Slavoljub Kačarević priveden u policiju
Uhapšen i bivši glavni urednik "Glasa javnosti"
Autor: Blic online, RTS | Foto:A. Anđić | 28.10.2009. - 13:18 izmena 13:32


Slavoljub Kačarević, bivši glavni urednik i direktor "Glasa javnosti", uhapšen je jutros ispred ulaza u svoju zgradu u Beogradu, javio je RTS. Kačarevića su priveli pripadnici SBPOK.

"Posle hapšenja Radisava Rodića, pokretača "Kurira" i "Glasa javnosti", sasvim je jasno da razlozi za njihovo privođenje nisu nikakve finansijske malverzacije, već isključivo kritičko pisanje ovih novina o korupciji pojedinaca iz vlasti", kaže se u saopštenju redakcija "Glasa javnosti" i "Kurira".
Slavoljub Kačarević vodio je "Glas javnosti" od 1999. do 2004. godine zajedno sa Rodićem.

Radoslav Rodić trebalo je juče da se pojavi na saslušanju u Okružnom sudu u beogradu, ali je podneo uverenje iz Kardiovaskularne klinike na Dedinju da se tamo nalazi na bolničkom lečenju, saznje Radio-televizija Srbije.
Policija ga je, međutim, oko 19 časova pronašla u restoranu "Sport" na Autokomandi i privela ga na informativni razgovor. Određena mu je mera zadržavanja u trajanju od 48 sati. Više o tome čitajte u našoj posebnoj vesti.

Udruženje novinara Srbije zatražilo je da MUP hitno saopšti u kom svojstvu je priveden Slavoljub Kačarević, urednik onlajn Balkan magazina, član Izvršnog Odbora UNS-a i nekadašnji glavni i odgovorni urednik "Glasa javnosti".

Izvor: Blic

србија,србија убер алес

Jasno je da je rec o politickom obracunavanju po starom dobrom komunistickom receptu sledece je otvaranje golog i tako dalje i tako blize.... Razlog njegovog hapsenja je utaja poreza OK, i treba da se hapsi da vidimo mi koliko dugo utajivao taj porez, mesec dva tri ili godinama..... zasto do sada nije uhapsen? ko to nije radio svoj posao? sta je sa drugima koji taje porez? sta ce biti sa dinkicem kada sjase sa vlasti hoce li biti i jedna afera gde se njegovo ime provlaci ispitana, bojim se da nece! smrklo je za nas davno davno....

99% ljudi koji su danas bogati u srbiji ,bogatstvo su stekli mutnim radnjama . svako od njih bi mogao da "padne" ako bi se policija i tuzilashtvo malo zainteresovali . medjutim ,oni se nece zainteresovati jer judeo-liberalna vlast i ovi "biznismeni" zajedno chine mafijashki klan koji vlada srbijom  .

   tek kad se neko usudi da izda mafiju i njene  prljave poslove ,moze da ochekuje osvetu iste - kroz finansijske kontrole ,hapshenja ,zatvore - pa i ubistva  . ovaj rodic nije ni prvi ni poslednji covek koji je naprasno razotkriven kao kriminalac  ,kad se malo suprotstavio rezimu borisa tadica .

Izbaci iz posta te judeoeoeooo-liberale ili sta vec, pa ce post imati smisla.

Jači ker uvek ... tako da, jasno kao dan ...

Rodić treći dan štrajkuje glađu
Autor: Beta | 31.10.2009. - 09:31

Listovi Kurir i Glas javnosti saopštili su u petak uveče da uhapšeni vlasnik tih listova Radisav Rodić treći dan u pritvoru štrajkuje glađu i apelovali na državne organe da ga hitno premeste u bolnicu, jer bi u suprotnom mogao da umre.

"Rodić je na postoperativnom tretmanu i zato apelujemo na državne organe da ga što hitnije premeste u bolnicu i obezbede mu odgovarajući medicinski tretman, garantovan Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", piše u saopštenju sektora za odnose sa javnošću Kurira i Glasa javnosti.
Dodaje se da je Rodićeva porodica veoma zabrinuta za njegovo psihofizičko stanje.
"Podsećamo javnost da je Rodić krajem 2008. godine imao tešku operaciju jetre, zbog čega je na posebnom životnom režimu, te ovakav postupak može imati fatalne posledice po njegov život", piše u saopštenju.

