Slicno mi je pricao stariji drug (34) iz Sarajeva. (ja imam 23 god)
Prije bez interneta nije bilo zafrkancija nadjes akorde, nego samo uvo. Nit je bilo stimera, nego kontaj sam.

A tad se vise i sviralo i vise se pravih muzicara stvaralo.

Sad npr u mojoj gimnaziji smo samo nas 3-ica svirali, i et sva trojica smo slusljivi srecom.
Znaci od 4 generacije po 8 odjeljenja samo 3 covjeka se bave muzikom 

--

(danas je jos gore sa ovom folk omladinom)

Sad su ljudi mnogo vise kriticniji, sad imamo mnogo onih koji sve znaju....
Tada je bilo samo da sviras, nije bitno sta

A , KAKO JE SVE POČELO ... 3.deo




dok smo mi tako uživali u popularnosti u našem kraju
objavljeno je da će se održati još jedna gitarijada , posle 3 meseca , otprilike (mislim avgust 1983.)
nas uhvatila panika ...

na brzinu smo se okupili , ali je Zvonko bio na selu kod babe i dede
pošto nije bilo mobilnih i pošto u nasem naselju nije bilo ni "običnih" telefona (do 1986-te), poslali smo telegram Zvonku ...

gitarijada.stop.odma' dolazi .stop.

on, je normalno, "dojurio" prvim putničkom vozom ...

e, sad smo ,kao , hteli da odsviramo nešto naše ....hehehe...
naše ... hmmmm

rif je bio alla "Paranoid" ... samo ... to smo nesvesno drpili (ja, evo , priznajem sam to "komponovao")

solo ... e, to sam vec SVESNO drpio od WHISHBONE ASH (persephone)

tekst ... opet ja - "ludi dani" (imam negde zapisano)
otprilike : DANAS SVAKO MISLI SAMO NA SVOJ ĆEF
..............DANAS BI DA SVAKO BUDE ŠEF ... itd..

refren : LUDI...
.............IDU LUDI DANI
.............LUDI ...
.............LUDI SU I LJUDI (drugo ponavljanje : LUDI SMO I MI)

jesam bio prorok ... hehehe … stvarno su nam došli LUDI DANI ... ubrzo ...


kao, svestrani muzičari, izmenjali smo instrumente izmedju sebe ..
Zvonko od solo - prelazi na ritam gitaru
ja sa bas gitare - na solo + pevanje
Daci sa ritam gitare (+ vokal) - bubnjevi
Stoška sa bubnja - na bas (za kaznu ... hehehe)

prešli smo da probamo iz Dacijeve dnevne sobe (kada mu roditelji nisu bili kod kuće) u njegovu garažu ...
tehnički nismo napredovali ...
i dalje iste tri akustične gitare
jedino lupanje po "Bazarima" , rasporedjenih po trosedu je zamenjeno nekakvim kantama
(mislim da smo i "činelu" napravili - poklopac od jedne od doticnih kanti smo vezali žicom i okacili o plafon)

ne sećam se koliko puta smo probali , mozda 5-6 puta...
bilo je zanimljivo ,jer su se skupljali tu drugovi i drugarice iz komšiluka ... kako to već biva ... zezanje ...


a, da bubnjar ne bi ponovio grešku svoga predhodnika (polomio palicu prilikom "zagrevanja" - zbog neiskustva)
smislili mi kako ćemo ...
Dacijevi roditelji su radili u jednom hotelu

otac mu je bio , valjda beše , glavni kuvar ...
aaaaaa ... tamo su imali svakoga dana živu muziku , a bubnjevi ... glupo da se montiraju svako veče ...
seli mi (ceo "band") u autobus ... i pravac hotel *****
otkrili bubnjeve (zaštićeni bili od prašine) i naš bubnjar Daci se tu malo,kao, srodjivao sa njima (mislim - bubnjevima)
i , skovao je planove gde će tacno da lupa kada budemo nastupili ...

ja sam se mnogo zeznuo što sam pristao da POKUŠAM da pevam ...
moram da napomenem da sam bio EKSTREMNO stidljiv, povučen, introvertan ... kako hoćete (kasnije sam se izvuk'o malo iz toga)
u školi sam uvek bio najmirniji ( uključujući i devojčice ...)
na probama nisam pevao , nego , kao , zamisljali smo da tu sad , kao ,ide vokal ...

