Posle ubistva svedoka saradnika


BEOGRAD - Na neizgorelim delovima tela Zorana Vukojevića Vuka pronađeni su biološki tragovi odbeglih pripadnika zemunskog klana Aleksandra Simovića i Zorana Povića Pove, utvrđeno je DNK analizom na Biološkom institutu u Beogradu.

Rezultati ove analize potvrdili su raniju pretpostavku policije da zemunski klan stoji iza otmice i brutalne likvidacije Vukojevića, svedoka saradnika u postupku protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

- Sa nađenim biološkim tragovima, policija je dobila i konkretan dokaz

o direktnim učesnicima zločina. DNK trag Zorana Povića potvrđuje da je on učestvovao u otmici Vukojevića. Da li je njega u okršaju ubio Vukojević, ili neko od saučesnika otmice, nemoguće je utvrditi veštačenjem. Gornji deo Vukojevićevog tela je potpuno ugljenisan i sa njega nije moguće uzeti tragove koji bi mogli da ukažu na to da li je upravo on u Povića ispalio smrtonosni hitac. Biološki trag Aleksandra Simovića potvrđuje, kako se od prvog dana i pretpostavljalo, njegovo direktno učešće u likvidaciji. DNK tragovi ostalih odbeglih „zemunaca“ nisu nađeni ni na Vukojevićevom telu ni na predmetima koji su uzeti na mestu ubistva. Pretpostavlja se da je u tome učestvovao i Aleksandrov brat Miloš Simović, kao i Sretko Kalinić - navodi izvor „Blica“ blizak istrazi.

Zoran Vukojević otet je ispred svoje kuće u Zemunu 3. juna, oko tri sata.

Samo petnaestak minuta kasnije, u Višegradskoj ulici, u blizini Urgentnog centra, nađeno je telo Zorana Povića, sa Vukojevićevom ličnom kartom i vozačkom dozvolom u džepu. Pović je ubijen jednim hicem u stomak.

Istog dana, oko 16 sati, na njivi kraj autoputa Beograd-Zagreb nađen je i Vukojevićev dopola ugljenisan leš, bez odeće. Obdukcijom je utvrđeno da je on najpre satima zverski mučen a potom ubijen sa tri hica. Jednim u potiljak i dva u telo. Ubice su zatim Vukojević leš, do pola zakopali u jamu, polili benzinom i zapalili.

- Povićev leš, poruka njegovoj supruzi da je „Pova u Urgentnom centru“, zversko iživljavanje nad Vukojevićem, i to na mestu gde su „zemunci“

ranije zakopali leš Marka Petrovića Mamice, blizina kuće Aleksandra i Miloša Simovića - od početka su bile indicije koje su upućivale na odbegle pripadnike zemunskog klana. Od dana ubistva sve je ukazivalo na Aleksandra i Miloša Simovića, kao i Sretka Kalinića - navodi naš izvor.

Analiza DNK, međutim, iznova otvara pitanje na koje srpska policija još od momenta ubistva nije dala odgovor: Kako to da toliko traženi „zemunci“, bez ikakvih problema ulaze u zemlju, ubijaju zaštićene svedoke, komotno se šetaju po Srbiji i zatim još komotnije izlaze iz zemlje?

- Zaštićeni svedok se ne ubija na prepad. Za svako profesionalno ubistvo, kao što je bilo ovo, potrebna je i logistika i priprema. „Zemunci“ su morali da obezbede automobile, štek stanove, lažne isprave, oružje, da prate Vukojevića kako bi ustanovili njegovo kretanje... Za sve to treba najmanje deset dana, dok se ne ukaže pogodan momenat za likvidaciju. Sigurno su u Beogradu bili još nekoliko dana posle ubistva, da se „slegne prašina“ - navodi naš izvor.

Policija još nije utvrdila ni kako su odbegli „zemunci“ ušli u Srbiju, a ni kako su ni gde otišli, posle ubistva Vukojevića.

Tamara Marković-Subota

Izvor: Blic

znaju ljudi svoj posao 

Posle likvidacije Zorana Vukojevića zemunski klan opet preti ubistvima
„Zemunci“ vrebaju Čumeta i Bagzija

Posle surove likvidacije Zorana Vukojevića Vuka, braća Aleksandar i Miloš Simović i njihovi saučesnici nisu pobegli iz zemlje i najavljuju ubistva još dvojice zaštićenih svedoka.


„Nećemo se smiriti dok na završimo sa Čumetom i Bagzijem“, poruka je koju su braća Simović ovih dana pustila kroz beogradsko podzemlje.

