Nemačka nam vraća 25.000 tražilaca azila

Vlasti u Berlinu pokrenule ubrzane procedure za vraćanje državljana Srbije. Tek 0,1 odsto zahteva odobreno

OKO 25.000 državljana Srbije od početka godine do oktobra tražilo je azil u Nemačkoj, a 0,1 odsto njih ga je i dobio, potvrđeno je, za "Novosti", u Ambasadi Nemačke u Beogradu. To znači da je zaštitu dobilo samo 250 građana, dok će 24.750 njih morati da se vrati kući!

Neki su, međutim, na put već krenuli. Kako je saopšteno iz nemačke ambasade, prethodnih nedelja su u više navrata vraćani naši državljani, što u sopstvenom aranžmanu, što specijalnim čarter-letovima.

- Posle stupanja na snagu novog nemačkog zakona o azilu, odbijeni tražioci zaštite će brže i bez izuzetka biti vraćeni u državu porekla - poručuju iz ove ambasade.

Njima se u pasoš upisuje zabrana ponovnog ulaska na celu teritoriju "Šengena" na godinu dana.

- Svi koji nemaju pravo na azil u Nemačkoj moraće da je napuste u najkraćem roku. Tražioci azila iz Srbije u principu nemaju izglede da dobiju azil, jer je znatno pooštren postupak rešavanja zahteva za sve podnosioce iz "sigurnih zemalja", u koje spada i Srbija. Takođe je ubrzan postupak rešavanja zahteva za azil, jer je u nadležnim organima povećan broj zaposlenih - kažu u ambasadi.

Oni dodaju i da se finansijski ne isplati podneti zahtev za zaštitu, jer tražioci azila umesto novčanih sredstava dobijaju materijalnu pomoć za pokrivanje najosnovnijih životnih potreba. Njima je takođe zabranjeno da rade u ovoj zemlji.

Prema rečima Radoša Đurovića iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, broj ljudi koji odlaze iz Srbije tražeći u Nemačkoj zaštitu nešto je veći nego prošle godine, kada ih je za celu godinu bilo oko 25.000.

- Najviše ih je sa juga Srbije, iz Preševa, Bujanovca i Vranja, ali ih ima i iz Vojvodine, iz Bečeja, Zrenjanina i Novog Sada. Najveći broj su ekonomski migranti koji pokušavaju da zarade neki dinar ili žive od socijalne pomoći, makar preko zime - kaže Đurović.

PROCENE

KOLIKI je tačan broj naših migranata u EU bio lane ne zna se pouzdano, već on zavisi od institucije koja objavljuje podatke. Tako ih je, prema podacima Eurostata, bilo 26.190 u celoj EU, a najviše u Nemačkoj, dok su podaci naše Uprave pogranične policije manji: oko 16.000 državljana Srbije tražilo je zaštitu na teritoriji Nemačke, oko 1.500 na teritoriji Švedske i stotinak na teritorijama Belgije i Švajcarske.

Preuzeto sa ...

Prijatno!