Gvero,Krstic i Mladic

Хаг: Претресно веће одбацило захтев Ратка Младића за ослобађање            


ХАГ - Претресно веће Хашког трибунала одбацило је данас у потпуности захтев бившег команданта главног штаба Војске Републике Српске (ВРС) Ратка Младића за ослобађање од кривице у вези са геноцидом и више појединачних злочина и закључило да Младић треба да одговара по свим тачкама оптужнице.

Претресно веће је данас одбацило све аргументе Младићеве одбране за ослобађање од кривице по обема тачкама оптужнице везаним за геноцид и по оптужбама везаним за неке појединачне злочине у одређеним тачкама оптужнице.



Веће је, такође, одбацило аргументе Младићеве одбране да треба одбацити командну одговорност оптуженог за злочине које су починиле групе које нису биле у саставу ВРС.

У образложењу одлуке, Претресно веће је оценило да правило 98 бис треба разматрати у вези са тачкама у целини, а не са оптужбама у оквиру тих тачака, те стога није разматрало захтеве одбране везане за појединачне инциденте у појединим тачкама.

Веће је закључило да оптужени треба да одговара за све тачке оптужнице, пошто по правилу 98 бис треба проценити да ли постоје докази који могу да поткрепе осуђујућу пресуду по свакој тачки оптужнице, без обзира на то да ли је одбрана експлицитно оспорила све тачке, наводи се у саопштењу Хашког трибунала.

У вези са тачкама 1 и 2, Веће је закључило да постоје докази о геноцидним делима који су изведени у 15 општина Босне и Херцеговине укључујући Сребреницу и да докази пружају информације о геноцидним намерама починитеља.

Веће је, на основу доказа, закључило да је у периоду који обухвата оптужница постојао удружени злочиначки подухват у којем су учествовали чланови политичког руководства босанских Срба и главног штаба ВРС, укључујући оптуженог Младића и бившег председника Републике Српске Радована Караџића.

Према мишљењу Већа, постоје докази да је оптужени значајно допринео спровођењу здруженог злочиначког подухвата.

Циљ је био да се босански муслимани и Хрвати трајно уклоне са територија БиХ на које су Срби полагали право, а оптужени Младић је, као командант главног штаба ВРС, спровео одређене мере у циљу остварења такозваних "стратешких циљева", рекао је председавајући судија Алфонс Ори.

Претресно веће се, у образлагању одлуке, данас позвало, осим на исказе сведока, и на садржај претретних Младићевих разговора који говоре о његовом "стању духа".

У свом захтеву поднетом у складу са правилом 98бис, Младићева одбрана је 17. марта, усмено изневши своје аргументе, затражила од Претресног већа да одбаци две тачке оптужнице за геноцид, као и више тачака везаних за инциденте и одговорности из оптужнице.

Тужилаштво је потом, 18. марта, затражило да Претресно веће одбаци тај захтев.

Правило 98бис предвиђа могућност да оптужени, након доказног поступка Хашког тужилаштва, затражи ослобађање по неким или свим тачкама оптужнице за које, према мишљењу одбране, оптужба није изнела доказе који би могли довести до осудхујуће пресуде.

Младић (72), бивши командант Главног штаба ВРС, оптужен је пред Трибуналом у Хагу за геноцид и бројне друге злочине почињене над босанским Муслиманима, босанским Хрватима и другим несрпским цивилима у Босни и Херцеговини од маја 1992. до краја 1995. године.

Првобитна оптужница против Младића подигнута је 25. јула 1995. године.

Након што је у бекству провео скоро 16 година, ухапшен је 26. маја 2011, а пребачен у Хаг пет дана касније.

Приликом првог појављивања пред судом изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Суђење је почело 16. маја 2012, а тужилаштво је завршило извођење својих доказа 26. фебруара 2014.

Одбрана Ратка Младића отпочеће 13. маја изношење доказа пред Хашким трибуналом.

Председавајући Судског већа, судија Алфонс Ори, наложио је крајем фебруара Младићевој одбрани да до 28. априла поднесе списак сведока и доказа.

(Танјуг)

Mladićeva odbrana najavila 336 svedoka


Odbrana generala Ratka Mladića najavila je pred Haškim tribunalom da će u svom dokaznom postupku, koji će početi 19. maja, pred sudije izvesti 336 svedoka.

