Вукојевић у самоодбрани пуцао на Повића

Током вожње у „аудију”, сведок сарадник је успео да дохвати пиштољ од кога се никада није одвајао и убије Повића који се налазио са његове леве стране


Први налази инспектора МУП-а Србије задужених за расветљавање прекјучерашњих убистава чланова „земунског клана” говоре да је Зоран Вукојевић Вук, сведок сарадник у процесу за убиство др Зорана Ђинђића, највероватније у самоодбрани убио Зорана Повића Пову, „земунца” који се налазио на Интерполовој потерници, сазнаје „Политика” у изворима из истраге. Повић је, према сазнањима полиције, заједно са још неколико особа (најмање четири) учествовао у отмици Вукојевића.

„Знамо да је Вукојевић дошао кући нешто пре три часа ујутру. Његови отмичари су, највероватније, пре тога ушли у његову кућу, пресекли телефонске линије и извршили преметачину. Пошто нису нашли своју потоњу жртву, отмичари су га сачекали испред куће”, каже наш саговорник из МУП-а Србије.

Министар полиције Драган Јочић рекао је, поводом убистава Вукојевића и Повића, да је реч о обрачуну припадника исте криминалне групе, као и да је у питању страх од одређених сведочења.

– Томе је допринело потпуно зачуђујуће одуговлачење у судском процесу за убиство премијера Зорана Ђинђића – рекао је министар

Јочић је подсетио да је донет нови Закон о заштићеним сведоцима који предвиђа одређени начин заштите сведока. Да би те мере биле примењене неопходно је да сведок сарадник потпише споразум који сасвим прецизно одређује начин понашања у погледу придржавања прописаних правила.

– То је једна врста уговора са државом који подразумева строг режим контроле од стране државе и полиције и у погледу места становања, и у погледу кретања, и у погледу пословања. Морам да кажем да је, на жалост, Вукојевић одбио да потпише такав уговор и изабрао да се сам стара о свом обезбеђењу – закључио је министар Јочић.

Извор „Политике” из МУП-а Србије рекао је отмичари препали Вукојевића и силом га увукли у сиви „ауди А6”.

–Током вожње у „аудију”, Вукојевић је, према првим резултатима истраге, успео да дохвати пиштољ од кога се никада није одвајао и упуца Повића који се налазио са његове леве стране. Отмичари су затим разоружали Вукојевића и завезали га лисицама – објашњава наш саговорник.

Потом су, према сазнањима полиције, одлучили да смртно рањеног Повића одвезу и оставе испред Ургентног центра. Полиција сматра да је Повић искрварио у аутомобилу, мало пре него што су његови саучесници успели да стигну до Ургентног центра.

Пошто је Повић избачен из аутомобила, отмичари су одвезли Вукојевића до паркинга хале „Лимес” у Новом Београду. Аутомобил „ауди А6”, којим је отет Вукојевић и у којем је упуцан Повић, поливен је бензином и запаљен. Полицајци који су присуствовали увиђају рекли су за наш лист да је „ауди” био толико изгорео да се целокупна лимарија била истопила. Све што се налазило унутра је потпуно уништено, а једино што је остало читаво то су алуминијумске фелне.

Код хале „Лимес” отмичари су прешли у унапред припремљен аутомобил, у који су пребацили Вукојевића и одвезли га на за сада неутврђено место. Полиција сада покушава да утврди где је овај сведок сарадник одведен и мучен.

Када је пронађено тело Повића испред Ургентног центра, код њега су пронађена само оригинална документа Зорана Вукојевића Вука. У полицији је настала забуна, пошто је дежурни из оперативног центра обавестио старешине из врха МУП-а да је ликвидиран сведок сарадник. Старешине МУП-а су одмах затражиле додатне провере како би се то несумњиво потврдило. Узети су отисци прстију који су проверавани у просторијама полиције. Тек после шесточасовне провере утврђено је да је убијен Зоран Повић.

Негде око шест часова ујутру, полиција је отишла у кућу у којој је живео Вукојевић са мајком и братом, у Земуну, у непосредној близини злогласне Шилерове улице. Џип му је био паркиран испред куће, али њега нигде није било. То је навело Вукојевићеву мајку да посумња да је њен син отет.

Потрага полиције за Вукојевићем је трајала до 3,15 минута када је на дежурни телефон полиције 92, јављено да се у шумарку поред аутопута Београд – Шид, на неколико километара пре скретања за аеродром „Никола Тесла”, налази беживотно тело спаљеног човека. За сада није утврђено ко је то пријавио полицији.

Специјализоване екипе МУП-а Србије су одмах изашле на место догађаја и започела увиђај којим је руководио дежурни истражни судија Окружног суда у Београду Вук Туфегџић. Пошто су прве претпоставке говориле да је реч о Зорану Вукојевићу, убрзо су на лице места стигли и Милорад Вељовић, начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, и његов колега из Београдског СУП-а, Родољуб Миловић. Непосредно после тога доведени су и пси трагачи.

Идентитет убијеног Вукојевића потврђен је на Институту за судску медицину у Београду, од стране породице, помоћу тетоваже змаја на његовој нози.

– Несумњиво је да је Вукојевић зверски мучен пре него што је ликвидиран. Када смо га стигли призор је био стравичан: горњи део Вукојевићевог тела је био потпуно спаљен. Видело се да има само мајицу на горњем делу тела, док на доњем није имао апсолутно ништа – каже наш саговорник који је присуствовао увиђају.

Он додаје да је несумњиво утврђено да је Вукојевић прво убијен, па тек онда спаљен. На то указује рана од метка која је била видљива на Вукојевићевом потиљку.

Исти саговорник је нагласио да је полиција поред Вукојевићевог тела пронашла аутоматске пушке „калашњиков”, оквире и торбицу за муницију. То је, према мишљењу нашег извора, веома јак почетни траг, пошто пушке нису уништене, а вероватно је из једне од њих убијен Вукојевић.

Наш извор још додаје да је Вукојевић, тиме што је убио Повића, учинио много на откривању сопствених убица.

– Повић је био задужен за логистичку подршку. Он је одмах узео Вукојевићева документа која су требала да буду уништена заједно са аутоматским пушкама и муницијом. Међутим, како је Повић убијен, тако су остали отмичари оставили много материјалних трагова који могу да буду валидни материјални докази – каже наш саговорник.

Други саговорник „Политике” из МУП-а Србије каже да су наредних дана могућа прва привођења осумњичених за ово зверско убиство.


Izvor: Politika / Душан Телесковић

Убијени сведок сарадник испричао пред судом да је 12. марта био у Шилеровој улици и да га је о убиству обавестио Петар Панић, бивши телохранитељ Војислава Шешеља

   

Зоран Вукојевић Вук причао је пред Специјалним судом у Београду како је „земунски клан” функционисао, с ким су вође групе имали контакте, како је планиран атентат на др Зорана Ђинђића… Вукојевић је испричао да је учествовао у покушају атентата код хале „Лимес”, тако што је „земунце” повезао са Браниславом Безаревићем, радником БИА, који је био ангажован на обезбеђењу др Зорана Ђинђића. Вук је такође причао да је кобног 12. марта 2003. године био у Шилеровој улици и да га је о атентату на Ђинђића обавестио Петар Панић, некадашњи телохранитељ Војислава Шешеља, хашког оптуженика и формално председника Српске радикалне странке.

