VELIKA REKA - Brat i sestra, Nenad Perić (7) i godinu dana mlađa Nataša iz Velike Reke kod Malog Zvornika, utopili su se u četvrtak u vodotoku koji nosi ime njihovog sela.
Mališani su, kao i svakog jutra, krenuli u školu "Nikola Tesla", udaljenu kilometar i po od njihove kuće. Niko nije ni slutio da će, umesto u đačkoj klupi, završiti u tamnom viru.
Da nešto nije u redu, bilo je jasno oko podneva kada je majka Slavica, koja ih je obično pratila, došla po njih u školu. Pošto je od učiteljice Ljiljane Mićić čula da se tog jutra nisu pojavili, nesrećnoj ženi pao je mrak na oči. Deca su bila više nego disciplinovana i odgovorna. Nenad je bio prvak, a Nataša predškolac i nikada im se nije desilo ni da zakasne.
- Žena samo što nije pala u nesvest! Nismo mogli da je smirimo
- kažu u školi.
- Majčino srce odmah je naslutilo najgore...
Meštani su odmah pozvali oca Zorana i zajedno su krenuli u potragu. Dečakovo telo pronađeno je oko 13 časova u ušću Velike Reke u Drinsko jezero.
Jeziv prizor! Đačka torba zakačila se za šipražje. I tako je primećen. Izvukli su ga, ali pomoći mu nije bilo. A, lekarima, koji su već bili na licu mesta, ostalo je samo da konstatuju smrt.
Perići žive pored reke koja deli selo. Da bi dospeli na drugu obalu gde je škola, deca su svakodnevno prelazila preko ćuprije u blizini kuće, i išla stazom. Pretpostavlja se da su se, baš na ćupriji, okliznuli i upali u vodu. A bujica ih je potom odnela daleko, jer je posle otapanja snega i velikih padavina reka hitrija nego ikad.
Kiša je padala čitave noći i dana, ali su neumorni specijalci u četvrtak po podne, ipak, nastavili potragu za Natašom. Pretraživali su svaki pedalj obale i rečnog korita. Potajna nada, ipak se videla u očima svih! Možda se devojčica uplašila i sklonila negde u šiblje.
- Nataša!!!!! Nataša!!!! Nataša!!!! - dugo je odjekivalo turobnim brdima u Velikoj Reci.
Jeziva vest se brzo proširila lozničkim krajem. U selu Velika Reka šok i neverica. Nezamisliva tragedija pogodila je Periće. Svima suze u očima. Dvoje tek stasale dece više nema. U školi muk. Ne izgovara se druga reč. Samo – tragedija.

MILjENICI SELA
- Bili su miljenici sela. Divna deca! Tek prispeli đaci. Svaki dan smo ih viđali. Marljivi. I ponosni jer su pošli u školu. Obično smo ih viđali sa majkom ili nekim starijim - priča potreseno meštanin Žarko Milovanović, koji je učestvovao u potrazi sa policijom, specijalizovanim vatrogasnim ekipama iz Loznice, Ljubovije i Malog Zvornika.

