Umete li da primite kompliment?

Suština je, zapravo, u tome da način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.

Autor: Vesna Brzev-Ćurčić
Izvor: magazin "ELLE"



O, da, sigurno znate sijaset različitih žena koje u standardnim situacijama reaguju apsolutno različito. Razmatraćemo ovde jednu, za žene vrlo uobičajenu priliku, davanje i primanje komplimenata. U rečnicima ćete naći različita tumačenja reči „kompliment“, od toga da je to izražavanje poštovanja rečima i pokretima do toga da „davanje komplimenata“ znači kazati nekome nešto što mu godi, ili pak udvaranje, čestitanje, laskanje.

Malo je verovatno da način na koji reagujemo na komplimente ima mnogo veze sa poznavanjem značenja reči. Mnogo je verovatnije da je to naša lična stvar, da je to način na koji izlazimo na kraj sa poimanjem sebe samih, sa onim kako smo sebe videli očima naših roditelja i drugih osoba važnih u našem životu i kako mislimo da nas drugi vide. Suština je, zapravo, u tome da način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.

Kada govorimo o komplimentima, zaista ih ima vrlo različitih kako po kvalitetu tako i po kvantitetu. Jedna stvar je reći nekome da ima dobrog frizera, a sasvim druga da je način koji je otkrio da obavi složenu hiruršku intervenciju bez prolivanja kapi krvi neverovatan uspeh. Naravno, niti svi imamo dobre frizere niti smo svi rođeni za neprevaziđene hirurge. Poenta je da se komplimenti ipak vrlo razlikuju po tome kome se i zbog čega daju. No, za vrhunska dostignuća čovečanstva postoje i vrhunske svetske nagrade.

Ako uzmemo u obzir da davanje komplimenata znači i čestitanje, onda bismo se složile da je i vrhunska svetska nagrada kompliment: „Pa, najbolji si i to je to“. Mladi bi rekli i „brate“, „majstore“, a onda i jednu još neverovatniju reč – „bruka“. Kažu „bruka koliko je dobro“, a pri tom misle da je to apsolutno najfantastičnija stvar. Ne razumem baš tu logiku, ali se trudim da budem u trendu.



Vratimo se malim stvarima, malim komplimentima i njihovom mestu u našim jedinstvenim životima. Teško mi je da klasifikujem načine reagovanja na komplimente jer mislim da to niko nije radio. E, sad, vidite. Ovo bi moglo da zvuči kao „traženje komplimenta“ tipa da sam se prva setila. Ali, naravno, nije to. Samo objašnjavam ideju. Dakle, ima žena koje prosto traže komplimente.

Tako deluju u celini, pojavom, stasom, osmehom, načinom na koji primaju komplimente kao da je to nešto što se podrazumeva. Druge žene nekada ovo komentarišu i kao narcisoidnost. Pa, ne bih rekla. Svi smo mi narcisoidni u nekoj meri, manje ili više. Da nismo, ne bismo bili živi. Dakle, to što neke žene mogu, smeju, znaju da izvuku kompliment, može da govori o njima kao o izuzetno sigurnim ženama koje svoje baterije pune upravo time što su i drugi svesni njihovih kvaliteta. Može da bude, ne mora da znači. Naime, neke od njih zapravo su vrlo nesigurne, ali su tokom života razvile neverovatne načine izlaženja na kraj sa sopstvenom nesigurnošću. Naime, one reaguju potpuno paradoksalno: sigurno, samouvereno, smelo, borbeno, dopadljivo. Ko bi rekao da se iza toga krije ono drugo, strepljivo lice? Neke su i zaista takve. Ne deluju nego jesu. Bitna razlika, golim okom nevidljiva. Ženama koje ovako primaju komplimente nije teško dati ih. Uvek su za njih spremne. Čak ih i očekuju.

Drugi tip žena misli da zaslužuje da u svakoj prilici bude pohvaljen, bez obzira na trud, postignuće, priliku. To prosto morate. Ako ne dobiju kompliment, znaju i da se naljute. Nešto kao maćeha u „Snežani“. Ljudi su „ogledalca, ogledalca moja... kažite na svetu najlepša je koja“. Pa ona, naravno. Takvim ženama komplimenti se daju preko volje.

Treći tip žena prima komplimente sa urođenom ljupkošću. Kažu „hvala“, to i misle, nemaju potrebu da izvuku još neku lepu reč. Svesne su sebe, svog stanja, izgleda, trenutka u kome im neko kaže nešto lepo. Prema sebi imaju realan odnos i ne možete ih prevariti ako niste iskreni. Njima je kompliment kao ogledalo koje ne skriva istinu.