„Назвао ме је Панић и рекао да су наоружани људи упали у Владу Србије и да су пуцали на Ђинђића. После пет минута ме је поново звао да каже да је пуцано на Ђинђића из снајпера и да је одвезен у Ургентни центар. После ми је јавио да је премијер преминуо у Ургентном центру”, испричао је Вукојевић.

Вукојевић је напоменуо да је идеја за убиство Ђинђића потекла од Милорада Улемека Легије и Душана Спасојевића, а да он није знао ко је њих подстрекавао на то.

Сведок сарадник је причао и да је Спасојевић говорио да они (земунци) раде за Државну безбедност и „да могу да раде шта хоће и да су се договорили са државом кога треба да побију у граду”.

На питање Марка Кљајевића, председника судског Већа: Да ли је имао конкретно са неким из државних структура из Ресора државне безбедности било какав договор у вези са вршењем кривичних дела убистава, Вукојевић је одговорио:

„Колико ја знам, значи нисам био присутан, значи ишао сам са њим једном, два пута, ишли смо у Институт безбедности, али смо ишли не на главни улаз, него са доње стране смо долазили. Он ми је тада рекао да се ту налазио са Радетом Марковићем. А са Легијом је имао константне контакте. Међу тим лицима је био и Брацановић и не знам сад све ко је долазио од њих.”

На питање да ли зна садржину тог разговора са Радетом Марковићем, Вукојевић је казао: „Не знам садржину, знам само да је рекао да има дозволу да побију по граду ове криминалце. Знам да је жена Радета Марковића једном рекла Душану: ја знам за тебе, твоја шифра је ‘Мали ђаво’. Знам да су га они тако звали Ђаво. То је као нека шифра између Легије и Радета Марковића”.

Вукојевић је додао да није никаква тајна да су „земунци” починили око 30 убистава у Београду и да су се тиме јавно хвалили.

„Значи сазнао сам. Рекао ми је Душан, рекао ми је Кум из њихових прича. И нешто сам чуо од Чумета. Хвалили су се за Сколета, Ћанду, Дугога, Шљуку, Цунера, Шодера, Бату Трлају , онога Љујића и тако. Сад не могу да се сетим али отприлике око 30 у том периоду, тих убистава”, казао је Вукојевић.


Izvor: Politika / Д. Т.

 Osveta motiv ubistva Zorana Vukojevića, zaštićenog svedoka
Mafija šalje poruku da je moćnija od države

Zoran Vukojević Vuk (32), zaštićeni svedok na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, upao je pretprošle noći u zamku Zorana Povića Pove (42), odbeglog pripadnika Zemunskog klana i još dvojice njegovih saučesnika. Najverovatnije je odmah došlo do sukoba i Vukojević je jednim metkom pogodio Povića, saznaje „Blic „od izvora bliskog istrazi.

Utvrđivanjem tačnog vremena smrti kao i tragova barutnih čestica moći će da se napravi rekonstrukcija krvavih zbivanja. Obdukcija oba tela, prema saznanjima „Blica“, biće urađena danas.

Policija je od prekjuče na informativni razgovor pozvala nekoliko osoba bliskih Vukojeviću, ali kako „Blic“ saznaje, niko od njih nije rekao ništa što bi uputilo na trag ubica.

- Uspeli su da ga izvuku iz kuće i namame da se nađe sa njima. Na koji način su to izveli nije poznato. Zna se samo da je Vukojević poslednji put viđen kod kuće oko 2.15. Samo sat vremena kasnije Pović je nađen mrtav u Višegradskoj ulici, pedesetak metara od Urgentnog centra. To ukazuje da je, najverovatnije, između Vukojevića i Povića, kao i ostalih koji su bili sa njim, odmah došlo do sukoba. Vukojević je potegao pištolj koji je iz predostrožnosti i, najverovatnije, sluteći opasnost, poneo na sastanak. Vukojević je Povića jednim metkom pogodio u stomak i to je bio početak krvavog sukoba. Pović je, najverovatnije, bio sa dvojicom saučesnika. Jedan ga je povezao ka Urgentnom centru, ali Pović nije preživeo put. Njegovo telo izbačeno je nadomak bolnice sa ličnom kartom i vozačkom dozvolom na ime Zorana Vukojevića. To je znak kojim su pokazali da je Vukojević odgovoran za Povićevo ubistvo. A onda je usledila kazna koja je, verovatno, odranije isplanirana. Vukojević je, sa lisicama na rukama mučen nekoliko sati. Potom je ubijen hicem iz vatrenog oružja, a njegovo telo je zatim posuto benzinom i spaljeno. Automobil „audi A6“ kojim je Pović prevezen do Urgentnog centra, a u kome najverovatnije ima i tragova Vukojevićeve krvi, zločinci su spalili na Novom Beogradu kod Arene. Tako su u vatri nestali svi tragovi koji bi mogli da vode ka ubicama - tvrdi izvor „Blica“ blizak istrazi.

Nije hteo promenu identiteta

Advokat Ilija Radulović, zastupnik Zorana Vukojevića, kaže

za „Blic“ da se sa klijentom poslednji put video u petak popodne i da se taj sastanak ni po čemu nije razlikovao od ranijih.

- Nije se osećao ugroženo više nego što je uobičajeno za njegov položaj. On više nije hteo da ima policijsku zaštitu zbog psihičke istrošenosti i osećao se frustrirano. Hteo je da živi normalnim životom, a to nije mogao. Mislim da nije hteo da promeni identitet i da se odseli. Voleo je svog brata, sina, roditelje i kuću - kaže Radulović.

Advokat Rajko Danilović, zastupnik porodice Đinđić, kaže za „Blic“ da su poslednja ubistva posledica obezvređivanja rezultata „Sablje“.

- Kriminalci su ponovo uzeli stvar u svoje ruke i smatraju da će oni da sami da sude i presuđuju. Društvo se sada vratilo na period uoči „Sablje“. Uklonjeni su svi iz policije koji su poznavali podzemlje i sadašnji policajci svoj posao obavljaju činovnički - rekao je Danilović.

Marko Nicović, član Svetske asocijacije policije kaže da je ubistvo Vukojevića loše za policiju, ali i Specijalno tužilaštvo.

- Mafija šalje poruku da je moćnija od države, jer ubija važnog svedoka atentata na premijera. To dovodi u pitanje zaštitu svedoka, jer mnoge zemlje će sada drugačije razmišljati da li da sa našom zemljom učestvuju u programu zaštite - kaže Nicović.

S kim je bio Pović?

Glavno pitanje na koje će policija morati da odgovori jeste sa kim je te noći bio Pović?

- Sigurno je bio sa nekim od odbeglih Zemunaca, braćom Aleksandrom i Milošem Simovićem, Milanom Jurišićem, Sretkom Kalinićem, Ninoslavom Kostantinovićem ili Vladimirom Milisavljevićem. Svi oni su u bekstvu od ubistva premijera i najverovatnije se, gde god da se kriju, drže zajedno jer je kontakt sa bilo kojom drugom osobom rizičan i može dovesti do njihovog hapšenja. Očigledno je da su se odbegli Zemunci od marta 2003. godine konsolidovali i dovoljno ojačali čim su krenuli u osvetu. Osveta je jedini motiv Vukojevićevog ubistva.



