....................................
...................................................
..................................................................

GROZNI NEMAČKI POLICAJCI   (2. deo)

Elem , izadjem ja da sviram …
Računao sam da ću zaraditi dobre pare , pošto mi ni u YU tada nije išlo loše …
A, tek tamo … kolika li će da “padne” lova … pitao sam se ja …

Odmah da kažem da nije bilo ništa bolje nego kod nas , uprkos višem životnom standardu … (čak bih rek’o i za nijansu lošije !)
Razlozi ?
Pa , mi smo , bre - MI … ! … bili tada nešto posebno …
U odnosu na standard , plate , uvek su NAŠI ljudi NAJDAREŽLJIVIJI … bili …
Ćaletovu radničku platu sam mogao kod nas da zaradim za 4 dana ,
A, Nemačku radničku , u Nemačkoj – nisam mogao za tako malo dana !
(Dobro , igralo je ulogu i to što su se kod nas tek pojavili ulični svirači , pa su bili interesantni ljudima
A, na zapadu je to bilo već poznato …)

Pored ne baš neke zarade, odmah mi se tu stvore policajci sa sve mapom centra grada na kojoj su ucrtane tačkom mesta gde može da se svira …
… ne možeš gde ti se prohte …
Plus - mora da se menja mesto na svakih pola sata (ili sat … zaboravio sam )
Plus – ne sme da se koristi pojačalo , a ni instrumenti koji posebno mnogo prave buku
(sve su lepo objasnili u tim papirima , a i usmeno ...)
A, ja ne mogu bez pojačala … znači – nema svirke !!!

Ostave mi oni papire i odu , a ja, misleći … “jaka stvar” – posle dva minuta nastavim da sviram …
Mislim : “valjda se neće vratiti … a , ako se baš vrate – o.k. tada ću da prestanem” …

Al’ , eto njih za pola sata ! Ulove me …
Ja se pokupim i kao krenem … ali … ne ide tako kod njih !
Nego oni lepo pozovu kola …
Lepo udjemo u njih i pravac – policijska stanica !
Kad smo stigli tamo oni izlaze , pa i ja krenem napolje ali … ne biva tako …
Ne mozeš sa zadnjeg sedišta  iznutra da otvoriš vrata … he he … (inače bi kriminalci iskakali u letu …)
Napišu mi kaznu …oko 100 maraka ,
Ali je meni izašlo oko 140 … kada sam po lošijem kursu tamo kod njih zamenio sve pare što sam imao (dinari , dolari (kanadski) …





............ kraj drugog dela ...............
...................

GROZNI NEMAČKI POLICAJCI (poslednji deo)


odem ja posle u “OPŠTINU” i , praveći se lud (nisam pomenuo da mi je gitara električna) , dobijem dozvolu …
mog’o sam da sviram tog dana (četvrtak) a i ostalih … četvrtaka …
da … samo jedan dan u nedelji , zbog velikog broja zainteresovanih !

Izadjem popodne da sviram , onako sa zebnjom … (ipak sam bio “ilegalac” – zbog pojačala !)
Znao sam da ne mogu isti policajci da ponovo nalete na mene (ne mogu da rade i pre podne i posle podne) ,
Al’ ipak me bilo strah jer sam ostao skroz švorc … (ne bih imao za još jednu kaznu)
Sve su mi se bili pričinjavali …

Ništa … odsviram to popodne (i veče) i sutra – pravac Balkan !
Nezgodan narod ove Švabe …


Bio sam još par puta u policijskim stanicama , ali u drugim državama …
Kazne više nisam plaćao , osim što je jedan šef policije od mojih para (sitniša) sebi platio kafu (upravo su mu je bili doneli iz obližnjeg kafića)
Naučio sam da , kada mi se prvi put kaže da ne smem da sviram … da se odmah pokupim i odem (k’o bajagi … )
A tek drugi put – otvaram usta i … pravdam se …
A , kada se desi da me isti policajci i tri puta u roku od par sati nadju kako sviram (a ne smem) …
pa … onda se , kao , naljute i odvedu me u stanicu i predaju me kolegama …
koji i nisu baš ljuti (obično) na mene , te me puste … he he …

nekada neki slučajno prodju i obaveste me da ne smem da sviram (a nisam u njihovom domenu) ,
a , ja ih onda pratim malo …
i , kada vidim da odu daleko … ja se vratim na posao …!


