Nisi mi odgovorio hoćete li i vi gledati cela suđenja ili ne.

Sto se mene tice,kad god budem imao slobodnog vremena...

Kad si kod odbrane,to ce mi biti prioritet,bas me interesuje sta
ima da kaze u vezi  Srebrenice,granatiranja Sarajeva...

General Ratko Mladic ce ostati u srpskoj istoriji upamcen kao heroj, u to i ne treba sumnjati...
Ostavio nam je Srpsku, a nama ostaje da se borimo za ujedinjenje,  sto nam nece biti prvi put, i imali smo vec "Ujedinjenje ili smrt".

Можда је напокон дошло вријеме да се напише и документује стварна истина о Сребреници. Само ми се чини да је за све некадашње душебрижнике то постало само једно мало насеље у и сточној босни које (пошто је испунило своју улогу у рату) више никога не занима...

@maslinazelena
Jel ti mali zeleni jel se plasis ti koktela?  Nemo da te turim na siljak ko Grof Dracula 

САОПШТЕЊЕ ЗАВИЧАЈНОГ УДРУЖЕЊА СРБА „КОРИЈЕНИ“
ПОВОДОМ ХАПШЕЊА ГЕНЕРАЛА РАТКА МЛАДИЋА

Завичајно удружење Срба „Коријени“ Сомбор с тугом је примило вест о хапшењу Ратка Младића, генерала и ратног команданта некадашње Југословенске народне армије, а потом и Војске Републике Српске.

Изражавамо незадовољство тријумфом челника државе Србије и појединих лидера политичких странака, који на овакав начин удовољавају захтевима НАТО пакта и коалиције, која је нанела велико зло и српском и другим народима на тлу Балкана током ратних збивања.

Свесни смо да је до хапшења дошло с намером да се удовољи Хашком трибуналу, да се додворе светским моћницима, али постављамо питање :“Како и на који начин српски народ да брани своју државу, своју слободу и људско достојанство?“

Поштујући Устав Републике Србије, а у оквиру њега и сва људска права загарантована свим држављанима Републике Србије, Завичајно удружење Срба „Коријени“ у Сомбору очекује да се и према Генералу Ратку Младићу поступи на начин како то омогућавају закони државе Србије.


У Сомбору, 27.05.2011.год.      Извршни одбор  Завичајног удружења Срба „Коријени“

http://www.zuss-korijeni.org/
--------------------------------
Никола Живковић
ПИСМО СЕСТРИ У СИДНЕЈ
 
Данас, у четвртак, 26. маја 2011, око два после подне седех у једном кафићу у строгом центру Београда, стотињак метара од хотела Москва. Неколико минута раније јавио се преко мобилног мој добар познаник Јеврем, да ће због саобраћајне гужве каснити десетак минута. Мален, пријатан кафић беше пун гостију. Чула се дискретна музика, вероватно нека лака јужноамеричка песма. У једном тренутку келнер појача тон и неки крештави, непријатан женски глас са Радио Београда одушевљено нас обавести: ‘‘Младић је ухапшен!’‘. После чусмо ‘‘председника Србије’‘ како изражава ‘‘велико задовољство’‘ што је ‘‘наша полиција успешно извршила задатак’‘ и додаје: ‘‘Ја сам нашим страним пријатељима обећао и, ево, ја сам моје обећање извршио’‘.

Ове речи записујем по сећању, пошто је неко од гостију брзо реаговао, те љутито узвикнуо: ‘‘Келнеру, молим те, гаси тај радио да не морам да слушам тог дебила. Пичка ли му материна квислиншка, усташка!’‘ Имао сам осећај, да су се сви присутни солидарисали са тим изнервираним и силно узбуђеним гостом. Радио, заиста, одмах беше искључен. Настаде неколико тренутака апсолутне тишине. То беше мук као по неком преломном, важном догађају. Два стола даље једна млада жена тихо заплака. Њен момак – а можда муж или брат – нежно јој обриса сузе и ћутке је загрли. Сви у кафићу окретосмо се према њима.
Та млада жена као да најверније одсликаваше не само расположење Београда, већ и стање једног народа. Од свега Србима, чини се, једино преостаје да тугују сами, тамо где нема камера Сиенена (CNN) , нити Бибисија (BBC) . Постаде некако тесно. Јавих Јеврему да сам већ попио кафу и да је најбоље да се нађемо на Калемегдану. Осећах силну потребу да устанем, одем, само да не седим на месту. Кретох пешке, полако, неописиво тужан, празан и бедан, ка Калемегданском парку.