Izvor: Blic \ Tamara Marković-Subota - Vuk. Z. Cvijić

Ko će se odvažiti da bude svedok

Ubistvo Zorana Vukojevića predstavlja udarac instituciji svedoka saradnika. Postavlja se pitanje da li ćemo ubuduće imati svedoke saradnike čija uloga je ključna u borbi protiv organizovanog kriminala, jer su oni u prilici da otkriju celu kriminalnu grupu i sva njihova dela - kaže za „Blic“ Maja Kovačević. Ona je ocenila da je Zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku trebalo dopuniti odredbom da svedok saradnik mora da uživa minimalnu zaštitu čak i u slučaju da je odbije.

Ilija Radulović, advokat ubijenog Zorana Vukojevića kaže da je svedok saradnik svuda u svetu ugrožen, ali da su odredbe našeg Zakona o krivičnom postupku koje se odnose na svedoka saradnika nepotpune i loše i da zaštita nije regulisana u potpunosti.

Profesor krivično-procesnog prava Milan Škulić ocenio je da ubistvo Zorana Vukojevića neće direktno uticati na dalji tok suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali da može imati negativan efekat u pogledu prihvatanja tog statusa budućih svedoka saradnika. Škulić je upozorio da ubistvo Vukojevića može pokolebati buduće svedoke saradnike da taj status prihvate, kao i da se može desiti da neki koji taj status imaju iz straha promene ranije dat iskaz.

Dekan fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju profesor Dobrivoje Radovanović ocenio je da je najvažnije pitanje to što svedok saradnik nije imao zaštitu, s tim da za to nije kriva policija već „ljudi koji su pravili zakon“. Na to ukazuje i podatak da u mnogim zemljama svedok saradnik nema zakonsku mogućnost da odbije policijsku zaštitu. „U konkretnom slučaju ubistva Vukojevića, reč je o svedoku koji nije ništa promenio u svom svakodnevnom životu, mesto boravka ili fizički izgled, a država je prestala da ga štiti“, konstatovao je Radovanović i dodao da su „oni koji su to omogućili napravili veliku stratešku grešku“.

Miloš Vasić, novinar nedeljnika „Vreme“ kaže za naš list da je užasnut i da je država bila dužna da štiti Zorana Vukojevića, bez obzira što on to nije hteo.

- Ovo ne sme da se desi u normalnoj državi. Meni ne znači ništa da je sam odbio zaštitu pod njihovim uslovima. Dužni su da mu obezbede zaštitu do pravosnažnosti presude, hteo to svedok ili ne. Samo da ne kažu da nemaju ljudi i para - kaže Vasić.

Portparol Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Tomo Zorić ukazao je juče, povodom ubistva zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića, da država ne može da pomogne nekom ko ne želi da uđe u predviđeni program zaštite. „Ulazak u program zaštite zasniva se na slobodnoj volji i lice koje u taj program ulazi mora da potpiše neku vrstu ugovora sa državom. Program zaštite predviđa četiri bezbednosne mere, kao što su fizička zaštita ličnosti i imovine, promena prebivališta svedoka prikrivanje podataka o njegovom vlasništvu, kao i mogućnost promene identiteta i u fizičkom smislu.



Izvor: Blic \ E. B.

Na meti učesnici suđenja za ubistvo Đinđića

Vukojević drugi ubijeni svedok

Ubistvo Zorana Vukojevića nije prvi slučaj stradanja svedoka atentata na Zorana Đinđića, jer je još 1. marta 2004. ubijen Kujo Kriještorac, jedini svedok koji je video nekog od optuženih.

Kriještorac je dao iskaz policiji da je 12. marta, prilikom atentata na premijera, u Gepratovoj ulici video Vladimira Milisavljevića Budalu i još jednog plavog mladića, čiji lice kasnije nije mogao da prepozna. Ovaj slučaj ni do danas nije rasvetljen.

Jedan od važnih svedoka saradnika je Nenad Šare Škene, nekadašnji šef Ulemekovog obezbeđenja koji je taj status dobio na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Prema nikad potvrđenim informacijama Šarea su u pritvoru, neposredno pred svedočenje, posetile nekadašnje kolege iz JSO sa službenim legitimacijama MUP i upozoravale ga da promeni iskaz.

Gordana Filipović-Đinđić, sestra ubijenog premijera, napadnuta je 15. maja 2004. ispred porodične vikendice njenog supruga u Beloševcu kod Valjeva.

U iskazu policiji ona je rekla da su je na vratima kuće dočekala dvojica muškaraca koji su joj tražili spisak o kojem ona ništa ne zna i da su je pitali za nekog ministra, čijeg imena nije mogla da se seti. Ona je objasnila da je zatim osetila ubod u predelu leve nadlaktice, nakon čega je izgubila svest.

Milan Veruović, šef Đinđićevog obezbeđenja koji je ranjen prilikom atentata, bio je napadnut 25. septembra 2004. ispred hotela „Hajat“. Naoružani napadači presekli su put vozilu u kome je Veruović bio sa dodeljenim pratiocem iz MUP-a. Iako je Veruović imao službenog pratioca, napadači nisu otkriveni. Na dan svedočenja Veruovića, u sudnicu su došli pripadnici bivše JSO sa obeležjima te jedinice.

Sudiji Nati Mesarević, članu tročlanog veća koje sudi optuženima za ubistvo premijera, ostavljena je svojevrsna poruka, pred saslušanje prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije. Naime, ispred njene vikendice ostavljene su tri crvene ruže.



Izvor: Blic \ V. Z. C.

ekskluzivno otkriće

POVA OTIMAO VUKOJEVIĆA!

Policija ima saznanja da je Zoran Pović Pova učestvovao u otmici i likvidaciji Zorana Vukojevića i da je slučajno ranjen!

