EU prelazi na obnovljive izvore energije

Tanjug    | 06. 01. 2010. - 18:47h | Foto: AFP    | Komentara: 0
Pregovori o realizaciji „haj-tek" projekta, koji bi državama na Severnom moru omogućio dodatno snadbevanje električnom energijom, biće nastavljeni sledećih nedelja, a njihov završetak zavisiće od političkih odluka na koje se još čeka.

Novac je spreman još od prošlog decembra, kad je Evropska komisija stavila na raspolaganje 565 miliona evra za izgradnju prenosne mreže za struju koju proizvode vetrenjače na Severnom moru, dok Evropska investiciona banka finansira sa 300 miliona evra izgradnju dalekovoda od Velike Britanije do Holandije, prenosi Dojče vele.
Tokom sledećih nedelja sastaće se predstavnici severnomorskih zemalja, pored ostalih Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Belgije, Danske i Norveške, sa ciljem da postignu politički dogovor o izgradnji dalekovoda.
"Ta inicijativa zaslužuje pohvale i to je važan prvi korak. Planirana je prva međunarodna energetska mreža, čime se povezuju nacionalne. Na taj način povećaće se i sigurnost snabdevanja u EU, jer se oslobadjamo uvoza skupe nafte", izjavio je Paul Vilcek iz Evropskog udruženja energije vetra.
Prema njegovom mišljenju, ugovor bi mogao da bude potpisan u drugoj polovini godine.

Na Severnom moru već postoji 11 dalekovoda i neki od njih povezuju severnu Francusku i Englesku ili Holandiju sa Norveškom.
Gradi se ili planira još 21 dalekovod, pored ostalog podmorski kablovi izmedju Danske i Norveške i Velike Britanije i Holandije. Evropsko udruženje energije vetra predlaže izgradnju još 14 dalekovoda i čvorišta.
Do 2020. godine mogla bi da bude izgradjena sveobuhvatna mreža dalekovoda koja bi povezivala vetrenjače na Severnom moru i Baltiku. Procenjuje se da bi njena izgradnja koštala tridesetak milijardi evra, a novac bi morali da daju i energetski koncerni.
"Ovaj projekat pokazuje da se povezivanjem mreža obezbedjuje sigurno snabdevanje, jer uvek negde duva vetar", izjavio je evropski komesar za energiju Andris Pibalgs, koji smatra da bi zajednička mreža mogla da predstavlja osnovu jedinstvene energetske politike u EU.
Izgradnja mreže dalekovoda doprinosi i povećanju udela struje dobijene od vetra, čime se smanjuje potreba za radom termoelektrana, a time i emisija ugljendioksida.

Izvor: Blic