Ces, pa da to je bio pravi plan...jebemu misa, morat cemo poraditi na ovome

...Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumljivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onom sto vrede, vec po onom sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao se potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu. Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje Sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama da bih osetio bol njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica. Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota. Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kazem ljudima koje volim, da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poducavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem...»



Gabriel Garsija Markes

 

to je vec drugo .. sad te kapiram skroz ... ne smemo onaj plan koristiti

*anci, to nije napisao markez 

ja neću više da živim u bolu,
od sutra pijem samo coca-colu

@cesarica  Pozdrav    

necemo sad nela


*ace  gde si ti ljudove

а ко   ондак

vidi kolege  kako ide australska


ces,jasno

anci, to je oprostajno pismo koje se pojavilo online i za koje se tvrdilo da je njegovo, ali je on to opovrgnuo rekavsi otprilike da ne moze da veruje da su njegovi citatelji zaista pomislil da bi on mogao napisati nesto tako trivijalno i kicasto . ozbiljno

 

volim Milana!!!!!!!!