BEOGRAD - Odbegli pripadnik "zemunskog klana" Zoran Pović Pova, koji je u subotu ujutro nađen mrtav na ulici u centru Beograda, učestvovao je u otmici i ubistvu zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka, saznaje Press!!! Visoki policijski izvori Pressa tvrde da postoje "jake indicije" da je Pović zapravo "slučajna žrtva" i da je smrtno ranjen tokom otmice Vukojevića.
- Prema dosadašnjim saznanjima, Zoran Pović je sa saučesnicima učestvovao u otmici i ubistvu Zorana Vukojevića! Kada smo ga pronašli mrtvog, na sebi je imao radnički kombinezon i debele gumene, zidarske rukavice. On je najverovatnije armiračkim makazama sekao ogradu oko Vukojevićeve kuće u Zemunu... - kaže za Press sagovornik iz vrha srpske policije. Prema njegovim rečima, u otmici Vukojevića učestvovali su neki ljudi u koje je ovaj imao poverenja.
- Vukojević je sasvim sigurno poznavao ekipu koja ga je pozvala da izađe. Kada su Vukojevića namamili napolje, seli su u "audi". Tu je došlo do borbe, do gušanja u kome je opalio pištolj i smrtno ranio Povića! Otmičari su tada odmah u kolima likvidirali Vukojevića, a pretpostavljamo da ga je upucao upravo ranjeni Pović! Onda su u panici Povu odvezli i izbacili ispred Urgentnog centra, nadajući se da će mu neko možda pomoći... Na kraju, Vukojevića su izbacili iz kola i zapalili ga pored autoputa - tvrdi naš sagovornik, inače visoki funkcioner MUP-a. On kaže da su neosnovane tvrdnje da se država neodgovorno ponaša prema svedocima saradnicima.
- Mi smo postupali strogo prema zakonu. Zoran Vukojević je odbio da potpiše zahtev da ga policija štiti. Isto je učinio i Ljubiša Buha Čume. Postojala je mogućnost da se svedocima saradnicima promeni identitet, kao i mesto boravka, ali oni nisu pristajali na to. Zaista ne stoje tvrdnje da nismo hteli da ih čuvamo, pazite, u nekim slučajevima je po 60 policajaca čuvalo Čumeta i Vukojevića... - tvrdi izvor Pressa iz vrha MUP-a Srbije.
Kako saznajemo, policija sumnja da su "zemunci" Vukojevića ubili zato što su se plašili da bi on mogao da dopuni svoj iskaz, optuži još neke ljude i rasvetli još neke političko-kriminalne veze.
- Vukojević je čovek koji je mnogo znao, ali očigledno nije sve rekao pred Specijalnim sudom. Ostatak "zemunskog klana", koji je u bekstvu i očigledno povremeno dolazi u Srbiju, bio je u velikom strahu od Vukovog svedočenja u nekim novim procesima - tvrdi sagovornik Pressa.
(E. P.)

Kljajević i Čume u strahu

Odmah posle objavljivanja vesti o ubistvu Vukojevića i Povića, predsednik Specijalnog suda Marko Kljajević i svedok saradnik Ljubiša Buha Čume zatražili su i od MUP-a Srbije dobili jaku policijsku zaštitu, saznaje Press u vrhu srpske policije.
Inače, Kljajevića i Buhu policija do juče nije obezbeđivala na njihov izričit zahtev.



Izvor: Press

Jočić: Šta radi taj Specijalni sud?!
Da je sudski proces za ubistvo premijera Zorana Đinđića završen, verujem da bi mnoge stvari bile sasvim drugačije

BEOGRAD - Ministar policije Dragan Jočić odbacio je juč učestale kritike na svoj račun koje su usledile posle ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka. Jočić u razgovoru sa novinarom Pressa tvrdi da su njegovo ministarstvo i država učinili sve da zaštite Vukojevića.
- Svedok saradnik Zoran Vukojević izričito je tražio da mu ukinemo policijsko obezbeđenje. Po zakonu, mi smo to morali da učinimo. Pa, nismo valjda mogli na silu da ga čuvamo?! - naglašava ministar Jočić. On smatra da je "nedopustivo odugovlačenje sudskog procesa za ubistvo premijera Đinđića umnogome doprinelo novim mafijaškim obračunima u Beogradu".
- Ovaj najnoviji obračun vodi se u okviru iste kriminalne grupe, u okviru tog "zemunskog klana". Deo te grupe, nažalost, još je u bekstvu i njihovi obračuni se zato nastavljaju. Ali, da je sudski proces za ubistvo premijera Zorana Đinđića završen, verujem da bi mnoge stvari bile sasvim drugačije - kaže ministar policije, i dodaje da je Specijalni sud svojim nečinjenjem ostavio manevarski prostor odbeglim kriminalcima.
- Čitav jedan kriminalni klan još nije sudski procesuiran. Zbog čega taj posao do danas nije završen? Zašto se sve to razvlači preko svake mere? Zašto je ostavljen međuprostor kriminalcima sa svim njihovim strahovima i sumnjama?! Na ova pitanja neko iz suda morao bi što pre da odgovori - istakao je Jočić.
Ministar policije obećava da će policija učiniti sve da spreči nove mafijaške obračune u Srbiji.
- Na nama je sada veliki posao da zaštitimo građane i jednom za svagda stavimo tačku na tu kriminogenu grupaciju zvanu "zemunski klan" - kaže ministar Dragan Jočić. On juče nije želeo da komentariše zahtev DS-a da hitno bude smenjen.
(Đ. K. - AG.)

Izvor: Press

Transkripti: Šta je na suđenju za ubistvo premijera Đinđića rekao ubijeni Zoran Vukojević Vuk
Krunski svedok PROTIV LEGIJE
U svedočenju u Specijalnom sudu pokojni Vukojević otkrio mnoge stvari o "zemuncima" i žestoko optužio Legiju

BEOGRAD - Svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk, koji je prekjuče ubijen i spaljen u Beogradu, svedočio je u Specijalnom sudu od 13. do 15. aprila 2004. godine. Iako je njegovo svedočenje bilo zatvoreno za javnost, transkript njegovog iskaza pred predsednikom Sudskog veća Markom Kljajevićem objavljen je u medijima. Press objavljuje najzanimljivije delove Vukojevićevog trodnevnog iskaza:

