Udes naseg aviona AN-12 *Jerevan 12.12.1988* :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Udes antonova 12 jrv u jerevanu, koji je tamo povezao humanitarnu pomoć nakon zemljotresa i posle 10 godina ostao je velika misterija. Jrv se nikada nije zvanično oglasilo o uzrocima nesreće, sin nastradalog kapetana posade predraga marinkovića iz protesta je napustio posao kontrolora letenja, a njegova sestra uz mnoge nerazjašnjene sumnje za ekstra magazin iznosi i neverovatnu fatalnost broja 12 koji je svuda pratio pilota

sedmočlanu posadu antonova 12 predvodio je potpukovnik predrag marinković, iskusni pilot sa skoro šest i po hiljada sati letenja iza sebe, bivši nastavnik letenja u vazduhoplovnoj vojnoj akademiji i čovek koji je u transportnoj jedinici ratnog vazduhoplovstva obleteo zemaljsku kuglu, vozeći visoke funkcionere bivše jugoslavije. Kada nije bio za komandama transportera ili putničkih aviona eskadrile tadašnjeg siv-a, mariniković je, kao i njegove kolege, oblačio uniformu jat-a i leteo na međunarodnim linijama. Kapetan aviona bio je u najboljim letačkim godinama i iza sebe je imao i najpovjerljivije letove - njegova eskadrila vozila je i tita! U grešku posade ni danas, deceniju kasnije, ne veruju ni njegove kolege, niti marinkovićev sin, inače kontrolor letenja, koji je još u jerevanu pokušao da razjasni misteriju i - naišao na zid ćutanja!
- u vazduhoplovstvu nije malo neobjašnjenih nesreća, ali u ovoj pogibiji čudnom igrom slučaja broj 12 je imao važnu ulogu. Dragan - tako smo ga zvali u porodici - završio je 12. Klasu vazduhoplovne akademije. Letio je avionom antonov 12 i sa njim otišao u smrt 12. Dana 12. Meseca u godini. Udes se desio na 12 kilometara ispred piste aerodroma u jerevanu. Broj 12, inače, ponavljao se u njegovom životu često. Tako mu je na školskom "sejbru" otišlo 12 lopatica, učeniku s kojim je leteo bio je to 12. Let, prinudno je sleteo u 12 sati i 12 minuta! Uvijek 12. Dragan je prethodno već leteo u jerevan, a 10. Decembra došao je iz londona. Ceo dan proveo je na skopskom aerodromu čekajuci na utovar. U dva navrata tražio je odlaganje leta, zbog nevremena u jermeniji. Međutim, zvonko jurjević, tadašnji tusov zamenik, nije to dozvolio, kao ni sam anton tus. Svi u posadi su bili srbi i svi letački cviet transportne eskadrile - priča olga marinković, sestra nastradalog kapetana aviona.
dok se antonov 12 približavao aerodromu u jerevanu, tamo se za poletanje pripremala "jedinica", drugi antonov jrv. Potpukovnik petar mirić je svojevremeno ispričao da je dugo čekao na poletanje koje je više puta odlagano, pa su već izgubili strpljenje. Verovatno već tada nešto nije bilo u redu sa ,,dvojkom". Na sletanje transporter je vodila kontrola letenja. Spoljne vidljivosti nije bilo, jer bi posada ugledala svetla jerevana i aerodroma.
- još je nepotvrđena verzija da je avion gađan iznad turske, pod sumnjom da je deo tovara izbacio kurdima! ? Posada je primetila i čudno vođenje aviona sa kontrolnog tornja.
major simić je osetio da nešto sa visinom nije u redu i pitao: ,šta se to dešava, kud nas vode, u božiju mater? . Vode nas u. . . " - kapetan nije dovršio rečenicu, jer je na crnoj kutiji završeno snimanje. Ili je htio da kaže da ih vode u smrt. Bila sam u jerevanu 1989. I 1996. Godine. Neki očevici su mi govorili kako su viđeli plamen dok je avion još bio u vazduhu - priča marinkovićeva sestra olga.
plamen može da dolazi iz izduvnih cevi motora, što se u noći na malim visinama jasno vidi, ali i od požara usled koga avion gubi visinu i instrumenti lažu. Ipak, posada ne govori o požaru koji je morala primetiti. Potpukovnikovoj sestri su u jerevanu i neki tamošnji novinari rekli da je oko aviona bilo ,,neke" sabotaže. Čak četiri iskusna pilota u avionu, koji su sletali i na male aerodrome u džunglama afrike, nisu mogli da pogreše!
međutim, 33 minuta posle ponoći, 12. Dana decembra, točkovi aviona dodirnuli su šljunak pored rečnog korita i odmah potom letelica se raspala udarivši u nasip puta koji se tu penjao na most. Antonov 12 broj dva jrv i njegova posada ostali su do danas samo uspomena i nikad razjašnjena misterija.
u međuvremenu, posadi potpukovnika mirića tek sat kasnije dozvoljeno je da poleti put jugoslavije. Leteli su drugom maršrutom - i tek od kontrole letenja iz batajnice radio-vezom saznali za pogibiju kolega!
- draganovom sinu slobodanu, kontroloru letenja, kolege u jerevanu nisu dale nijedan logičan odgovor. Ni jrv nikada nije objavio zvanično saopštenje o uzrocima tragedije. Slobodan je, uveren u grešku kontrole, ili sabotažu, napustio posao kontrolora letenja.
na moga brata i njegovu posadu sad podsećaju samo fotografije i makete aviona koja je loznički modelar jovandić napravio za spomen-sobu u transportnoj eskadrili i muzej jadra u loznici. Jermenski narod smatra ih za svece i podigao im je spomenik kakav u jugoslaviji ne postoji. Uz njega je sveti kamen-hackar. Prije venčanja, mladi jermeni prvo se klanjaju senama naših pilota - priča olga marinković, sestra nastradalog kapetana antonova.

u leto 1956. Godine, tada svršeni maturant predrag marinković je kod banje koviljače pecao na drini, kada se na samo 300 metara od njega, u pokušaju prinudnog sletanja, srušio mlazni lovac-bombarder ,,tanderdžet". Tom prilikom na prvom samostalnom letu poginuo je mladi pilot, slovenac. Na mestu udesa prvi je bio marinković i to ga nije pokolebalo da iste jeseni obuče plavu uniformu akademca

kada je predsednik srj slobodan milosević posetio spomen-sobu transportne eskadrile u batajnici, zastao je pred fotografijom potpukovnika marinkovića i rekao da ga je lično poznavao. Sretali su se na vratima obdaništa u koje je pilot dovodio sina slobodana, a buduci predsednik slobodan kćerku mariju

autor teksta branislav savić

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(14.31 KB, 500x306)