Naše društvo, uopšte gledano, obiluje konfliktima. Retko ćete sresti osobu koja nema dugačak spisak onih sa kojima ne komunicira ili komunicira samo oficijelno. A ako pokušamo da dođemo do razloga za prekinutu komunikaciju obično je u pitanju neka trivijalnost koja se, objektivno, mogla rešiti razgovorom.

Još je gora situacija kad su u pitanju odnosi u porodici između supružnika, a posebno oca sa decom. Obično se svako neslaganje pretvori u dugotrajne izlive buke i besa, svađe u kojima se kažu stvari koje stoje i koje ne stoje. Na kraji svi ostaju povređeni a problem nije rešen.

Pogledajmo sad civilizovani svet kome težimo. Jedno od osnovnih prava svakog pojedinca je da se izjasni o svom stavu i interesima. Od najranijeg doba u vrtiću deca se uče da rečima iskažu svoje potrebe ili protivljenje, a i da čuju tuđe razloge i argumente i da ih uvaže koliko god je to moguće. S druge strane vikanje i vređanje, naročito fizičko nasilje, u tim društvima se osuđuje.

Recimo: Prisustvovala sam lično sceni gde grana drveta iz jednog dvorišta raste u drugo i objektivno smeta komšiji. Kod Engleza komšija je uljudno prišao ogradi, pozvao vlasnika drveta i zamolio ga da granu iseče. Pošto je bila jesen dogovorili su se da će to učiniti čim opadne lišće ( što je i ispunio) is vi su posle par sati zajedno palili roštilj i pili pivo.
            Ista scena kod nas. Komšija upozorava da mu grana smeta, vlasnik drvrta mu na to odgovara psovkom. Videći da od odgovora nema ništa komšija seče deo grane u svom dvorištu. Posle toga vlasnik drvrta počinje rat santimetrom, seckanja svake travke, psovanje, provere položaja ograde, bušenje gume na kolima, i sve u svemu danas komšije vode rat kome se kraj ne nazire.

            U Engleskoj žena dolazi u loše uklopljenoj kombinaciji boja na posao. Koleginica joj otvoreno kaže da joj se ne dopada ta kombinacija i da bi joj lepo stajala neka druga (konkretno). Gospođa koja je loše složila boje se uopšte nije uvredila, naprotiv sa zahvalnošću je prihvatila savet.
            Ista scena kod nas. Koleginica dolazi na posao u loše kombinovanim bojama. Pola kancelarije se kliberi iza njenih leđa i ogovara kako je "operacija uspela" a na glas se "dive" njenoj novoj odeći. Samo jedna koleginica vrlo uljudno i pristojno joj ukazuje da je kombinacija previše napadna i smela. Da se neki elementi ne slažu. Na to sledi komentar "Ljubomorna koza" i od tad koleginice slabo da progovore po koju reč.

Jeste li zapazili slične primere i kako se nosite sa njima?

za pocetak, ne mislim da takvih primera kod engleza nema... 

a kod nas postoji i ona izreka da 'svaka rec ima rep' 

jesam primetio sam ovakve situacije ali mislim da ni u britaniji nije bolje

Iispada da su englezi otvoreni ljudi koji primaju kritike bez ikakvih problema, tj povredjene sujete, sto je van pameti, odnosno ispada da su balkanci susta suprotnost engleza. Stereotipno.

Mislim da problemi tog tipa postoje u svakom drustvu. Postoje ljudi koji tesko podnose istinu, koji su nesigurni, pa je glupo sljustiti im u lice da su se taj dan obukli katastrofalno. Postoje i suptilniji nacini da se to uradi.

Sto se mene tice, dok me neko ne pita za nesto, ja ne komentarisem. U svakom slucaju kazem iskreno sta mi se svidja i sta mi se ne svidja i ljudi koji me znaju su navikli na to. Ne kazem da je to najlaksi izbor; milion puta su me prozvali da sam 'okrutna' i sta sve ne, bas jer sam rekla istinu, ali me boli briga za to, zaista. Ko cijeni iskrenost, shvatice me. A u krajnjem i ne mora sto se mene tice.

I da, primer sjece grane i komentiranje necijeg oblacenja se po meni ne mogu staviti bas u isti kos. Covek je zamolio komsiju da odsece granu jer ulazi u njegovo dvoriste, on je to uradio jer je covek u pravu. Zalazi u tudji posjed, tu nema povredjene sujete. Ali kad dodje devojka drugoj devojci i kaze joj 'Znas, bas ti je bezveze ta kombinacija' , moogucnost povredjenog ega je mnogo veci i samim tim je veca zelja za konfliktom.

