“Одговорност Немачке и Ватикана у распаљивању кризе у Југославији, је огромна”. Арнолд Петер Ван Валзум (Холандски амбасадор у Бону) каже : “Било је могуће избећи грађански рат у Југославији, да ЕЗ није подлегла претњама и притиску Нумачке у вези са признањем Словеније и Хрватске“. Ђани де Микелис изјављује: “Немци су запретили, децембра 1991, да ће ако треба сами признати Хрватску и Словенију. Све се то дешавало уочи Мастрихтског споразума. Нисмо смели да дозволимо распад заједнице. Иако је било јасно да ће признаје распалити ватру. Да ће досегнути Босну, а сутра можда и Македонију и Косово ”. “Le Figaro”, јула 1993. објављује речи Лорда Карингтона: “Алија Изетбеговић ми је рекао, ако се не заложиш за независност Босне, заклаћемо те!”. Михаил Горбачов, на промоцији своје књиге “Avant Memoire” у Паризу,изјављује: “ Признајући Словенију и Хрватску прерано, уништили сте Југославију. ...Помогли сте сепаратизам и национализам ”. Сајрус Венс: “Преурањена признања Словеније, Хрватске и БиХ од стране ЕЗ и САД су довела до рата који се води на просторима Југославије”. (Аврамов, исто, стр. 200.) Председник Митеран, након истека председничког мандата, говори: ”Дубоко жалим што Европа није хтела, да брани постојеће правне норме” и што је признање уследило “пре него што је решено питање граница”. (Аврамов, исто, стр. 201.) Жан Франсоа Ревел поставља питање Европи: “Ако је принцип националности постављен као темељ дезинтеграције Југославије, зашто се право на самоопредељење оспорава једино српском народу?” (Аврамов, исто, стр. 165) Washington Times од 17. августа 1997. године коментарише рачи Ричарда Холбрука да су Срби: “народ говнарских убица” и Мадлен Олбрајт: “Срби су грозни”.

Република Српска Крајина,најзападнија српска дрзава, која је формирана 1991. године одвајањем од Републике Хрватске. Републику Српску Крајину циниле су Сјеверна Далмација, Лика, Кордун, Банија, Западна Славонија, Истоцна Славонија, Барања и Западни Срем. Према подацима 1993. године на територију од 17 028 квадратних километара зивјело је 435 595 становника.



1.Бели Манастир
8. Грачац

15. Кореница
22. Петриња

2. Бенковац
9. Даљ

16. Костајница
23. Плашки

3. Војнић
10. Дарувар

17. Крњак
24. Подравска Слатина

4. Вргинмост
11. Двор

18. Мирковци
25. Слуњ

5. Вуковар
12. Дрниш

19. Обровац
26. Српска општина Задар

6. Глина
13. Доњи Лапац

20. Окучани
27. Цапраг

7. Грубишно Поље
14. Книн

21. Пакрац
28. Тења

Општине Грубишно Поље и Дарувар биле су у саставу зоне под заштитом УН, али су власти РСК "укључиле" и Подравску Слатину у којој је према попису становништва из 1981. године било 41,8% Срба, 40,9% Хрвата и 14,1% Југославена. Исељено и изгнано становништво ових општина имало је своје делегате у Скупштини РСК, као и Српска општина Задар, чије је сједиште било у селу Земуник Горњи.

Муниципалитиес Грубисно Поље анд Дарувар wере wитхин УН протецтед зоне. РСК аутхоритиес "аддед" Подравска Слатина муниципалитy. Аццординг то тхе популатион ценсус оф 1981 тхере wас : 41,8% Сербс, 40,9% Цроатс, 14,1% Yугославс. Тхе инхабитантс wхо wере еитхер дисплацед ор еxпеллед фром тхесе муниципалитиес, хад тхеир репресентативес ин тхе Парламент оф РСК. Тхе Серб муниципалитy оф Задар (wитх итс центер ин Земуник Горњи) хад итс репресентативе ин тхе Парламент оф РСК.Српска општина Задар, чије је сједиште било у селу Земуник Горњи.
Напомена:

Податци из статистичког годишњака Југославије (1983) о укупном броју Срба у 13 општина (САО Крајина) нису тачни јер се на попису 1981. дио српског становништва изјаснио као "Југославени". Тај проценат Срба се кретао од 10 у Книну до 18 у Пакрацу.