Za ispitivanje tih svedoka, raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija je Mladićevoj odbrani odobrilo 207,5 radnih sati, koliko je za izvođenje svojih dokaza utrošilo i tužilaštvo.


Branilac Branko Lukić rekao je, tokom rasprave uoči početka dokaznog postupka odbrane, da će u Mladićevu odbranu iskaz dati 122 svedoka koji su već svedočili, takođe u korist odbrane, na odvojenom suđenju Radovanu Karadžiću.

General Mladić (71), bivši komandant Vojske Republike Srpske, optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce tokom rata u BiH, 1992-95.

Karadžića (68), tadašnjeg predsednika RS i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga, optužnica tereti za ista krivična dela.

Mladićev pravni zastupnik Lukić rekao je i da u ponedeljak, 19. maja, neće izlagati uvodnu reč odbrane, već će odmah pred sudije izvesti prvog svedoka.

Odbrana će izjave većine svedoka, prema Lukiću, u spis uvesti u pisanom obliku tako da njihovo ispitivanje u sudnici neće trajati duže od 30 minuta, nakon čega će ih unakrsno ispitivati tužioci.

Advokat Lukić nagovestio je da odbrana namerava da ponovo u sudnicu dovede i osam svedoka koji su već svedočili u dokaznom postupku tužilaštva protiv Mladića.

Sudija Ori uputio je, međutim, branioca da za to mora, uz obrazloženje, zatražiti odobrenje raspravnog veća.

Tribunal je 15. aprila odbio Mladićev zahtev da na polovini suđenja bude oslobođen optužbi, zasnovan na tvrdnji da tužioci, u nedavno okončanom dokaznom postupku, nisu dokazali njegovu krivicu.

Tužilaštvo je, po toj odluci suda, izvelo dovoljno dokaza protiv Mladića, po svih 11 tačaka optužnice, na koje će odbrana imati prilike da odgovori u nastavku procesa.

U dve tačke, general Mladić optužen je za genocid, a preostale mu na teret stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, prisilno premeštanje stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Ta krivična dela, kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, počinjena su u 15 opština širom BiH.

Proces generalu Mladiću počeo je u Hagu 16. maja 2012. godine.

Tužioci su tokom dokaznog postupka, okončanog 24. februara 2014. godine, pred sudije izveli 164. svedoka, a još toliko svedočenja uveli su u spis u pisanom obliku.

Mladića su 26. maja 2011. godine uhapsile vlasti Srbije u Lazarevu kod Zrenjanina, a Tribunalu je izručen 31. maja.

U prvom pojavljivanju pred sudom, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, po pravilima Tribunala, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

rts

Гузина: Није тачно да су гађани цивили


Сведок одбране Светозар Гузина изјавио је, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, да су цивили у Сарајеву, 1992-95. страдали као колатерална штета, зато што су били на линији фронта.

Гузина, који је током рата био командант једног батаљона ВРС код Сарајева, тврдио је да смрт цивила није била резултат наређења да они буду циљани, али да жртве "нису могле бити избегнуте", зато што су се нашле на линији сукоба, јавља Бета.


По оптужници против генерала Младића (71), тадашњег заповедника ВРС, бројне цивилне жртве у Сарајеву изазвало је дуготрајно хотимично гранатирање и снајперисање са српских положаја око града. То је у оптужници названо "терором" над становништвом Сарајева.

Док га је унакрсно испитивао тужилац, Гузина је потврдио да је у јединици имао шест снајпера, али је казао да "није тачно да су гађали цивиле".

Он је "чистим подметањем Муслимана", назвао навод оптужнице да су снајперисти под његовом командом 26. јуна 1994. ранили шеснаестогодишњу Санелу Муратовић.

Сведок је, као тачно, прихватио и да је, после једног напада у фебруару 1993, новинарима изјавио да је применио "нову тактику - уништимо цело место, пре него што га заузмемо".

Оградио се, међутим, да се то односило на снажно упориште Армије БиХ у којем није било цивила, што је, по њему, потврђено и чињеницом да се Унпрофор, потом, "није јавио да каже да су цивили страдали".

За Гузину, зграда Радиотелевизије Сарајево била је "легитимни војни циљ", између осталог и зато што је из ње потицала "пропаганда против српског народа".

