raspada Sovjetskog Saveza, odnosno prvi predsjednik nezavisne i demokratske Rusije, za čijeg je mandata Rusija prošla kroz najteže razdoblje tranzicije i političkih nemira, te iskusila sveopće ekonomsko, političko i vojno slabljenje.

Jeljcin je u svakom slučaju istorijska ličnost. Prvi demokratski izabran predsednik (vladar) u istoriji Rusije. Nikada u ruskoj istoriji narod nije birao svog vladara, svi vladari su bili apsolutistički diktatori, prvo carevi posle komunistički diktatori. Jeljcina je u dva mandata izabrao ruski narod. Boris je u svom mandatu napravio nekoliko krupnih grešaka, u spoljnoj ali i unutrašnjoj politici, prvenstveno jer se mnogo oslanjao na svoje korumpirane savetnike, za razliku od Putina koji krupne odluke donosi samostalno.
Otišao je čovek koji je napravio prekretnicu u celokupnoj ruskoj istoriji i poveo Rusiju u novom smeru, za ruski narod potpuno nepoznatom, u smeru demokratije i tržišne ekonomije.

da, videli smo na B92
evo:


kakva stoka neotesana.
nemaju ni malo stida.
mrtvog coveka da ismevaju,.
stvarno su govna...najbolji su, ali su ipak govna...

ovo nigde nema.
boli mene za jeljcina, ali ovo je previse

Umro Boris Jeljcin
Đ.BILBIJA – B. VLAHOVIĆ, 23. april 2007

PRVI predsednik postsovijetske, demokratske Rusije - Boris Nikolajevič Jeljcin - umro je iznenada u ponedeljak u elitnoj moskovskoj Centralnoj kliničkoj bolnici zbog progresivnog otkazivanja srca i drugih vitalnih organa - saopštio je Sergej Mironov, šef Medicinskog centra pri administraciji predsednika Rusije, koji je godinama bio i lični lekar preminulog kontroverznog lidera kome je istorija namenila glavnu ulogu u likvidaciji i SSSR, i KPSS, i KGB, i "Perestrojke" Mihaila Gorbačova.
Prema rečima Mironova, smrt Borisa Jeljcina - koji je 1. februara napunio 76 godina, i ostao u ruskoj istoriji prvi i zasad jedini šef države koji se dobrovoljno povukao iz Kremlja (31. decembra 1999) - "nastupila je u ponedeljak 2007. u 15,45 po moskovskom vremenu". Agonija, kako je precizirao, započela je tako što je Jeljcinu "iznenada stalo srce", a pokušaji reanimacije nisu urodili plodom.


"CAR BORIS"
U ruskim medicinskim krugovima ovakav Jeljcinov kraj ne smatra se nimalo iznenađujućim, s obzirom na to da je "car Boris", kako su ga simpatizeri često popularno nazivali, 5. novembra 1996. godine, u Moskvi, pod prismotrom čuvenog američkog kardiologa Majkla Debejkija bio podvrgnut višečasovnoj izuzetno složenoj operaciji srca. Tom prilikom - a dogodilo se na samom startu njegovog drugog predsedničkog mandata - bilo mu je ugrađeno pet baj-pasova.
Šef ruske države Vladimir Putin, kojeg je Jeljcin tek iz četvrtog pokušaja odabrao za svog naslednika (prethodno je pokušao sa Sergejom Stepašinom, Sergejom Kirijenkom i Jevgenijem Primakovom), njegovoj supruzi Naini i kćerkama, telefonski je izrazio "najiskrenije i najdublje saučešće". A Putinova Press služba je istovremeno podsetila da su on i Jeljcin pre godinu dana u Kremlju održali zajedničku konferenciju za štampu i da je novi lider, zamoljen da oceni svog prethodnika, izjavio:
"Upravo u to vreme kada je Boris Jeljcin bio na čelu Rusije, naš narod je dobio najvažnije - slobodu. To je njegova ogromna istorijska zasluga."