Ухапшен је не само један човек, генерал, већ и последња нада да нисмо сасвим изгубљени, поражени и понижени.
А они који га годинама јуре и они који га ухапсише знају веома добро да он није починио никакав ‘‘геноцид’‘. Масовних злочина на Балкану јесте било, али су жртве Срби, а џелати муслимани, Арбанаси, Бугари, Мађари и Хрвати. Према немачким документима, само Хрвати су током Другог светског рата убили око седам стотина и педесет хиљада Срба, али без помоћи Немаца они свој злочиначки наум никада не би могли спровести у дело. То је забрањена тема већ преко шездесет година. За тај геноцид до данас нико није одговарао. Уместо тога, последњих петнаестак година говори се искључиво о Сребреници и Вуковару, а све то време хапсе се часни српски официри. Њихов једини грех је, очевидно, што су се дрзнули да воле и бране своју земљу, те да пруже отпор најјачој војној сили света.

Беспримеран је цинизам Лондона, Вашингтона, Париза и Берлина. Убијају један малобројни народ, зовући то ‘‘ширењем демократије’‘ и ‘‘борбом за људска права’‘. Толико далеко није ишао ни Хитлер. Перверзно иживљавање Сједињених Држава над Србима Крајине, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, и варварско бомбардовање Србије, Запад оправдава потребом обарања ‘‘Милошевићевог диктаторског режима’‘.
Сада, како је генерал ухапшен, чини ми се да мени и мом народу остају само слободни, утешни и пророчански Његошеви стихови:
Страшило је слушат што се ради!
… А ја што ћу, али са киме ћу?
Моје племе сном мртвијем спава,
Суза моја нема родитеља
… Бог вас клео, погани изроди!
Но, можда, то и није толико мало?

Утеху у овом трену, осим код својих, могу наћи само код Руса. Они су изгледа једини преживели сличну голготу. Тако Буњин 1922. у Дневник записује: ‘’Прогулка в лес… В газетах все та же грязь, лукавство политиков, общая ложь, наглость, обманы – от вестей и подлости которых плакать хочется. ‘’ (’‘Шетах шумом… У новинама све саме гадости, ујдурме политичара, свеопшта лаж, дрскост, обмана – вести и подлости од којих бих заплакао.’‘)
Ја свој спас потражих у Калемегданском парку а он, руски емигрант, у ‘‘шетњи шумом’‘. Године 1917. странци, бољшевици, уништише му земљу, побише десетак милиона сународника, да би нешто преживелих који нису ни ‘‘радници’‘ ни ‘‘сељаци’‘ нашли уточиште на свих пет континената.
У штампи Запада двадесетих година прошлог века Буњин налази оно с чиме се, хтели-не-хтели, суочавамо и ми данас. Својим словом, велики руски писац ме је, ето, поштедео праћења медија: зашто слушати и гледати гадости, лукављење политичара, лагање у очи?!
Остају, не само нама, Његош и Буњин.
Мало ли је?
 
Никола Живковић, писац, преводилац и публициста рођен је у жумберачком селу Драгошевци, у данашњој Хрватској. Две године пловио је на трговачким бродовима, а потом дипломирао историју и философију у Загребу. Од 1978. до 2010. живео је у Берлину, где је две године провео на постдипломским студијама на тамошњем Слободном универзитету. Поред бројних текстова за српске, руске и немачке новине и часописе, објавио је и неколико књига: Писма из Берлина, Косово – Дневник, Трагајући за истином, Српско питање, Слика Срба у немачким медијима, Берлински записи I и II. Поред осталог, превео је и Срби у ратном дневнику Вермахта Хермана Нојбахера и мемоаре Глеза фор Хорстенауа, Један контроверзни генерал.

http://www.srpskilist.net/svedocenja/pismo-sestri-u-sidnej

Радикали митингују због Младића, напредњаци не зову на улице

Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић изјавио је да та странка неће организовати митинге због хапшења хашког оптуженика Ратка Младића. Радикали у недељу организују протестни скуп због хапшења Младића.
 