e, pošto su na prethodnoj gitarijadi svirali i gluvi (muzicki... nikoga da ne uvredim ...)
uveli su mini selekciju pre početka , pre ulaska publike ...
naš red...
mi, kao krenuli...
a, ja sviram i mislim ... sve mislim ... "jao, šta da radim kad dodje vreme za pevanje ..." (posle uvodnog rifa)
mislim da bi to bilo neko mumlanje , u najboljem slučaju - šaputanje ...
ali , NA MOJU OGROMNU SREĆU , rekli su (žiri) ... “dosta , sledeći ... “ (taman kada je trebalo da zinem ...)
tako da sam propustio jedinu priliku u životu da javno zapevam ...
a-ha , da … neko je od prisutnih kolega viknuo "lopovi" i … bio je u pravu ... (rif - paranoid ...)

na kraju su rekli ko neće moći da nastupi

bilo je 4 grupa a medju njima i mi ...
ja sam bio presrećan što neću morati da pevam, jer lako je bilo planirati .. sad' stvarno bio došao trenutak ...
neki (Stoška) od mojih su tražili da nam daju da ponovimo , pa da onda odluče da li da sviramo ili ne ...
na sreću (moju) nisu nam dozvolili...

meni je bilo k' o Dostojevskom kada su ga izveli na streljanje , pa u poslednji čas pročitali carevo pomilovanje ...
veliko olakšanje ... i uživancija ...
lepo sam zauzeo mesto u 3-ćem , 4-tom redu i čekao početak
em ne moram da se blamiram , em ne moram da plaćam kartu hehe... barem to ...


to bila gitarijada kada je jedan tip (Voska) svirao neki instrumental ("oaza" .. naslov , čini mi se ...)
i bio proglašen za najboljeg instrumentalistu...
u toj "oazi" je bio ubacio i "turski marš" ...
meni se mnogo dopalo to njegovo muziciranje i mislim da sam tad' možda doneo odluku da nema više zajebavanja,
nego mora da se ozbiljno izuči gitara ...

maštao sam kako cu ja jednom tako izaći i razvezati svirku , a svi ce se oduševiti ...
jednostavno...
uglavnom klinci i počinju da sviraju iz tih razloga... da se prave važni , da muvaju devojke ...


tako je neslavno završio moj prvi band. Nikada više nismo svirali ...
nikada više i nisam svirao u nekoj grupi (što mi je malo i žao),

jedino sAm ... i u paru sa još jednim gitaristom (duo "the bridge")

ja i Zvonko smo nastavili da učimo u "duetu" ...
on je voleo akorde (u početku)
ja sam se bacio na vežbanje skala i ostalog ...

 

 ...kralju...

 
fala za aplauz !

VEŽBANJE , STANLEY JORDAN ... I TAKO TO ...


Kada su završile moje kratke gitarijadske avanture, počeo sam da vežbam malo ozbiljnije
Skale – razni tipovi i iz svih pozicija (po celom vratu),
razne vežbe (iz različitih pozicija svaka) i sa posebnim naglaskom na mali (i „domali“ prst)... itd.
Sa Zvonkom sam povremeno svirao- kod mene , kod njega , na stepeništu , na „vrhu“ moje kuće , koja nema krov (k’o Bitlsi)
Imali smo i jedan nastup sa školskim bendom , skupljenim na brzinu
Bilo je to za vojsku , u jednoj kasarni. Svirali smo „krivo je more“ (:d)
Ja sam , kao , odsvirao i solo ...

U proleće 1984. Sam imao priliku da kupim električnu gitaru od jednog tipa .
Sve je bilo sredjeno ... samo moj otac je radije kupio drva za ogrev , za narednu zimu ...
Ja sam bio strašno razočaran ! Sećam se da sam se zatvorio u sobu , sa željom da zaspem (i jesam) i da se ne probudim više ...
Upravo tu gitaru sam ipak kupio 6-7 meseci kasnije. „CLEAR SOUND“ – marka .
Imala je tanke žice (prva 0,07) i ja nisam hteo dugo da ih menjam (možda 2 godine) , jer nisam mogao takve iste da nadjem ,
A bile su mi super – mekane ...