PARLAMENTARNI PUČ
Mnogi Rusi i danas žive u uverenju da bi SSSR možda opstao (bar još koju godinu) da je za njegovim kormilom, umesto mekanog i neodlučnog Mihaila Gorbačova, bio Boris Jeljcin koji se 1993. godine, kada se njegov režim suočio sa tzv. "parlamentskim pučem", nije libio da prolije i krv svojih političkih protivnika. Utoliko je, verovatno, indikativnije i značajnije što je saučešće Jeljcinovoj porodici u ponedeljak - među prvima - izrazio i Gorbačov.
"Da, među nama je bilo razmimoilaženja, čak velikih, što se odrazilo i na događaje u zemlji, ali u ovim trenucima - posle vesti o smrti Borisa Nikolajevića - ja razmišljam samo o tome da smo obojica želeli samo dobro svojoj zemlji i svome narodu."
U telegramu saučešća eks lider "Perestrojke" napisao je i ovo: "Shvatam koliko je veliki vaš bol i saučestvujem u gubitku koji vam ništa ne može nadoknaditi. Boris Nikolajević je sa vama prošao veliki i teški životni put, život ispunjen ogromnim radom, naprezanjima i brigama zbog potrebe da donosi odgovorne odluke koje su uticale na život mnogih ljudi."


RUSKA EVOLUCIJA
Koliko su Amerikanci sve nezadovoljniji narastanjem ruske ekonomske i vojne moći pod Vladimirom Putinom, pogotovo njegovom ambicijom da Moskva ponovo vodi potpuno samostalnu spoljnu politiku, toliko su bili zadovoljni Borisom Jeljcinom koji im je gotovo u svemu "išao niz dlaku". Stoga je u Moskvi kao nešto potpuno očekivano, ne samo kao dug diplomatskom protokolu i dobrim nekadašnjim ličim odnosima, primljen telegram saučešća Džordža Buša - Starijeg sa ovim rečima: "Boris Jeljcin je bio moćan lider sa kojim je bilo veliko zadovoljstvo raditi. Ja sam ga uvažavao, smatrajući dobrim prijateljima i njega i njegovu očaravajuću ženu Nainu.
U ovom kontekstu, nije bez značaja ni okolnost da je uticajni američki ministar odbrane Robert Gejds, koji je u vreme Jeljcinove smrti razgovarao sa Putinom u Kremlju, odmah po okončanju pregovora izjavio: "Želim da izrazim svoje simpatije i saučešće narodu Rusije. Jeljcin je bio važna figura u ruskoj istoriji. Niko u Americi neće zaboraviti kako je on stajao na tenku pred Belim domom (zgrada u centru Moskve u kojoj je u vreme pomenutog "parlamentskog puča" zasedao ruski parlament, a danas je zvanično sedište Ruske vlade). On je bio važna figura u evoluciji Rusije."


PRVE REAKCIJE

Boris Tadić, predsednik Srbije
- Predsednik Republike Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, građanima Rusije i porodici povodom smrti Borisa Jeljcina.
"Molim Vas da primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti prvog izabranog predsednika Rusije Borisa Jeljcina", poručio je između ostalog u telegramu predsednik Tadić.


Viktor Černomirdin, bivši ruski premijer:

- Bolno sam primio vest o smrti Borisa Nikolajevića Jeljcina, prvog predsednika Rusije. Jeljcin - to je cela jedna epoha i s njim je povezana cela epoha. On će biti zapamćen kao utemeljivač Rusije kao demokratske države, sa kojim je naša zemlja prešla na drugi put istorijskog razvoja. Istina je: pravili smo greške, ali se mi nismo bojali da ih pravimo, pošto se greške mogu ispraviti.

Toni Bler, premijer Velike Britanije:

- Boris Jeljcin je bio izvanredan čovek. On je shvatio nužnost demokratskih i ekonomskih reformi u Rusiji i nije se bojao da ih zaštiti. On je odigrao životno važnu ulogu u odlučujućem momentu istorije Rusije.


Genadij Zjuganov, lider Komunističke partije Rusije, protivkandidat Jeljcinu na predsedničkim izborima 1996:

- Kao pravi patriota i znalac kanona ruskog života i pravoslavlja uzdržaću se u ovim trenucima od bilo kakvih komentara o političkom delovanju Borisa Jeljcina. Nijednu dobru reč o njegovoj politici nemam, a ružne u momentu njegove smrti ne želim da izgovaram.

