Učinak deset godina tranzicije u Srbiji
Plate niže nego 1990, penzije prepolovljene
B. K. | 03. 01. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 32

U trenutku kada je Slobodan Milošević otišao s vlasti, čak 65 odsto porodica u Srbiji imalo je prihod po članu niži od nivoa potrebnog za preživljavanje.

Uz prosečni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,4 odsto u periodu 2000–2008. oko pola miliona građana odskočilo je iznad linije siromaštva. Ipak, prosečne plate još uvek su niže nego u vreme poslednjeg premijera Jugoslavije Ante Markovića, a u odnosu na 1990. prosečne penzije su gotovo prepolovljene.

Tvrdnju da se danas živi bolje nego pre deset godina teško je opovrgnuti, jednako kao što je teško braniti tvrdnju da živimo mnogo bolje nego pre famoznog 5. oktobra 2000. Jer, uprkos neospornom napretku, nismo predaleko odmakli. O tome svedoči i tekst Lazara Šestovića i Marine Wes, objavljen u poslednjem broju „Kvartalnog monitora“, biltena Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Kao što priliči nepristrasnoj analizi, analitičari Svetske banke ukazuju na krajnje lošu startnu poziciju Srbije koja je u tranziciju ušla kao jedna od najsiromašnijih država Evrope sa BDP-om po stanovniku koji je od 1989. do 2000. praktično prepolovljen. Vlada Zorana Đinđića preuzela je rukovođenje državom u kojoj je prosečna plata za deset godina smanjena osam puta, državu sa 735.000 nezaposlenih, 770.000 ljudi na prinudnim odmorima i 600.000 izbeglica i raseljenih. I to je, neosporno, otežavajuća okolnost s kojom većina zemalja u tranziciji nije morala da se suoči.
Prateći oporavak srpskog društva posle 2000. analitičari Svetske banke uočavaju da je snažan privredni rast u periodu 2000–2008. praćen povećanjem deficita tekućeg računa bilansa plaćanja i povećanjem duga privatnog sektora. Do „pregrevanja“ privrede, kažu autori analize, došlo je ponajviše zbog brzog kreditnog rasta u bankarskom sektoru i povećanih pozajmica koje su domaća preduzeća uzimala u inostranstvu. Tako je, na primer, krajem 2008. nivo duga srpskih firmi prema matičnim bankama u inostranstvu bio za 43 odsto viši od duga bankama u Srbiji.
Kao negativnu tendenciju, autori izdvajaju slabiju naplatu PDV-a, akciza i poreza na dohodak, što je dovelo do pada fiskalnih prihoda sa 42,9 u 2005. na 40,9 odsto BDP-a u 2008. I konačno, domete srpske tranzicije posebno srozava činjenica da privredni rast nije doprineo smanjenju stope nezapo­slenosti koja je u 2008. bila veća nego 2000.
Šta se dogodilo krajem prošle i tokom ove godine, dobro je poznato, a analitičari Svetske banke kao pozitivne stvari izdvajaju zaustavljanje pada industrijske proizvodnje i slabljenje inflatornih pritisaka. Ocenjujući da je najgori deo recesije prošao, autori prognoziraju da će se srpski BDP naredne godine oporaviti za 1,5 odsto, dok u 2011-2012. očekuju rast od tri do pet odsto. Sve to pod uslovom da se konačno reformiše neefikasni javni sektor, da se nastavi s poboljšanjem investicione klime i da se poveća štednja i privrede i stanovništva. Naime, iako naši građani u bankama čuvaju blizu šest milijardi evra, analitičari Svetske banke ističu da je stopa štednje u Srbiji niska, ispod 10 odsto BDP-a, po čemu smo na listi Svetskog ekonomskog foruma tek na 125. mestu.
Suočavanjem ovakve analize s euforičnim hvalisanjem političara osokoljenih ukidanjem viza, dolazimo do zaključka koji je teško osporiti: po brzini i kvalitetu sprovedenih reformi tranzicija u Srbiji ne spada u najgore, ali ni u najuspešnije. Koliko god se pravdali katastrofalnim startnim pozicijama, moramo priznati da ni drugima nije bilo lako. Eto, na primer, Estonija je po raspadu SSSR-a doživela kolaps, inflaciju od 1.000 odsto, cene goriva skočile su 10.000 odsto. A danas je to četvrta ekonomski najslobodnija zemlja sveta, s inflacijom od tri odsto, niskim carinama, nultim porezom na neraspoređenu dobit i BDP-om koji u iznosu od 80 odsto stvaraju privatna preduzeća. A promenili su 13 vlada za 15 godina. Mart Lar, prvi postkomunistički premijer Estonije, kaže da su za uspeh ključna tri faktora – vladavina prava, odlučnost da se bolne reforme sprovedu do kraja i, kao najvažnije, promene u glavama ljudi. Upravo te promene kod nas se dešavaju sporo, čak sporije od promena u institucijama. Dobrim delom zbog toga Srbija u društvu zemalja u tranziciji zauzima prvo mesto samo po ceni naftnih derivata.

