Kontrolor države i trošenja novca
Autor: B. Krivokapić | 13.06.2007 - 09:19

Kada u normalnim zemljama državni revizor ne usvoji završni račun Ministarstva finansija - pada vlada. U Srbiji, pak, tokove novca poreskih obveznika znaju samo bog i ministar finansija. Sa funkcijom državnog revizora, koga ovih dana treba da izaberu poslanici, građani će konačno dobiti instituciju koja će, bar na papiru, biti u prilici da kontroliše kako se troše njihove pare.
Iako je usvojen još novembra 2005, Zakon o državnom revizoru samo je mrtvo slovo na papiru. No, kako je reč o propisu bez čijeg poštovanja nije moguće pristupanje EU, izgleda da je nova (stara) ekipa u srpskoj vladi odlučila da proguta i ovaj zalogaj. Jer, koliko sutra kao kandidati za članstvo u EU dobićemo pristup raznim fondovima, ali pare ćemo moći da povlačimo i trošimo samo po jasno utvrđenim pravilima. A to znači uz jaku kontrolu institucije koja će biti odgovorna samo Narodnoj skupštini i čija se snaga pre svega ogleda u nezavisnosti od izvršne vlasti.
Tako, na primer, državni revizor ima ovlašćenja da, ukoliko utvrdi kršenje propisa i nenamensko trošenje budžetskih sredstava, uputi poziv za razrešenje odgovornog lica. Za ovako autoritativno ponašanje neophodno je biti dobro plaćen. Otuda su mnogi stručnjaci tvrdili da je zakonsko ograničenje zarada državnog revizora i članova državne revizorske komisije (raspon od 90 odsto plate predsednika do 81 odsto plate potpredsednika parlamenta) jedan od glavnih razloga što institucija državnog revizora još uvek nije zaživela. Jer, na tržištu ovlašćeni revizori zarađuju tri do pet puta više.
Politički i ekonomski analitičari, međutim, uvereni su da stanje bez kontrole odgovara svima koji imaju šta da kriju. A takvih je i previše. Da je tako najbolja je potvrda izveštaj o finansiranju kampanja političkih stranaka koji ne samo da nije pokazao ko su donatori, već nije uspeo ni da sabere
koliko je zaista novca potrošeno. A to se, kao što je nedavno u „Blicu“ rekao Čedomir Čupić, dogodilo upravo zato što su taj izveštaj, „umesto nezavisnog, stručnog i poštenog državnog revizora, koji bi pretresao svaku stavku i utvrdio tačno utrošene cifre, uradile dve skupštinske službenice“.

Koga kontroliše revizor
-korisnike budžeta (direktne i indirektne)
-organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
-budžetske fondove
-Narodnu banku Srbije
-javna preduzeća
-političke stranke
-korisnike donacija i međunarodne pomoći

Kolike zarađuju revizori
generalni državni revizor    1.350 EUR
članovi državne revizorske institucije    1.250 EUR
vrhovni državni revizor    1.100 EUR
revizori u komercijalnoj reviziji    3.000 do 5.000 EUR
U prva tri slučaja radi se o platama koje su predložene Zakonom o državnom revizoru

Izvor: Blic