U ovu grupu spadaju i one žene koje imaju meru u primanju komplimenata. Odgovoriće sa zahvalnošću, ali će negodovati ako neko nastavi da daje komplimente. Znaju da budu i duhovite. Ako im kažete da izgledaju sve lepše i lepše, sa smeškom će pitati da li to znači da ranije nisu bile lepe. I to onda nekako ljupko razoruža laskavce. Postaju svesne kada to više nije kompliment nego puko laskanje. Ili ako im neko kaže da izgledaju sjajno, pitaju da li tako ne bi trebalo da bude. Najduhovitije što sam čula izgovorila je pre nekog vremena jedna moja vršnjakinja. Pozirajući za grupnu fotografiju, vrlo opušteno je rekla: „Ma, slikaj. Ionako nikada neću biti mlađa i lepša.“ Zamislile smo se. A ona? Nastavila je da se provodi svesna tog trenutka.

Četvrti tip žena prima komplimente kao naredbu. Kažete im nešto lepo, one odgovore sa „znam“. Samo što ne stanu mirno i ne kažu „razumem“. U stavu im se čita da je primanje komplimenata jedna od ženskih dužnosti, pa se prema njima tako i odnose. Kompliment čuju mahinalno, pa na njega isto i odgovore.



Peti tip žena jesu one koje na kompliment odgovaraju sa „ma to sam kupila gotovo džabe“, „ma nije baš neka frizura“, „te cipele su od prošle godine“, „jesu mi deca dobra, ali koliko sam samo u njih uložila“, „deca ne liče na mene, lepa su na mog muža“, „umem ja i bolje“, „kolači mi baš i nisu neki“, „ma nije to ništa, to je samo moj posao“, i tako u nedogled. Dakle, šta god lepo da im kažete, one nađu nešto kao opravdanje za to što je dobro. Kao da se dobro ne podrazumeva i kao da su zbog tog dobrog one nekako krive. Koliko god se trudili, ne vredi. Ne znaju šta će s tim. Ne vole komplimente, ne raduju im se, „ne stoje im dobro“.

Šta je u osnovi svega toga? Opet se vraćam na način na koji smo podizane. Od toga da li je odnos naših roditelja prema nama bio autentičan, topao, podržavajuć, negujuć, kako su postavljane granice između onoga šta se sme a šta ne, koliko se i kako izlazilo u susret našim potrebama i koliko su one uvažavane kao punopravne i kada smo bile majušne, zavisi i kako ćemo se odnositi prema onom što je dobro, lepo, pametno, pošteno, kreativno u nama. Roditelji koji su umeli kritično i sa merom da podrže decu, razvili su u njima osećanje sigurnosti.

Oni koji su umeli pre da pohvale nego da kazne, da kažu istinu o tome šta je lepo a šta ne, istaknu dobro, podrže kreativno, ne rugaju se, ne ismevaju, ne ogovaraju decu sa prijateljima, ne kažu „baš ti je lepo“ a hvataju se za glavu kakvo je (od domaćeg zadatka do maturske haljine), razvijaju kod svoje dece meru, samostalnost u odlučivanju, balans, osećanje jedinstvenosti, smelost, težnju ka boljem. Takvi roditelji ne podstiču zavist nego zdravu kompetitivnost, hvale pobedu, ali ne po svaku cenu, uče decu da prihvate i poraz i da se trude da idućeg puta budu bolja. Deca im veruju, znaju da u njihovim rečima i postupcima nema laskanja, prevare, potrebe da se zaobiđe istina. Deca takvih roditelja znaju ko su i znaju kada im neko kaže da je toga svestan. To su žene koje znaju da prime kompliment na adekvatan način, da u njemu uživaju i one i onaj ko im ga daje. Zato što je istinit, jedinstven, makar i hiljadu puta bio izgovoren, namenjen samo njima i samo u tom trenutku. Tek tako kompliment ima značenje lepe reči i pohvale, a ne pukog laskanja. Stoga budimo i same vrlo obazrive kada nekome dajemo kompliment. Žene su kao lakmus papir, reaguju na neiskrenost. Onda se kompliment ne isplati nikome, zar ne?

• Davanje komplimenata zaista je umetnost.
• Primanje komplimenata takođe je umetnost.
• Kompliment je znak da je neko nešto primetio.
• Pojam „kompliment“ ne podrazumeva uvek iskrenost; nekad je i laskanje.
• Ako dajete kompliment, ne laskajte, pohvalite.
• Kada vam neko da kompliment, nemojte da se branite.
• Što ste prirodniji u primanju komplimenata, to će oni biti iskreniji.
• Ne tražite komplimente, pustite da oni sami stignu do vas.
• Kompliment se zaslužuje.
• Ako ste svesni sebe, bićete svesni i iskrenosti komplimenta.
• Naučite da se radujete komplimentima, od komplimenata se uči.
• Gotovo da nema žene koja je imuna na kompliment. A vi?

Izvor: B92

   Znam da ga primim i da uzivam u njemu! Neretko znam i sam sebi da ga udelim...