Predsednik Sudskog veća Specijalnog suda u Beogradu Marko Kljajević saslušao je svedoka saradnika Zorana Vukojevića bez prisustva javnosti.
Predsednik Veća: Vaši lični podaci, ime i prezime?
Zoran Vukojević: Zoran Vukojević.
Predsednik Veća: Ime oca?
Zoran Vukojević: Nikola.
Predsednik Veća: Kada ste rođeni i gde?
Zoran Vukojević: 8. oktobra 1974. godine u Novoj Gradiški.
Predsednik Veća: Šta ste po zanimanju?
Zoran Vukojević: Policajac.
Predsednik Veća: Vaša adresa prebivališta?
Zoran Vukojević: Zemun, Dragana Rakića broj 16.
Predsednik Veća: Da li ste u srodstvu sa okrivljenima ili oštećenima?
Zoran Vukojević: Ne.
Predsednik Veća: Dobro. Recite sve što Vam je poznato u vezi s postojanjem zavere za ubistvo premijera Zorana Đinđića...
Zoran Vukojević: Ovako. Dušana znam od 1995-1996. Kumovi smo, a počeo sam kod njega da radim na obezbeđenju 2000. U tom periodu Dušan je tražio Čumeta da ga ubije (...)
Predsednik Veća: Recite nam šta ste Vi radili tokom 1995. i 1996. godine?
Zoran Vukojević: Bio sam policajac u OUP-u Zemun.
Predsednik Veća: Kada ste se upoznali sa pokojnim Spasojevićem i Lukovićem?
Zoran Vukojević: Znači, to je bilo 1995. godine ili 1996. godine. Našao sam neko oružje kod njega bez dozvole. To sam mu bio oprostio i onda je on odlučio da mi da neku kombinaciju. Oni su radili drogu sa nekim Crnogorcem Vlatkom Pejovićem, rekli su mi gde se nalazi i ja sam tu došao i našao sam dva kilograma heroina.
Predsednik Veća: Kakve ste imali kasnije odnose sa Spasojevićem i Lukovićem?
Zoran Vukojević: Prijateljske. Onda, 1997. me je Dušan venčao, bio mi je kum.
Predsednik Veća: Čime su se bavili Spasojević i Luković?
Zoran Vukojević: Tad su se bavili vraćanjem ukradenih vozila i prodajom droge. Onako, srednje...
Predsednik Veća: Sa kim je to radio?
Zoran Vukojević: Sam je tada radio, tada kad je počeo...
Predsednik Veća: Da li je on zajedno sa njegovom grupom vršio krivična dela i koja?
Zoran Vukojević: Negde 1998. rekao je da oni rade za DB i da mogu da rade šta hoće i da su se dogovorili sa državom koga treba da pobiju u gradu.
Predsednik Veća: Da li je imao dogovor konkretno sa nekim iz državnih struktura?
Zoran Vukojević: Koliko ja znam, znači, išao sam sa njim jednom, dva puta u Institut bezbednosti, ali smo išli ne na glavni ulaz, nego sa donje strane smo dolazili. On mi je tada rekao da se tu nalazio sa Radetom Markovićem. A sa Legijom je imao konstantne kontakte. Među tim licima bio je i Bracanović i ne znam sad sve ko je dolazio od njih.
Predsednik Veća: Da li znate sadržinu tog razgovora sa gospodinom Radetom Markovićem?
Zoran Vukojević: Ne znam. Samo mi je rekao da ima dozvolu da pobiju po gradu ove kriminalce.
Predsednik Veća: Da li znate da li je izvršio po njegovom nalogu određena ubistva?
Zoran Vukojević: Oni su se svima javno hvalili. Otprilike, koliko ja znam, oko 30 ubistava su oni izvršili po Beogradu.
Predsednik Veća: Da li možete konkretno da kažete koja ubistva i odakle Vam ta saznanja?
Zoran Vukojević: Rekao mi je Dušan, rekao mi je Kum iz njihovih priča. I nešto sam čuo od Čumeta. Hvalili su se za Skoleta, Ćandu, Dugoga, Šljuku, Cunera, Šodera, Batu Trlaju, onoga Ljujića i tako. Sad ne mogu da se setim, ali otprilike oko 30 tih ubistava u tom periodu.
Predsednik Veća: Recite nam ko su bili pripadnici njegove grupe i ko je bio izvršilac tih ubistava?
Zoran Vukojević: To ne znam. Znači, znam iz priče. Znači, koliko sam ja zaključio, u praćenju su učestvovali uglavnom, koliko sam ja razumeo, Simovići, Vlada, Jura, Krsmanovići, a u ubistvu, to su Kum i Beli. To sam prvi put čuo od Čumeta da bi mi posle Dušan to potvrdio.
Predsednik Veća: Govorili ste ranije u Vašem iskazu o ubistvu Zorana Uskokovića, zvanog Skole...
Zoran Vukojević: Znam da su ga, kako da kažem, vitlali jedno 20 minuta po gradu. To je bila opšta pucnjava. Prvo su pucali na obezbeđenje, pa su njega ubili. Znači, nemoguće da u tom periodu bez znanja države neko tako nešto uradi, da policije nigde nema. Video sam isto jedne prilike, to je isto bio slučaj sa Andrijom Draškovićem i sa Plećom. Tada sam isto bio prisutan kad su oni bili u Šilerovoj. Tad se Dušan čuo sa Bracanovićem, koji im je javio njihova kretanja. Oni su otprilike znali za svako lice njihova kretanja preko službe.
Predsednik Veća: Kakav je bio odnos Spasojevića sa Legijom?
Zoran Vukojević: Dušan Spasojević se upoznao sa pokojnim Šucem. On je ubijen 1997, 1998. godine. Njegova supruga se posle udala za Legiju, a Dušan je krstio, venčao njenog brata. Znači, to su u početku bili kumovski odnosi, a onda su izuzetno dobri, znači prijateljski, da bi posle prerasli u izuzetno dobre odnose. Znači družili su se non-stop. Svaki dan. Samo što u početku Legija nije dolazio u Šilerovu nego su se nalazili, to je iza hotela "Jugoslavija" jedno mesto, mi to zovemo klupice. Ima teniski tereni i imaju tu klupe. Tu su se nalazili. Da bi posle počeo da dolazi u Šilerovu.
Predsednik Veća: U čemu se sastojala ta njihova izuzetna saradnja?
Zoran Vukojević: Znači dogovarali su se kada i koga će da ubiju.
Predsednik Veća: Da li ste Vi saznali to direktno iz razgovora sa Spasojevićem?
Zoran Vukojević: Da. Dušan mi je rekao. Oni su se to svima hvalili...
Predsednik Veća: Kako se to odvijalo, konkretno da se hvalio? Dajte nam primer.
Zoran Vukojević: Pa, na primer, neko dođe, a oni pričaju: "Mi smo ubili ovoga, ubili smo onoga, sašili smo onoga. Pocepali smo mu glavu!" Nisu oni to krili. To je čitav grad znao.
Predsednik Veća: Da li je policija preduzimala bilo kakve mere, da li su oni bili u strahu?
Zoran Vukojević: U tom periodu uopšte nisu bili u strahu. Znači do 2000. godine. Zato što je Dušanov kum inspektor Slobodan Pažin javljao šta se sve priča u policiji i tako. Tek kad je formirana ta grupa koju su zvali "Poskok", onda su nešto to radili, ali oni su uspeli preko svojih ljudi to da razbiju. Znači da razbiju to odeljenje.
Predsednik Veća: Recite nam kada ste Vi prvi put čuli ili saznali za pripremanje atentata na Đinđića?
Zoran Vukojević: Znači, prvi put sam saznao, to je period kada me je Dušan pitao da pitam Branislava Bezarevića da nam da informacije o kretanju Đinđića. Posle, u tom razgovoru, kad smo došli da se nađemo, Branko je pitao šta će vam te informacije, Bagzi je rekao: "Ma zveknućemo ga, ali šta to tebe briga." Tad sam prvi put saznao, da bi posle u razgovoru sa Dušanom u priči on je rekao da su oni odlučili da ubiju Đinđića.
Predsednik Veća: Kojom prilikom je to govorio i kada?
Zoran Vukojević: U tom međuvremenu oni su bili po tim stanovima. Ja sam mu donosio iz Šilerove čiste stvari i pare. Jedne prilike, posle, znači, "Limesa" zvao me je pokojni Kum da mu donesem čiste stvari. Našli smo se otprilike kod Instituta za majku i dete, tamo kod neke zgrade. Tu sam mu ja doneo stvari i on je tu meni rekao: "Hteli smo da ga sašijemo zoljom, ali nam nije uspelo." Ja sam rekao da mi ne priča. Tu sa njim je bio prisutan Miša Simović i Đura. Znači tad sam isto čuo, ali nisam verovao. Meni je to izgledalo kao da više oni hoće da ga zaplaše ili tako nešto. Neka opomena, nego to.
Predsednik Veća: Recite nam da li Vam je lično Spasojević rekao da će da izvrši atentat na Đinđića?