Izvor: Novosti

Brvno smrtonosna prečica





RONIOCI Žandarmerije, pripadnici Sektora za vanredne situacije i šabačke policije još nisu pronašli telo Nataše Perić (6) iz Velike Reke, koja je u četvrtak sa godinu dana starijim bratom Nenadom nestala u nabujaloj reci.
Brata i sestru, poslednje đake pešake u Velikoj Reci, nesreća je zadesila upravo na putu do škole. Prvi rezultati istrage govore da su najverovatnije išli prečicom, i upali u vodu sa prelaza improvizovanog od nekoliko sastavljenih, trulih balvana. Bez ograde i širine tek 40-50 centimetara. Istražni sudija Slobodan Velisavljević iz Višeg suda u Šapcu, koji je sa policijom obavio uviđaj, kaže da je telo Nenada pronađeno kilometar i po od tog mosta.
- Čitavog prethodnog dana lila je kiša. Bilo je mokro, klizavo i nesigurno. A, bujica se sliva još sa Jagodnje. Dovoljno je da se jedno dete malo oklizne i odmah za sobom povuče i drugo. Da bismo utvrdili uzrok smrti, obdukciju tela malog Nenada obaviće specijalisti sudske medicine iz Beograda - kaže sudija Velisavljević.
Kobnoga jutra, po dogovoru, decu je u školu trebalo da otprati baka po majci Koviljka Mitrović, u čijoj kući žive Perići. Koviljka je trebalo da ide lekaru, jer su je bolele noge. Decu je rano probudila i spremila. Otišla je da se obuče, ali teške noge primorale su je da malo sedne. Dok je starica predahnula, unuci su daleko odmakli.
Ne sluteći ništa, ona je bila kod lekara, a pri povratku kupila Nataši i Nenadu burek za doručak. Zatim je otišla kod prijateljice Ruže, kod koje su se đaci svakodnevno preobuvali, ostavljali čizme i uzimali cipele.
- Gde su moja deca! - zajaukala je Koviljka, i u petak kao i u trenutku kada joj je prijateljica saopštila da tog jutra nisu dolazili. Pozvali su učiteljicu, koja je potvrdila da nisu ni u školi.
Vest o nestanku dece oca Zorana Perića zatekla je kod kuće. On je bivši radnik "Ravnaje", čija je privatizacija nedavno poništena. U petak smo
ga videli u blizini škole. Smrknuta lica čekao je vesti o ćerki.
- Supruga Slavica bila je na poslu u hladnjači kada sam je pozvao. Nisam mogao da se priberem. Žena je odjurila u školu. Izgubili smo san, mir, sreću... Sve... - govori otac Zoran.
Kuća Perića i Mitrovića nalazi se na litici iznad sela, sa koje puca pogled ka Republici Srpskoj. Oni su među malobrojnim porodicama koje su ostale na vekovnom ognjištu, dok su se ostali meštani povukli u niže delove prema Drini.
Do kuće se stiže strmim puteljkom, posle polučasovnog pešačenja. Najpre asfalt, pa malo makadama i potom obična staza. Na mestu gde su deca stradala je ambis od nekoliko desetina metara, u čijem je podnožju reka. Svaka neopreznost, ovde se skupo plaća. Baš nedaleko odatle, pre nekoliko godina, poginuo je njihov deda po majci Mitar Mitrović.
- Tragedija je davno zakucala na njihova vrata. Mitar je stradao. Pa još dvojica Slavičine braće - kažu u selu.
Iako plitka, od topljenja snega Velika reka, u koju se slivaju pritoke sa Azbukovačkih i Rađevačkih brda, ovih dana neobično je brza. Njen huk i u petak je bio zastrašujući. A u selu muk, bol, šok... Na svakom koraku su policajci i pripadnici žandarmerije. Od centra prema ušću, takođe intenzivna pretraživanja. Celo selo na nogama! Kao da se nadaju čudu. Da će se Nataša odnekud pojaviti živa! Traga najmanje 100 ljudi.
Stigla je i baka po ocu Živana Perić. Od bola ne progovara. Ne diže pogled od tuge. Nema za nju sna od kada je saznala za strašnu vest. Doputovali ujaci iz Beograda, rođaci sa svih strana, Zoranove kolege, prijatelji...
Učiteljicu Ljiljanu Mićić tragedija je potpuno izbacila iz koloseka. Ona stvarno ne zna šta da kaže. Ni reči da nađe. Grca. Zapinje. Govori prigušenim glasom. A pred ostalom decom pokušava da ostane pribrana.
- Nenad i Nataša... Bili su omiljeni. On prvak, ona predškolac. I jedni od retkih malih đaka pešaka u kraju. Stašnije se ništa nije moglo ni zamisliti - kaže učiteljica suznih očiju.
Kako bi skrenula pažnju razredu sa tragičnog događaja (sa Nenadom bi ih u razredu bilo 15), učiteljica je u petak održala normalnu nastavu. Daleko od kamera i fotoaparata, obrađivala je upitne rečenice. Ali kada je prvacima zadala da napišu nekoliko takvih iskaza oni su glasili: "Zašto teče voda?", "Gde je Neša?", "Zašto se Neši ovo dogodilo?", "Zašto ljudi gube svoje prijatelje?"

OPASNO PREKO VODOTOKA
U SELU Velika Reka nalazi se više improvizovanih i opasnih prelaza preko vodotoka. Godinama unazad postavljali su ih meštani, da bi olakšali komunikaciju u raštrkanom selu. Otac Zoran decu je upozoravao da idu na mostić 300 metara nizvodno, i izbegavaju rizična mesta, ali ga očigledno nisu poslušala. Kao i sva deca, krenula su prečicom. Brže. Da bi se što pre našli sa drugarima. Nisu mogli ni da naslute gde će završiti...

Izvor: Novosti

јој муко  нек их Бог чува и лака им црна земљица...

Ronioci tragaju za devojčicom
Selo oplakuje smrt brata i sestre
S. Pajić, J. Trijić | 27. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Slobodan Pajić | Komentara: 35

Mali Zvornik - Spasilačke ekipe juče su nastavile potragu za šestogodišnjom devojčicom koja je u četvrtak nestala u nabujaloj reci u selu Velika Reka, kada je sa bratom pala sa improvizovanog mostića na putu do škole. Telo mališana N. P. (7) pronađeno je prekjuče na ušću Velike reke u Drinsko jezero.


