UEFA Champions League 2017/18 :: Fudbal ~ Kladionica ~ Fantasy ~ Navijaci

Sutra u podne

Murinjova britva

Murinjov problem nije poraz od Sevilje, odnosno evropski neuspeh, samo tupan bi mogao da poveruje da ambicija u Ligi šampiona može da stane u čamac sa Titanika. Ono što je Murinjo poneo sinoć je mnogo gore saznanje...

Fudbal je suroviji od prosečnog zelenaša, nigde ne postoje tako velike kamate na iluzije kao u igri. Junajtedova je dospela brzo na naplatu. Par nedelja pre nego što su posadili lažnu nadu u Andaluziji, lihvar u obliku propasti je zakucao na vrata i nije bilo potrebno da se predstavlja.

Jer, ovo je upravo to, propast, ne mislim na eliminaciju iz Lige šampiona. Loženje da je Junajted i blizu najboljih evropskih ekipa verovatno ne bi progutale najveće neznalice na tribinama, a tu je konkurencija kao na čamcu iz Titanika.

Sa te strane Murinjo je u pravu, mada je zvučao bezobrazno kao svaki loši gubitnik (zar ima drugačijih?), njegovom timu je bilo svejedno, od Lvova do Iberije bilo je samo pitanje gde će izaći prašnjavi iz bunkera, mašući ručicama, svesni da je gotovo.

Samo, problem je u nečemu drugom.

Murinjo je drzak, ponekad sa manirima obijača kola što je u njegovom Setubalu nešto poput veštine koja se prenosi sa generacije na generaciju. Sve češće izgleda kao kafanski kavgadžija i drumski razbojnik, iako za sebe misli da ima nešto od plemenitosti Robina Huda. I sve to smo znali i pre Sevilje i pre nego što je prestao da pobeđuje.

Ali, sinoć je u krevet poneo tužnu istinu, u to budite sigurni. On zna da ovaj tim od onog trenutka kada je Van Gal paradirao sa peharom kupa uveravajući druge da je u pitanju bitna stvar, nije napredovao. Kup je Arsenalov selfi, nikako mera stvari za Junajted.

Dakle, gotovo dve godine i 400 miliona posle, Murinjo tumara po mraku, sudarajući se sa pogrešnim procenama i loveći nasumična opravdanja.

Sad, reći će neko, osvojio je LE.

Tačno, šteta samo što je igranje četvrtkom unapred proglasio za brukanje moćnih. Srebrnina mu je donela Ligu šampiona, ako izuzmemo ekonomsku korist, ovo takmičenje ga je samo razotkrilo, kao narednika koji je zaturio epolete.

Jer, ovo je drugi klub u kome su igrači brzo prestali da mu veruju. Sad, da li je nova generacija prezrela totem poput trenera, dok se kupa u zlatnom prahu i kada sve postaje važnije od igre, ili su jednostavno procenili da je Murinjo postao bezubi dinosaurus? Ne znam, samo, za njega više niko ne stavlja ruku u vatru.

To se vidi u igri Mančester Junajteda, odsustvu samopouzdanja, sumnji u samog sebe, strahu od greške. Murinjovi timovi ranije nisu bili takvi, jer ni on nije bio takav, čopor se ponaša kao njegov predvodnik.

Nekada je činio igrače boljima nego što jesu, a danas? Ne, neću to izgovoriti glasno, ali previše se desilo da bi se to moglo proglasiti za slučajnost.

Pisao sam kad je Pogba dolazio, stiže iz ozbiljnog tima, zaštićen senkom većih igrača nego što će ikada biti, ali nemoguće je da sada deluje kao uplašeni klinac na probi i lik za postere na Vukajliji. Portugalac, naravno, ne može da promeni čitav tim, ali ako za tri prelazna roka ostanete sa Valensijom i Jangom kao prinudnim rešenjima na bokovima, jasno je da je Murinjo postao fudbalski Flojd, lik koji pokušava da izgura fiću kroz blato, pripisujući to nedostatku sreće.

Ovaj tim nema kvalitet, ali je njegov, makar toj meri u kojoj je probao da proda prošlogodišnji trik sa Zlatanom, da dovođenjem igrača sposobnog da sam rešava manje utakmice okreči ruinu od ekipe u vesele boje.

