није ми јасно зашто упорно показујеш да си глуп?


и опет си глуп...зашто би му неко претио смрћу? американац је...то му је довољна казна

Ma,pusti,pa vidis da ne zna sta ce,pa se ponavlja.Ako nije izgovorio ovo "Srbija je do nedavno proizvodila Yugo" jedno 50 puta dosad...


Nestalo mu trol-ideja,pa se ponavlja jadan. 

p.s. nemojmo da zaboravimo i Bonux.To je tek izum strasan.Eeeee,sta bi Srbija dala da moze da proizvede takvo cudo... 

hebeš rumuniju šta ona proizvodi...šta proizvodimo mi?

Ok, da onda pomenem nepostojanje autoputeva  .



Uzivaj u citanju Pretnje smrću zbog uvrede Yuga

U Rumuniji? znam,covece,strasno... 

После одбијања жалбе остао је Србији још само један тужан дан у историји. Признавање Косова. И готово, све остало су већ урадили. Боље да су нас 99. све сравнили са земљом како је Зоки и тражио.

Тадићев гаф

Георгиј Енгелгард, сарадник института за славистику РАН
   
31.05.2011, 12:33
Photo: RIA Novosti
   

Нико не може замерити  Младићу да је радио на томе да оштети своје сународнике и становнике Србије...

Обраћање председника Србије Бориса Тадића поводом хапшења бившег команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића оставља утисак једног озбиљног гафа.

Није то због видљивог тајминга хапшења управо поводом званичника ЕУ и за добијање кандидатуре, није ни због наглашеног обраћања западној јавности и није због претераног председниковог драматизма.

У ствари разлог је у нескривеном ликовању председника Србије. Толико се ликује када бива ухапшен стари и лични непријатељ, односно крвник. Чак и хапшење Хашима Тачија, Насера Орића или њима сличних изгледа не би изазвало тако искрено радовање председника Тадића.

На крају крајева многи садашњи становници затвора у Шевенингену су били изручени у доба када је премијер био Војислав Коштуница, средином 2000-х година. Али председник ДСС, исто као и шефови других земаља у региону изабрао је прави тон за тај нимало пријатни посао. Изручење оптуженика увек се приказивало као изнуђена мера, уступак неодрживом спољном притиску. Власти нису истицале у приказању своје умешаности у та хапшења и слање у Хаг. Наравно избегавали су и јавнос ликовање.

Да ли је Тадић копирао држање премијера Зорана Ђинђића приликом паковања Слободана Милошевића за Хаг пре 10 година?

Онда је психолог Тадић занемарио једну битну разлику. За Ђинђића вођа СПС-а је био лични непријатељ, рат са њим је одузео читаву деценију живота осниваћа ДС. Др Ђинђић трпео је од Милошевића бројне прогоне, морао чак и да бежи из земље да извуче живу главу. Исто тако и  бројни грађани Србије мрзели су "Слобу", чија полиција их је јурила, кога су кривили за санкције, изгубљене ратове и за друге лични тешкоће. На крају крајева, тада је све то било још доста актуелно. Свакако Ђинђићева мржња према личном и политичом непријатељу је била природна и никога није чудила.

Али зашто је Тадићу толико до Младића? Толико су се разликују, толико су различите њихови биографије.

Један је "златни младић" из "круга двојке", уздигао се до власти на таласу народног незадовољства и прекалио се у београдској политици. Други - сељачки син из босанског засеока, деценијама је живео по гарнизонама да би се пробио. Један се бавио каријером у Београду, други господарио живитом и смрћу у Босни.

Точак среће се окренуо, па уместо уживања на ловорикама, амбициозни генерал морао је да се крије и да живи у беди као и многи српски пензионери.

Али и уз све његове мане и преступе зар је Младић могао или желео да оштети лично Бориса Тадича?

Није његова војска опкољавала Београд, није он лишавао младог политичара хуманитарног брашна. Свакако није било етничког чишћења на Дорћолу. Да ли је Младић био други Наполеон или не, колико је био успешан у рату, одговоран за ратне злочине или није, али нико му не може замерити да је радио на томе да оштети своје сународнике и становнике Србије.

Због тога и однос према њему у Србији углавном је у распону од заклинања у "хероја и спасиоца" до равнодушности према "овом генералу из босанског рата". Значи од позитива до незаинтересираности, само без изразите негације.

Радовање због "генераловог" хапшења сасвим је логично у Сарајеву и Загребу. На крају крајева тамо он је ратовао, опседао градове, тамо живе његови непријатељи из ратова.

Триумф просрпског председника због хапшења једног полуживог старца-генерала, који се старао како је знао и умео да ратује за властити народ јесте политички гаф.

Ако је за веровати искуству једног Талејрана у политици "грешка је гора од злочина".

Sasvim je jasno da Tadic nije Srbin i da ne radi u interesu Srpskog naroda, jos samo da to i ostali ljudi ukapirau...

Hadzic.


Nikada to nije trazio, u pitanju je "vrlo slobodan" prevod sa engleskog.

Stanko samo tvoje bitisanje pod tvojim prezimenom u Novom Sadu i činjenica da tokom tog rata niste završili ko porodica Zec ili Srbi iz Pofalića je razlog da se zamisliš nad sopstvenim izvorom mržnje