Tako je bilo nekada .
Sada znam gde je kakva situacija sa policajcima , tako da stvarno RETKO imam tu vrstu problema … (najveći neprijatelji su mi – KIŠA i GALAMA)

A , dozvole …
Dobio sam iz Kulturnog Centra Beograda (1989.) neki papir …
Skeniraću ga , (pošto ga još imam … ) pa ću da ga zakačim …
Pisalo je da ,kao , “oplemenjujem i oživljavam sadržaj u Knez Mihajlovoj itd …”
Posle sam i u Budvi dobio isti … prepisali su …
Samo je bio Kulturni centar Budve i … ” … sadržaj Starog grada … itd.”
I to čuvam …

Zapravo je ulično muziciranje – nelegalna rabota jer … kako da ti naplate porez ?
Tako je u većini država , mada … gledaju “kroz prste”
A, mnogi policajci i ne poznaju baš zakon … Na sreću ... he he ...

Pa dobro jest' nelegalna rabota...ali ti OPLEMENJUJES
Mada ne sumnjam ja u njih da nece naci nacin i to da oporezuju, bar pausalno

pa , jedino da naplaćuju izdavanje dozvola ... ne daj bože ... he he ...

Ej , muzičar ... da nisi ti slučajno crnac ?



Ma , ne ... šalim se ... nije me tako pitao !

Nakon što je ubacio lovu u koferčić , pita mene neki tip : „Jurop?“
Ja se trgnem malo , prestanem da sviram ...
Kao ... „a ?“  ( više pokretom glave , nego što sam baš izgovorio to „a“ ... )
„Europe?“ ... (t.j. „Jurop?“) – ponovo će on ...
Ja ga ( onako belo ) gledam ... kao ... šta me ovaj sad pita dal’ sam iz Evrope
Kakvo mu je to pitanje ... neobično ...
„Jurop?“
„ne, nego sam afrički crnac (al’ ne znam šta mi je danas)“ ... mislim ja u sebi ...
„Jurop? ... Santana ...?“ – on ...
„Aaaa....“ ... konačno ja ukapiram
„Da , da ...“  (al’ to „da“ - na engleskom !)

I kažem mu ja da sam mislio da me pita da li sam iz Evrope  ... he he ...

Da ... bio sam svirao „Europe“ od Santane , al’ su mi misli bile odlutale ...
Ko zna o čemu sam bio razmišljao ...
A , i ... bio je već kraj ...
mislim , na kraju (posle onih prepoznatljivih delova „Evrope“) malo se  zezam na „zadate akorde“ (improvizujem , jel’te ...)
to mi je olakšavajuća okolnost ...


p.s.
Jeste da  nije bog-zna-kakva priča , ali ... bar je - TAZE !
... malopre sam se vratio !

MUZIČAR ... ŽALIM SLUČAJ AL' ... MNOGO MI SE BIO JEO KUKURUZ !


„taze“ dogadjaji (od sinoć) :

1.
Neki tip je navalio da me slika (fotografiše) , k’o što se povremeno dešava ...
Al’ ja sam ga malo zeznuo !
Sve vreme sam gledao u gitaru (znači glava okrenuta na dole) , tako da ... he he ...
Sve će mu fotografije biti iste ...