- Odbegli pripadnici zemunskog klana, tačnije braća Simović, danima su viđani u Beogradu pre 3. juna kada je ispred svoje kuće u Zemunu otet a zatim i ubijen zaštićeni svedok Zoran Vukojević. Simovići su primećeni na nekoliko lokacija u Beogradu, uglavnom na mestima gde se okupljaju ljudi iz beogradskog podzemlja, i to u kasnim noćnim satima. Nisu ulazili u lokale, ali su viđani ispred kafića u poverljivim razgovorima. Njihova pojava izazvala je zaprepašćenje, ali i strah. Niko nije mogao da poveruje da su se, uprkos Interpolovoj poternici, usudili da izađu iz skrovišta. Mogli su da „padnu“ u najobičnijoj kontroli policije. Bilo je jasno da u Beograd nisu došli tek tako. Svi su znali da sigurno nešto spremaju, ali o tome tada niko nije smeo ni da pisne. Zato je te informacije policija i dobila sa zakašnjenjem, tek posle zločina - navodi izvor „Blica“ blizak istrazi.

Prema rečima našeg sagovornika, policija još nije utvrdila kako su i gde odbegli „zemunci“ ušli u zemlju i koliko su dana pre Vukojevićevog ubistva stigli u Beograd.

- Vukojevićevo ubistvo spremano je najmanje desetak dana, i to u Beogradu. Zaštićeni svedok, čak i kad nema policijsko obezbeđenje, ne ubija se tako lako. Za profesionalno ubistvo, kakvo je ovo, potrebno je ne samo vreme već i odlična logistika koja podrazumeva osmatranje i praćenje, nabavku lažnih dokumenata, oružja, iznajmljivanje štek stanova, čak i snabdevanje hranom... Za sve to, „zemunci“ su morali da imaju i pomoć čoveka sa strane koji nema policiju za petama - kaže naš sagovornik.

Posle Vukojevićevog ubistva sve je ukazivalo na to da su odbegli pripadnici klana napustili Srbiju. Nekoliko provera vršeno je i u inostranstvu, ali se nijedna nije pokazala tačnom.

- Tek nedavno, otprilike u isto vreme kada je na Biološkom institutu završena analiza DNK neizgorelih delova tela Vukojevića, na kojima su nađeni tragovi Aleksandra Simovića i Zorana Povića, iz podzemlja su počele da stižu glasine da se Simovići neće zaustaviti na likvidaciji jednog zaštićenog svedoka. Oni ovde nisu došli da bi ubili samo Vukojevića. On nije ubijen za primer drugima, jer je on već dao iskaz, isto kao i Čume i Bagzi. U pitanju je osveta, koja je sada jedini motiv odbeglih „zemunaca“ - navodi naš izvor.

Zbog toga su preduzete sve mere kako se njihove pretnje ne bi obistinile.

- Obezbeđenje Dejana Milenkovića Bagzija, poslednjeg svedoka saradnika, maksimalno je pojačano. On se obezbeđuje po sistemu američkog programa zaštite. Koliko se pretnje braće Simović uzimaju ozbiljno pokazuje i to što su se naši organi konsultovali i sa službom američkih maršala. Prema tim savetima, Jedinica za zaštitu MUP-a Srbije u slučaju Milenkovića organizovala je i sprovela do sada najopsežnije mere obezbeđenja - tvrdi izvor „Blica“ blizak istrazi.

Milenković je krajem juna, po dobijanju statusa svedoka saradnika, u najstrožoj tajnosti izveden iz Okružnog zatvora u Beogradu. Lokacija na kojoj od tada boravi najstroža je tajna čak i u samom vrhu MUP-a.

Preko kriminalnih veza, poruka braće Simović je stigla i do sledeće mete odbeglih pripadnika zemunskog klana - Ljubiše Buhe Čumeta. Čume, koji je posle ubistva Zorana Vukojevića dobio policijsko obezbeđenje, iako je odbio da uđe u program zaštite, posle ove poruke lično je angažovao veći broj privatnih telohranitelja.

E. B

Izvor: Blic

DNK prevara
DNK analizom nemoguće utvrditi da li je "zemunac" Aleksandar Simović ubio zaštićenog svedoka Vukojevića jer policija nema Simovićev DNK!

