Iako se hedonizam povezuje s materijalnim bogatstvom, veliki novac nije preduslov da bi se neko punim plućima prepustio dražima života



Hedonizam je čisto uživanje, a to je stanje duha i svesti u kojem vam sve što vas okružuje prija. Ovako je u jednu rečenicu svoju definiciju uživanja sažeo Zdravko Brkić, brend menadžer vinarije „Vorld of vajn".

On kaže da ne bi mogao sebe nazvati hedonistom, jer bi to bila komercijalizacija tog pojma, ali da mu je drago ako ga drugi prepoznaju kao takvog. Inače, hedonizam se zvanično označava kao težnja ka zadovoljstvu koje je samo po sebi svrha i pravi cilj svih delovanja. Uživanje u hrani, piću, umetnosti, provodu, u različitim vrstama zadovoljstava lako može, kažu stručnjaci, da skrene u patološko i zato je imanje mere ključna međa.




- Mnogo je bilo ludosti koje sam učinio da bih se osećao dobro, ali granica mora da postoji. Narkotici nikad i ništa što nije legalno! Ali, najveći greh i prokletstvo u hedonizmu je komercijalizovati ga i predstavljati se kao hedonista. Dopustite drugima da vas prepoznaju kao hedonistu. Pozdravite sve one koji su se sami predstavili kao hedonisti i recite im da su prevaranti, jer se iskreni hedonisti nikada ne hvale i ne razmeću time - kaže Brkić.

Nedavno je proizvođač sladoleda „Magnum" sproveo istraživanje na više od sto hiljada osoba širom sveta, koje je pokazalo da se muškarci više prepuštaju zadovoljstvima od žena. Rezultat tih analiza je da je kod muškaraca koeficijent hedonizma utvrđen na 120, a kod žena na 116. Piće i hrana su na svetskom nivou zabeleženi kao najrasprostranjenija zadovoljstva, koja su navođena među prvih pet, i to u dve trećine zemalja gde je obavljano istraživanje. Samo su Francuzi, Englezi i Italijani naveli seksualnost među pet ključnih reči koje povezuju sa zadovoljstvom, a u Francuskoj su porodica, odmor i relaksacija najčešće navođeni kao elementi koji stvaraju zadovoljstvo. Osobe koje su među najvažnijima navele i „audio zadovoljstva", kao što je muzika, imale su najveći koeficijent hedonizma.

Brkić smatra da je izraz hedonizam možda precenjen i previše elitističan i dodaje da sigurno svi umeju da uživaju u onome što vole, samo se nikako ne sme zaboraviti osnovno moralno načelo da naše uživanje ne bi smelo da ugrožava druge. Takođe, hedonizam, ubeđen je, nije u neminovnoj vezi sa novcem.

- Hedonizam se obično vezuje za luksuz, ali ne bismo smeli da mešamo materijalistički i hedonistički pristup životu, jer to nije uslovno povezano. Često ljudi manjih materijalnih mogućnosti više cene neke stvari i u njima više uživaju nego neko ko u izobilju nikad nije zadovoljan - ističe Brkić.



Izvor: Novosti

Brkic ga opet palamudi ,a ne vadi kohibu iz ustiju

God damn ... 

Koliko su na razliciti mozgovi - ja nisam ni primetila sliku 

A ja laptop 

Ja prvo snimila sat 

Tip na slici ima debilnu facu. 

I opeglanu kosu.

ako cemo tako, ni njegova kravata mi nije bas najjasnija   

@tema
Sad se setih jednog starog post-a.

Toma je car. Znash onu foru ? Pruzhish muzikantima 100 evra i trazhish im neshto veselo od Tome. 

Ahaha. 

---

Iz knjige “TOMA”, Zivka M. Bojanica :

Negde osamdesetih godina svirao sam sa svojim orkestrom “Zlajini drugari” svadbu jednom Dorcolcu u “Velikoj Skadarliji” kod Srbe. Mladozenjina zelja je bila da mu peva Toma Zdravkovic. “Kralj” je po obicaju bio na visini ocekivanja. Glasom i cuvenim sarmom fascinirao je sve, pa je uz obode baste bilo vise slusalaca, nego na svadbi.
Kada je svadba zavrsena, Toma i ja smo krenuli uz kaldrmu lagano, jer sam ja nosio kofer sa harmonikom. Negde kod kafane “Tri sesira” iznenadi nas pravi proletnji pljusak. Sklonili smo se u bastu dok kisa ne mine. Tu ispod strehe je stajala mala cigancica s’ velikom korpom punom ruza.
Toma je znao i upita je :

- Je li Zorice, kako si nocas prosla?
- Lose je bilo, mnogo lose Tomo. Ali, vece mi je i pored loseg pazara, bilo prelepo. Slusala sam te kako si pevao i zadovoljna sam.