Zoran Vukojević: Da! U kući kod Simovića rekao mi je lično da su odlučili da ubiju...
Predsednik Veća: Recite nam, da li znate konkretno ko je imao koja zaduženja oko atentata?
Zoran Vukojević: Znači, ne znam ko je imao kakva zaduženja, osim ovoga što sam opisao.
Predsednik Veća: Da li znate koji su motivi bili za atentat?
Zoran Vukojević: Pa u tom razgovoru je Dušan rekao da je to radi Haga i radi JSO-a. Znači, ja nisam hteo dalje da ga pitam. On je tako rekao.
Predsednik Veća: Kakav je odnos imao Spasojević sa JSO-om?
Zoran Vukojević: Odnos je bio odličan. Znači, obezbeđenje Dušana Spasojevića su bili pripadnici JSO-a. Oni su sa nama radili. Dobijali su platu od Dušana. Dušan im je kupovao vozila. Znači, konkretno za JSO je kupio oko 50 pištolja, padobrane, ne znam neka vozila. Trebalo je da se kupi zgrada u Novom Sadu za stanovanje. Ne znam šta je sa tim. Kupio je stan Gumaru. Leo je dobio stan. Škene je dobio stan. Pavas je dobio stan i kola od Dušana. To je otprilike to. Znači, otprilike svaki mesec oni su finansirali. Plate obezbeđenju tih momaka kod Dušana, kod Legije i još tamo za neke momke su plaćali u Kuli.
Predsednik Veća: Na koji način je on ostvarivao uticaj na JSO?
Zoran Vukojević: Preko Legije. Ali dolazio je Gumar non-stop u Šilerovu. Sastajali su se u Šilerovoj na tim klupicama i kod Legije kući. I u Kuli.
Predsednik Veća: Da li znate koji su razgovori vođeni i da li su se odnosili na kriminalne delatnosti?
Zoran Vukojević: Za Gumara ne znam, ali za Legiju znam. Samo su pričali o ubistvima i otmicama.
Predsednik Veća: Na osnovu čega to znate?
Zoran Vukojević: Pa, Dušan mi je to rekao tako (...)
Predsednik Veća: Da li poznajete okrivljenog Zvezdana Jovanovića?
Zoran Vukojević: Zvezdana Jovanovića sam jednom video u Šilerovoj na Dušanovom rođendanu.
Predsednik Veća: Da li znate bilo šta o njemu i da li je bio povezan sa Spasojevićem i Legijom?
Zoran Vukojević: Pa sa Legijom, verovatno i sa Dušanom, to ne znam, ne mogu da kažem. Sa Legijom je bio sigurno povezan (...)
Predsednik Veća: Recite nam kakvi su odnosi bili u toj kriminalnoj grupi između šefa Dušana Spasojevića i ostalih članova, da li su oni mogli da odbiju određene zadatke koje im je on izdavao?
Zoran Vukojević: Znači on je, koliko sam ja video i zaključio, njima davao naređenja. Oni su svi verovatno dobrovoljno ušli, ali posle nije bilo izlaska. Jer, znali svi su ga se bojali. On šta kaže, to mora da se izvrši, nema tu, bez pogovora. Jedne prilike pošto je Vlada Milisavljević voleo da se drogira, on je bio u pritvoru u Šilerovoj. Kažnjen je bio. Onda mu je rekao: "Ti, ako hoćeš da izađeš, možeš samo naglavačke." Znači, on je naređivao, izdavao naređenja. Njegova se izvršavala bez pogovora. Znači, on je sve smišljao i naređivao.
Predsednik Veća: Kako su reagovali pripadnici grupe u odnosu na Dušana Spasojevića?
Zoran Vukojević: Izvršavali su sve bez pogovora.
Predsednik Veća: Pominjali ste u Vašem iskazu odnose između članova pripadnika obezbeđenja ulice Šilerove, kuće Dušana Spasojevića. Ko je bio tu komandant?
Zoran Vukojević: Ovako da kažem. Ja sam bio šef tog civilnog dela. Onda su svi došli momci iz JSO-a. Pošto je njima bio vođa Leo, a on je bio oficir tamo i njima to nije odgovaralo da im ja komandujem. Onda je dolazilo do sitnih čarki između nas. Legija je saznao sa to. Pozvao nas je sve dole u garažu u Šilerovoj i rekao: "Vaš posao je da se sluša šta se kaže, šta Dušan kaže, kako on kaže, tako će da bude. Ko ne bude hteo da sluša biće zaklan!"
Predsednik Veća: Recite nam da li znate da li je Spasojević nakon izlaska iz pritvora 2001. godine reagovao, da li je pretio da će ubiti Đinđića?
Zoran Vukojević: Jeste. On je u tim pričama rekao da će sve da ih pobije. U nekom trenutku nešto mu ne odgovara. Nešto se desi i onda on da kažem poludi i počne da histeriše i da viče kako će sve da ih pobije.
Predsednik Veća: Recite nam Vaše mišljenje o tome na čemu se zasnivala tolika moć Spasojevića.
Zoran Vukojević: Zasnivala se na tome što su bili sposobni svašta da urade i na JSO-u. Niko im ništa nije mogao.
Predsednik Veća: Kakav je odnos bio Spasojevića i Legije sa svedokom saradnikom Ljubišom Buhom?
Zoran Vukojević: Dušan je bio u izuzetnim odnosima sa Čumetom do hapšenja 2001. godine. Dušan je sumnjao da ga je Čume namestio da bi mogao da koristi njegove pare. Legija ga nikad nije voleo. Zvao ga je seljakom, nosonjom i uvek je bio protiv njega.
Predsednik Veća: Spasojević je sumnjao da je Buha odao informacije da se nalazi u Francuskoj?
Zoran Vukojević: Da.
Predsednik Veća: Da li Vam je on to lično rekao? Odnosno, odakle Vam je to poznato?
Zoran Vukojević: Dušan mi je rekao.
Predsednik Veća: Kakvi su kasnije bili odnosi sa Čumetom?
Zoran Vukojević: Oni su čitavo vreme, da kažem, glumili. Dušan je glumio drugarstvo. Dok on nije pobegao. Dok u stvari nije shvatio šta mu se dešava.
Predsednik Veća: Koji je bio razlog za sukob Spasojevića i Buhe?
Zoran Vukojević: Ja mislim da je nešto oko para bilo. Nisam siguran. Ne znam tačno.
Predsednik Veća: Da li je Dušan Spasojević zajedno sa Legijom hteo da ubije Ljubišu Buhu?
Zoran Vukojević: Da. Čume je bio pobegao iz zemlje. Aktivno su ga tražili svuda. Po Hrvatskoj, po Kosovu, po Bosni.
Predsednik Veća: Šta je bio razlog da oni njega traže i da izvrše njegovu likvidaciju?
Zoran Vukojević: On je tad pričao da će da bude zaštićeni svedok, ali po meni, više da pokažu koliko su moćni.
Predsednik Veća: Da li su oni imali saznanja da on sarađuje sa policijom?
Zoran Vukojević: Da. Imali su saznanja.
Predsednik Veća: Odakle je Vama to poznato?
Zoran Vukojević: Pa, rekao je Dušan pošto se to pričalo preko mera prisluškivanja. Oni su znali otprilike šta se radi. Otprilike, oni su znali tačno njegovo kretanje. Kasnili su, na primer, jedan dan za njim. (...)
Predsednik Veća: Da li su raspisali nagradu u kriminalnim krugovima za dobijanje informacije gde se nalazi Buha?
Zoran Vukojević: Davali su pola miliona evra do dva i po miliona evra. U zavisnosti da li će samo da ga lociraju ili da ga ubiju. Bili su u kontaktu sa mnogima iz Bosne, Hrvatske, sa Šiptarima (...)
Predsednik Veća: Recite nam dešavanja u Šilerovoj, bili ste šef obezbeđenja... Ko je tamo dolazio?
Zoran Vukojević: Dolazili su od političara, privrednika, svako je tražio nešto. Neko se sa nekim zakači ili neko nekog prevari, onda je on bio tu da to završi. Znači, on se tu ponašao kao gazda.
Predsednik Veća: Da li su se prilikom dolaska u Šilerovu najavljivali?
Zoran Vukojević: U početku niko nije mogao da uđe bez najave i bez pregleda. Posle su to mogli samo Simovići i Vlada, ali opet da se najave. Nisu mogli da uđu kad hoće.
Predsednik Veća: Da li možete konkretnije da nam objasnite kakvi su odnosi bili u tom hijerarhijskom smislu? Ko je imao poverenja kod njega?
Zoran Vukojević: Znači, tu je, da kažem, Kum Luković. On je isto što i Dušan. Znači, to je jedno te isto i ne može da se razdvaja. Sledeći čovek je bio Miša Simović. On je njima posle toga bio glavni organizator svega, koliko sam ja video. Ali svi iz grupe su mogli normalno da pričaju sa njim. Ali je on izdavao posle naređenja Simoviću, onda je Simović izdavao naređenja Ninu šta da radi.