Direktor Kriminološkog instituta: U Srbiji uopšte ne postoji DNK baza podataka

BEOGRAD - U Srbiji ne postoji DNK baza podataka, pa samim tim nije moguće na taj način utvrditi da li je odbegli "zemunac" Aleksandar Simović učestvovao u ubistvu zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka, barem ne dok Simović ne bude uhapšen, tvrde sagovornici Pressa. Izvor naših novina iz vrha srpske policije demantuje tvrdnje pojedinih medija da je DNK analiza pokazala da je Vukojevića ubio Aleksandar Simović, kao i da su on i njegov brat još krajem maja viđeni u jednom lokalu u centru Beograda.
- Policija nema nikakvu informaciju da su braća Simović u zemlji. A ti tragovi DNK, o kojima se piše po novinama, to je besmislica. Smešno je i pričati o tome, jer taj DNK koji je navodno nađen na mestu gde je Vukojević ubijen, morao bi da se uporedi sa bazom DNK, a mi takvu bazu podataka nemamo - objašnjava za Press jedan policijski zvaničnik.
Bivši koministar policije Boža Prelević smatra da, ako policija zaista kaže da nema bazu DNK podataka Aleksandra Simovića, onda je besmisleno tvrditi da je utvrđeno da je on ubio zaštićenog svedoka.
- Ukoliko, na primer, nemamo njegovu vlas kose ili DNK nekog bližeg rođaka, nikako se ne može utvrditi da li je Simović bio na mestu zločina, a još manje ga optužiti za tako nešto - objašnjava Prelević. On dodaje da se, dok je bio u prelaznoj vladi posle 5. oktobra 2000, lično zalagao da Srbija napravi svoju bazu DNK.
- Ne znam da li u slučaju braće Simović postoji baza DNK. Ali znam da se DNK analize rade na Institutu za sudsku medicinu tek od 2002. godine, a u Institutu za bezbednost još od pre 2000 - kaže Prelević.
Direktor Kriminološkog instituta Dobrivoje Radovanović tvrdi da u Srbiji sigurno ne postoji baza DNK podataka "zemunskog klana", pa samim tim ni braće Simović.
- To odgovorno tvrdim. Uostalom, i kako bismo je i imali kada su se oni razbežali pre tri godine, upravo negde u vreme kada je takva analiza u Srbiji počela da se radi?! A ne verujem ni da uopšte postoji baza genetičkih podataka našeg podzemlja. Umesto baze DNK, mi još uvek koristimo otisak prsta - objašnjava Radovanović, i dodaje da ipak ne bi trebalo isključiti mogućnost da su Simovići u zemlji.
S druge strane, policijski ekspert Marko Nicović je gotovo siguran da su članovi "zemunskog klana" braća Aleksandar i Miloš Simović, već dugo u Beogradu.
- I nisu se oni vratili juče ili pre mesec dva, već odmah nakon ukidanje akcije "Sablja", što znači da oni već pune tri godine slobodno šetaju Beogradom - tvrdi Nicović, i naglašava da on to ne govori "iz glave", već na osnovu informacija do kojih je u međuvremenu došao.
- Molim vas, znate li vi koliko vam novca treba da se krijete u Srbiji, a kamoli u inostranstvu?! Tvrdim da su se oni odmah po ubistvu premijera Zorana Đinđića pobegli iz Srbije, ali samo nakratko. Simovići su se tokom vanrednog stanja krili po regionu, u Hrvatskoj, RS, Makedoniji, ali i u Crnoj Gori, da bi se već polovinom 2003. vratili u zemlju - priča nekadašnji šef beogradske policije. Nicović kaže da sigurno "ima nečega" i u informaciji da je analiza DNK tragova pokazala da je Zorana Vukojevića ubio Aleksandar Simović.
(S. Vojinović)

Nicović: Simovići i dalje imaju ljude u policiji

Marko Nicović kaže da ga nije iznenadila informacija da su Simovići krajem maja viđeni u jednom beogradskom kafiću.
- Pričalo se da su Simovići viđeni u gradu, ali se to pričalo i za još neke koje traži policija. Da se razumemo, Simovići su sigurno od povratka u zemlju imali, a i danas imaju svoje ljude u policiji, pre svega u bezbednosnim strukturama. Uostalom, bar desetine policajaca bilo je povezivano sa "zemunskim klanom", a samo četvorica je sudski procesuirana - kaže Nicović.

Na poternici od 12. marta

Braća Simović nalaze se na poternici koju je MUP Srbije izdao 12. marta 2003. godine zbog ubistva premijera Zorana Đinića. Pored Aleksandra i Miloša Simovića, na poternici su još četvorica pripadnika "zemunskog klana", Vladimir Milosavljević, Milan Jurišić, Sretko Kalinić i Ninoslav Konstatinović.

Izvor: Press