Pre svega, stoprocentno se slažem sa Vanječkom.
Ovo je kampanja, a nije ni prva niti jedina.
Imali smo i kampanju za ubistvo Đinđića pa je Đinđić ubijen.
Sada imamo kampanju za oslobađanje Ulemeka pa će isti biti oslobođen.
Ima li kogod nešto protiv, ukoliko znamo da se to sve zbiva u demokratskoj zemlji Srbiji.
Naravno, krajnji cilj je još jedno, konačno ubijanje Đinđića jer im je i mrtav , kost u grlu.
Zato će ga i povezati sa svim i svačim, zato su i vaskrsli navodni slučaj Subotić, zato se upinju iz petnih žila da dokažu kako je mafijaš, besprizornik i na kraju ubica sebe samoga. 
 
Kada je reč o pravu javnog govorenja, ti si se Duše, malo prebacio.
Pre svega ovde se ne govori o Ulemekovom govorenju nego o novinskom tekstu u nastavcima koji izlazi u jednom dnevnom listu.
Ulemekovo govorenje, na koje ima pravo, nije isto što i intervju sa njim štampan u desetine hiljada primeraka.
S tim se valjda slažemo.
Što se mene tiče, Ulemek može da govori što god mu je volja.
Novine pak, nemaju moralno ni bilo koje drugo  pravo da prenose izjave osuđenih lica kojima ona nastoje da obezvrede pravosnažnu sudsku presudu.
Novine, ako to žele, mogu da traže ponovno suđenje, ukazuju na propuste istrage, korumpiranost sudija, faličnost dokaza, a ne da budu glasogovornik nekoga ko je pravosnažno osuđen.
Svako kome je izrečena presuda imao je puno i ničim ograničavano pravo da govori pred sudom.
Zašto Ulemek svojih 400 odgovora nije izrekao tamo?

Zato, dragi moj Duše, što je u sudnici bilo par desetaka ljudi, a novine čitaju par desetina hiljada ljudi.
Ima li razlike?
Ima, naravno.

Da li misliš da bih ja, ukoliko me sutra strpaju u bajbok radi nekakve saobraćajke koju sam počinio u pijanom stanju imao mogućnost da se preko novina (svašta li se kod nas zove novinama!!) svakodnevno obraćam javnosti tvrdeći da sam bio trezan i da saobraćajke uopšte nije bilo!?
Ili da eventualnu žrtvu moje bezobzirnosti proglašavam krivom zato što se u pogrešno vreme našla na pogrešnom mestu pa još od njene familije tražim i odštetu?
Da li bi neobjavljivanje tih mojih tvrdnji o mom pijanstvu bio atak na moju slobodu javnog govorenja?
I da li bi ti, da si kojim slučajem rođak ili prijatelj te žrtve , s blagonaklonošću gledao na moje pravo da javno iznosim sopstveno mišljenje, pa još i trađio od drugih da isto poštuju?
Sumnjam, iskreno sumnjam.
Davanje reči pravosnažno osuđenom ubici može se samo u slučaju kada je reč o ubici Zorana Đinđića.
U drugim slučajevima to pravo ne važi. 
Grešim li?

Drugi tvoj previd tiče se tvrdnje da ako neko nije najveći kriminalac, ljudi neće obraćati pažnju na to što on govori.
Tačno.
Ali ljudi ne slušaju najvećeg kriminalca nego čitaju novine.
A zašto čitaju novine?
Zato što su u njima reči najvećeg kriminalca tako upakovane da veoma privlače pažnju.
A zašto privlače pažnju?
Zato što izazivaju sumnju.Jer, i to treba da znaš, pubilka nikada ne reaguje po principu: novine lažu, pa neću da ih čitam, nego nešto drugačijim sledom: ja mislim da je to je laž, ali ako novine kažu da nije, onda možda i nije.
Dakle, cilj je sejanje sumnje, a gde postoji sumnja uvek postoji i šansa da se inicijalni stav izmeni.
 
Znači, po tebi je javno izazivanje sumnje u pravosnažnu sudsku odluku stvar slobode govora!?
Šta je onda, po tebi sud?
Zajebancija?
Podsećam: sumnja u ispravnost sudske odluke se može izraziti isključivo uz proceduru koju predviđa važeći zakon o sudskom postupku.
I u određenom roku.
Sve drugo je ilegalno.
I subverzivno. 
Tako se podrivaju osnove pravnog sistema.
Unosi se nepoverenje, nesigurnost, utire put anarhiji i bezakonju.