2.
Jedan drugi tip stao da me sluša – to je o.k.
Al’ nije o.k. to što nije prestao da gricka semenke i da mi pravi djubre ispred „radnje“ ...
To me mnogo nervira ! (nekad im i kažem ... pošto se dešava to ...)
Jednom su neki tipovi jeli nešto i , pošto su bili tik uz moje pojačalo , počela je da kaplje masnoća iz tog što su bili jeli ...
I danas , kao uspomena , stoji masna mrlja na tananom najlonu koji (ispod metalnog „rupičastog“ poklopca) štiti zvučnik od prašine ...
Ovoga sa semenkama sam danas hteo da „oteram“ tako što sam prestao da sviram (obično to upali ... )
Kao , nešto čačkam oko gitare ...
Ali , on je , na zahtev svoje devojke , ubacio prvo pare ... i tek onda otiš’o ...
Fala mu ...
P.S.  pre početka svirke uvek malo „pometem“ ispred svoje „radnje“ !
odšutiram pikavce i tako to ...
a , stvari postavim u perfektnom rasporedu !
kada sviram više puta na istom mestu – obavezno na POTPUNO isto mesto stavim ranac , pojačalo , kofer ...


3.
neki klinac (deca , šta ćeš ...) mi malo , udarcem nogom , pomeri koferčić (što služi kao „kasa“)
Majka ga pita , kao ,  zar ne gleda kuda ide ...
A , meni ništa ... (izvinjenje , na primer ...)
Ali , to nije strašno !
Dešava se da mi i odrasli nagaze , šutnu , to moje koferče (obično njega) , i ni ne pogledaju me , a , kamo li da se izvine ...
A , baš bih voleo da vidim kako bi reagovali kada bih ja prošao pored njihovog radnog mesta i gurnuo im nogom nešto ...
Mislim , hoću reći ... ja jesam na ulici i može da se desi da me neko ne primeti ... al’ izviniti se – nije valjda tol’ko teško !
Inače , predhodno koferče je par puta bilo i pregaženo automobilom ... muvaju se ljudi kolima i po pešačkim zonama !


4.
Video sam nekog dečka kako  je stavio prednji točak od bicikla na skejt , pa tako vozi ...
Eto rešenja kako transportovati skejtbord do kuće , a da obe ruke ostanu slobodne !
Izvinjavam se ...
Ovo nema veze sa mnom ...


5.
Prolaze neke starije žene ... ili mladje babe , kako vam draže ...
čet’ri – pet komada ...
Zastanu ...
Neke od njih mi ubace nešto (nisam baš brojao koliko njih ...)
Al’ jedna se mučila da iskopa pare iz novčanika ...
I na kraju reče svojim „drugaricama“ , al’ , onako , malo glasnije - da bih i ja čuo :
„Nemam ništa sitno ! Imala sam , ali sam dala onome za kukuruz !“
Ja posle razmišljam ...
Možda je trebalo da pitam gospodju kod kog prodavca tačno je kupila taj svoj kukuruz ...
... da idem da zahtevam odštetu !
Pa , nije li me direktno oštetio , a ?
Zbog njega mi je sinoć zarada bila manja !
Da bog da ... da drugi put neko ubaci svu sitninu kod mene , pa da nema posle za kukuruz !!!
Ali ... kad treba da se pojede nešto – ljudi daju i krupnjiji novac ! ... pa , posle , ono ... kusur ...

A , i meni se dešava da mi traže kusur ... he he ...
Dobro , simpatično mi je to , stvarno !
Znači da im je baš stalo da me „počaste“ ... kad ih nije blam da traže kusur (a , eto , nemaju dovoljno sitnu monetu)
Ono ... ubace 2 evra , a traže 1 nazad ... (ili od 1evra – traže 50 centi „kusur“)
Neki i sami to obave ... da ja ne moram da prekidam sviranje !
Jedino je smešno kada neko pokuša da , u ime kusura , uzme baš neki od onih novčića što stoje zalepljeni za dno kofera (služe kao „mamac“)

A , znate’l za ono kad je ...
Jedna žena , jednom , ubacila 2 evra , a tražila je da joj vratim  ...  1 evro i 90 centi ... ha ha ...
’oću da kažem ... fala na 10 centi , al’ dok sam joj ja brojao kusur ... bolje da sam nastavio da sviram ...
Misi’m , možda bi neko ubacio 20 centi ...

