Učestala hapšenja državljana SCG u inostranstvu
Srbija izvozi kriminalce
"Sitni" prekršioci zakona ostaju u senci dobro poznatih priča o klasičnoj mafiji, trgovini narkoticima i oružjem, gde učešće naših zemljaka nije nimalo zanemarljivo

BEOGRAD - "Srbi švercovali lekove u Makedoniji", "Sestra ubila Beograđanina u Sarajevu", "Glumac iz Beograda krao po Češkoj" samo su neki od naslova vesti koje govore o kriminalnim aktivnostima naših državljana u susednim, ali i drugim evropskim zemljama. Pored već poznatih aktivnosti organizovanog kriminala, sve češće se i sitni kriminalci odlučuju da "posao" presele u nove zemlje. Za jednu od najvećih pljački u istoriji, kada je iz japanske juvelirnice odnet nakit vredan više od 30 miliona evra, osumnjičena je grupa iz naše zemlje nazvana "Pink panter" i ovih dana im se sudi pred Specijalnim sudom.

- Osnovni razlog prelaska sitnih kriminalaca u susedne, ali i evropske zemlje je lakše sakrivanje od policije, ali i bolji "ulov". Za razliku od krupnih igrača, čije je kretanje moguće pratiti, pošto ih granične jedinice uglavnom odmah identifikuju i upozore policije iz drugih zemalja, sitni kriminalci mogu da pređu granicu gotovo neprimetno i uđu u drugu zemlju kao i svaki običan građanin. Pošto nisu u krivičnoj evidenciji zemlje u koju dolaze, olakšano im je delovanje - kaže naš izvor iz MUP-a Srbije, zadužen za međunarodnu saradnju.

Ovi prekršioci zakona ostaju u senci dobro poznatih priča o
klasičnoj mafiji, trgovini narkoticima i oružjem, gde učešće naših zemljaka nije nimalo zanemarljivo.

- Srpski kriminalci su krenuli u svet još sedamdesetih godina, ali je to često bilo uz blagoslov same države. Takvi kriminalci su veoma brzo uključivani u organizovane kriminalne grupe, a često su služili i za obračun sa neprijateljskom emigracijom. Novije generacije sitnih kriminalaca često svoju "karijeru" započinju baš u inostranstvu. Iz naše zemlje odlaze kao uzorni građani, bez kriminalne prošlosti, da bi u inostranstvu radili ili studirali. Međutim, tamo iz različitih razloga počinju da se bave nelegalnim poslovima. Devedesete godine i gotovo legalizovan kriminal bili su škola za mnoge koji su svoja iskustva tada stečena primenili na Zapadu. Spektar "poslova" kojima se naši kriminalni gastarbajteri bave je gotovo neverovatan, od klasičnih pljački, sitnih krađa, džeparenja, pa sve do inteligentno smišljenih prevara. Zemlje u našem susedstvu posebno su pogodne za naše kriminalce zbog lakšeg snalaženja, istog ili sličnog jezika i poznavanja tamošnje situacije - kaže naš sagovornik. Kao primer primenjivanja iskustava iz devedesetih godina, naš sagovornik navodi poznati slučaj inženjera Radomira Lukića, koji je pre nekoliko godina u Engleskoj osuđen na 30 meseci zatvora zbog prevare.

- Lukić je osuđen zbog štete koju je naneo "Britiš telekomu", ali i zbog piraterije, a njegov kompanjon Kevin Bejli je zaradio kaznu od 150 sati društveno-korisnog rada. Oni su za određenu naknadu klijentima reprogramirali pripejd kartice mobilne telefonije, pa se sa njima moglo besplatno razgovarati. Na taj način su oštetili "Britiš telekom" za oko tri miliona funti. Pored toga, ovaj dvojac se bavio i narezivanjem piratskih diskova sa igrama za računare i konzole. Na sudu su se branili da su diskove narezivali za prijatelje i porodicu, a prodavali su ih za pet funti po komadu, iako je tržišna cena originala daleko veća - kaže naš sagovornik.


Izvor: Glas Javnosti