Sudija tuži RTS za pet miliona dinara

Života Đoinčević od "nacionalne televizije" traži odštetu zbog vesti da je primio mito za puštanje Dragoljuba Milanovića iz pritvora. Odštetu su zbog povrede časti i ugleda objavljivanjem neistinite informacije tražili i sudije Zoran Tatalović i Bojan Mišić

BEOGRAD - U Prvom opštinskom sudu u petak okončano je suđenje u parničnom postupku protiv RTS-a, bivšeg v. d. generalnog direktora ove televizije Nenada Ristića i glavnog i odgovornog urednika Petra-Coke Lazovića, po tužbi sudije Okružnog suda Živote Đoinčevića zbog povrede časti i ugleda. Đoinčević od tuženih traži da mu se na ime naknade štete isplati pet miliona dinara. Presuda bi trebalo da bude saopštena u narednih mesec dana.Ceo slučaj je pokrenut kada je u Drugom dnevniku RTS-a objavljeno saopštenje "Otpora" u kojem se navodi da su advokati Branimir Gugl i Sava Grujičić platili sudiji Đoinčeviću, tada predsedniku Krivično-vanraspravnog veća Okružnog suda, da donese odluku o puštanju iz pritvora Dragoljuba Milanovića, bivšeg generalnog direktora RTS-a, koji je krajem juna 2002. godine osuđen na 10 godina zatvora zbog smrti 16 radnika ove medijske kuće 23. aprila 1999. Već u Trećem dnevniku ova informacija je demantovana i to od strane "Otpora" jer se ispostavila kao netačna.
      

Đoinčević se vratio na posao

Sudija Života Đoinčević uhapšen je 24. marta 2003, tokom policijske akcije "Sablja", a mediji su tada objavili da je osumnjičen i za primanje mita, odnosno da je kao predsednik Vanraspravnog veća Okružnog suda u Beogradu nezakonito ublažavao kazne i bio u bliskoj vezi sa "zemunskim klanom". Đoinčević je proveo više od dva meseca u pritvoru. Protiv njega je posle svega podignuta optužnica zbog neovlašćenog držanja tri pištolja i municije ali je on na suđenju u Novom Sadu oslobođen svih optužbi. Đoinčević se nedavno vratio na posao u beogradski Okružni sud gde radi kao sudija u Drugostepenom veću koje odlučuje o žalbama na krivične presude opštinskih sudova.
      
   
   

Podsetimo, Milanoviću je po odluci Krivično-vanraspravnog veća kojim je predsedavao Života Đoinčević ukinut pritvor do pravosnažnosti presude i to u momentu kada je stradalim radnicima držan parastos, što je izazvalo burne reakcije njihovih porodica. Posle ove odluke veća Milanović je pobegao u Crnu Goru. Uhapšen je za vreme akcije "Sablja" i upućen na izdržavanje kazne u "Zabelu".

- Kolegijum Okružnog suda je inicirao pokretanje postupka protiv RTS-a, Ristića i Lazovića i oni su u krivičnom postupku proglašeni krivim, a oštećeni su upućeni na parnicu radi nadoknade štete. Smatramo da je taj postupak svejevrstan pritisak Okružnog suda i višestepenog suda na sud nižeg stepena pogotovo što je o žalbi na presudu odlučio Okružni sud koji je i inicirao postupak - kaže za Glas Vladan Bogićević advokat Nenada Ristića.

Osim Đoinčevića, odštetu su zbog povrede časti i ugleda objavljivanjem neistinite informacije tražili i sudije Zoran Tatalović i Bojan Mišić koji su bili članovi Krivično-vanraspravnog veća koje je odlučilo da se Milanović pusti iz pritvora. Tatalović je sada sudija Vrhovnog suda Srbije, a široj javnosti je postao poznat kada je kao sudija Specijalnog suda doneo oslobađajuću presudu Makinoj grupi. Bojan Mišić je sudija Okružnog suda i doneo je presudu za slučaj "Ibarska magistrala". Tatalović i Mišić traže da im Lazović i Ristić isplate po 600.000 dinara radi naknade štete.

I advokati Gugl i Grujičić su tražili da im se nadoknadi šteta zbog povredi časti i ugleda jer su i oni spominjani u kontekstu sporne vesti. Oni su dobili parnicu protiv RTS-a i Petra Lazovića koji su prema odluci suda dužni da im isplate po 300.000 dinara od pet miliona koliko je tražio Gugl i sedam miliona koliko je zahtevao Grujičić. U odnosu na Nenada Ristića, Okružni sud je ukinuo presudu posle žalbe koju su podneli advokati, a potom su Gugl i Grujičić povukli tužbu.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Savić