Ugrožavanje životne sredine sankcioniše se kao krivično delo

U Srbiji više od 200 zagađivača

U Srbiji postoji oko 240 fabričkih postrojenja koja proizvode opasni otpad i time svakodnevno zagađuju životnu sredinu. Najveće crne tačke su termoelektrane sa pepelištima, fabrike raznih metala, hemijska industrija, rudarski kopovi. U gradovima gde se nalaze te fabrike povećane su koncentracije štetnih materija u vazduhu, a stanovnici sve češće imaju problema sa disajnim organima, obolevaju od malignih bolesti, alergija, bolesti kože...

Pod najvećim rizikom su građani Beograda, Pančeva, Novog Sada, Smedereva, Bora, Šapca, to su gradovi gde se nalaze fabrike sa najopasnijim otrovom.

Tako su u Boru koncentracije štetnih materija povećane ne samo u vazduhu već i u zemljištu i hrani, a sve zbog Topionice bakra. Pored samog grada ugrožena su obradiva zemljišta odakle se stanovništvo Bora snabdeva životnim namirnicama. Borska reka, koja u stvari i nije reka jer njenim koritom teku otpadne vode iz borskog basena bakra, uliva se u Timok, a potom u Dunav i Crno more.

- Pri jednom ispitivanju pronađene su veće koncentracije teških metala u namirnicama biljnog porekla i mleku. Namirnice su bile iz sela Slatine, a pronađeni su sastojci olova, cinka i bakra - kaže dr Dragica Petalinkar, toksikolog u Zdravstvenom centru u Boru.

Epidemiološka ispitivanja pokazala su da je u sredinama sa visokim stepenom aerozagađenja u porastu broj oboljenja disajnih organa - astma, bronhitis, emtizem, maligna oboljenja pluća, alergije, iritacije sluzokože očiju i nosa, oboljenja kože, poremećaji u metabolizmu, zastoji u rastu dece, slabiji imunitet, kaže doktorka.

Poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“, preduzeća čija se privatizacija očekuje do kraja godine, ističe da će se budući vlasnik obavezati na poštovanje ekoloških standarda, što podrazumeva zamenu postojeće, zastarele tehnologije dobijanja bakra iz šezdesetih godina.

Prema novom Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača životne sredine, sva postrojenja, fabrike i firme koje proizvode opasne materije moraju da ispune neke ekološke standarde.

- Krajnji rok za minimiziranje toksičnih materija je 2015. godina, kada sve fabrike moraju da primenjuju najnoviju tehniku za prečišćavanje vode, vazduha i zaštitu zemljišta. Cementare su prve koje će primeniti ovu tehniku, a najspremnija je cementara Popovac iz Paraćina - objašnjava Ljiljana Stanojević, pomoćnik direktora za inspekcijske poslove u Upravi za zaštitu životne sredine.

Smederevska kompanija „Ju-Es stil“ moraće do kraja godine da plati naknadu za zagađenje životne sredine od 16,5 miliona dinara. Ovo je prvi put u istoriji da smederevska železara plaća odštetu zbog ugrožavanja zdravlja ljudi, a devet hiljada meštana iz tri sela u okolini železare kažu da je to mala uteha ukoliko zagađenje ne bude ispod dozvoljenih granica. Prošle godine u Smederevu zabeleženo je 415 slučajeva novoobolelih od raka, a najveći porast broja bolesnih onkolozi su registrovali u selu Radinac, koje je najbliže železari. Tamo su obolele 23 osobe, što je više nego za sve četiri prethodne godine, pokazuju najnoviji podaci smederevskog ZC „Sveti Luka“.

- Prošle godine podigli smo 10 krivičnih prijava protiv zagađivača i to najčešće zbog nelegalnog postupanja sa otpadom. Ove godine krivične prijave podizali smo i zbog zagađenja vazduha, i to Rafineriji Pančevo i Topionici u Boru - kaže Ljiljana Stanojević iz Uprave. Ona ističe da novi Zakon o krivičnom postupku omogućava podizanje prijava i za pokušaje prestupa, a ne samo onda kada se desi neki incident. Kazne za krivični prekršaj iznose od 30.000 do milion dinara, a za privredni prestup od 150.000 do tri miliona dinara.



Izvor: Blic \ S. Todorović - S. Trifunović - J. Ilić