Toma je iz dzepa izvadio novac i bez reci ga prosledio u njenu kecelju.
Zorica mu je uzvratila jednom lepom ruzom.
Pravo iznenadjenje je tek sledilo.
Kad’ smo nakon sto je kisa prestala izasli iz Skadarlije, a posto smo se rastajali jer smo isli u dva razlicita pravca, Toma mi rece :

- E, majstore, daj mi 100 kinti za taksi.

Tek tad’ sam shvatio da je maloj Zorici dao citav honorar od 700 maraka !
On se nije dao iznenaditi. Pogledao me i rekao :

- Njoj su pare potrebnije, a i ova ruza, veruj mi, vise vredi od bilo kojih para.

 

...Kad’ se Toma preselio na neko lepse mesto, svirao sam negde u Svajcarskoj. Zao mi je, nisam mogao biti na poslednjem ispracaju najvecem boemu koji je setao ovim prostorima. Moj gitarista mi je kasnije pricao. Na sahrani je dominirao jedan veliki venac od prirodnih ruza na kojem je pisalo – “Tomo, moje detinjstvo te zali”, a donela ga je, tada vec devojka, lepa cigancica Zorica...

Zlatko Krstic

---

Iz knjige “TOMA”, Zivka M. Bojanica :

"Godine 1969. pocinje prava prica o meni. Prestao sam da pevam po kafanama, jer je poceo da mi pristize novac. Ogromna lova. Mnogi od mojih poznanika i prijatelja i danas misle da me je taj novac zbunio, izmenio, poremetio. Na neki nacin su i u pravu, ali ne onako kako oni misle. U stvari odjednom sam se obreo u situaciji da za kratko vreme resim svoj zivot. Tada se u meni javio neki neobjasnjiv otpor prema takvoj mogucnosti. Nisam hteo da se mirim sa cinjenicom da mnogi divni, posteni ljudi koje sam poznavao i voleo, imaju neuporedivo manje od mene. Poceo je da me drma nekakav cudan zivot. Nisam zeleo, a ni mogao da zazmurim i pobegnem u neku svoju malu sigurnost. Poceo sam da trosim nemilice. Kao da sam mrzeo zivot. Medjutim, ni jednog trenutka nisam bio pozer. Da sam bio onda bih verovatno kupio jahtu, ili isao u Pariz da se segacim, da se slikam sa Aznavurom, Bekoom... Sta ja znam... Mogao sam svasta da cinim, imao sam sve te mogucnosti. Umesto toga izabrao sam kafanu. Poceo sam da se opijam, da se kockam... Pretila mi je ozbiljna opasnost da postanem hronicni pijanac. Pio sam na koncertima, izmedju koncerata, sa poznanicima, kao i sa ljudima koje pre ni posle nisam sreo... Cinio sam sijaset ludorija. Znao sam, recimo, da kupim cvece za pet stotina hiljada i da ga onda delim zenama na pijaci. Mozda su mislile da sam lud ili pijan. Ali, meni je bilo divno. Cesto sam prilazio nepoznatim ljudima i gurao im novac u ruke. Zeni koja radi u kafanskom toaletu, davao sam po sto hiljada dinara. Znao sam isto tako da placam celog dana i cele noci svima u kafani. Sada, kada se setim svega, mislim da niko bolje i brze od mene nije trosio pare..."

"Ne znam da objasnim takve postupke, meni davanje pricinjava radost, mozda je koren takvog ponasanja nekakav kompleks, sta ja znam. Mnogi prijatelji su me kritikovali, da bi nakon izvesnog vremena provedenog u "ludovanju" sa mnom, zakljucili da sam u pravu. Cemu stiskanje, gomilanje, narod je to meni dao, narod neka i uzme..."

Toma Zdravkovic

Chovek je bio Robin Hud.

Čovek nije predmet teme. 

Nego... opeglana kosa, debilna faca, sat, laptop, kravata?! 

Toma i njegova dela su idealan primer onoga što je Brkić pisao.

Nije ni to bila tema, doduše, ali ne merem stalno izigravati dežurnog policajca, treba ljudi ponekad da se malo (ne previše) opuste. 

Ali ovo zaista nije bio off. Toma je olichenje uzhivanja, ali onog neumerenog.

 

kafana je moja sudbina....