Gotovina mesecima pregovarao o predaji

Za to znali predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader, glavni državni tužilac Mladen Bajić i Ivo Pukanić

U razgovoru s glavnim urednikom „Nacionala“ Ivom Pukanićem Internet portal Index je došao do vrlo zanimljivih informacija vezanih za slučaj Ante Gotovine. Naime, Gotovina je, tvrdi Pukanić, mesecima pregovarao s Haškim sudom o predaji, za koje je znalo četvoro ljudi u Hrvatskoj. Bili su to predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader, glavni državni tužilac Mladen Bajić i Ivo Pukanić.

Gotovina je putem posrednika kontaktirao s Hagom u tri navrata, a poslednji kontakt ostvaren je 1. decembra, dakle šest dana uoči hapšenja odbeglog generala u hotelu „Bitacora“ na Kanarskim ostrvima, rekao nam je Pukanić dodavši kako je Gotovinu intervjuisao u jednom gradu u severnoj Italiji.

Glavni državni tužilac Mladen Bajić bio je glavni operativac u pregovorima Gotovine i Haga o predaji, a akcijom su koordinirali Bajić i Pukanić, kazao je Indexu glavni urednik „Nacionala“.

„Sve se to moglo drugačije razrešiti“, rekao je on dodavši kako je 1. decembra jedan od Gotovininih advokata, Luka Mišetić, Hagu poslao zahtev s uslovima Gotovinine predaje. Pregovori su uspešno završeni i Gotovina bi se posle predaje branio sa slobode. Pukanić ipak nije odgovorio na pitanje gde je „zapelo“, odnosno zbog čega se Gotovina na kraju ipak nije predao Haškom sudu i najavio da će objašnjenje izaći u „Nacionalu“.

Izvor: Blic

Samoubistvo zbog Gotovine

Povod za samoubistvo jednog hrvatskog vojnog veterana bio je uhapšeni hrvatski general, haški optuženik Ante Gotovina. Policijska uprava u Sisku saopštila je da se Ivan Bukovac ubio u ponedeljak uveče u svom automobilu aktivirajući ručnu bombu, javlja slovenačka internet strana 24ur.com. Poslednje Bukovčeve reči bile su: „Ne mogu to više da podnosim. Strašno je šta nam rade. Oni ne sude našem generalu, već meni i celoj Hrvatskoj.” (B92)

Hrvatski veteran Ivan Bukovac aktivirao ručnu bombu

Bivši borac se ubio zbog hapšenja Gotovine

Hrvatski vojni veteran Ivan Bukovac (54) izvršio je samoubistvo zbog hapšenja generala Ante Gotovine, koga Haški sud tereti za ratne zločine nad Srbima, a ne zbog TV emisije „Latinica“ kako su to ranije preneli hrvatski mediji.

Bukovac, koji je patio od posttraumatskog sindroma, izvršio je samoubistvo u noći između ponedeljka i utorka pošto je aktivirao ručnu bombu u svom automobilu.

Njegova ćerka Slađana Bukovac rekla je da se njen otac nije ubio zbog emisije „Latinica“.

„Moj otac nije bio glup čovek i on se ne bi ubio zbog televizijske emisije. On je to učinio iz nekih drugih i puno ozbiljnijih razloga. Moja mama gledala je emisiju ‘Otvoreno’ u kojoj se govorilo o suđenju generalu Gotovini. Tata je došao kući već odranije uznemiren zbog svega što se događa oko Gotovine. Nešto je u njemu očigledno puklo. Identifikovao se s njim. Valjda je pomislio da, ako je Gotovina ratni zločinac, onda je i on“, rekla je Slađana i istakla:

„Mome ocu se zadnjih deset godina jako malo lepih stvari dogodilo, a ‘slučaj Gotovina’ i njegovo hapšenje doživeo je kao suđenje sebi.“

Poslednje reči ratnog veterana koje je uputio supruzi Višnji su bile: „Ne mogu više to da gledam. Strašno je to što nam rade. Ne sude oni našem generalu. Oni sude meni. Oni sude celoj Hrvatskoj. Ne mogu to više da izdržim.“

Izvor: Blic

Isto ali iz politike

Разнео се бомбом после ТВ емисије


Окидач за судбоносни корак самоубице био је ТВ програм посвећен хапшењу Анте Готовине
 
(Од нашег сталног дописника)
ЗАГРЕБ, 14. децембра – Јучерашњи сукоб у Хрватском сабору око ТВ емисије „Латиница”, у којој се говорило о Туђмановој политичкој оставштини, доживео је кулминацију на данашњем заседању, па је већина опозиционих посланика напустила седницу.

