Umišljeno ružne



Žene koje se stalno posmatraju u ogledalu često pogrešno nazivamo taštim. Verovatnije je da boluju od dismorfičnog poremećaja, što je stručni naziv za umišljenu ružnoću. Taj se poremećaj dijagnostikuje kod onih koji su preterano kritični prema vlastitom izgledu iako nemaju uočljiv nedostatak.

Najčešće sporne tačke su lice i koža, a slede grudi, stomak i gležnjevi. Ko ima umišljenu ružnoću, pati i uskraćuje sebi druženja, obrazovne i poslovne prilike jer predviđa porugu i odbijanje. Umišljena ružnoća vrlo često rezultira poremećajem u ishrani ili estetskim operacijama za koje okolina ne vidi razlog. Jedna operacija najčešće "traži" još zahvata, ali retko donosi duševni mir. Novija istraživanja otkrila su da neka područja u mozgu onih koji pate od ovog poremećaja reaguju drukčije nego što je uobičajeno. Najobičnije stvari i prizore njihov mozak stoga tumači kao stres. Dr Ketrin Filips, autorka knjige "The Broken Mirror" (Razbijeno ogledalo), tvrdi da se dismorfični poremećaj širi zbog toga što nas mediji i modna industrija svakodnevno bombarduju slikama o savršenosti.

– Što više neko posmatra slike savršenih uzora i što se više upoređuje s tim prizorima, to se lošije oseća – smatra Filipsova.

Lepe, a misle da su ružne

Vilinski mršava glumica Kira Najtli sebe vidi drugačije:

– Nažalost, ja sam dvostruko teža i viša od većine devojaka koje se takmiče za uloge. Ponekad mislim da ne bi trebalo još dugo da radim ovaj posao.

I zgodna Viktorija Bekam opterećena je navodnom neprivlačnošću:

– Toliko toga mi se ne sviđa na mom telu. Ne volim kosu, pupak, stomak i nokte. Grozno izgledam bez odeće, koža na stomaku mi je mlohava i nemam nikakvu stražnjicu.

Uma Turman takođe je mrzela svoje telo, ali pomoglo joj je vežbanje borilačkih veština:

– One su me ponovo izgradile i sada se osećam mnogo samopouzdanije.

Studije pokazuju da između 0,7 i dva odsto žena i nešto manje muškaraca pati od ovog poremećaja. Često se javlja u sprezi s depresijom i anksioznošću.

Evo nekoliko simptoma ovog poremećaja:

1. Osećaju se odbojnim, neprivlačnim i nelepim.

2. Svakodnevno više puta proveravaju svoj izgled i upoređuju razne delove svog tela s tuđim.

3. Izbegavaju da se prikazaju na jakom svetlu ili iz određenih uglova kako njihovi "nedostaci" ne bi došli do izražaja.

4. Nedostatak skrivaju odećom, šminkom ili držanjem.

5. Često propuštaju druženja iz straha od podsmeha.

6. Ozbiljno razmišljaju o tome da odu na estetsku operaciju, možda čak i više njih.

Lepota dolazi iz unutrašnje sigurnosti

Kod umišljene ružnoće ne pomaže šminkanje ni dijeta nego je potrebno postići unutrašnju sigurnost. Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija pokazala se uspešnom na duži rok. Većina isprobanih antidepresiva takođe umanjuje patnju koju oboleli osećaju, ublažavajući im osećaj neprivlačnosti i potrebu da menjaju nešto na sebi.

Izvor: Gradjanski list