Izvor: Press

Božo Prelević:
PRETNJA DRŽAVI!
Ubistvo Zorana Vukojevića Vuka je dokaz da je mafija opet postala veoma moćna, država ovo mora da shvati ozbiljno!

Razlog ubistva može da bude osveta za ono što je Vukojević rekao pred Specijalnim sudom. Mada, ko zna, možda je ovo zapravo sprečavanje nekog novog dokazivanja i nekog novog svedočenja?!

BEOGRAD - Bivši koministar policije, advokat Božo Prelević, upozorava u razgovoru za Press da je posle ubistva Zorana Vukojevića Vuka Srbija suočena sa zastrašujućim saznanjem da je mafija i dalje veoma moćna.
- To što se desilo u subotu u Beogradu jeste apsolutno zastrašujuće. Zastrašujuće je to što neko na najbahatiji mogući način demonstrira svoju moć, i to na takvim interesantnim mestima. To je jasna poruka mafije državi - naglašava Prelević.
Koji bi mogao biti razlog, motiv za ubistvo Vukojevića?
- Razlog ubistva može da bude osveta za ono što je Vukojević ranije već rekao pred Specijalnim sudom kao svedok saradnik. Mada, moguće je da je on trebalo da svedoči i u nekim drugim procesima koji tek dolaze na dnevni red. Ko zna, možda su ubistva Vukojevića i Povića zapravo sprečavanje nekog novog dokazivanja i nekog novog svedočenja?! Ipak, meni se čini da je osnovni cilj ovih ubistava, koja su verovatno povezana, da se pokaže da je neko mnogo moćan, da je moćniji i od države i od suda.
Šta mislite, ko konkretno stoji iza ovih ubistava?
- Ne mogu da spekulišem ko konkretno stoji iza ovih likvidacija, to bi bilo neozbiljno... Ali, u jednu stvar sam siguran, a to je da ovo nije klasičan obračun mafijaša. Ubistvo Vukojevića je pažljivo organizovano i planirano ubistvo i ono treba da bude jasna poruka policiji o njihovom programu zaštite svedoka. Ovo je poruka da organizovani kriminal i dalje postoji i da se ponovo oseća moćnim.
Kako bi država sada trebalo da reaguje?
- Sada se čeka odgovor države, koja mora veoma ozbiljno da shvati ovu najnoviju situaciju. Ako se nešto hitno ne preduzme, program borbe protiv organizovanog kriminala biće potpuno urušen! Preko ovog slučaja ne bi smelo tek tako da se pređe.
DS već traži ostavku ministra policije. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
- Ako se ubistva ne reše u nekom razumnom roku, svakako treba pozvati neke ljude na odgovornost. Ipak, ovo je mnogo ozbiljna priča i ne može da se završi po sistemu "nikom ništa".
Ranije ste upozoravali na lošu kadrovsku politiku u srpskoj policiji...
- Ovo jeste dobra prilika da se ljudi u MUP-u pozabave nekim kadrovskim rešenjima. Mislim da načelnik Uprave kriminalističke policije, general Milorad Veljović, solidno radi svoj posao, ali problem je u tome što upravo nameravaju da neke jako iskusne policajce pošalju u penziju... To će biti dodatno sakaćenje policije i od toga može imati koristi samo organizovani kriminal.
(D. I.)

Izvor: Press

Reakcije posle ubistva zaštićenog svedoka na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića i bivšeg pripadnika zemunskog klana

Ko je naručio ubistva Zorana Vukojevića i Zorana Povića?

Po beogradskom podzemlju spekuliše se da postoje tri scenarija zbog čega je Vuk ubijen. Pović je verovatno ranjen prilikom otmice Vukojevića, pa izbačen kod Urgentnog centra da bi lekari pokušali da mu spasu život

BEOGRAD - Beogradskim podzemljem kruže tri scenarija ko su mogući nalogodavci ubistva zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka. Prema prvom scenariju, nalogodavac ubistva je Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, nedavno pušten iz pritvora da se brani sa slobode. Prema toj teoriji, Jocić je krenuo u akciju čiji je krajnji cilj prvooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića Milorad Ulemek Legija. Kako tvrde naši izvori, Jocić je krenuo u uklanjanje svedoka ne bi li Legija bio oslobođen i izašao iz zatvora. Ovaj "danajski dar" slobode za Legiju bi značio i suočavanje sa smrću, pošto prema ovom scenariju, posle izlaska iz zatvora, Ulemeka čeka atentat. Kao razlog ovakvog plana u beogradskom podzemlju se pominje osveta zbog preuzimanja bugarskog kanala za šverc droge, koji je "zemunci" preoteli Jociću kada je ovaj uhapšen u Sofiji.

Prema drugoj teoriji koja kruži beogradskim podzemljem, za smrt Zorana Vukojevića odgovorni su odmetnuti pripadnici bezbednosnih službi, bliski nekadašnjem zemunskom klanu i povezani sa zločinima za koje se ova kriminalna grupa tereti. Prema toj teoriji, nekadašnji bezbednjaci su rešili da uklone svedoke saradnike jer postoji opasnost da promene iskaz tako što će i njih optužiti. Zbog toga se svedoci saradnici nalaze na udare po davanju iskaza jer će svojim svedočenjem spakovati Legiju i društvo na robiju, a po starom mafijaškom principu da "mrtva usta ne govore", neće moći da iza rešetaka pošalju još nekog. Treći scenario o kome se spekuliše među ljudima sa one strane zakona je da svedoke saradnike stiže osveta saboraca nekadašnjeg vrha Jedinice za specijalne operacije. Prema tom scenariju, bivše "crvene beretke" žele da u krvi naplate dugove onima koji su njihovog komandanta i njegove bliske saradnike poslali na optuženičku klupu, a možda i na doživotnu robiju.
      