СДП-ов посланик Жељка Антуновић је данас у Сабору рекла како је циљ целе ове халабуке око ТВ „Латинице” преузимање политичке контроле над Хрватском телевизијом од стране владајућег ХДЗ-а. Уследиле су жестоке реплике из клупа ХДЗ-а, који наравно одбија такве оптужбе, а посебно неугодан и мучан тон овом вербалном сукобу давали су иступи појединих посланика који су покушавали да политички капитализују једну трагедију.

Наиме, током јучерашње седнице јавио се иначе врло контроверзни независни заступник Иван Лончар (у ствари ХДЗ-ов „слободни стрелац”) и драматично објавио како је управо преко мобилног телефона добио поруку да се „један бранитељ убио после гледања Латинице”. Истина је, међутим, да се у понедељак пред поноћ у Глини убио бивши хрватски борац Иван Буковац (54), иначе оболео од ПТСП-а. Његова ћерка Слађана, новинарка на ХТВ-у, у синоћњем ТВ Дневнику је објаснила како се њен отац није убио због ТВ „Латинице”, већ дубоко разочаран због онога што се дешава с Готовином.

„Мој тата тешко је проживљавао раздобље после рата. Тешко рањен, доживотни инвалид с нерешеним стамбеним проблемом, с нерешеном пензијом и депресијом с којој се јако тешко носио”, рекла је она, а њена мајка Вишњица наводи како су последње Иванове речи пре него што је изашао у ноћ, сео у свој ауто и разнео се бомбом, биле: „Не могу то више гледати. Страшно је то што нам раде. Не суде они нашем генералу. Они суде мени. Они суде целој Хрватској.”

Било је то, у ствари, после гледања ТВ емисије „Отворено” коју је водила Хловерка Новак-Срзић која је била посвећена хапшењу Анте Готовине. Ћерка и супруга кажу да се несрећни Иван идентификовао с Готовином, па је можда помислио – ако је Готовина ратни злочинац, онда је то и он сам. Оболелом од ПТСП-а био је то „окидач” за судбоносни корак.

ХДЗ-ов заступник Андрија Хебранг данас је оптужио руководство ХТВ-а да је „извршило притисак на своју новинарку” да демантује како се њен отац убио због „Латинице”, на шта је реаговао генерални директор ХРТ-а Мирко Галић замоливши посланике да се уздрже од даљњих оцена док се у самој ТВ кући случај спорне емисије не истражи. „Сачекајмо истину, немојмо ићи тако брзо и користити смрт за обрачуне”, апеловао је Галић на загрејане посланике.

 
Izvor: Politika

Ima puno licemjerja i kod vas i kod nas, političari po definicviji, a naročito, naročito na ovim prostorima (često ih slušam s komunikološkog stajališta) ne znaju sastaviti niti jednu komunikacijski čistu rečenicu, koja nije floskula, koja nije krcata retoričkim redundancijama, koja nije licemjerna, kontradiktorna, ..
Ali ima stvari koje će ostati vječna mrlja na nacionalnom identitetu, i o kojima će se stalno govoriti, pa - prije ili kasnije - možda i polu-iskreno...
Svaki sukob otkad je svijeta ima neke katastrofalne zločine o kojima se teško govori zbog toga što su počinjeni iz nekog "višeg interesa", ili zbog toga što unose pomutnju u jasnu crno-bijelu sliku (što je za većinu ljudi jedino što mogu podnijeti)

(koliko ljudi, recimo, kada govori o WW2 danas spominje razaranje onog njemačkog broda sa izbjeglicama iz Danziga/gdanjska, kojeg su saveznici namjerno potopili 1945, i ubili nekoliko tisuća ljudi, civila, staraca, žena i male djece - ono o čemu je prvi put progovorio Gunther Grass?)