Као нетачну, он је одбацио тврдњу заступника оптужбе да су власти и војска босанских Срба, с пролећа 1992, протерали Муслимане и Хрвата са Илиџе.

"Одговорно тврдим да су они добровољно изашли из својих кућа и отишли ка Сарајеву или Кисељаку... Нико им није бранио, али их нико није ни терао", казао је Гузина, у то време командант једног од батаљона Илиџанске бригаде ВРС.

При том исказу остао је и након што му је тужилац предочио документ српских власти на Илиџи по којем је "дозвољено исељавање Муслимана и Хрвата".

Генерал Младић оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

Израз "потурице", којим је називао босанске Муслимане, Гузина не сматра увредљивим "зато што означава људе који су променили веру...Сад су Бошњаци, пре тога су били Муслимани, а пре тога потурице".

Следећег сведока одбране, Младићеви адвокати извешће пред судије сутра.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници и узимање за таоце припадника Унпрофора 1995.

На Маркале донети лешеви из мртвачнице „Кошево”

У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ СВЕДОЧИО БИВШИ ПРЕВОДИЛАЦ
ВОЈНИХ ПОСМАТРАЧА УН МИЛОРАД БАТИНИЋ


         НА СУЂЕЊУ генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу данас је исказ дао бивши преводилац војних посматрача УН Милорад Батинић, који је посведочио да је официр Војске Републике Српске Марко Лугоња тврдио да су муслимани подметнули лешеве на сарајевској пијаци Маркале.

         Батинић је, у својству сведока одбране, навео да је Лугоња, на основу телевизијског снимка с лица места, два до три сата после експлозије на пијаци 5. фебруара 1994, рекао представницима УН да је уверен да је реч о „наштиманом процесу“.

         Лугоња је, према Батинићевом исказу, тврдио да је обавештајна служба Војске Републике Српске утврдила да се седам дана уочи експлозије из мртвачнице „Кошево” не врше сахране и да се тела задржавају у мртвачницама.

         „Наша служба је ухватила разговор два возача амбуланте на муслиманској страни. Јасно се чује кад један другоме говоре у шифри: „Донеси ми још леденица”, рекао је Лугоња, према тврдњи Батинића, сугеришући да су „леденице” лешеви који су допремљени на Маркале.

         Батинић је навео да је Лугоња представницима УН указао да је сумњиво и то што су на снимку два човјека бежала са Маркала и што је на пијаци пронађена „нека пластична нога“.

         „Одакле нога, а нема тела“, цитирао је свједок Лугоњине речи.

         Батинић је навео да је Лугоња тада рекао да је број жртава и рањених огроман за једну гранату, те да истакао да Војска Српске то није могла урадити, јер „нам то уопште није било у интересу“.

         Сведок Батинић је додао и да су војни посматрачи УН били „полуслободни” када их је Војска Републике Српске заробила у пролеће и лето 1995, настојећи да тако заустави ваздушне нападе NАТО.

         Батинић је нагласио да су на Грбавици многи цивили страдали од снајперске и артиљеријске ватре са муслиманске стране, као и да су Срби, међу којима је био његов тетак, убијани у Сарајеву.

факти

Стеван Вељовић негирао одговорност за Маркале


У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, бивши официр ВРС Стеван Вељовић негирао је навод оптужнице да је у лето 1995. та војска испалила минобацачку гранату која је испред пијаце Маркале у Сарајеву изазвала масовне цивилне жртве.
 Ратка Младића оптужница терети за дуготрајно гранатирање и гађање из снајпера цивила у Сарајеву у циљу њиховог "терорисања".


По оптужници, минобацачка граната од 120 милиметара, која је 28. августа 1995. на Маркалама убила 44 особе, а ранила 75 грађана, била је испаљена са српских положаја.

Вељовић, који је у то време био оперативни официр Сарајевско-романијског корпуса ВРС на обронцима око града, посведочио је да батерија минобацача није ни била на Требевићу, већ је као "испомоћ" била пребачена Херцеговачком корпусу у Требиње, преноси Бета.

Као и претходни Младићеви сведоци, Вељовић је тврдио да се ВРС око Сарајева искључиво бранила од напада Армије БиХ у покушају да се пробије из града.

Посведочио је и да Прва сарајевска бригада ВРС никада није гађала цивиле, већ само војне циљеве са којих је на њу било пуцано.