Tako sam oko 2 godine vežbao ...
U zimsko vrema odem u moju hladnu sobu (štednja drva) ,
Vežbam neko vreme , pa se vratim u dnevnu (toplu) sobu da se ogrejem i da mi se razmrdaju prsti malo...
I tako u krug ...
Vežbao sam najmanje 2 sata dnevno , kad-kad i više i to SVAKI dan !
Jedan dan skale , drugi dan vežbe (stalno sam dodavao nove ...)
Nisam znao da osviram baš puno stvari , ali sam bio dosta brz ...
I svirao sam čisto , bez falširanja (normalno ... toliko vežbanja)

Uzgred , 1982. smo ja i Zvonko gledali uživo LEB I SOL na turneji posle „sledovanja“ .
Na toj turneji je snimljen i album „akustična trauma“ koji sam preslušavao jedno godinu i po dana ...
Pred spavanje ... svaku noć !!!
Prva , druga i četvrta strana (treća ne , zato što je tamo bio solo bas, solo bubanj ...)
Jednom kada sam , sasvim slučajno , sreo Vlatka Stefanovskog na ulici, rekao sam mu ove stvari !
Meni se ta faza grupe „leb i sol“ (trio) mnogo dapada ... čista svirka

U leto 1985. Sam morao u vojsku.
Za zakletvu („svečana obaveza“ se tada zvala) su mi moji doneli akustičnu gitaru
Imao sam običaj (u početku) da nedeljom uzmem sok i napolitanke (i gitaru, naravno)
I da odem negde da , kao , vežbam malo ...
Al’ ne ide tako ...
Ne možeš u vojsci ...
Vojska je bila idealna da upropasti mladog čoveka.
pa i mene je ...
Mnogi su imali problema da posle vojske nastave tamo gde su stali ... škola... ili šta već ...

Ja , kada sam se vratio iz vojske , nisam više vežbao
Zaboravio sam mnoge od vežbi , koje sam bio kreirao , a nisam ih imao zapisane – nije mi padalo na pamet da mogu da ih zaboravim !

ALI !!!
ALI !!!

Još u vojsci sam u nekom časopisu našao neki članak o STANLEY JORDAN –u ....
Pisalo je kako svira gitaru na neki „klavirski“ način
Bila je i fotografija , na kojoj se videlo kako su mu obe ruke na vratu gitare
Ja sam se bio pitao ... kakva li mu je to tehnika sviranja?
Kada sam bio na odsustvu , marta 1986. Video sam na TV (u emisiji TV Zagreb – „stereovizija“) nekoliko minuta njegove svirke !
Oduševio sam se i odmah ukapirao kako funkcioniše taj njegov način sviranja.
Evo , za ne-muzičare da i objasnim :
Vibracija žice se postiže tako što se ona (žica) malo jače udari !
Normalnim načinom sviranja - žica sa pritiska levom rukom na odredjenom mestu , a desnom rukom se „okine“ ...
Tako žica zavibrira ...
Znači , kod ove tehnike se jednom rukom postiže vibracija žice ...
Tako – jednom rukom mogu da se sviraju akordi (bas...) , a , drugom – melodija !
Kao na klaviru ...
Ili – tako zvuči kao da dvojica sviraju (čuju se i melodija i „pratnja“)
To je meni došlo k’o „kec na desetku“ , jer mi je odgovaralo da sviram sam , da ne pevam , da zvuči „punačko“ ...
Da ... još od ranije sam imao ideju da napravim band i da sviramo samo instrumentale .
Posebno sam želeo da sviramo u instrumentalnoj verziji „neinstrumentalne“ stvari ( gde bih ja svirao melodije koje , u stvari izvodi pevač )

Mislim da je TA sreća da sam video STANLEY JORDAN-a na TV – jedan od najznačajnijh dogadjaja u mom zivotu !
Kasnije sam dobio ideju da sviram na ulici , ali ovo je bilo odlučujuće !
A , iz uličnog sviranja su proizišle razne stvari – posao (pare) , našao sam svoju drugu polovinu , sada i sin ...

Da se vratim na S. Jordana ...
Kada sam video to na televiziji , odmah sam probao da tako nešto odsviram ...
Prvo sam priučio „romane“ , što nije bilo pametno ... jer - levom rukom ritam 9/8...
Ali sam ga razložio ... ton po ton !
Da ,pojačalo mi je bilo neki bugarski radio ... jer ovom tehnikom se može svirati „bez struje“ samo ako je velika tišina
A, u medjuvremenu mi je onaj isti tip koji mi je prodao električnu gitaru- pravio pojačalo
Pre nego sam krenuo u vojsku , prodao sam bicikl i dao kaparu čoveku ...

Kada sam se vratio iz JNA , pokušao sam da paralelno sviram i „normalno“ (trzalicom) i ovom novom tehnikom,
Ali sam , postepeno , ostavio trzalicu ... skroz !

Ubrzo su došli i prvi nastupi ... solo !

Vrh.   

Ajd daj se snimi malo kako sviras,  ono je kratko ona 2 snimka.

Demistifikuj se malo

problemi sa upload ... a , imam nešto još ...
biće .... (i audio snimci iz 1990 - sa ulice)

Svaka cast majstore!
Sto pre postavljaj snimke!