Treće. Pravo slobode govora podrazumeva i izvesnu odgovornost onoga ko se slobodom koristi.
U tom smislu ti, kao pristojan čovek, nikako ne bi mogao sebi da dozvoliš da o pokojnom Đinđiću izgovoriš tu gadariju.
I ne samo o njemu.
Ni o kome.
A još ako se deklarišeš kao hrišćanin i vernik, onda je ta tvoja sloboda veoma ograničena nečim što se zove ljudskost, greh, moral, etika...
Osim, ako u slučaju pokojnog Z. Điđića zaista ne važi ništa što važi za sve ostale ljude.
Ako ti kažeš da ne važi, neka ti bude.
Ja tu, zaista ne bih imao šta više da dodam.   

 

pa zatrovao si vec jednom temiu da je bila lokovana. I tada ti nije mnogo smetalo to oko testova. Inace ne samo tekstovi nego i drugi fakti su bili na onoj temi od ljudi koji su malo vise strucni-Nicovi, Boza Prelevic, pojedini policajci kojinetragom nestase nakon iznosenja nepravilnosti o postupku i samom mestu ubistva,..
A ako vec ti smeta to sto ja postavljam te tekstove nema drugu temu a ti tvoje tekstove o LDP imas na temi o politickim strankama. zato istrpi ovo ovde a ne samo da si ti u pravu-pocinjem da sumnjam da si bio blizu Djindjica i da vse znas kada nas ovako demantuijes. Ili stitis beli nosic-lidera tvoje stranke koji se plasi suocenja sa Legijom i Simovicem. Zasto se kriminalac plasi kriminalca- znaju jedni o drugima mnogo.

Zna se ko nije smeo da ode da svedoci u Specijalni sud. Kostunica, Tomic, Tijanic, Nikitovic, Bulatovic i ostala bagra.

Ne znam kakve veze imaju ovi tekstovi iz Kurira sa politickom pozadinom ubistva?

da li si ocekivao da ce advokat Djindjicevih nesto drugo reci?
Pa niko normalan to ne bi ocekivao. Pri tom da je branilac optuzenih brabio bi njih. Zato se ne zavaravaj mnogo advokatima koji su najveci lazovi pored politicara

SRBIJA DO TOKIJA
CEDA, SMEŠNIJI OD SRBIJE

Dragoljub Petrovic

Liberalno demokratski disident Mile Koricanac, biznismen iz Kraljeva, opasno je udario na temelje ''trece Srbije'' kad je obznanio da je Ceda Jovanovic - liberalno demokratski diktator. Kaže Mile da u stranci ne može niko rec da izgovori slobodnom voljom preko malih ekrana, zbog cega partija i postoji. Nego za svako pojavljivanje na televiziji rukovodecim organima ugraduju organ u Cedinom vlasništvu. Mozak. Potpuno razumljivo, jer se dosad više puta desilo da clanovi liberalno demokratske frakcije, koja sve više prerasta u liberalno demokratsku atrakciju, idu u medije bez da im Ceda pozajmi organ i napiše na puškice šta moraju da pricaju.

Pa je jedan od clanova atrakcije, nebitno da li je gutac vatre, žongler ili žena bez mozga, izjavio da je Koštunicu trebalo strpati u gepek petog oktobra, a drugi da ce Srbija postojati i kad u njoj ne bude Srba. To jest onih koji nisu clanovi te mamutske partije. Mamuti su, inace, odavno izumrli. Mileta da su odvezali i pustili u etar, verovatno bi saznali da je i Dejana Mihajlova trebalo baciti lavovima, ali nisu mu dali. Iako bi ta ideja uvecala popularnost cedista do neslucenih razmera, posebno medu lavovima, ipak oni pretenduju da budu stranka u kojoj se protivnici ne bacaju divljim zverima i trpaju u gepek. Bar dok ne dodu na vlast. U šta veruje samo Ceda. A ostali misle da su vec na vlasti. Što se zove šizofrenija.

Najpoželjniji mladoženja Miloševiceve Srbije mogao je da strpa u krevet svaku studentkinju s bedžom ''Cedo, oženi me'', da bi u postmiloševicevskoj Srbiji prešao na babe. Za ime sveta?! Bedž ''Cedo, oženi me'' sada nose samo Biljana Kovacevic-Vuco i Sonja Biserko. I umesto da trpa u krevet, trpa u gepek. Cudan izbor. On je i pored te mogucnosti dobrovoljno prihvatio da promeni pol i postane udovica. Nepriznata, ali ucveljena. Ðindic mu je testamentom ostavio Bebu. Muškog pola. Topalovici bi se zbog toga medusobno poubijali. Njih dvojica - jok! Imaju roditeljski odnos. Beba je tata, a Ceda je beba. Kad je neko ubeden da je reinkarnacija Ðindica, a nije budista, verovatno je lud. Ludi su samo ovi koji ga ubeduju u to. To su oni što veruju da su mamuti.