Toliko

Naravno nisam rekla da nema sukoba u recimo pomenutoj Engleskoj, nju najbolje poznajem. Ali zasigurno postoji bitno veći prag tolerancije i spremnosti da se kritika, tj primedba prihvati i razmotri, a ne da se doživi odmah kao povod za rat.

Mislim da je osnovni razlog toga u tome sto su ljudi ovde generalno nezadovoljni zivotom.
Da je ovde prosecna plata 2000E i normalna situacija u drzavi bilo bi drugacije.

ne bih se slozila da je stvar u novcu ,koliko ga imamo ,vec u jednoj opstoj kulturi,u kulturi lepog ponasanja i ophodenja.
u skoli nemaju deca prilike da nauce nesto o civilizacijskom ponasanju ,jer primeri koje dobijaju od ucitelja ,nastavnika,profesora govori sasvim nesto drugo.
u osnovnoj skoli kada su moja deca bila mala poceli su skolu ,strajkom tj protestom,oni imaju u nastavnicima lose primere da se do necega moze doci jedino svadom,pobunom ,oprostite ali to je sira socijalna sredina koju prvu upoznaju kada izadu iz vrtica .
zakljucak je jasan uteruj strah i svi ce te slusati ,gde je ovde lepo ponasanje i uvazavanje.
ja sam prosvetni radnik i ja imam decu koju treba izdrzavati,ali koju poruku saljem budite drski i imacete sta vam treba.
druga stvar je da ne postujemo nikoga ,ni tudu privatnost ,ni tude zelje.zivim u stanu ,u zgradi gde se ne postuje kucni red ,pa se u popodnevnim satima kucaju ekseri ,usisava ....pa gde je tu postovanje drugih ,ja cu raditi u svom stanu sta hocu i sta me briga za ostale
izgubili smo ljubav prema drugima ,sujetni smo,oholi...
ako imamo novca mislimo da posedujemo sve,jedino nam kulture fali
komunikacija i to dobra po meni znaci usrdnost ,uvazavanje sagovornika ,kao osobe,a mi ne zelimo da trosimo reci i prilazimo coveku sa omalovazavanjem

Dovoljno je procitati neke komentare sa  Nacionalistickog foruma i odmah je jasno kako treba da prodjemo jos koju evolucijsku fazu da bi dostigli neki pristojan nivo komunikacije 

i ovo je donekle tachno

ali i ovo...

Nije naravno rech o Englezima,ali iz mog ogranichenog iskustva sa njima,rekao bih da imaju (daleko) veci prag tolerancije za kritiku i srazmerno manji ego nego mi.

Stvar je pre svega u vaspitanju,nashi roditelji uglavnom uche decu (lichnim primerom) da su oni najpametniji,najsposobniji i "ko si ti da meni neshto seresh" stavu.

Znas kako, u vezi ovoga vezano za novac... Kada nemas para i jedva sastavljas kraj sa krajem pocinjes da se ponasas kao neka gladna zver. Koja ne razmislja vise o drugim lepsim stvarima(recimo i toleranciji u komunikaciji) jer ga materijalna situacija toliko opterecuje jer mu i sama zatvara mnoga vrata (mislim na kupovinu nekih lepsih stvari sebi i drugima i umno razvijanje placanje mnogih skupih fakulteta, tu stoji jos strah od padanja godine, jer ako dodje do toga krecu veliki problemi... I ako omoguce ti roditelji to placanje, sebe veoma zrtvuju...) i to sprecava coveka da napreduje u svakom pogledu, a pritom taj isti nas covek radi kao konj ceo dan. Naravno tu su prisutni jos mnogi strahovi, moras da budes prepametan, da mnogo toga znas da bi nasao posao sa kojim bi izdrzavao celu porodicu i njima obezbedio vecinu stvari koja im treba da bi se pravilno razvijala... Dok nase drugare Engleze bas zabole za mat. situaciju, mogu da se opuste i sa pristojnim poslom bez puno muke obezbede sebi bolji zivot od ove nase sirotinje... I naravno Englezi kao takvi imaju vise slobodnog vremena za druge stvari i naravno imaju vecu toleranciju jer ne brinu za hleb...
Znate i za onu nasu zavist prema drugome, jer je bolji i uspesniji, a zapravo i taj bolji vodi samo jedan normalan zivot koji skoro svaki Evropljanin vodi... Da ne pricam o nasoj drzavi koja se vise nista ni o cemu ne pita... Tolko ratova, toliko nasih mrtvih, rastavljenih zbog cepanja drzave... Gde bre da budemo tolerantni, to mozemo samo da odglumimo i to ako se dobro potrudimo...

I za kraj da se razumemo i drugi su netolerantni u komunikaciji, ali u mnogo manjim kolicinama...