Популатион Ценсус (Yугославиа Аннуал оф 1983) Тхе нумбер оф Сербс ин 13 муниципалитиес (Серб Аутономy Регион оф Краyина) ис греатхер. Тхе парт оф тхе wхоле популатион wас сцреенед ас "Yугославс" (10% ин Книн анд 18% ин Пакрац)

ЗАЈЕДНИЧКО ВЕЋЕ ОПШТИНА

лоцирано у Радничком дому, 32 000 Борово насеље, Вуковар.


Представници чланова Српске етничке заједнице са територије Источне Славоније, Барање и Западног Срема (бивши УНТЕС РЕГИОН) која је реинтегрисана у Хрватску 15. јануара 1998.
Веће је саветодавно тело које анализира ситуацију у вези људских права и координира интересе Срба који живе у овом делу Хрватске.

Састављено од делегата из свих општина у Региону, са укупном популацијом од 51000 Срба, који су хрватски држављани. Чланови су неколико српских политичких странака. Јавне седнице већа се одржавају повремено у Вуковару.

Као легално тело по хрватским законима, има свој статут, унутрашње регулативе, годишњи план рада и план буџета. Предвођно је председником Већа Г.Милошем Војновићем, а има 8 оперативних комисија са укупно 20 запослених чланова.
Финансирање ЗВО месечно кошта 200.000 ХРК (32.500 $). С владом Републике Хрватске постигнут је, 01.12. 1998., Споразум о суфинансирању програма ЗВО до 2001. године. По овом споразуму Влада ће за потребе ЗВО обезбедити: за 1999. годину 1.400.000 ХРК, за 2000. годину 1.100.000 ХРК, за 2001. годину 1.000.000 ХРК. Преостала потребна средства од око 1.000.000 ХРК годишње ЗВО ће покушати обезбедити из међународних донација и других извора.

Предлаже кандидате за 2 заменика жупана, у жупанијским Већима за Вуковарско- Сремску И Осијечко-Барањску жупанију, такође као и помоћника министра у Хрватском Министарству унутрашњих послова, Министарству правосуђа, Министарству просвете и спорта, како би обезбедило Српској мањини представнике у вишим инстанцама државне власти, и у јавној администрацији Хрватске.

Састаје се са Председником Републике Хрватске и са званичницима из његовог кабинета, најмање једном у 4 месеца везано за важна питања из домена људских права и културне аутономије везано за Србе у Хрватској.

Даје информације, извештава и јавно кроз јавна гласила за Србе ван Подунавља, у складу са хрватским законима. ЗВО је у јануару 1999. Године започело са издавањем двонедељног Билтена вести под називом “НОВОСТИ 15 ДАНА”. Овај Билтен прераста у недељни магазин "НОВОСТИ 7 ДАНА" (самосталне српске новине) који ЗВО издаје заједно са Српским народним већем из Загреба.

Успостављено је путем писменог споразума са Хрватском владом 23. маја 1997. у присуству УН аминистратора за регион Генерала Јацqуес Паул Клеин. што је засновано на следећим правним документима:

Ердутски споразум, члан 12 (12. новембар 1995.)

Резолуција Савета безбедности УН-а 1037 (15. јануар 1996.)

Писмо намера Хрватске владе у вези мирне реинтеграције (13.јануар 1997.)

