Кристине Шмиц: У болници у Сребреници било наоружаних рањеника            
 уторак, 17. јул 2012.

ХАГ – Кристине Шмиц, медицинска сестра која је 1995. године радила у Сребреници за Лекаре без граница (МСФ), изјавила је данас у Хашком трибуналу да је то подручје гранатирано од 6. до 10. јула 1995, да је болница била „пуна рањеника” и да су неки од њих били наоружани.



У наставку суђења бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, Шмиц, која је у Сребреницу стигла 24. јуна 1995, казала је да је у болници било између 50 и 60 пацијената, углавном млађих мушкараца, али и жена и деце.

Шмиц је рекла да је у болници било наоружаних рањеника и да је од њих тражила да оду, из страха да би болница могла да постане мета напада, али да су они то одбили.

Становништво Сребренице је, према њеним речима, 11. јула кренуло ка бази холандског батаљона у Поточарима, а евакуисана је и болница.

Шмиц је испричала да су гранате падале око пута којим је ишла колона, на раздаљини око пет до 10 метара од асфалта.

На питање судије Орија да ли је видела пројектиле, она је одговорила да их није видела, већ чула, али да не може да каже колико их је било, „две или 20 граната”.


ВРС депортовала сребреничке Муслимане из Поточара

Бивша медицинска сестра организације Лекари без граница Кристине Шмиц посведочила је данас на суђењу Ратку Младићу, оптуженом пред Хашким трибуналом за геноцид у Сребреници, да је Војска Републике Српске (ВРС) у јулу 1995. после заузимања енклаве "депортовала" цивилно становништво, изузимајући војно способне мушкарце.

Тадашњи командант ВРС оптужен је за стрељање више од 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто су његове снаге 11. јула 1995, заузеле Сребреницу, као и за прогон хиљада жена, деце и стараца на територију под контролом власти у Сарајеву.

Шмиц, која је у Сребреници радила од јуна 1995, посведочила је да је око 20.000 цивила из енклаве 11. јула уточиште пред надолазећом ВРС потражило у близини базе холандског батаљона Унпрофора у оближњим Поточарима. Цивиле је описала као "ужаснуте" и "апатичне".

По речима сведокиње, "депортација" жена, деце и стараца почела је убрзо пошто су српски војници стигли у Поточаре, 12. јула. Шмицова је описала како је истог дана у Поточарима два пута срела генерала Младића.

У првом сусрету, како је рекла, протестовала је због намере ВРС да евакуише пацијенте из сребреничке болнице о којима се она бринула.

Младић јој је, преко преводиоца, у пролазу незаинтересовано одговорио да "ради свој посао", изјавила је сведокиња. Лекари без граница те пацијенте су на крају евакуисали 17. јула, прецизирала је она, а ВРС је дозволила да оду и седморица муслиманских мушкараца који су радили за ту организацију.

Исте вечери, Шмицова је команданта ВРС срела на оближњем путу и од њега затражила и добила одобрење да тражи болесне и рањене у околини.

Сведокиња је испричала и да је један мештанин који је радио за Лекаре без граница одбио њен позив да 13. јула уђе у базу Унпрофора са осталима, желећи да остане са породицом.

Његову идентификациону картицу те међународне организације, тужиоци су приказали у судници, прецизирајући да је накнадно пронађена у једној од масовних гробница у околини Зворника.

Шмиц је посведочила и да јој је 13. јула 1995. у Поточарима један млађи муслиман предао једногодишњу ћерку, рекавши да јој је мајка мртва. Тог муслимана затим је одвео српски војник.

Сведокиња је рекла да је дете предала Црвеном крсту који га је евакуисао у Тузлу, где се испоставило да је мајка ипак жива.

Током унакрсног испитивања, Младићев бранилац Ненад Петрушић питао је Шмицову зашто корист правни термин "депортација" кад није правник.

Шмицова је узватила да сматра да тај термин описује ситуацију у којој је ВРС "на силу" евакуисала муслиманске цивиле из Поточара.

- Људе су ставили на камионе и у аутобусе. Истина је да су они желели да оду из Поточара, зато што нису имали куд, али не и да су хтели да напусте Сребреницу. Нисам видела да су војници употребили физичку силу, али су усмеравали цивиле као аутобусима - рекла је сведокиња.

