Uspeo u Americi, u Srbiji - na čekanju

Fizičar Čedomir Petrović ime u naučnim krugovima stekao zahvaljujući otkriću i razvoju novih materijala vazanih za fiziku kondenzovanog stanja

BEOGRAD - Da je lakše postati priznati američki naučnik nego član srpskog Društva fizičara ukazuje primer našeg fizičara Čedomira Petrovića. Mada je on jedan od najčešće citiranih fizičara u Sjedinjenim Američkim Državama, u našem društvu na člansku knjižicu čeka već nekoliko godina.

- Slao sam pisma, uplatio članarinu, ali člansku knjižicu ili potvrdu da sam stvarno postao član nisam dobio - kaže Petrović.
Ovaj mladi fizičar završio je Fizički fakultet u Beogradu pre nepunih deset godina, a zatim je magistrirao i doktorirao na Državnom univerzitetu Florida u SAD. Trenutno radi u Nacionalnoj laboratoriji u Brukhejvenu. Priznato ime u naučnim krugovima stekao je zahvaljujući otkriću i razvoju novih materijala vazanih za fiziku kondenzovanog stanja.

- Bavim se razvojem novih materijala koji su zanimljivi zbog svojih elektronskih svojstava. Napravio sam novu klasu dvodimenzionalnih superprovodnika na bazi teških fermiona. Zajedno sa kolegama, napravio sam i patentirao superprovodne žice magnezijum diborida, novog superprovodnika koji počinje sve više da se primenjuje u industriji. Ovi pronalasci su otvorili nova polja istraživanja u fundamentalnoj nauci, a zahvaljujući njima naučnici su mogli dalje da razvijaju teorije. To je razlog zbog čega moje radove naučnici dosta citiraju - objašnjava Petrović.

U SAD nauku finansiraju tri sektora: država, korporacije i privatnici. Novac se daje funding agencijama koje raspisuju inicijative i konkurse, a naučnici agencijama šalju svoje radove.

- Naučnik koji dobije novac za svoj projekat stalno polaže račune šta je uradio i gde je potrošio novac. Ukoliko nenamenski troši, novac više neće dobiti. Drugačija je slika u Evropi gde novac za istraživanja dobijaju različiti instituti i fakulteti koji posle dele novac. Tako je i u Srbiji. Mladi naučnik nema veliku šansu da se razvije. On će prvo biti asistent na fakultetu, pa će čekati da postane docent, a tek kad profesor ode u penziju, mladi naučnik zauzima njegovo mesto. Na fakultete bi trebalo zapošljavati mlade ljude koji su priznati u svetu, a na taj način imali bi lakši pristup Evropskoj uniji. Ali u poslednje vreme Nemačka, kao i cela Evropa, postepeno prelaze na američki koncept organizacije i finansiranja nauke i uvode asistent profesor pozicije, koje omogućavaju mladim ljudima da budu samostalni - objašnjava Petrović i dodaje:

- Organizacija fakulteta u Srbiji nije dobra i loše utiče na nauku. Trebalo bi da, na primer, profesori fakulteta bazičnih prirodnih nauka (fizika, hemija, biologija, matematika) predaju svim studentima na univerzitetu, a ne da fakulteti imaju svoje profesore za te kurseve. Tako bi profesori imali veće plate jer bi bilo više studenata - kaže Petrović.

On smatra da naši mladi stručnjaci imaju velike šanse da odu na postdiplomske studije u SAD, a ovo baš nije lako uvek.
- U Americi ima dosta uspešnih ljudi iz Srbije koji svojim radom stvaraju ime Beograda. Ipak, veliki deo uspeha zavisi od samog čoveka - da li je spreman da ode u drugu zemlju i započne drugačiji život - kaže on.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević

da je jedini primer...

Gerontokratija!!