Plan ne radi, delom jer Aleksis nije Ibra, delom što je januar popravni, a ne novi početak. Jasno, kada napravite takvu stvar i ona ne fercera, izbili ste još jedno opravdanje, morate da gurate igrača koji ne zaslužuje mesto u timu. Jer, Sančez deluje kao strano telo, sad ne ide da ga proglasimo za mušicu u tegli posle svega što je pravio u PL, nije do njega, već do onoga koji ga je stavio pod svoj poklopac.

Kao i Van Gal, Murinjo će verovatno pokušati da se zakiti MekTominajem, Lingardom, Rašfordom, predstavom za verujuće, problem je što oni igraju jer nema ko drugi, to nije vizija nego moranje.

Niti imaju kvalitet za ozbiljan fudbal utorkom i sredom u ovom trenutku, niti će ga steći popunjavanjem rupa i proučavanjem tuđih lekarskih biltena.

To su Deda Mrazovi mali pomoćnici, nikako neko ko će sedeti na sankama, ako me razumete.

Pojedeni su vreme i novac, to da li će Junajted biti drugi ili četvrti, nebitno je, pa čak (ponovo ne govorim o novcu) i da ne igra u Ligi šampiona je bolje nego da bude dekor. Nevoljno to kažem, jer svaka Sevilja ili Napoli ovog sveta su kulise koje se pre ili kasnije pohabaju. Igra zaslužuje veće naslove, krupnija slova, šarenije plakate, blokbastere. Kada nema Junajteda, Milana, Intera to će sledeće sezone biti podgrejana pasta, čim loženje gomile prestane. Ti Mili Vanili timovi okupani suncem juga jesu hit leta, ali izmode sa prvim kišama, ponekad izazovu setu i ništa više.

Sigurno je da Junajted neće otpustiti Murinja, mašine za pravljenje novca kod Amerikanaca su važnije od poslušnog poslovođe, dovoljno je da na vreme pritiska dugmiće. Uostalom, zar nije Arsenal dobar primer, da je bio dovoljno uporan Arsen Venger je u jednom trenutku mogao da ubedi tihog Stena Kronkea da trenira Denver Nagetse. Novac ume da popuni svaki krater neuspeha i sa te strane sigurno je da će Portugalac samo morati da izvadi novi list iz sveske opravdanja.

Samo, njegovi izbori, bilo kao usluge Mendešu ili Rajoli, bilo kao sopstvena procena u kojoj nikada nije bio najveštiji (u prvom činu u Čelsiju je ukraden spisak Mančester Junajteda, odnosno dobijen industrijskom špijunažom) više ne garantuju ni da je novac dovoljan.

Kada je prošle godine rekao da nije dobro da je golman najbolji igrač tima, prosto se precenio, da je onaj faks stigao na vreme, nedostajalo je par minuta, danas bi Junajted bio bez jedine garancije. De Hea ih je napravio boljima nego što jesu i u ovom šampionatu.

Ali, ako imate neverovatnog golmana, a dopustite 20 udaraca na gol, to je kao da ste mu zavezali jednu ruku, brojevi su protiv vas.

Sa druge strane, najveća nevolja je u samom gradu. Sve što Murinjo nije, Gvardiola jeste učinio, pa je Siti u prednosti ne 16 bodova, nego jedno par godina. I taj jaz ne može da se nadoknadi, tim pre što je i Murinjo krenuo sa nogama u vreći, komšije su kupovale mnogo bolje igrače i pre nego što je Pep obukao odelo koje i jeste krojeno godinama za njega

Verovatno znate šta je Okamova britva?

Ona je sada jedino što Murinjo ima u džepu, najjednostavnije rešenje je i najbolje. Drugim rečima, pretpostavke su samo patnja na rate.

Mora da kupuje, skupo, provereno, spremno za nošenje. Mada trgovci odmah podignu cene kad vide Junajtedov grb, Okamova britva seče i taj argument. Svi engleski timovi su suočeni sa istim problemom, pa i ako Murinjo to izvuče kao izgovor, ne računa se.

Jer, kao što pobeđivanje opravdava svakakvu glupost, poraz učini da pravdanjem kopamo baš duboke rupe. Murinjo je iskopao jamu iz koje će se teško iskobeljati. Sada je samo pitanje da li će uspeti da rastegne dovoljno vreme da stigne na drugi kraj tunela, i počne da pobeđuje u trećoj, umesto drugoj sezoni.

Ili neće više ni pobeđivati...