Njegov glavni sponzor bavio se proizvodnjom jaja. Izgleda da je prodao i Cedina. Ta jaja A klase su najskuplja. Tijanic ga je kao novinara pocetnika ucio da su najvažnija jaja, a od Ðindica je kasnije naucio da je najvažniji mozak. Kasno je spoznao da ova dva sastojka idu u paketu. A Ðindic nije stigao da mu kaže. Te je Ceda prodao jaja. A mozak rentira. Da je sacuvao jaja, bar bi licio na Tijanica. Sad lici na B. K. Vuco. Ona, razumljivo, nema jaja. Sem o Uskrsu. Mozak voli juneci, i obavezno - pohovan. On misli da lici na Ðindica, a deluje kao uštrojeni Tijanic. Pa sva cetiri potpredsednika Demokratske stranke misle da su pametniji od njega. Neverovatno! On misli da je pametniji od Tadica. Koga nikad ne bi strpao u gepek. Pozajmio bi mu Nenada Prokica na deset dana. Ubija bolje od gepeka.

Prvo su ga slali po burek, mastan, a onda, kad su videli da se ne gadi nijednog odgovornog zadatka, slali su ga u Šilerovu. Od bureka su mu bile prljave ruke do lakata, a od Šilerove ne može da se opere ni onim deterdžentom za sudove koji koriste u Viljaribi i Viljabahu. Istina, možda u Šilerovu nije išao nikad. Niti u Centralni zatvor. Ali je to tako vešto demantovao da sad svi veruju da je obilazio i Bin Ladena. Da i Brankica Stankovic u onom cuvenom ispovednom "Insajderu" nije nosila bedž "Cedo, oženi me", možda bismo nešto više saznali. Tek, ostao je na granici javnih tajni i licnih frustracija. Te sad svi nose bedževe: Cedo, odjebi me!

Hapsili su ga prošle nedelje jer se nije odazvao sudu po tužbi Zorana Šamija, koga je prozvao da je lumpovao po Šilerovoj. Jasno, oklevetao ga je. Pošto Šami u pojedinim stadijumima ne može da pronade ni sopstvenu kucu, a kamoli Šilerovu. Ili se Šami ne seca, ili je Ceda video nekog slicnog kako ronja po bazenu sa Šiptarevim šlaufom i Šiptarevim ''džonijem vokerom''. Kupace gace su bile Vojine.

Zaboravniji od Šamija, radikalniji od radikala, bogatiji od Bakija, jednom recju - smešniji od Srbije, Ceda je pomislio da se Srbiji žuri. Kad njega ugleda, Srbiji se ž(m)uri. Studente je kao lider protesta pozdravljao sa pomoz bog i recitovao stihove Gavrila Principa, atentatora. Sad pozdravlja sa pomoz ja, a recituje ''stihove'' ubijenog u atentatu. Zato jedni misle da je skloniji atentatorima, a drugi pokojnicima. Treci misle da je bog. Da ne kažemo ''ja''. Cetvrti misle da je mamut. To nije sigurno. Oni su izumrli...

nije mi jasno zasto sada svima smeta Čeda, koji je krao umerenije i to uglavnom od mafije i ostalih ubica.

Kada vidim kome smeta,drago mi je zbog toga..

Čeda glumi pravednika
Svi oni likovi koji su bili na čitanju presude za atentat ne bi ni došli da nisu bili obavešteni unapred o ishodu postupka. Nestanak zlata koje je pronađeno zajedno sa drogom spaljenom u obrenovačkoj termoelektrani zataškao je vrh MUP-a, pre svega Dragan Karleuša koji je sve to i pokupio. Ako se zna da je i to zlato pronađeno u sefu Komercijalne banke - zašto i ono nije bilo slikano, zašto nije prikazano na TV onako pompezno kao droga. Dušan Mihajlović uvek krene
Bivši ministar policije Dušan Mihajlović uputio vam je javni apel da „progovorite“, napisavši: „Očekujem da bivši komandant, koji je napisao reči ‘mera mog života je veličina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi’, shvati da je ‘mera njegovog života’ danas - istina“. Imate li šta da kažete, posle svega što ste napisali o Mihajloviću?