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evrokomisije:

- Jeljcin je bio ključna figura u procesu demokratskih preobražaja u Rusiji. On je pomogao, uprkos mnogobrojnim problemima, da se zbliže Zapad i Istok. Mi dobro pamtimo kako se on suprotstavio vojnom prevratu čiji je cilj bio da se Rusija vrati u diktaturu.


Izvor: Novosti

Umro Boris Jeljcin
Autor: FoNet - Beta | 23.04.2007 - 17:24



Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin umro je danas u 77. godini života, saopštila je pres služba Kremlja, a prenela ruska novinska agencija RIA Novosti.
Uzrok Jeljcinove smrti je, prema saopštenju direktora Kliničko-bolničkog centra Kremlja Sergeja Mironova, progresivna srčana insuficijencija.
- Danas, 23. aprila u Centralnoj kliničkoj bolnici, u 15.45 po lokalnom vremenu, umro je prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin - kazao je Mironov, dodavši da je smrt nastupila usled uznapredovale srčane slabosti, budući da mu je 1996. godine, nakon nekoliko srčanih udara, izvršena operacija na srcu.

EU, SAD i NATO odali priznanje Jeljcinu
Evropska unija i NATO odali su priznanje bivšem ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu, kao osobi koja je premostila hladnoratovske podele i Rusiju otvorila prema Evropi.
- Veoma smo bili tužni kada smo čuli vest o smrti Jeljcina, koji je gledao u Evropu i Rusiju otvorio prema Evropi - izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer u pauzi ministarskog sastanka EU u Luksemburgu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da je Jeljcin bio "velika ličnost i u ruskoj i u međunarodnoj politici, veliki borac za demokratiju i slobodu i istinski prijatelj Nemačke".
- Njegov doprinos razvoju odnosa između naše dve zemlje nikada neće biti zaboravljen - rekla je Merkelova.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer takođe je pozdravio Jeljcinov doprinos u prevazilaženju nasleđa iz perioda hladnog rata i stvaranju novih odnosa između Rusije i NATO-a. Zato će, prema njegovom mišljenju, Jeljcin ostati upamćen u istoriji kao čovek koji je smenio komuniste s vlasti 1991. godine i postavio Rusiju na put reformi.
Američka Bela kuća saopštila je da je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio istorijska ličnost i izrazila saučešće njegovoj porodici.
- On je bio istorijska ličnost u periodu velikih promena i izazova za Rusiju. Izjavljujemo saučešće gospođi Jeljcin, porodici i ruskom narodu - izjavio je portparol Bele kuće Gordon Džondrou.
Britanski premijer Toni Bler izjavio je da je bivši ruski predsednik bio izuzetna osoba koja je imala "ključnu ulogu u ključnom trenutku" u istoriji Rusije.
- S tugom sam primio vest o smrti bivšeg predsednika Jeljcina - rekao je britanski premijer.
I predsednik Srbije Boris Tadić uputio je telegram saučešća porodici, građanima Rusije i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
- Molim Vas da primite izraze najdubljeg saučešća povodom smrti prvog izabranog predsednika Rusije Borisa Jeljcina -naveo je Tadić u telegramu saučešća.

Dan žalosti i sahrana 25. aprila
Zbog smrti Borisa Jeljcina, predsednik Vladimir Putin odredio je 25. april Danom žalosti, saopštio je večeras Kremlj.
Jeljcin će biti sahranjen 25. aprila na moskovskom Novodevičjem groblju, gde su sahranjeni mnogi ruski velikani. Građani će, kako je navedeno u saopštenju, moći da se oproste od svog prvog predsednika u hramu Hrista spasitelja.