Суђење Младићу биће настављено сутра.

Бивши командант ВРС оптужен је и за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

(Танјуг-Бета)

Četiri vojnika ubijena jer su videli Mladića
Pripremile: e-Novine

U nedavnom intervjuu, Vladimir Vukčević, glavni tužilac Suda za ratne zločine, pomenuo je pismo bivšeg obezbeđenje haških optuženika, tvrdeći kako „njihova saznanja ne vode u tom pravcu“. Redakcija e-novina od svojih prijatelja iz Tužilaštva za ratne zločine primila je faksimil ovog pisma u kojem se detaljno objašnjava kako su ubijeni Dražen Milovanović, Dragan Jakovljević, Bojan Miljković i Dragan Kostić – vojnici koji su imali tu nesreću da vide Ratka Mladića, a za čiju je likvidaciju bio zadužen Branislav Puhalo. Pismo prenosimo u celini


Pismo koje optužuje: Obezbeđenje svedoči
Pismo porodicama: Milovanović-Jakovljević

U vezi stradanja vaših sinova - vojnika Dražena Milovanovića i vojnika Dragana Jakovljevića dana 05.10.2004. godine, pre podne, oko 09,15 časova u kasarni Karaš u Topčideru-Beogradu. Tog kobnog dana u toj kasarni su bili haški optuženici na čelu sa Ratkom Mladićem, koje je štitilo jako obezbeđenje na čelu sa Branislavom Puhalom. Pošto su ih vojnici primetili odlazeći na stražarsko mesto, naredba je odmah doneta da ti vojnici moraju pod hitno da se likvidiraju da se ne bi priča dalje širila šta su vidjeli. Kamere koje su bile blizu skloništa su se odmah isključile,

Ratko Mladić i Branislav Puhalo su izašli iz skrovišta, a nama ostalima je bilo zabranjeno da izlazimo iz skrovišta. Nepunih 10 minuta oni se vraćaju nazad i naređuju da hitno moramo da napustimo kasarnu u Topčideru, gde se se premestili u kasarnu u Valjevo, Kasarna Španac. Za ova dva ubistva ostalo obezbeđenje je saznalo iz medija, koje su prenosile radio i TV mreže širom Srbije i Crne Gore.

Posle ovog slučaja telohranitelj Branislav Puhalo koji je veran Ratku Mladiću je dobio čin Kapetan I klase za uspešan ovaj događaj u Vojsci SCG. Za vreme hapšenja Slobodana Miloševića, njegovo obezbeđenje je tada 01.04.2001. god. oko 21,50 časova likvidiralo vojnika Bojana Miljkovića iz Bora, jer u vili Slobodana Miloševića su se tada krili i haški optuženici na čelu sa Ratkom Mladićem. Posle ubistva vojnika njegovo telo je preko noći bačeno na željezničku prugu u Topčideru.


Zadužen za likvidaciju: Branislav Puhalo, uz skut đenerala Mladića
Photo: Stock
Isti je slučaj i sa vojnikom Draganom Kostićem koji je ubijen 27.08.2004. god. u kasarni Jablanica u Leskovcu jer i tamo su se krili haški optuženici na čelu sa Ratkom Mladićem i njegovim telohraniteljom Branislavom Puhalom. Mjeseca oktobra 2005. god. u kasarni Španac u Valjevu trebalo je da se likvidira još jedan vojnik od strane haških optuženika ali srećom što je taj vojnik na vreme bio odslužio vojni rok gde je spasio svoj život, otišavši kući iz te kasarne.

Što znači jasnom slikom da su ovo zlodelo učinile dvije osobe a tu su Ratko Mladić, da se podsjeti Srebrenice i Branislav Puhalo, koji su kasnije bili na rastojanju jedno od drugog u sastajanju i druženju. Na rasvetljavanju ovog događaja tada nije urađeno ništa od strane Vojnog istražnog sudije Vuka Tufegdžića jer on je čovek na strani haških optuženika, kao i Ministar SCG odbrane Prvoslav Davinić koji je odmah smenio i premestio nekoliko vojnih lica koji su tada krijući sarađivali sa haškim optuženicima i znali su za ovaj nemili slučaj a to su: Komandant Gardijske brigade Radomir Ćosić, stariji vodnik Marko Kovačević, kao i civili koji su tu bili i to Ivan Pavlović, Dejan Pavlović i Nenad Ćosić. Za cjelokupan ovaj događaj u vezi ubijanja ovih vojnika odlično su znali i bili upoznati tadašnja Vlada Vojislava Koštunice DSS, Nova Srbija Velimira Ilića i SRS Vojislava Šešelja, gde je posle saznala i Republika Srpska Milorada Dodika, pošto su to njihovi ljudi većinom haški optuženici iz BIH.