Da je Hrvatska bila žrtva agresije, mislim da bi se složilo 97 posto građana ove zemlje (i ja). No, koliko je manjih ili većih zločina počinjeno u obrani od agresije, ostaje kompleksno pitanje na koje će se morati odgovoriti i za koje će se morati odgovarati, za to bi se - mislim - također složila većina

Jedna od takvih mrlja na hrvatskoj savjesti još će dugo biti i taj bjeg/protjerivanje/odlazak Srba iz Krajine - pa tko god za njega bio više odgovoran, tko god da ga je više "dirigirao"  (i to će se prije ili kasnije moći ustvrditi)..

Da provedemo danas anketu među svim građanima Hrvatske, vjerujem da bi ih barem 30-40 posto odgovorilo da je - bez obzira zbog čega, koji bio razlog - odlazak Srba pozitivna stvar - vjerojatno mali dio njih, patoloških slučajeva, iz čiste mržnje. Mislim da bi veći dio od tih 30-40 posto rekao da je to ono manje zlo, da su smanjenjem broja Srba u Hrv. manje šanse da će opet doći do sličnog rata.
To naravno nije niti dobar niti pravedan stav, ali djelomično mogu razumjeti strah tih ljudi - rat je bio katastrofalno traumatičan za sve nas, i razumijem zbog čega netko tko je stradao i dan-danas puše na hladno. KAo što vidim da i dosta onih koji su izbjegli (ti i tvoja obitelj, npr.) ne želite više ni čuti za povratak, ili imati posla s Hrvatskom. Razumijem i to. Premda ni to nije dobar stav.

No, usprokos svemu,  mislim da bi većina hrv. građana ipak bila za to da se u godinama koje dolaze svi srbi (osim, naravno onih pojedinaca za koje se dokaže da su činili zločine), koji su prije deset godina izbjegli, vrate natrag, doma, u svoje kuće, ili ako ih nema više, na svoju zemlju - dio ih se i vratio ...

Jebiga, prije ili kasnije moramo podvući crtu

NI sam ne znam zašto razmišljam više o ovim stvarima, zašto uopće pišem po ovakvim temama na forumima, zašto se raspravljam sa ljudima virtualno ili u stvarnom životu. Tolko sam već digao ruke od ovog svog naroda i ostalih naroda u okolici da mi je teško i opisati.. Neprestano samo prošlost, prošlost, prošlost, neprestano ko da čitam vintage-novine, toliko frustracija zbog nerazjašnjenih pitanja iz prošlosti ključa ispod površine, i svakim danom se stvaraju samo nove, i nove, i na sve njih se uvijek odgovara nekim desnim radikalizmom, dogmatičnošću, dizanjem nazi-ruke, spominjanjem četnika i ustaša, i nitko nikad ne vidi dalje od svog prokletog nosa... Sve ovo me toliko podsjeća na neki psihologiju zlostavljanog djeteta, koji će odrasti, ostariti i umrijeti a neće moći pomiriti se sa svijetom i sobom..
Zlo mi je od svih.
Prvom prilikom "kidam nadesno" (a ideološki "u lijevo" okruženje).
Iznajmit ću si sobu negdje blizu Plaze Dorrego u San Telmu u Buenos Airesu, gdje sam i ljetos živio, radit neki posao preko interneta, piti, plesati, putovati Juznom Amerikom, i pričati s ljudima koji znaju kako se živi, makar im bilo teže nego nama.

Готовина и Милошевић прве комшије

На истом спрату су и босански Хрват Пашко Љубичић и генерал ЈНА Павле Стругар, оптужен због гранатирања Дубровника
 
ЗАГРЕБ – Недељу дана после хапшења, хрватски генерал Анте Готовина привикава се на ново боравиште – трећи спрат затвора у Схевенингену, уз Слободана Милошевића у суседној ћелији, објавио је јуче загребачки „Вечерњи лист”.

Према писању листа, сви притвореници смештени су у нову зграду, док се зграда у којој су до сада боравили реновира.