ZORIĆ: NEMA ZAŠTITE BEZ LIČNE SAGLASNOSTI SVEDOKA

BEOGRAD - Portparol Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Tomo Zorić ukazao je povodom ubistva zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića da država ne može da pomogne nekom ko ne želi da uđe u predviđeni program zaštite, prenosi Tanjug.
- Ulazak u program zaštite zasniva se na slobodnoj volji i lice koje u taj program ulazi mora prethodno dati ličnu saglasnost da želi zaštitu i tek posle toga tročlana komisija može da donese odluku da li će mu zaštitu odobriti - objasnio je Zorić. On je kazao da, kada lice uđe u program zaštite svedoka saradnika, tročlana komisija određuje konkretne mere koje su predviđene Zakonom.
Kada je reč o juče ubijenom Zoranu Vukojeviću Vuku, svedoku saradniku u procesu osumnjičenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, on nije bio u programu zaštićenih svedoka saradnika jer nije dao ličnu saglasnost za to, podsetio je Zorić.

STOJKOVIĆ: SUDOVI RADE SPORO

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je da kao građani ove zemlje "treba da se zabrinemo" zbog ubistva dvojice ljudi u Beogradu, istakavši da suđenja traju dugo, a da veliki broj osumnjičenih biva pušten na slobodu.
- Kada sudovi rade sporo, a većina osumnjičenih biva puštana na slobodu, onda imamo situaciju kakva je sada. Veliki broj procesa ne završava u roku, pa je neophodno uraditi sve da se takve situacije spreče. Kad je reč o suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, najbitnije je da se što pre dođe do presude kako bi se na ceo taj postupak stavila tačka. Ne smemo više dozvoliti da dolazimo u situaciju da zaštićeni svedoci ucenjuju ili da ne da žele policijsku zaštitu. Prvi korak ka tome je i dorada Zakona o organizovanom kriminalu - rekao je Stojković.

UBISTVO NE UTIČE NA SUĐENJE

BEOGRAD - Profesor krivično-procesnog prava Milan Škulić izjavio je da ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića neće direktno uticati na dalji tok suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali da može imati negativan efekat u pogledu prihvatanja tog statusa budućih svedoka saradnika. Škulić je upozorio da ubistvo Vukojevića može pokolebati buduće svedoka saradnike da taj status prihvate, kao i da se može desiti da neki koji taj status imaju iz straha promene ranije dat iskaz. Istakavši da se Vukojevićev iskaz iz istrage i sa glavnog pretresa nalazi u spisima predmeta i predstavlja dokaz u postupku, on je naglasio da ubistvo svedoka saradnika neće uticati na dalji tok suđenja.
      
   
   

Ubistvo Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika u procesu pripadnicima zemunskog klana i smrt Zorana Povića Pove, jednog od "zemunaca" koji se nalazio u bekstvu od 2003. godine, i ubistvo premijera Đinđića neposredno su povezana, izjavio je na konferenciji za novinare načelnik Uprave Kriminalističke policije MUP-a Srbije Milorad Veljović. Vukojevićevo telo pronađeno je nedaleko od pumpe "Zmaj" na autoputu Beograd - Novi Sad, poluugljenisano, bez odeće, s lisicama na rukama. Pović je pronađen na trotoaru u Višegradsoj ulici, na samo pedesetak metara od Urgentnog centra. Prema nekim informacijama, u Povićevim džepovima pronađene su Vukojevićeva lična karta i vozačka dozvola. Da li je načelnik Veljković mislio na to kada je rekao da su dve smrti neposredno povezane nije poznato. Da bi sve zloslutno podsetilo na neka prošla vremena, ubice su spalile i "audi A6", kao što su činili odredi smrti zemunskog klana posle svake likvidacije.

Povićevo telo pronađeno je oko 3.15 časova u subotu, dok je spaljeni leš Vukojevića otkriven u šipražju oko 15.15 časova. Mnogi su zbog toga prerano zaključili da je prvo usmrćen Pović, a da je onda stradao svedok saradnik, ali se najverovatnije sve odigralo drugačije. Iako se spekuliše da je Pović likvidiran, pa izbačen iz kola u pokretu, pre će biti da se upravo on nalazi u ekipi napadača koji su uspeli da otmu Vukojevića. Najverovatnije je Pović tom prilikom i ranjen jer je on preminuo od rane u donjem delu grudnog koša, a zrno mu je raznelo slezinu, došlo je do unutrašnjeg krvarenja i on je najverovatnije i preminuo usled gubitka krvi. To što je Povićevo telo pronađeno u blizini Urgentnog centra može da znači da su njegovi pajtaši pokušali da ga spasu time što će ga istovariti iz kola baš u blizini zdravstvenog centra čiji su radnici osposobljeni da brzo i efikasno zbrinu ranjenike. Ako se uzme u obzir to da je Višegradska prilično prometna ulica, da je u blizini i sedište MUP-a Srbije, policijska stanica Savski venac, brojne ambasade i bolnice, postojala je velika verovatnoća da smrtno ranjenog Povića neko brzo pronađe i da mu lekari spasu život. Prema tragovima na mestu gde je pronađeno telo, moguće je ustanoviti da li je Pova bio živ u trenutku kada je izbačen na ulicu. Da je u pitanju likvidacija, Pović bi bio ustreljen u glavu, a ne u stomak, što ostavlja šansu da preživi, makar toliko da kaže ko je pucao u njega.

"Audi A6" koji je spaljen u blizini hale "Limes", gde je izvršen prvi atentata na pokojnog premijera Đinđića, verovatno je poslužio napadačima da otmu Vukojevića, ali i da dovezu Povića do Urgentnog centra. Iako se smatra da je spaljivanje automobila za beg kod sportske hale simbolična poruka vlastima i policiji, pre će biti da je to mesto izabrano zbog blizine autoputa jer je moguće da se odatle na autoput izađe za minut, a pri tome prelazak iz jednih u druga kola i podmetanje požara može proći potpuno neprimećeno, a vatrogasci mogu samo da ugase požar kada plamen već uništi sve materijalne tragove. Lokacije sva tri mesta: Višegradska, pumpa "Zmaj" i "Limes", osim činjenice da su se dva ubijena čoveka lično poznavala, povezuje blizina autoputa.

Poviću se na teret stavlja, između ostalog, i to da je uništio oružje iz kojeg su ubijeni Sredoje i Zoran Šljukić, a jedini ko je mogao da pruži te informacije policiji i sudu bio je pokojni Vukojević, koji je kao šef obezbeđenja šefova zemunskog klana raspolagao tim informacijama, tako da je imao ličnih motiva da likvidira Vukojevića. Nije tačno poznato ni kada je svedok saradnik tačno nestao. Na koji način su otmičari došli do njega, da li ga je prevario neko od prijatelja i sa kim je obavio poslednji telefonski razgovor treba da utvrdi istraga, koja je u toku.


Izvor: Glas Javnosti \ Ekipa Glasa