Вељовић је рекао и да су муслиманске снаге имале "мобилну артиљеријску групу натоварену на камионе" која је, крећући се између болнице Кошево и Баш-чаршије, пуцала, изазивајући на отварање ватре.

Старешине Вељовићеве јединице, како је изјавио, биле су упознате са најстрожом забраном отварања ватре на цивиле у Сарајеву, коју је издао Главни штаб, а имали су и брошуре о међународном ратном праву.

Сведок је тврдио и да је лично од генерала Младића у априлу 1993. године добио наређење да пропусти хуманитарни конвој с рањеницима из Горажда и Жепе.

Унакрсно испитивање сведока тужиоци ће наставити сутра.

ртс

Рашевић: Војска ВРС није нападала цивиле


Сведок одбране Блашко Рашевић негирао је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, наводе оптужнице да је ВРС током рата у БиХ пуцала на цивиле у старом језгру Сарајева са оближњег виса.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић (71) оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима с положаја ВРС, 1992-95.године, преноси Бета.


Сведок Рашевић, који је био командир једне од чета Романијске бригаде ВРС, рекао је да с положаја те чете на Шпицастој стени никада није отварана ватра на цивиле у сарајевском насељу Седреник.

Према оптужници, ВРС је одговорна за више напада на цивиле са Шпицасте стене, где је имала снајперско гнездо.

"Док сам ја био у чети, то се није ниједном десило, бар мени није познато", рекао је Рашевић.

Према речима сведока, муслиманске снаге из Сарајева су непрекидно отварале ватру на Шпицасту стену из покретних минобацача скривених међу цивилним објектима, попут болнице и стадиона на Кошеву, школа и обданишта.

Армија БиХ је више пута и пешадијом нападала тај положај, који је био кључан за прекидање комуникације са српским општинама Вогошћа, Рајловац и Хаџићи, рекао је Рашевић.

Као доказ за то, одбрана је у судници приказала снимак жестоке борбе на самој Шпицастој стени, коју је Армија БиХ покушала и, на кратко, успела да заузме. "Били су тамо 12-15 сати, преноћили, а ми смо те положаје затим повратили", посведочио је Рашевић.

Изјавио је и да су ровови супротстављених снага на Шпицастој стени били удаљени 50 метара и да су се српски борци довикивали с "домаћим Муслиманима" који су их упозоравали на долазак "неких других Муслимана, Санџаклија" који би отварали ватру.

Српски војници, с друге стране, упозоравали су муслиманске цивиле да не обављају пољске радове да се не би десило да "неко пуца...или нека граната залута...па да неко недужан погине", додао је Рашевић.

У унакрсном испитивању, тужиоци су сведоку предочили документе Унпрофора по којим је с положаја на Шпицастој стени и на Мрковићима у пролеће и лето 1995. била отварана снајперска и минобацачка ватра на цивиле која је однела два живота.

Рашевић је остао при исказу да његова јединица није пуцала на цивиле, али је додао да је касније, када није био на том положају, чуо да је једна девојчица погинула или била рањена и да му је "жао сваког детета".

Упитан да ли је његова јединица одговарала на ватру из покретних минобацача АБиХ из околине цивилних објеката у граду, сведок је одговорио одречно.

Следећег сведока, Младићева одбрана пред судије ће извести сутра.

Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ који је у седам општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.

ртс

Шеховац: Плави шлемови били ратни заробљеници


Настављајући исказ у одбрану Ратка Младића пред Хашким трибуналом, сведок Милорад Шеховац рекао је да су "плави шлемови" УН, у пролеће 1995, били "ратни заробљеници", а не таоци Војске Републике Српске.

Према оптужници против генерала Младића (71), у то време команданта ВРС, та војска је узела за таоце више од 200 припадника Унпрофора и неке од њих користила као "живи штит" од удара НАТО авијације који су били започели.


Пуковник Шеховац, који је тада био командант Друге сарајевске бригаде ВРС, рекао је да је војне посматраче УН, по наређењу надређене команде, узео за "ратне заробљенике", а не за таоце, након што се "Унпрофор отворено ставио на страну непријатеља", односно Армије БиХ, преноси Бета.

Како је сведок прецизирао, његова бригада прогласила је ратним заробљеницима "петорицу до седморицу" војних посматрача УН.

