Jednog dana pojavio se maleni otvor na cauri. Covek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muci, da bi izvukao svoje slabasno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir prestao da se pomera. Cinilo se da ne moze dalje. Zato je covek odlucio pomoci leptiru: uzeo je makaze i isekao cauru. Leptir je sa lakocom izasao. Ali imao je krhko telo i smezurana krila. Covek je nastavio da posmatra leptira ocekujuci da ce se svakoga trena krila otvoriti, povecati i rasiriti, kako bi podrzala leptirovo telo i osnazila ga. Medjutim nista se nije dogodilo! Leptir je ceo svoj zivot proveo puzeci okolo sa slabasnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo. Covek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da poteskoce kroz koje je leptir morao proci izlazeci iz caure osmislio Bog kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi caure da bude spreman da leti.

Ponekad su poteskoce upravo ono sto nam treba u zivotu...
Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka, osakatio bi nas. Nikada ne bi postali onoliko snazni koliko mozemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.

Trazio sam SNAGU...
I Bog mi je dao poteskoce koje su me osnazile.
Trazio sam MUDROST...
I bog mi je dao probleme koje je trebalo resiti.
Trazio sam BOGATSTVO...
I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.
Trazio sam HRABROST...
I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
Trazio sam LJUBAV...
I Bog mi je dao ljude kojima treba pomoci.
Trazio sam USLUGE...
I Bog mi je dao prilike.

Nisam dobio nista od onoga sto sam trazio... Ali dobio sam sve sto mi je trebalo.

Zivi zivot bez straha i suoci se sa preprekama i znaj da ih sve mozes savladati.

P.S. Hvala Pedji na prici, i beskrajno hvala Sanji na pomoci. Bez tebe tesko da bi bilo sta bilo dobro.
A dobro je, i bice jos bolje, i bice najbolje.

Znaci nije bio uzalud moj trud... e pa drago mi je!  

Lepa prica... ima poentu... trebali bi svi da naucimo nesto iz ovoga...

Da li je bilo uzaludno ili nije ne znam...
Ponekad mi se cini da je sav nas trud uzaludan, mozda mi se samo  cini, volela bih da mi se samo cini...
Eto juce mi se cinilo da je sve dobro, da ce biti jos bolje, a danas, mozda me ono vino opilo, mozda me ona muzika sludela, mozda su me poruke zavarale, ne znam... danas mi se cini da nikad vise nece biti kao sto je bilo, i da dobro nikako ne moze biti.... bice mi drago ako se varam....

hm... sama zakljuci da li zelis da bude kao pre i da li je to bilo dobro...
ja sam ti rekao, imas vremena, odluci sta god hoces ali kad odlucis reci mi...