 

Sve češći nestanci struje
Poređenje rezultata Istra­živanja poslovnog okruženja i ekonomskih performansi (BEEPS), koje je obavila Grupa Svetske banke, iz 2005. i 2008. ukazuje da je u Srbiji znatno povećan broj žalbi na infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu. Na veštinu i obrazovanje radnika 2005. žalilo se 22 odsto, a 2008. 38 odsto anketiranih, a procenat firmi koje su prijavile nestanak struje u prethodnih dvanaest meseci gotovo se udvostručio: sa 32 u 2005. na 60 odsto 2008. godine.
Kretanje plata i penzija (EUR)
godina prosečna plata prosečna penzija
1990. 390 415
2000. 35 32
2005. 210 140
2008. 400 237
2009. 334* 232
*Poslednji objavljeni podaci su za oktobar 2009.

Izvor: Blic

Не може бити.

ма може...блиц не лаже....ето,изгледа да нисам имао плату 2000 године 150 марака већ само 35...хвала ти драги блицу на овом отрежњењу

3532... 

nešto tu ne štima u svakom slučaju , mi sada stojimo lošije nego u 2008-oj , a to je poražavajuće....

Тадић рече да Србија 2015. улази у ЕУ. Дакле, судећи према томе за следећих 10 година требало би бити мноого боље... 

Сваки други грађанин Србије ће имати по 2 џипа и 2 стана минимум! 

2 стана, 2 швалерке, ти бре ко да си двоглави арапин

Do 2003. se racunao neto, a od 2003. bruto iznos plata...
Takodje, u poslednjih par godina, plate u drzavnim institucijama i bankama su otisle nebu pod oblake...

Olaksajte budzet, kilnite radnika drzavne uprave... 

само да ти јавим да сам и даље присутан тако да....  

Pa jesi udaljen ili nisi ? 

да ли је уопште битно?

So... what?

Drzavnu upravu treba razoriti...

можда код тебе у београд...ми смо у војводини суверени

Крив је Слоба.

Nije kriv Sloba mi smo govna

Ako ovi iz Blica kazu da se bolje zivi, a dupetom iz kancelarije mrdnuli nisu, onda je to stvarno tako.

hahahaha LOL

Ekonomske prognoze do kraja godine
U 2010. jeftiniji stanovi, evro raste do 100 dinara
Jelena Aleksić | 08. 01. 2010. - 00:02h | Foto: D.Grubin | Komentara: 2

Dok sa svih strana stižu optimistične prognoze da je svet nadomak oporavka i da je najgori talas ekonomske krize prošao, pitanje je šta to konkretno znači.