Jer tada ko bih rekao istinu bio bi likvidiran kao što je i slučaj sa novinarom Slavkom Ćuruvijom. Dragi roditelji, ovim izvještajem vam dokazujemo ko je ubio nedužne vojnike, na vama je dalje da riješavate ove nemile događaje.

S poštovanjem!

Bivše obezbeđenje haških optuženika

Izvor: E-Novine

али...доказ

неко писмо,од неких пријатеља из тужилаштва...

   

Ja mislim da su i nasi sudovi brzi od Haga 
Seselj ih u lice ismejava,psuje i gazi ko svaku stoku 

Младићева одбрана: Мировњаци из склоништа "пратили" Сребреницу            
 четвртак, 19. јул 2012.

Одбрана Ратка Младића покушала је данас пред Хашким трибуналом да оспори веродостојност извештаја посматрачке мисије УН (УНМО) од 9. до 11. јула 1995, наводећи да информације из Сребренице нису прикупљали посматрачи, већ њихов муслимански преводилац, и да су их холандски мировњаци звали "посматрачи бункера" јер су већи део времена провели у склоништу.

Сведок тужилаштва Џозеф Кингори, бивши војни посматрач УН у Сребреници, навео је у изјави да су посматрачи 9. јула "из безбедносних разлога" морали да се изместе из Сребренице у Поточаре како не би били узети за таоце.

Они су наредних дана у Сребреницу слали свог преводиоца Емира Суљагића да прикупи информације с терена.



- Ви не можете стајати иза информација из тих извештаја (од 9, 10. и 11. јула) пошто по доласку у Поточаре више нисте имали непосредних опажања о ономе што се дешава у Сребреници јер сте тамо послали свог преводиоца - рекао је Младићев адвокат Миодраг Стојановић сведоку.

- То није тачно. Све извештаје које смо добијали од Емира Суљагића или других извора покушавали смо да проверимо - узвратио је Кингори.

Кингори је додао да су се сви извештаји које су упућивали штабу УНМО у Тузли темељили не само на сазнањима преводиоца, већ и на томе што су чули како гранате лете ка Сребреници.

Одбрана је приказала снимак из Сребренице, за који тврди да је од 10. јула, на којем се виде људи у маскирним униформама који у близини бензинске станице испаљују гранате из минобацача.

Кингори је признао да, пошто је тог дана био у Поточарима, није могао да има сазнања о артиљеријској ватри из Сребренице, али је потврдио да се на снимку виде муслимански војници како испаљују гранате из минобацача, највероватније калибра 82 милиметра.

Стојановић је на то приметио да, према споразуму о демилитаризији енклава, у Сребреници није смело бити оруђа калибра већег од 60 милиметара.

Младићев адвокат је приложио и извештај Холандског института за ратну документацију (НИОД), у којем је наведено да су "неки војници холандског батаљона називали војне посматраче УН 'УНБО', што значи 'посматрачи бункера', због тога што су ти људи када је нешто требало посматрати седели у бункерима."

- Два преводиоца су рекла да су посматрачи УНМО седели у бункерима и углавном се ослањали на њих, преводиоце, када је нешто требало известити - пише је у документу.

Кингори је рекао да то наводи на погрешне закључке јер су посматрачи чули гранате, а он је разговарао и с Младићем, "а то није могло бити учињено из бункера".

(Танјуг)



 

Ax, ne, u sudnici je on:



Nego, to je poruka koju ti upucujes roditeljima ubijenih vojnika ili mladiceva ?

Ne mislim da to upucuje E-toalet papiru... 

Bitnija je ipak druga slika, na kojoj je u sudnici.

Da stvarno mi smeta sto je podigao levu ruku u znak vojnickog pozdrava...