Вучић је рекао да напредњаци неће никога позивати на протесте, али да осуђују наступе представника владајућих странка који забрањују такве скупове.
 
Заменик председника СНС-а критиковао је председника Србије Бориса Тадића, оценивши да је Тадић одговаран што су хрватски медији први објавили вест о хапшењу Младића.
 
Вучић је поновио да је хапшење Младића међународна обавеза Србије, али да је "законска и морална обавеза да се ухапсе и починиоци злочина над Србима".
 
Према његовим речима, СНС је "ужаснута и огорчена" начином на који су се Демократска странка и остале владајуће странке понашале после хапшења Ратка Младића.
 
Вучић је оценио да су политичке прилике у Србије "једнако тешке" после Младићевог хапшења, јер "влада економско безнађе" и Србија ће због тога имати само веће задуживање, а људи неће добити нова радна места.
 
Радикали: У недељу скуп подршке Младићу
 
Српска радикална странка најавила је да ће у недељу увече у центру Београда, испред Дома Народне скупштине, организовати протестни скуп због хапшења хашког оптуженика Ратка Младића.
 
Заменик председника СРС-а Драган Тодоровић најавио је да ће радикали у наредном периоду у скупштини поднети захтев за смену владе и председника Србије Бориса Тадића због "бруталног кршења Устава".
 
Он је рекао да ће за ту иницијативу тражити подршку Демократске странке Србије.
Говорећи о митингу, Тодоровић је позвао све патриотски расположене грађане да на мирном протесту изразе неслагањење са потезима актуелне власти и хапшењем Младићем.
 
Тодоровић је рекао да је скуп пријављен Министарству унутрашњих послова и да очекује да буде одобрен, осим уколико "у Србији није тајно уведено ванредно стање".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/140027/Radikali-mitinguju-zbog-Mladica-naprednjaci-ne-zovu-na-ulice

Prvo je javio sefu...

Još jedna od verzija ...


Ratka dovezli na hapšenje!!!


izvornik : "Alo!", 28.maj (autori : B. M. - J. P. - I. K.)
tekst se može naći : ovde

     
(fotografija preuzeta sa sajta "eNovosti")

Kako “Alo!” saznaje, Mladić se o hapšenju unapred nagodio s domaćim vlastima, pod uslovom da njegova porodica, koja je na rubu egzistencije, dobije deo novca od nagrade koja je bila raspisana za informacije o haškom beguncu.
 - Mladić je iz jedne istočnoevropske zemlje, gde je bio sklonjen, u Lazarevo doveden po sopstvenoj želji, svega nekoliko dana pre nego što će zvanično biti lišen slobode. Inače, sve vreme “skrivanja” bio je pod nadzorom. Pregovore o predaji su u ime generala vodili Mladićevi poznanici, bivši pripadnici naše obaveštajne službe, a u posao su pored BIA bile uključene i dve strane obaveštajne agencije - obaveštajci zemlje u kojoj se skrivao proteklih godina, ali i jedna zapadna služba, tvrdi izvor “Alo!” upućen u detalje hapšenja.
 Iako Lazarevom već kruži priča da je Mladić doveden iz Rumunije, naš izvor kaže da je ta zemlja bila samo tranzitna na generalovom putu, a da je pre Lazareva bio i u Beogradu.