Za radnike i penzionere u Srbiji, to je odgovor na pitanje kolika će im biti primanja.Mladima valja reći da li će biti otvorena nova radna mesta, a privreda traži prognozu kretanja kursa dinara. Konačno, svima nam je važno hoće li i šta poskupeti, da li će rate na podignute zajmove biti veće, novčanici deblji. Na osnovu projekcija Vlade i nedavno usvojenog budžeta moglo bi se zaključiti da će ova godina biti gotovo ista kao i prošla. Ipak, zacrtanih prognoza nema niti se iko usuđuje da ih daje jer bi to značilo zaboraviti kako je pred kraj 2008. godine preko noći kolabirao svetski ekonomski sistem.


1. KURS - oko 100 dinara za evro
Pod pretpostavkom da ove godine neće biti novih udara svetske ekonomske krize, i da je zaista najgore prošlo, ekonomisti kažu da bi se kurs većim delom godine mogao kretati između 90 i 100 dinara za evro. To delimično potkrepljuje i činjenica da je budžet Srbije planiran na 95 dinara za evro. Nedavno slabljenje dinara pripisuje se sezonskim oscilacijama, a dodatni pad domaće valute valja očekivati i tokom januara zbog nedavnog rebalansa budžeta, odnosno popunjavanja budžetskog deficita.
- Očekujem da se u 2010. kurs kreće u granicama između 90 i 100 dinara za jedan evro - kaže za „Blic” Milica Bisić, direktorka za regionalnu saradnju u Centru za liberalno-demokratske studije. U ovom trenutku jednako su glasni zahtevi privrede da NBS spreči slabljenje dinara, ali i onih koji traže lagano slabljenje domaće valute, što bi odgovaralo izvoznicima. I jednima i drugima, međutim, najvažnija je stabilnost i predvidivost kursa. Ohrabruje činjenica da sa trenutnim nivoom deviznih rezervi, NBS ima mehanizam kojim bi u slučaju prevelikih oscilacija branila dinar.
Građani bi ipak trebalo da su pripravni i na nešto veće slabljenje dinara do kraja godine kada će, prema mišljenju Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za ekonomske međunarodne studije, za jedan evro biti potrebno 105 dinara.


2. ISTE CENE KREDITA
Uske povezane sa vrednošću dinara su i cene zajmova koje su građani već podigli. Poznato je da kada dinar slabi, rastu rate za kredite koji su uzeti u evrima, dok cene dinarskih kredita ostaju iste. U odnosu na kretanje kursa, tako će biti i ove godine.
Sve su prilike da će nove pozajmice, građani dobijati po skoro istim kamatama kao i lani. Naime, euribor koji bio na istorijskom minimumu će rasti, ali će se smanjiti rizik zemlje. Prevedeno, evro-zajmovi neće poskupeti, ali ni pojeftiniti.
- I sa dinarskim kreditima treba očekivati stagnaciju. Najrealnije je da kamate na obe vrste zajmova ostanu slične prošlogodišnjim, a ako bude pomeranja, to će biti vrlo malo - kaže za „Blic” Petar Grujić, direktor odeljenja za razvoj proizvoda i podršku prodaji u „Folks banci”. To je i opšti stav ekonomista od kojih smo zatražili prognozu kretanja kamata.


3. INFLACIJA - oko sedam odsto
Pred kraj 2009. odobreno je poskupljenje struje od 10 odsto u prvom kvartalu. Realno je očekivati i poskupljenje cigareta, koje je već najavljeno zbog povećanja akciza. Cena benzina će se kao i do sada menjati na 15 dana u zavisnosti od cene na svetskim berzama. Iako vlasti zbog primene prelaznog sporazuma najavljuju i pojeftinjenja uvoznih roba, ekonomisti su skeptični. Procena je da se ostale cene koje su pod kontrolom države poput lekova, neće menjati. Uz poskupljenje, odnosno pojeftinjenje roba i usluga na koje država ne utiče, inflacija će biti oko sedam odsto što znači da će životni standard biti za toliko manji. Treba imati u vidu da su opštine novim budžetom dobile manje novca, zbog čega bi takse na lokalnom nivou, mogle dobiti nove cene. U prestonici su, na primer, nedavno štampani svi zaostali dugovi Beograđana po osnovu poreza na imovinu, što je prihod gradova. Sličan scenario mogao bi zadesiti i građane po unutrašnjosti.