Kada smo već kod 20 centi ...
Jednom je jedna cigančica ubacila 20 centi ...
U stvari prvo me pitala dal’ ih hoću ... he he ...
Ja sam bio samo slegnuo ramenima (glupo pitanje ... al’ dobro , klinka je bila ...)
Ali , posle jedno dva’es minuta , ona se vratila da ih zatraži nazad ... bila se predomislila ...
Trebalo je da joj naplatim proviziju .. he he ...

 
UPALJAČ , PATIKE , MENUET , DŽOINT I MILICIJA



Imaju ljudi običaj da me posmatraju dok nameštam gitaru , pojačalo i ostale stvari ...
Sinoć ...
Tek sam se pripremao za start , a , vidim prilazi neki stariji čovek ...
Mislim ... sad će da me pita nešto u vezi gitare
(obično pitaju kako mi se zove instrument , pošto nisu nikada videli dve spojene gitare ...)
Al’ , čikica me pita ... da li imam upaljač ... he he ...

To me podsetilo na ...
Prilazi mi neki engleski turista (momak) , prekida me u sred svirke (to ne volim nikako !)
kaže : „very beautiful ... ... “
Ja mislim sad će da kaže da mi je lepa gitara , da lepo sviram ... ...
A , on ... svidjaju mu se moje patike ... he he ...
Pita koji je to model ...
A  , model je bio UNIVERZAL (Planika , Slovenačka)  ... to nema kod njih ...
Bilo je to pre 5-6 godina ...

A , prošle godine me isto neki „žuti“ (englez , skandinavac ... ko zna ...) pita za patike ...
Gde sam ih kupio , koliko koštaju ...
He he ... ja mu objasnim
Kina , brate ... 10 evra ...
A , on reče da ipak nisu loše , bez obzira što su kineske ...

Da ... samo treba da menjaš čarape dva puta dnevno ...


Nego , ništa sladje nego kad sviram nešto svoje , a ljudi plaćaju !
Juče sam , po prvi put u ovoj godini , svirao neke svoje menuete (3 komada) ...


Sinoć ...
Neki tip je sedeo iza mene ... dobro ne preblizu (inače bi me i to nerviralo) - na nekoliko metara razdaljine ...
Slušao je jedno 20 minuta i ... „kulirao“
Kad je dovoljno „iskulirao“ dodje i reče :
„lepo sviraš , brate !“
I ... ponudi mi džoint (sam je jedan već „duvao“)
Ja se zahvalih i rekoh da ne bih ...
On ode , ja ostah ...
i mislim ... pa , ovom bi se činilo da lepo sviram čak i da sam odsvirao ................
e ,sad je trebalo da stavim nešto smešno – da efektno završim ovu epizodu ...
Al’ ne pada mi nešto dobro na pamet !
Aj , da čujem neki predlog !!!



Dopuna za tekst o policajcima :

1995. u Budvi je jedan MILICAJAC NOGOM ZATVORIO MOJ KOFER (za pare) , pošto ...
bilo je prošlo 12 sati (ponoć) a ...
muzika može da svira (po kafićima) samo do tada ! .... znači - isto i ja !
da bi mogli ljudi na miru da spavaju !
bez obzira što sam svirao kod onog velikog zvona ... znači najbliža kuća (ili zgrada ...) je na par stotina metara ... (plus - ja okrenut prema moru ...)

“PRIPREME” ZA SOLO NASTUPE



Kada sam se vratio iz vojske - nisam više bio siguran šta i kako da sviram .
Hteo sam i trzalicom da nastavim , ali … polako smo se rastali (ja i ona)…
Šteta …
jer … dosta sam dobro stajao po pitanju tehnike (brzina , upotreba svih prstiju itd.)
Snimao sam svoje improvizacije na kasetofonu …
“vezenje” (po skalama , raznim … i tako to …)
Kada je jedan drug čuo to moje “šaranje” po gitari , rekao je …”pa, nije Vlatko (Stefanovski) mnogo brži od tebe …” (a , ja “odlepio” od sreće na to …)
I nije bio … Ali , to je “abitno” !!!
Brzina se postiže redovnim vežbanjem – to nije problem !
Fazon je da “lepo” (dobro …) sviraš , a, tehnička potkovanost ti samo pomaže da odsviraš ono što si zamislio
t.j. da prsti “slušaju” … jer , džaba nešto imaš u glavi ako ne možeš to da izvedeš (t.j. ako “falširaš” …)
a , da bi neko bio nekakav Vlatko … treba da PRAVI dobru muziku !
Za to treba poseban talenat !
A, za “samo dobro sviranje” … potrebno je jedino vežbanje i … minimum sluha !