Istražni sudija je odredio pritvor do 30 dana Radisavu Rodiću, vlasniku preduzeća „Manami“ i Slavoljubu Kačareviću, direktoru tog preduzeća. Rodiću je određen pritvor zbog mogućeg ponavljanja krivičnog dela, bekstva i uticaja na svedoke, dok je pritvor za Kačarevića obrazložen time da može da utiče na svedoke.
Rodić i Kačarević su osumnjičeni da su tokom 2001. godine zloupotrebivši službeni položaj pribavili protivpravnu imovinsku korist, na štetu „Komercijalne banke“, u iznosu 1.035.658 nemačkih maraka po tadašnjem kursu Narodne banke Jugoslavije.

Izvor: Blic

Kliicooo, Kliiiicoooo, alealealeeee

KAČAREVIĆ, PRVA ŽRTVA DINKIĆEVOG ZAKONA

Hapšenje uglednog novinara deo je opasne operacije u kojoj vlast namerava da potpuno ovlada javnim govorom delegitimišući i kriminalizujući sve što ispada iz tog uskog okvira

Ima trenutaka kada se moraju uključiti klikeri ili ih ne treba uključiti nikad. Ovo je taj trenutak. A stvari u njemu stoje ovako: uhapšeni Slavoljub Kačarević, novinar od ugleda, prva je žrtva Dinkićevog zakona o informisanju.

Netačno, kažu oni koji veruju da su vlast i legalizam dva lica istog džempera, pletenog od tamnih boja političke volje i svetlijih nijansi pravne argumentacije. Netačno, jer Kačarević nije uhapšen zbog onoga što je pisao, već zbog sumnje da je s Rajom Rodićem još davne 2001. godine muljao s parama.

Može biti, samo što tu ima jedan ozbiljan problem. Uz malo preterivanja, ni u Nirnberškim zakonima nije pisalo da Jevrejima treba upadati u kuće i ubijati ih, već samo da se ne mogu venčavati s Arijevcima i da ne mogu da rade u državnoj službi. A sad, što jedno povlači drugo, stvar je kreativnih tumača konteksta: jer, ako si nekog proterao iz društvenog poretka, normalno je da prema njemu nemaš više nikakvih ljudskih obzira, posle čega postaje sasvim legitimno upasti mu u kuću i pokupiti ga.

Prevedeno na srpski: kada usvojiš zakon kojim si ponizio novinarsku profesiju do granica kada taj svet tretiraš kao poluljude, kada taj zakon praviš uveren da čitave oblasti, a posebno politiku, valja zaštititi od novina, kada si još pun samopouzdanja utoliko što si takav zakon doneo uz pomoć nekih drugih novinara kojima si obećao da ćeš ih ekskluzivno tretirati kao tričetvrtljude – tada ne postoji nikakav „ugledni novinar“ Kačarević. Tada se zna: ili je ugledan ili je novinar. A kako se ni sam ne predstavlja kao ugledan, već kao novinar, to njegovo predstavljanje u širokom psihiloškom kontekstu Dinkićevog zakona gotovo da izgleda kao priznanje krivice.

Hajde da vidimo koliko je tu važna pravna argmentacija vlasti, hajde da načas pretpostavimo da je taj Kačarević stvarno muvao s parama i da nas je svojim načinom života sve skupa godinama varao, hajde da pretpostavimo da je stvarno umackan do lakata i da je za sve to vreme stvarao paralelni ugled hrabro i čestito uređujući novine. To bi, rekao bih, u ovakvoj Srbiji čak moglo biti i logično, jer skoro pa je jedino moguće pisati čestito i hrabro ako si potpuna budala, odgovorna prema javnosti koliko neodgovorna prema sopstvenoj porodici, ili ako si obezbedio da te hrani nešto drugo, recimo muljanje s Rajom.

Kada bi to bilo sasvim tačno, vlast koja još ume da oseti svoju obavezu prema medijima i javnosti, koja ima potrebu da razlikuje novinare od kriminalaca, dakle ona vlast koja još uvek može da zamisli svoj prvi dan kada više ne bude vlast - ona će tri puta da odmeri pre nego što uhapsi nekoga poput Kačarevića. Zašto ga, dakle, nisu pozvali da se sam javi u policiju, nego su mu pravili čeku pred stanom, kao da ga iznenade, da ga spreče da pobegne ili ih sve pobije; zašto se prema njemu ne odnose sa makar toliko obzira da ga ne provlače kroz mokri čvor tričetvrtljudskih medija i ne proglašavaju ga krivim pre suđenja; zašto mu takvom u hapsu pred nosom mašu papirima kojima ovaj nema pristup. Evo odgovora: zato što je Kačarević kao novinar već dovoljno delegitimisan Dinkićevim zakonom, zato što je taj zakon zapravo izdvojio tu profesiju od ostalih kao specijalno smutnu, opasnu i rđavu, i zato što je misija Mlađinog zakona da joj vratiti kredibilitet, Uz pomoć policije, dakako.