До првог појављивања пред судом, Готовина, према правилима Трибунала, није смео да се дружи с осталим затвореницима, а сада му је то дозвољено.

На избору су му, осим Милошевића, који му је „први комшија”, и други са истог спрата – босански Хрват Пашко Љубичић и генерал ЈНА Павле Стругар, који је оптужен због гранатирања Дубровника.

Генералова супруга Дуња Злоић-Готовина и син Анте требало би крајем седмице да га посете. Могу га посећивати 10 дана у месецу, од тога седам дана заредом.

Готовинини адвокати Лука Мишетић и Марин Ивановић су „Вечерњем листу” изјавили да се Готовина, са којим су у протекла два дана интензивно разговарали, осећа „јако добро” и да је уверен да ће доказати невиност.

Медији, који интензивно извештавају о Готовини, наводе да ће хрватска влада да помогне генералу тиме што ће његовим адвокатима бити доступна сва докумената потребна за његову одбрану, а влада већ више од годину дана ради на прикупљању и обједињавању документације. Влада је већ формирала екипу правних експерата који ће у Хагу, у име Хрватске, представљати „пријатеље суда”.

Влада ће, уз то, ако то одбрана затражи, дати гаранцију за одбрану генерала Готовине са слободе, што је већ учинила у случајевима генерала Ивана Чермака и Младена Маркача и шесторице босанских Хрвата и генерала Рахима Адемија који су се, међутим, за разлику од Готовине, сами предали Хашком суду.

Влада је одлучила и да месечно плаћа седам дана боравка Готовинине жене Дуње и сина Анте у Хагу, а одмрзнута су и Готовинина примања и имовина.

 
Izvor: Politika

   
Samoubicama nije mesto na naslovnoj strani

ZAGREB - Hrvatsko Ministarstvo obitelji branitelja i međugeneracijske solidarnosti objavilo je priručnik u kojem se preporučuje novinarima kako bi najbolje bilo izveštavati o samoubistvima, uz napomenu da to ne shvate kao pritisak na slobodu medija već kao stručnu preporuku.

U priručniku se navodi da je publicitet koji mediji daju samoubistvu jedan od činilaca koji ranjivu osobu može navesti na suicid.
Istraženo je da pošto televizija izvesti o samoubistvu, u sledećih 10 dana poraste broj samoubistava, napominje se u priručniku i dodaje da se "Verterovim efektom" (prema liku iz Geteove priče) označava kopiranje samoubistva. Način na koji mediji izveštavaju može uticati na druge - može da podstakne ili spreči oponašanje suicidalnog ponašanja.

U priručniku se navodi i da bi senzacionalističke reportaže o samoubistvima trebalo izbegavati, naročito kada je reč o poznatim osobama. Smatra se da reportažu o takvom događaju treba svesti na najmanju meru i da naslovi na prvoj strani nikada nisu idealno mesto.

Stručnjaci novinarima poručuju da samoubistvo ne bi trebalo da bude opisano kao način kojim je osoba rešila lične probleme - bankrot, akademski neuspeh, seksualno zlostavljanje... "Prikazujte isključivo pouzdane podatke, na unutrašnjim stranicama novina, uvek kao sporednu vest. Ne objavljujte fotografije i oproštajna pisma kao ni specifične detalje načina samoubistva i nemojte veličati samoubistvo ili praviti senzaciju od njega", poručuje se u priručniku.


Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug
   

zemljace povedi i mene 

ja pak ne kuzim kak netko moze antu usporedjivati s karadžićem i mladićem, to mi nikako nije jasno...

Da, jeste malo čudno uporediti Gotovinu i Karadžića sa kojim bi trebalo uporediti Tuđmana koji je ,,znao'' kada treba umreti, te nikada nećemo saznati jeste li Haški tribunal bio licemeran, ili je stvarno imao nameru da i njega pozove da  ,,kolegi''  Miloševiću pravi društvo u Ševeningenu.

Naravno da je Haag licemjeran. Zasto tamo nije zapovjednik UN-a iz Srebrenice, onaj Nizozemac, ili recimo Blair koji nije USA gradjanin pa da moze izbjegavati pravdu...