4. VEĆA NEZAPOSLENOST
S obzirom na to da su poslodavci u Srbiji, ne računajući državu, još 2009. otpustili viškove radne snage, masovnije otkaze ove godine ne bi trebalo očekivati. Ipak, otpuštanje nije završila država, odnosno lokalne samouprave. Ona tek slede, pa bi na kraju godine nezaposlenost mogla biti veća nego sada.
Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, kaže za „Blic” da ukoliko povećamo štednju i stvorimo investicioni privlačniji ambijent, biće novih i stranih i domaćih investicija.
- Samim tim doći će do otvaranja novih radnih mesta. To je jedini zdrav i održiv put u privredni i društveni prosperitet Srbije i njenih građana kao pojedinaca - smatra Savić.


5. ISTI NIVO INVESTICIJA
Ekonomisti se teško odlučuju na prognozu o nivou stranih investicija u 2010. godini, ali odreda ističu da je to jedno od suštinskih pitanja oporavka. Od domaćih investitora zasigurno ne treba očekivati mnogo više nego prošle godine, dok bi stranih ulaganja moglo biti nešto više. Ipak, ulagači su mnogo oprezniji nego pre krize. „Izuzetak mogu biti projekti u energetskom sektoru koji bi mogli značajnije da povećaju investicije”, veruje Milica Bisić.


6. CENE STANOVA JOŠ NIŽE
Tržište nekretnina je prošle godine gotovo zamrlo, a ništa bolje, veruju stručnjaci iz branše, neće biti ni ove. Naime, procenjuje se da će se ukupno tržište smanjiti za oko 20 odsto, a cene kvadrata dodatno pasti.
- Krediti su i dalje nedostupni, plate neće biti veće, a ponuda vrlo slaba. Ipak, stvari će u jednom izgledati bolje - tržište će biti legalno. Stanovi više neće moći da se prodaju po nekoliko puta, gradnja će biti legalizovana. Cene će nastaviti da padaju, ali ne previše - kaže Kaća Lazarević iz Agencije za nekretnine „Alka”.


7. RAST INDUSTRIJE PREHRANE I FARMACIJE
Ekonomisti su saglasni u oceni da bi pozitivan rezultat ove godine mogla zabeležiti prehrana i eventualno farmacija. To su inače grane koje poslednje osećaju krizu i može se reći da su i lani prošle najbolje u odnosu na sve ostale, i to ne samo u Srbiji.
- Ima uslova za rast prehrambene industrije, ali će to zavisiti od poljoprivredne politike, odnosno stanja „sirovinske baze”. Nastavak dosadašnje poljoprivredne politike koja se svodi ili na socijalnu politiku po principu „dati malo ali svima koji su mali” ili na „sprovođenje EU politike” kojima se ukida podrška agraru ne obećava značajnije poboljšanje - navodi Bisićeva.


8. PRIVATIZACIJA - ništa ili „Galenika”
Za privatizaciju su ostala uglavnom loša ili javna preduzeća. Zbog toga od prodaje preostalih društvenih firmi ne treba očekivati spektakularne rezultate, a za privatizaciju lokalnih komunalnih još uvek nema strategije. Prodaja velikih javnih preduzeća odložena je za „bolja vremena”, izuzev „Galenike” za koju je raspisan pretkvalifikacioni tender. Minimalna cena za 100 odsto „Galenike” je 200 miliona evra, a na prodaju se nudi 70 odsto, što znači da bi se od „Galenike” moglo dobiti minimalno 140 miliona evra.

Izvor: Blic