Umeće uživanja za sve :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Citat: Fahrenheit 04. Avg 2009, 13:27:18

Toma je car. Znash onu foru ? Pruzhish muzikantima 100 evra i trazhish im neshto veselo od Tome. Smile

Ahaha.

Iz knjige “TOMA”, Zivka M. Bojanica :

Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.
Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok kisa ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s’ velikom korpom punom ruza.
Toma je znao i upita je :

- Je li Zorice, kako si nocas prosla?
- Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.
Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.
Pravo iznenadjenje je tek sledilo.
Kad’ smo nakon sto je kisa prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !
On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.

Smile

...Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo – “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...

Zlatko Krstic

Iz knjige “TOMA”, Zivka M. Bojanica :

"Godine 1969. pocinje prava prica o meni. Prestao sam da pevam po kafanama, jer je poceo da mi pristize novac. Ogromna lova. Mnogi od mojih poznanika i prijatelja i danas misle da me je taj novac zbunio, izmenio, poremetio. Na neki nacin su i u pravu, ali ne onako kako oni misle. U stvari odjednom sam se obreo u situaciji da za kratko vreme resim svoj zivot. Tada se u meni javio neki neobjasnjiv otpor prema takvoj mogucnosti. Nisam hteo da se mirim sa cinjenicom da mnogi divni, posteni ljudi koje sam poznavao i voleo, imaju neuporedivo manje od mene. Poceo je da me drma nekakav cudan zivot. Nisam zeleo, a ni mogao da zazmurim i pobegnem u neku svoju malu sigurnost. Poceo sam da trosim nemilice. Kao da sam mrzeo zivot. Medjutim, ni jednog trenutka nisam bio pozer. Da sam bio onda bih verovatno kupio jahtu, ili isao u Pariz da se segacim, da se slikam sa Aznavurom, Bekoom... Sta ja znam... Mogao sam svasta da cinim, imao sam sve te mogucnosti. Umesto toga izabrao sam kafanu. Poceo sam da se opijam, da se kockam... Pretila mi je ozbiljna opasnost da postanem hronicni pijanac. Pio sam na koncertima, izmedju koncerata, sa poznanicima, kao i sa ljudima koje pre ni posle nisam sreo... Cinio sam sijaset ludorija. Znao sam, recimo, da kupim cvece za pet stotina hiljada i da ga onda delim zenama na pijaci. Mozda su mislile da sam lud ili pijan. Ali, meni je bilo divno. Cesto sam prilazio nepoznatim ljudima i gurao im novac u ruke. Zeni koja radi u kafanskom toaletu, davao sam po sto hiljada dinara. Znao sam isto tako da placam celog dana i cele noci svima u kafani. Sada, kada se setim svega, mislim da niko bolje i brze od mene nije trosio pare..."

"Ne znam da objasnim takve postupke, meni davanje pricinjava radost, mozda je koren takvog ponasanja nekakav kompleks, sta ja znam. Mnogi prijatelji su me kritikovali, da bi nakon izvesnog vremena provedenog u "ludovanju" sa mnom, zakljucili da sam u pravu. Cemu stiskanje, gomilanje, narod je to meni dao, narod neka i uzme..."

Toma Zdravkovic