Kada je dakle usvojen Dinkićev zakon, bilo je jasno ili da će u Srbiji nastupiti kraj svakog novinarstva ili se taj zakon neće primenjivati. Rešeno je da se ne primenjuje. Ali to je otvorilo pitanje: ako se ne primenjuje, šta će im onda; zašto ga ne povuku; zašto im treba zakon po kome se ne sudi. Kačarević je dao odgovor: treba im upravo takav zakon, i nikakav drugačiji; ne treba im onakav čijim će pravnim kvalitetima ili nedostacima urediti jednu društvenu oblast, njima treba sekira nad glavom medija, što će reći da im treba isključivo psihološki okvir tog zakona. Dakle, gospodo novinari, u ovom zakonu piše sve što vlast misli o vama i što na tu temu želi da podeli sa građanima, a po kojem zakonu ćete vi biti hapšeni, privođeni i onesposobljavati, pa bar zakona i policije ima dovoljno u ovoj zemlji. Jasno?

Posle toga, svi oni novinari i redakcije kojima je širokom rukom vlasti ponuđeno da budu tretirani kao tričetvrtljudi nisu baš imali veliki prostor za razmišljanje. Osim toga, ekonomska kriza je i lakše će se preživeti sa državom nego bez nje. Oni kojima je namenjena uloga poljuljudi – a to su, gle čuda – najugledniji (Kačarević) i najveće smeće (Rodić), oni će kao takvi biti delegitimisani, izolovani i bačeni u isti koš, ćeliju, budžak, svejedno; važno je samo da su u istoj vreći i da iz nje zajedno smrde na isti način.

To je, dakle, jedna ozbiljna medijska operacija koja prevazilazi Kačarevićev slučaj i, kada ovdašnja opozicija govori da mediji nikad nisu bili ovoliko zatvoreni i neslobodni, oni naravno razumevaju problem samo onoliko koliko ih se neposredno tiče, pa tako celu priču svode na to što ih ima malo na Javnom servisu. Ova je stvar mnogo ozbiljnija, ovde je na delu, ponovo kao 2002. godine jedna politička diferencijacija najpre novinarske profesije, a zatim celokupne javnosti.

Tako Kačarević jeste žrtva Dinkićevog zakona onoliko koliko su on i Raja Rodić predati Mlađi kao znak dobre Borisove volje da ga pusti da radi s njima šta hoće, samo da, ako je moguće, baš ne islfeka sve okolo. I, naravno, da ume da ceni dar. Ali Kačarevićev slučaj i mnogo je više od toga; on je pokazao kako je taj Dinkićev zakon zapravo prvo slovo jedne opasne strategije, jednog trenutka kada je vlast, ohrabrena padom svih standarda u ekonomskoj krizi i ovoj bedi u kojoj se koprcaju srpski mediji, prešla crvenu liniju u javnoj sferi i umešala se u nju na način koji nikome neće doneti ništa dobro, čak ni njoj.

Zato ne verujem da je u pravu Ljuba Stojadinović kada kaže da je hapšenjem Kačarevića Tadićeva vlast pokazala da je „gadan strah drma“. Nju drma nešto mnogo opasnije. Tadić je čovek koji ima svest da je uspeo: zatvorio je svoj krizni budžet pozajmicama iz inostranstva; uspostavio je monolit u vlasti; pocepao je radikale; podigao pa udario Tomu Nikolića; nje se mešao Koštunici u nameru da izvrši samoubistvo; upisao je nekoliko ozbiljnih diplomatskih uspeha; bukvalno je ukrao Dmitrija Medvedeva ispred nosa naprednjacima i narodnjacima izbijajući im ispod zadnjice Pegaza na kome su videli svoj dolazak na vlast; napravio je policiju da mu hapsi. Uspeo je u svemu, ali baš u svemu. Osim jednog: od njegovih uspeha Srbija ne živi bolje. I zato su važni mediji kao jedini svedoci da vlast ovde redovno meru svog uspeha vidi kao perspektivu sopstvenog opstanka, a ne otvaranja životnih pespektiva građana, kojima jedino mediji mogu reći da se to prazno ispod pupka zove stomak.

