Razumem ja da neko stvarno mora da pazi, da se odriče...samo kažem da bi meni jako, jako teško palo da to moram. Bukvalno sam zaljubljena u hranu...kupovanje, pripremanje, klopanje.

Pa iskreno, ni ja ne bih mogla da vodim racuna o tome do te mere do koje idu neki ljudi, da toliko merim, kalkulisem, kombinujem pa ma kakavi god da su mi ciljevi, gledam da izbalansiram koliko mogu neke stvari i da vagam izmedju toga sta je dobro i sta meni prija i da budem negde na pola...A da se pridrzavam svega sto znam o nutricionizmu, pa do sad bih izgledala kao Bog  ali mene to mrzi i gnjavaza mi je 

Isto je i kod mene.

S tim da se osećam baš srećno kad spremim nešto lepo a zdravo, kao da sam udovoljila i telu i duhu.

Mislim da je najbolje ici po Japanski : Slusaj svoj stomak 

Pa dobro, nisam ni ja baš stoka koja jede samo junk food (mada, nije da ne jedem), ali kad mi se jede čips, pomfrit, njoke sa šest vrsta sireva i tako to..ja njupam.
Popijem ponekad i kolu i fantu (to retko, preferiram oranžinu), ali na pecivima i testeninama bih mogla da živim.
Nisam ljubitelj mesa, ali volim mesne prerađevine, šunke, kobasice, pečenu slaninu, jbg. na tome sam odrasla, ne mogu sad da se prešaltam na ribu (koju ponekad jedem) zato što znam da je zdravija.

Ponekad, kad postavim sto za ručak pomislim, ovo je sve instant infarkt...ali ne mogu da odolim, kad volem, šta ću.

 

Niste normalne majke mi 

Zasto?!   

Jbt ceo dan o hrani, i to osvemu sto ja ne smem 

Ma, kod mene je glavni problem to sto ja nemam navike u ishrani...
Mogu da jedem... ili ne moram da jedem... mogu da se ozderem... a mogu i da jedem koru sa drveta....

Jedino ne volim kuvani zelenis... kelj, spanac, zelje, kupus i tako to... jedino na salatu...

Drugim recima... ako nekome zatreba neko za neki eksperiment vezan za ishrenu... I'm in

Meni posle 21h krene takva glad, znaci bez obzira da li sam jela ili ne...uzas. Ne mogu to da vam objasnim.