Biografija prvog ruskog postkomunističkog predsednika
Boris Jeljcin ostaće, baš kao što su i njegove kolege istakle, upamćen kao čovek koji je smenio komuniste s vlasti 1991. godine i postavio Rusiju na put reformi. S druge strane, ostaće upamćen i kao državnik koji je pokrenuo rat u Čečeniji i slao tenkove na svoje političke neistomišljenike.
Jeljcin je ušao u politiku početkom 1980-ih. Prvi politički uspon ostvario je nešto kasnije, 1985. godine, kad ga Mihail Gorbačov pozvao u Moskvu. Kritikujući rad Komunističke partije, kojoj je inače i pripadao, često je dolazio u sukob sa neistomišljenicima, tako da je 1987. bio istreran iz Politbiroa. Međutim, svega dve godine kasnije, osvojivši skoro 90 odsto glasova Moskovljana na izborima, Jeljcin se vraća na velika vrata. Najveću popularnost među Rusima stekao je 1991, kada je sprečio državni udar protiv tadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova.
Za predsednika Rusije izabran je 1993. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Tu dužnost je obavljao do 31. decembra 1999. godine, kada je podneo ostavku, a na mesto vršioca predsednika imenovao Vladimira Putina. Tokom dva mandata, pokušavajući da stvori slobodnu tržišnu ekonomiju, sproveo je ekonomske reformame koje su stvorile ogromne klasne razlike, koje su milione Rusa učinile siromašnim.
Jeljcin nije tolerisao postupke svojih političkih suparnika - 1993. godine izveo tenkove na opozicione poslanike. Najveći neuspeh doživeo je pokretanjem rata u Čečeniji u decembru 1994, u kome je poginulo stotine hiljada ljudi.
Prvi postkomunistički predsednik ostaće, za nas, upamćen kao prvi čovek Rusije u vreme kada je NATO bombardovao Jugoslaviju.

Izvor: Blic

foto

Slava mu!!!

aj neka mu je laka zemlja

 

Otac gladne demokratije
Branko Vlahović, 24. april 2007

Od stalnog dopisnika MOSKVA
Ako se ostave po strani izjave u duhu one hrišćanske rečenice "o mrtvima sve najbolje" kao i preterano posthumno hvaljenje Borisa Jeljcina kao političara i čoveka dve ocene koje su se često u utorak i u ponedeljak ponavljale su zaista neosporno tačne: on je bio i ostaće istorijska ličnost i drugo upravo je u njegovom periodu vladanja promenjen život svim građanima Rusije. Vreme je najbolji sudija pa će se tek dati prava ocena da li je Boris Jeljcin zaslužio mesto među ruskim velikanima ili će, čak, biti zapamćen kao negativna ličnost.
Jer, velika većina Rusa preko noći je postala puka sirotinja samo zato što su Jeljcinovi reformatori pravili brutalne ekonomske eksperimente i privatizaciju koja je dobila neviđene lopovske dimenzije. Je li SSSR mogao da krene u promene sistema kao Kina putem reformi i tako izbeći haos koji je nastao sada može samo da se teoretizira.
Jeljcin je bio čovek koji je promenio političko mišljenje tek u drugom delu života. Kao pravi komunista dobio je orden Lenjina. Iz Sverdlovska, industrijskog grada na Uralu je gde je zapamćen kao izuzetni komunistički čistunac prebačen je na veću dužnost u Moskvu.
Dva provincijalca, otac perestrojke Gorbačov i Jeljcin se nisu podnosili, ali su u jednom bili slični - voleli su da ih na zapadu hvale kao očevi ruske demokratije.
Jeljcinu je bio životni cilj da sruši Gorbačova, pa je 8 decembra 1991. dogovorom u Beloveškoj pušči, državnom odmaralištu ostvario san i postao prvi čovek samostalne Rusije.
Kakvu su štetu napravili Jeljcin, Šuškevič (Belorusija) i Kravčuk (Ukrajina) najbolje govori da je izvan granica Rusije u jednom danu ostalo više od trideset miliona Rusa. Sovjetska privreda se stvarala po integraciskom principu. Raspadom države mnoge fabrike nisu znale šta i za koga da rade. Na postsovjetskom prostranstvu je nastao pravi haos. Zavladala je beda i otimačina najbrutalnijeg tipa.
U vreme Jeljcina je pokradeno sve što se moglo pokrasti, dok se istovremeno stvarao mali sloj "oligarha" koji su postali prebogati i za zapadne uslove. Bilo je to u vreme "vaučerne privatizacije" započete 1992. godine. Milijarder Boris Berezovski i njemu slični dolazili su u Kremlj kad su hteli i čak počeli da vode kadrovsku politiku.
Jeljcinovi simpatizeri ga opravdavaju da on jedno vreme nije ni vodio državu, jer je prečesto bio bolestan i pijan. Za istoriju to zaista nije opravdanje. Njegovi bliski saradnici pričali su o šou-programima koje je pravio "ded" kako su oni zvali Jeljcina. Kad bi popio za njega nije važio protokol. On je na večeri posle nekoliko čaša jednom počeo da "svira" drvenim kašikama po ćelavoj glavi tadašnjeg predsednika Kirgizije Akajeva.U Nemačkoj je pijan dirigovao vojnim orkestrom, a po povratku iz SAD nije mogao da izađe iz aviona u Irskoj, jer je bio toliko pijan da nije mogao da stoji na nogama.
Ko je čitao memoare američkih političara koji su sa njime sarađivali mogao je da se uveri kako su se pijanom Jeljcinu smejali iza leđa.
Što se tiče "uspeha" kod kuće ne treba zaboraviti da je upravo Jeljcin u oktobru 1993. raspustio Vrhovni sovjet Ruske federacije, a kasnije je dao i komandu da će se iz tenkova gađa "Beli dom".
On je naredio da se krene u rat u Čečeniji. U novembru 1994. Jeljcin je poverovao tadašnjem ministru odbrane Gračovu da će sa dva desantna bataljona srediti pobunjenike. Ni Jeljcinu ni Gračovu tamo niko nije poginuo, pa zato i nisu mogli da do kraja osete cenu svojih zabluda.
Oni kojima je Jeljcin pomogao da ostvare svoje ciljeve sada ga hvale i tvrde kako je on bio otac ruske demokratije. Koliko je to tačno vreme će pokazati. Međutim ako ima čak i istine u tim ocenama onda se mora reći da je on bio otac "gladne demokratije" jer je dve trećine stanovništva bilo na ivici preživljavanja.
Jedina neosporna Jeljcinova odluka je bila da za svog naslednika krajem 1999. izabere Vladimira Putina koji je uspeo da izvuče zemlju iz ambisa. Treba će, ipak, dugo vremena da se dovede u red to što su u relativno kratkom periodu napravili Jeljcin i njegovi najbliži saradnici...

