Na Istoku, službenici rade od sedam do tri. Na Zapadu, od devet do pet. Službenički Istok se budi u pola šest. Činovnički Zapad u sedam.
Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujući posao, državu, život, sudbinu. Istok je poluobrijan. To je zbog toga što se brijao sinoć, da bi ujutru mogao duže da spava.
Glatko izbrijani Zapad vozi se ćutke metroom. Istok priča političke viceve u pretrpanom autobusu. Zapad čita novine. Potpuna tišina. Niko ni sa kim ne razgovara.
Istok se zaljubljuje u nepoznatu službenicu sa zelenim očima između tri autobuske stanice. Naravno, on stiže u pola osam na posao i kaže ljutito šefu: Šta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?
Zapad počinje da radi u devet. U to vreme Istok već polako počinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i pročitao u novinama šta se događa na Zapadu. Do pola deset, Istok razgovara o tome šta je sinoć bilo na televiziji.
Zapad već uveliko radi. On ne može da prepriča šta se sve događalo na dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti program.
U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom, odlazi na zasluženi doručak, koji se plaća bonovima. Kao da je celoga jutra kopao, on doručkuje glavu u škembetu, gulaše, pljeskavice, bureke, tripice, čorbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala lakša jela. Posle žvače čačkalicu i popije tri piva, odlikovana na svetskoj izložbi.
Zapad ima pauzu za ručak između dvanaest i trinaest časova. On stojeći pojede sendvič sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP. Zatim se vrati na posao. U hodniku kuće u kojoj radi popio je prvu instant-kafu iz kartonske šolje.
Istok već ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, čuo je za neku rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o čemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.
Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude održan u subotu, kada se ne radi. Odlučivaće se o mogućem štrajku. Istok je preko Sindikata dobio zaleđenu juneću polutku, koju će strpati u zamrzivač. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko češćenje. U tri po podne Istok se vraca kući. Pre toga svraća na pihtije i još jedno pivo.
Zapad i dalje radi.
Istok ruča. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.
Zapad i dalje radi.
Istok je prilegao na divan i uskoro hrče, pošto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.
Zapad i dalje radi.
Pošto je odgledao vesti, Istok se baca na lakšu večeru: kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela. Šest sati: Zapad se vraća kući. Nema snage da čita novine u podzemnoj železnici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.
Istok je svežiji uveče, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima i otvara treću bocu crnjaka. Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dođe sebi. Ruši se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajući, uopšte, sadržaj. Pita se, ima li život bilo kakvog smisla? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno večera: bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrće. Čaša belog vina.
U tom trenutku, Istok je već u prednosti za pet boca crnjaka.
Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad će živeti samo preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uveče.
Istoku je svaki dan praznik. Ne bih živeo na Zapadu, kaže ženi, da mi daju million dnevno!
Zapad uzima pilulu za spavanje.
Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.
Zapad odobrava kredite, da bi živeo od kamata sa Istoka.
I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.