- Moji odgovori na pitanja, koja ste mi uputili preko branioca, nemaju nikakve veze sa takozvanim apelom gospodina eksministra. Taj uvek nešto krene da piše ili da se oglašava samo onda kada njega lično zasvrbi po dupetu. A na vaša odgovaram zato što ste retki koji su me lepo zamolili za odgovore. Stoga, samo da ponovim, na svim suđenjima sam govorio istinu i samo istinu!

Mihajlovićev apel, u neku ruku, podrazumeva, međutim, da do sada, što znači ni na suđenjima za ubistvo Ivana Stambolića i „Budvu“, kao ni tokom procesa za Ibarsku magistralu i za ubistvo Zorana Đinđića, ili barem na nekim od ovih suđenja niste rekli baš sve što znate, celu istinu. Takođe, da Mihajlović smatra da ono što ste dosad izgovorili nije baš cela istina. Stoje li stvari tako? Šta ipak kažete za Mihajlovićev poziv da dalje ne ćutite o onome o čemu ste, po njegovom mišljenju, dosad iz nekih razloga ćutali?

- Gospodin eksministar se počeše samo kad njega zasvrbi! I dobro mu je rekla Baba Dana, napisavši u Kuriru: „Nisi ti kriv, mučeniče moj“. Gospodin eksministar, sa neviđenom upornošću, očigledno pokušava ono što nikome do sada nije pošlo za rukom da veštom zamenom teza natera Srbe da nauče da čitaju između redova. Služeći se onim što im on napiše. Međutim, danas je potpuno jasno da su ga i mala deca provalila.

Indirektno tvrdite da problem uopšte nije u vama ...

- Opet se postavlja se pitanje od milion dolara: da li je Srbija spremna za pravu istinu? Danas su svima usta puna istine, a nikako da je svi ti koji se na nju pozivaju - ispljunu. Verovatno zato što istina, za razliku od laži, mnogo više boli.

Čak i ako je tako, gde ste u tome vi ?

- Što se mene tiče, uvek sam bio spreman da pogledam svakoj istini u oči. Mali dokaz za ovu tvrdnju je i moja predaja. Jer, ako nekoga optuže za sve ono za šta su mene optužili - onda se taj sigurno neće predati da bi baronisao sud. Već da bi rekao istinu!

Ocenili ste da vas niko od 150 saslušanih za ubistvo nije u Specijalnom sudu označio kao bilo kakvog organizatora bilo kog „zločinačkog udruženja“. Ustvrdili ste, takođe, da „nema materijalnih dokaza“ koji bi išli u prilog takvim Prijićevim optužbama. Ako ste zaista čisti, kako ste se uvalili u sve što je rezultiralo sa tri osude na po 40 godina zatvora?

- Prvo, koliko ja znam, za sada sam osuđen na dve robije po četrdeset godina i ne znam odakle izvukoste treću! Osim ako nemate informaciju koliko ću dobiti i na preostalom suđenju?! Mada, vidim da ste i vi shvatili da je to postala praksa, kad sam ja u pitanju, i da ne treba čekati kraj suđenja da bi se znao krajnji ishod. Sve je već unapred određeno!

BRLJAO MALO, PA SE IZGUBIO

Kakvu je ulogu posle 5. oktobra 2000. imao Aleksandar Radović? Da li je i on bio „na vezi“ sa glavnim čovekom CIA za Balkan, Džonom Nejborom?

- A kakvu je mogao da ima! Pojavio se kao i mnogi mešetari u to vreme. Brljao malo po Srbiji i odmah se izgubio.

VOJVODE I SERDARI

Da li je zaposlenima u Trećem odeljenju UKP bio podeljen novac posle ubistva, ko ih je i za šta nagradio? O kolikoj sumi je reč, ko je i koliko tačno para dobio? Da li su za to znali Dušan Mihajlović i Nenad Milić?

- Ne znam o tome ništa, mada vidim da su se nagrade među njimatalno delile. A pri tom još-ja tebi vojvodo, ti meni serdare.

ĐINĐIĆ POD KIŠOBRANOM

Ko je Đinđiću zbog NATO agresije pomogao da se skloni u Crnu Goru? Zašto baš tamo?

- Tu stvar je i sam pokojni premijer mnogo puta objašnjavao. Znači, sve se o tome zna. Zna se i ko ga je primio u Crnu Goru i ko ga je tamo štitio. A i pod čijim je kišobranom dao onu čuvenu izjavu da NATO treba da nastavi bombardovanje Srbije!

FARSA SA ČAURAMA

U čemu je problem sa čaurama iz predmeta „ubistvo Đinđića“, nađenim i nenađenim ispred petog ulaza u zgradu Vlade Srbije?