"Морам да нагласим да их нисмо малтретирали", рекао је Шеховац, наглашавајући да је, напротив, заробљеницима омогућио да се јаве породицама и имају приступ лекару.

"Никаква средства присиле, никакво везивање нисмо примењивали - чували смо људско достојанство". Тврдио је да је то све било у складу са Женевским конвенцијама.

"Никада никакво наређење да их вежемо и користимо као живи штит нисмо добили", навео је сведок. Међународне заробљенике код објеката ВРС су везивали и као живи штит од ваздушних удара НАТО истицали, како је Шеховац "претпоставио", "или паравојне формације или екстремни припадници ВРС".

Тужилац Питер Меклоски, током унакрсног испитивања, тврдио је да је Шеховац, током рата у БиХ, био одговоран за убиство две особе - једног Хрвата и једног Србина - али је сведок то негирао.

Потврдио је, међутим, да му је за смрт Србина суђено и да је пред војним судом ослобођен кривице.

Из једног обраћања генерала Младића потчињеним заповедницима, укључујући и Шеховца, тужилац је, потом, цитирао налог да се "примењују дејства диверзантско-терористичких група", тако да се "стално негативно утиче на војску и становништво" са муслиманске стране.

Упитан да ли је усмеравање тих дејстава и на муслиманско становништво у складу са међународним ратним правом, Шеховац је одговорио: "Свака наша победа је негативно утицала на њих. Судбина становништва, и са муслиманске и са српске стране, била је везана за судбину војске".

У наставку данашњег заседања, Младићева одбрана пред судије је као сведока извела Драгана Милановића, који је започео исказ о избијању сукоба у Фочи, у априлу 1992. године. Милановић ће сведочење наставити сутра.

Оптужница генерала Младића (71) терети и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата који је у седам општина имао размере геноцида и терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем, 1992-95. године.

ртс

NOVI SKRIVANI SNIMAK IZ 1995: Ratko Mladić spasava civile iz Srebrenice i Žepe! (VIDEO)

POLITIKA22:21, 21.07.2015.
 

General Mladić je zatražio i da se sve precizno dogovori kako bi se izbegli incidenti i žrtve
Ratko Mladić
Komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić najstrože je zahtevao od svojih vojnika da sačuvaju živote civila tokom operacija u Srebrenici i Žepi 1995. godine. Na snimku koji je godinama cenzurisan, vidi se kako Mladić preduzima sve mere kako bi civili, žene i deca bili zaštićeni.

Nakon što je Vojska Republike Srpske oslobodila Srebrenicu, sledeća na redu bila je Žepa. Posle nekoliko dana borbi, Muslimani su 24. jula 1995. godine bili prinuđeni na predaju, a bezbednu evakuaciju civila garantovao im je upravo Ratko Mladić.

Mladić je tražio oslobađanje jednog srpskog zarobljenog vojnika pod imenom Mrđa, kao uslov da se ispune pregovori i insistirao na tome da prvo treba da se evakuišu ranjenici pa zatim žene i deca, a nakon toga ostali.

General Mladić je zatražio i da se sve precizno dogovori kako bi se izbegli incidenti i žrtve. On je tražio da mu predstavnici Muslimana tačno navedu lokacije odakle će vozila VRS-a prevoziti stanovništvo prema Kladnju i teritoriji pod kontrolom snaga Alije Izetbegovića.

- Ne sme biti greške. Ja sam evakuisao, svo koje je htelo, civilno stanovništvo iz Potočara. Svako ko je tu došao prošao je bezbedno. Van onog mesta gde ja kažem nema bezbednosti, nema života, samo tu se preživljava! - rekao im je Mladić.

видео

„Русија је спремна да прихвати генерала Ратка Младића на лечење уз гаранцију руске Владе“, саопштено је из Руског друштвеног комитета за заштиту генерала Младића.
У саопштењу се наводи да руски лекари спремају медицински извештај о здравственом стању генерала Младића, који се налази у затвору у Хагу.
– Ако буде било потребно, руска страна је спремна да предложи генералу Младићу лечење у Русији уз гаранцију руске Владе – наводи се у саопштењу овог комитета на чијем је челу посланик Државне думе Павел Дорохин.



(novosti.ru)