- Dečaka smo pronašli skoro dva kilometra od mesta gde su upali u vodu. Iz šiblja je virio ranac koji je detetu ostao na ramenima, kao i kapa koju je nosio. Beživotno telo izvadili smo iz vode, a potraga za devojčicom trajala je do kasno uveče i nastavljena je danas - kaže Kristivoje Kovačević, komandant bataljona vatrogasne spasilačke ekipe.
Kako pričaju meštani, voda se kobnog dana skoro prelivala preko ćuprije koju su mališani svakodnevno prelazila na putu do škole.
- Naša kuća je na brdu iznad sela, u zaseoku Rakići, a od škole je udaljena oko tri kilometra. Nesreća je htela da u četvrtak, nešto pre sedam sati, krenu u školu i predškolsko bez naše pratnje. Obično smo ih vodili svakog dana, ali, eto, sudbina se poigrala s nama i unesrećila nas za ceo život - kroz suze govori Zoran P., otac nastradale dece, koji ne odmiče od spasilačkih ekipa tragajući za ćerkom.
Sumnja se javila u četvrtak oko podneva, kada se deca nisu pojavila kod rođaka kod kojih svraćaju da bi se presvukla i promenila obuću. Rođak Darko Mitrović kaže da su ubrzo saznali da deca nisu dolazila ni u školu, pa su pozvali njihovu majku Slavicu da provere šta je s mališanima. Utučena od bola, Slavica priča da je decu ispratila u školu i da ih je upozorila kuda da idu.
- Moja majka Koviljka trebalo je da krene kod doktora i povede decu do škole, međutim oni su hteli da požure kako ne bi zakasnili. Ne mogu da verujem da se više neće vratiti – priča Slavica ne ispuštajući iz ruku fotografije na kojima su njena nasmejana deca.
- Nema utehe za mene i Zorana - izgovara kroz suze.
Mališani su svakog dana na putu do škole silazili do seoskog puta uz koji krivuda Velika reka. Da bi je prešli morali su da pređu preko drvene ćuprije koja nije šira od 40 centimetara, nema nikakvu zaštitu ili rukohvat, a ovih dana voda je bila veća nego inače. Ono što naslućuju meštani i članovi spasilačkih timova to je da su se deca najverovatnije okliznula i spala sa ćuprije, a da su ih brzaci onemogućili da se bilo kako spasu i izvuku iz ledene reke. U četvrtak su odmah angažovane ekipe policije i vatrogasaca iz Malog Zvornika, Ljubovije, Loznice i Šapca, a potrazi su se priključili i meštani.
- Njih dvoje su bili jedino dvoje dece u njihovom zaseoku. Miljenici svih. Uvek su se držali za ruke kada su prelazili. A sad ih nema. Progutala ih ova rečica, dabogda presušila za svagda - pričaju meštani.
U Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ zbog nesreće juče nije bilo nastave.
- Ovakvu tragediju selo ne pamti. Svi smo molili boga da su deca možda svratila kod nekoga od drugova, ali kada su oko 15 časova pronašli dečaka, svima je jasno bilo da je nesreća ipak odnela dva mlada života - kaže meštanin Gojko Smiljanić.
 

Opasne ćuprije
Improvizovanih mostova, kao što je ovaj sa kog su brat i sestra pali u vodu i udavili se, u srednjem Podrinju je sigurno hiljadu. Svakog dana njima u školu ide isto toliko dece. Svi su oni uzani, bez rukohvata i izuzetno klizavi, naročito kada pada kiša i sneg.

Izvor: Blic

  Ali to su mala deca

Koliko su para dali da ih nadju, država je mogla tri ćuprije napraviti, al ebi ga mi uvijek mislimo retroaktivno

Ajd sto mislimo retroaktivno i nekako ,ali sto vice cenimo mostove od nekih tamo glupih zivota ...

  ... tugo 

 

Брат и сестра..., ау која туга... Ти несрећни родитељи нису били свесни када су дозволили да им тако мала дечица иду у школу сама преко те необезбеђене ћуприје испод које тече набујала речица... по оваквом времену...

Немар целе заједнице..., Мора да се организује локална власт, месна заједница или мештани да направе безбедније мостиће са рукохватима на таквим местима, то није велики издатак, само треба мало добре воље и здраве памети, зар треба оваква трагедија да се догоди да би се предузеле одређене мере.