 - Mladić je postao svestan svog sve slabijeg zdravlja. Ipak, najvažniji razlog da prihvati hapšenje je bila agonija njegove porodice koju je mogao da prati preko svojih jataka. Znao je da su zbog njegovog skrivanja dovedeni na rub egzistencije, zbog čega je Mladićev deo nagodbe i bio novčana nadoknada - otkriva naš izvor.
 Međutim, nije nam poznat tačan iznos koji su se vlasti obavezale da isplate Mladićevoj porodici. Inače, članovi porodice nisu bili uključeni u pregovore i za njih je bio šok kada su saznali da je Ratko uhapšen, i to baš u Lazarevu, gde je Darko boravio pre samo nekoliko dana.
 Osim novčanog, jedini uslov Mladićevih pregovarača bio je da akcija hapšenja bude izvedena rano ujutru i da po njega uđu samo dvojica policajaca, bez dugih cevi i u civilu.
 - Za njega je hapšenje veliko poniženje i zato su tražili da se akcija odigra dok selo još spava. Takođe, stranci su insistirali da se javno hapšenje obavi na našoj teritoriji. Pošto je katastrofalnog zdravlja i ima slabo srce, dogovor je bio da se akcija privođenja sprovede bez pompe, rotacionih svetala, policijskih uniformi, ali ipak uz svedoke koji bi potvrdili da je tu uhapšen - priča naš sagovornik.
 Mladić je, tvrdi naš izvor, bio obavešten čak i o satu u kojem će vlasti doći po njega, o čemu svedoči i činjenica da je u trenutku hapšenja pored sebe držao pripremljen pasoš i vojnu knjižicu na svoje ime.
 - Kad su dvojica policajaca ušli, sačekao ih je u fotelji, potpuno spreman da krene i ljubazno ih je pozdravio. Pored njega su stajala dokumenta na ime Ratko Mladić, koja im je odmah predao i nijednog trenutka nije poricao svoj identitet. Samo je zamolio momke da mu pomognu da se pridigne iz fotelje. Bio je vrlo svestan i orijentisan i vrlo dobro je znao o čemu se radi - priča naš izvor.
 U dogovor srpskih vlasti s Mladićem bili su upućeni i predstavnici Evropske unije, o čemu najbolje svedoči činjenica da se šefica diplomatije EU Ketrin Ešton baš tog dana zadesila u Beogradu.
 Takođe, indikativno je da je hapšenje usledilo samo par dana pre najavljenog negativnog izveštaja Serža Bramerca, koji bi privremeno zatvorio vrata Srbiji u pregovorima sa EU.

Uhapšen bez pare u džepu

Prilikom hapšenja, Ratko Mladić je u kući bio sam, a kod sebe nije imao ni dinar.
 - Osim pasoša i vojne knjižice, nije imao ništa kod sebe. Nije imao ni novca, ali ni ličnu kartu, jer mu je proteklih godina neophodniji bio pasoš - kaže naš sagovornik. On otkriva i da je najtraženiji haški begunac još u policijskom vozilu bio pričljiv, kao i da je policajce odmah zasuo ratnim pričama.

Mladić: Ovde sam 10 dana!

Saznanja “Alo!” indirektno je potvrdio i sam Ratko Mladić, koji je juče u Specijalnom sudu tvrdio da je u Lazarevu boravio najviše desetak dana! Kako je nakon saslušanja ispričao advokat Miloš Šaljić, Mladić je pred sudijom i tužiocem otkrio da je na mestu hapšenja bio “10 do 15 dana”, a da za ranije kretanje i skrivanje nije ni pitan.
 - Nije negirao da je poslednjih 10 do 15 dana bio na mestu gde je uhapšen, a o mestu na kojem je bio ranijih godina nije se izjašnjavao. O tome nije bio ni pitan jer je ovo postupak u kojem nije iznosio odbranu - izjavio je Šaljić.

Darko bio na slavi u Lazarevu

Zanimljivo je da je Darko Mladić, sin uhapšenog generala, prošle nedelje bio u poseti familiji koja je slavila u Lazarevu, ali se prema rečima porodičnog advokata Miloš Šaljića nije sreo sa ocem. Gotovo neverovatan scenario o mimoilaženju u svega četiri kuće Mladićevih samo potvrđuje tezu da Ratko Mladić u to vreme nije bio u malom banatskom selu.

Meštani: Doveli su ga iz Rumunije!

Meštani sela Lazareva i drugi dan od Mladićevog hapšenja tvrde da on to malo banatsko selo nije posetio još od devedesetih godina.
 - Ma ljudi, neko bi ga video. Šta mislite, da ga celo selo čuva?! Pa neko bi se sigurno izlajao dosad. On je doveden ovamo da bi se izbegao haos oko hapšenja u Beogradu ili na nekoj drugoj lokaciji. Čuli smo da je bio u Rumuniji, a da je sam hteo da bude uhapšen u Lazarevu, kod svojih - priča jedan od komšija.