VIRUS IZ REKE JORDAN
Boris Jeljcin je posle povratka iz Jordana i Izraela gde je bio od 25 marta do drugog aprila u Moskvi počeo da se oseća jako loše. Pokosio ga je neki virus. Lekari kažu da je putovanje iz moskovske zime u toplu zemlju za organizam takvog srčanog bolesnika bio veliki stres. Virus je otežao rad srca i Jeljcin je pre nekoliko dana bio dovezen u centralnu kliničku bolnicu gde mu ni najbolji moskovski doktori nisu mogli pomoći.
Jeljcin je bio na Crnom moru i tamo se odmarao sa suprugom Nainom. Bio je na i mestu gde je po predanju u reci Jordan bio kršeten Isus Hrist. Lekari mu nisu dozvoljavali da uđe u vodu pa je Jeljcin samo umio lice i oprao ruke u reci Jordan.
Moskovski kardio-hirurg Rinat Akčurin koji je 1996. operisao Jeljcina kaže da se Jeljcin poslednjih godina osećao relativno dobro. Ipak, bolest je napredovala.
Ljudi koji su dobro znali jeljcina tvrde da se on posle operacije brzo oporavio jer je prestao da pije votku.
Vernik pod starost
Protorej Georgij Studenov koji je krstio Jeljcinove unuke i bio sa njime u dobrim odnosima tvrdi da je on naučio da se krsti pod stare dane.
-Boris Nikolajevič je kao dete bio kršten ali kod nas u hramu mi je rekao da se tu prvi put prekrstio.

NAŠA DELEGACIJA

BEOGRAD (Tanjug) - Sahrani bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, koji je umro u ponedeljak u Moskvi, u ime Vlade Srbije prisustvovaće ministar policije Dragan Jočić i ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović, rečeno je u Vladi Srbije.

Izvor: Novosti