Ja sam vežbao nekoliko godina , ali …
Ipak sam se uzaludno trudio … (osim što sam se “upoznao” sa muzikom i pravilima u muzici… što , u stvari , i nije zanemarljivo !)
na kraju sam ipak ostavio trzalicu !

Ali , potrudio sam se da naučim par stvari tom Stanley Jordanovom “klavirskom” tehnikom .
Jedna od prvih stvari je bila “yesterday” .
Sećam se da mi jedan komšija nije verovao da sam ja to odsvirao , kada sam mu pustio snimak (kasetofon…pomenuti …)
Jer …
zvučalo je kao da dvojica sviraju :
jedan ”razlaže” akorde (to sam radio levom rukom na “gornjim” žicama)
a, drugi svira melodiju (to sam radio desnom rukom na “donjim” žicama)
znači , jačim pritiskom (udarcem ...) u žicu (jednom rukom) – dobija se vibracija ...
moralo je , normalno , da se pazi da se istovremano i leva i desna ruka ne nadju na istoj žici …
to je bio razlog zašto sam većinu melodija morao da sviram na “tankim” žicama …
a , to je predstavljalo i “opasnost” ! … monotonija …
zato sam ( kasnije … 1994. ) prešao na gitaru sa dva vrata !
razmišljao sam bio i da mi neko napravi gitaru sa 8, 10 … žica …
bilo bi atraktivnije za gledanje – obe ruke na jednom vratu …
još kada ih ponekad ukrstim … (kao kada to čine pijanisti) - neobičan prizor …

Mnogo puta sam čuo komentar prolaznika (“genijalaca”) , dok sam svirao na ulici …
Kao … “aaaa , to je kaseta (kasnije CD) ”
Meni bi to moglo da zvuči čak i kao kompliment (znači da lepo “zvučim” … ) , ali ...su nervirala su me takva dobacivanja …
Par puta sam i pozvao nekog od tih pametnjakovića da dodje da mi pokaže gde je ta kaseta …
Ili bih odjednom stao sa sviranjem , pa nastavio , pa stao …
Vidi se kada neko svira uživo … samo gledaj u prste …
Ali … ima raznih ljudi …
videli su nekog od mnogih uličnih svirača koji koriste matricu (muzička “pratnja”) , pa “preko nje” sviraju uživo (melodije)
… i onda se prave pametni (ti “genijalci")

i tako , prošlo je par godina ...
Bio sam u publici kada su se održavale lokalne gitarijade u mom gradu i … smislio sam kako da “sredim” sebi prvi solo nastup !

E , drugarice i drugovi ,

Imam jedan facebook nalog , al’ nisam baš nešto aktivan tamo
Možda i zato što imam jedva nešto više od deset prijatelja
( ljudi koje znam i ”uživo” )
Al’ , evo , otvorio sam još jedan

“Ulični muzičar” se zovem tamo i …
Pozivam vas da me pozovete da postanemo prijatelji !
Internet drugari …

Napišite , ako hoćete , sa kog ste foruma (i koji vam je nadimak tamo)
[imam ovakvu temu na više foruma]

A , ako neko čita ovo kao neregistrovan – nema veze , ne smeta …

Znači :

Ulični Muzičar

Aj , čekam vas !

nekom greškom nisu prihvaćena dva prijateljstva ...
pa , molim one čiji su zahtevi (za prijateljstvo) u pitanju - da ponove "operaciju" ...
ja ne znam ko su ... nestali su - pojma nemam zašto !

bilo je 17 prijatelja , pa su stigla još 3 zahteva , koja sam prihvatio ...
a , posle (posle ... mislim - odmah !) vidim da ima 18 ! znači dva su se negde izgubila ...