Zato greše neznalice koje kažu kako je to Borisova doktatura; to je samo jedna situacija u kojoj se u Srbiji našla svaka vlast onog momanta kad joj se učinilo kako joj od ruke ide sve osim onoga zbog čega bi trebalo da postoji. Setite se prve tranzicione vlade: kada je 2002. godine pokazala da će pobediti i razvlastiti Koštunicu, kada joj se učinilo da joj u borbi za vlast ide sve kako treba osim društvenih reformi, koje su bile stale, upravo te godine zabeležena su njena najveća nasilja u zoni medija. Setite se zatim Koštuničine vlade, koja se cele dve godine suzdržavala od toga da pokaže kako i ona ima svog Bebu Popovića, setite se kada su oterali Bogoljuba i prodali Mobtel, kako su sebi delovali moćni i nesmenjivi, i kako su baš u to vreme počeli da zovu urednike i zahtevaju ono za šta nisu pre toga smeli ni da zamole.

Ovo je taj trenutak u Borisovoj vlasti; ovo je taj trenutak kada im sve ide kao po loju, osim što im treba lažni svedok koji će pred Srbijom svedočiti da jednako dobro ide i njoj. Kačarević se tome nije čak ni suprotstavio da bi bio kažnjen, on je odstreljen za primer svim onima koji će pomisliti kako hapšenje Raje Rodića nema veze s njima jer ne mogu da se identifikuju s Rajinim novinama. Kačarević je tu da bi se prepoznali oni koji žele da kritikuju, ali to ne bi da rade u Kuriru. E pa, onda neće raditi nigde.

Ako vas zanima ishod ove priče, ne padajte prerano pred utiscima snage vlasti koja može da kompromituje koga hoće i koja može da upregne veliki deo medijske scene u svojoj službi. Stvari poput hapšenja Kačarevića u samim medijima, među ljudima koji ih prave, stvaraju onu vrstu napetosti koja kad-tad pronađe svoj ventil, a sasvim slučajno to se desi onog trenutka kada vlast pokaže ozbiljne unutrašnje slabosti. Tada im i oni koji ih danas tako verno služe naplate za sve i za stolom za kojim je mrvila vlast i za okolnim stolovima. Tako da samo ostaje pitanje koliko će sve to trajati i ko će se u ovom mandatu zvati Beba Popović ili Aleksandar Nikitović. Haug!

Оригинални текст...

evo ovako, posto vidim da ovde nedostaju informacije iz prve ruke...

Nekih godinu i po dana sam radio za doticnog "gospodina" Rodica. Mogu vam samo reci da mi je i dan danas duzan nekih stotinak hiljada dinara, koje naravno nikada necu videti. Za vreme provedeno tamo, video sam vise krivicnih dela nego u americkoj kriminalistickoj seriji. Pocev od toga da je svaki radnik uskracen za bar dve do tri plate godisnje, preko bestidnog izmisljanja vesti na licu mesta, do sistemaskog medijskog linca odredjenih osoba po narudzbini. Vrhunac je bio postavljanje bombe u redakciju, koje je odjeknulo u medijima, a svi zaposleni su se slatko ismejali. Komentari su bili tipa: "...ma pusti Raju i njegove fazone".

Inace, dvadesetak radnika Kurir sporta su svojevremeno strajkovali gladju nekih 10 dana, ne samo da nisu dobili svoje pare, iako imaju uredne ugovore o radu, nego cak njih Rodic tuzi sa uvredu casti i trazi naknadu od 2 000 000 dinara. Ekipa B92 je izasla na teren da snimi reportazu o ovom strajku, ali ta reportaza nikada nije emitovana, zasto?

Ako stvarno mislite da postoje nezavisni mediji onda ste naivni do te mere da cete poverovati u svakakve gluposti. Svaki medij obavlja PR usluge za odredjene interesne grupe. Reci cu vam samo da je redakcija dobijala redovne pozive iz BIA, kada bi nesto trebalo da se uradi.

Meni je licno rad u medijima otvorio oci po pitanju funkcionisanja mnogih stvari u ovoj nazovi drzavi, a iskreno mislim da je u ozbiljnijim drzavama kontrola na jos vecem nivou, posto smo i u ovome verovatno amateri, kao i u svemu drugom.

Ajde sad udrite!