- Sud nije vodio proces da bi se došlo do nepobitne istine, već samo da potvrdi optužnicu. Ne obazirući se na činjenice i okolnosti koje su išle nasuprot optužnici. Farsa sa čaurama je samo jedan od očiglednih dokaza i primera pokušaja manipulacije. Takva farsa da je to prosto strašno.

Ko vam je sve to, i zbog čega, „smestio“?

- „Strani faktor“, nema sumnje. A učiniću sve što mogu da saznam i ko od domaćih. Inače, kad bi čovek znao šta ga čeka, verovatno bi mu bilo lakše, ali i mnogo dosadnije. Ovako živeti u neizvesnosti životu daje neki smisao. A, i ko može da zna sve puteve Gospodnje?

Vaši odgovori stvaraju utisak kao da mislite da se bez Čedomira Jovanovića na optuženičkoj klupi može saznati puna istina o atentatu na Đinđića?

- Niti želim Jovanoviću zlo, niti da se bilo ko nađe na optuženičkoj klupi ako nije kriv. Znam na svojoj koži kako to izgleda. Ali, cela priča o Čedomiru Jovanoviću je toliko smešna i providna da to vide i mala deca. On je čovek koji godinama laže i manipuliše javnim mišljenjem. Prodaje se za nekog pravednika i sebe predstavlja kao vrh društvenih vrednosti. I - nikom ništa! Već i to dovoljno govori u kakvom društvu živimo.

Rekli da se sudija Nata Mesarović „obrazlažući presudu odala“. Kako se to „odala“? I šta je to „izletelo“ sudiji Mesarović, po valjem mišljenju?

- Pa, ceo onaj „kermes“ sa čitanjem presude, svitom koja je došla na njeno izricanje kao garnirungom, toliko je bio smešan i providan da je zaista nepotrebno trošiti reči na to. Da li mislite da bi svi oni likovi došli da nisu bili obavešteni unapred o ishodu postupka?! Eto, toliko o nezavisnom pravosuđu.

Aludirali ste u jednom od odgovora da je deo DOS-ove vlasti bio zainteresovan za onu tonu kokaina koju je iz Južne Amerike trebalo da „uvezu“ Dušan Spasojević i njegova ekipa. Dodali ste da se u poslednjem momentu uplašio i ustuknuo. Znači li to da tvrdite da je isti taj deo DOS hteo da na taj način „namakne“ pare koje su mu nedostajale? Je li manjak bio u državnoj, ili nečijoj privatnoj „kasi“?

- Ne mogu da licitiram šta bi bilo da bi bilo. Ali, sudeći prema tome kako je protekla raspodela para od one droge u čijem sam prebacivanju i sam učestvovao - mogu samo da pretpostavim gde bi taj novac završio. A da su ustuknuli od tog posla, ustuknuli su!

Ukazali ste da je zlato, koje je pronađeno zajedno sa drogom spaljenom u obrenovačkoj termoelektrani, moglo biti oduzeto Jevrejima. Možete li otkriti ko je zataškao „zlatnu aferu“ i da li „volšeban nestanak“ o koji ste pomenuli podrazumeva da ga je neko s nekim podelio i po kom osnovu?

- To je zataškao pre svega tadašnji vrh MUP-a, a pre svega Dragan Karleuša, koji je sve to i pokupio. E, sad se postavlja pitanje ako se zna da je i to pronađeno u sefu Komercijalne banke - što i to nije bilo slikano, što i to nije prikazano na TV onako pompezno kao ona gudra. Uostalom, ko je, bre, njima dao pravo da to prisvajaju?!

Sin Jovice Stanišića je pilot, zaposlen kod Stanka Subotića Caneta. Tvrdi se da je Stanišić-junior ponekad vozio i Zorana Đinđića. Ima li to neki dublji značaj od prijateljstva između Subotića i Đinđića i odnosa između Đinđića i Stanišića?

- Ne vidim kakve to ima veze. Dečko je pilot. I to dobar. Vozi bilo koga ko uđe u avion kojim on pilotira. I mene je vozio. Pa, nikom ništa.

nije lepo ka se ovde spominje jedan casni covek i ugledni privrednik kao sto je Stanko Subotić - Cane.
Neki idu tako daleko da ovoga egzemplara proglasavaju "njavecim mafijasem". 
A poznato je da se on uvek posteno bavio trgovinom duvana (sa drogom je trgovao redje) i to sa jednim tako jakim partnerom kao sto je onaj magarac Milo Djukanovic.

jos jedna sansa za opstanak teme ...

off obrisan.