Хрватски уставни закон у вези љуских права и права мањина, члан 4

Хрватски закон о локалној самоуправи и аутономији, члан 11

Акт о оснивању надлежностима и финансицарњу ЗВО од 23. Маја 1997. Године

Одлука Владе РХ од 15.октобра 1998. године којом се потвр]ује претходни документ

Уобличавало је сваку резолуцију савета безбедности УН-а, Председничке изјаве о мирној реинтеграцији Подунавља од 1995 у својој улози промовишући права мањина, успоставу поверења, заслужујући меународу подршку као још један стабилизирајући фактор у ширем контексту пост-ратне бивше Југославије.

 
http://video.google.com/videoplay?docid=-6933409561998835089&q=&hl=en

Поред Книна који се узима као синоним за "Олују", не треба заборавити ни Босанско Грахово, Дрвар, Босански Петровац. . .  

ХРВАТСКУ ПЛАШИ ПРОШЛОСТ

Ако се у Хашком трибуналу докаже да је „Олуја" била етничко чишћење, то би зауставило њихов пут у Европску унију, оцењују стручњаци
 

ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ... Само у „Олуји" протерано је 250.000 Срба

После недавне изјаве шефа српске дипломатије Вука Јеремића у Загребу да је током последњег рата из Хрватске протерано 250.000 Срба са огњишта и да је у питању етничко чишћење, дипломатски односи две земље пали су на најнижи могући ниво. И док се Хрвати брецају и покушавају да „докажу" да није било етничког чишћења, наши стручњаци тврде да се цифра од 250.000 односи само на хрватску војну акцију „Олуја" 1995. године и да је број прогнаних Срба далеко већи!

Саво Штрбац, први човек Документационог центра „Веритас", особа задужена за баштињење истине о страдању Срба у Хрватској од 1991. до 1995. године, каже да је министар Јеремић само дословно цитирао оптужницу Хашког трибунала против генерала ХВО Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача.

- Е, баш због тога хрватска страна на сваки помен етничког чишћења реагује као да им гурнете прст у око! Јер, уколико се оптужба за удружени злочиначки подухват ради присилног и трајног исељавања Срба с подручја Републике Српске Крајине, која је у то време била под директном заштитом УН, преточи у правоснажну пресуду, падају у воду темељи њихове демократије, правдољубља, слободарства и постулата на којима су саздали своју државу. Односно, тада ће и званично бити доказано да је независна Хрватска рођена на геноциду и етничком чишћењу! Урушиће се брижно грађен имиџ мученичког и злостављаног народа. То је оно од чега их је реално страх и што ће се по свему судећи догодити и због тога тако и реагују - панично и бахато! Срљају у евроинтеграције знајући да када једном уђу у ту дружину, ништа их оданде неће истерати. Чак ни ако се докаже да је држава, рекох, настала на злочину. Међутим, докаже ли се то пре него што кроче у Европску унију... Тога се они плаше као ђаво крста. Плаше се своје прошлости која их полако стиже - објашњава Штрбац.

Зато ни не чуди што је целокупна хрватска пропагандна машинерија и овог пута упрегнута у „домољубне" сврхе. Панел дискусије, отворени студији, форуми, иступи политичара и јавних личности имају један циљ - да се тврдње о етничком чишћењу прикажу као злураде. Све са председником Хрватске Стјепаном Месићем на челу. И само дан по одласку Јеремића из Загреба, на Тргу Бана Јелачића организовали су концерт шовинистичког певача Марка Перковића Томпсона. Естаблишмент је допустио да на том концерту преовлађујућа иконографија буде усташка, а репертоар садржан у две чувене крилатице: „Србе на врбе" и „Уби Србина..." иако су пред концерт најављивали да ће сви коју буду чинили управо то (носили фашистичка знамења и узвикивали антисрпке пароле) бити најстроже санкционисани.

Денис Куљиш, колумниста загребачког недељника „Глобус" и један од најцењенијих хрватских новинских пера, за разлику од опште харанге која се води у прекосавским медијима, на ствари гледа сасвим другачије.

- Мислим да је реакција хрватских политичких инстанци потпуно промашена, неодмерена и непрецизна. Протјеривање 250.000 Срба с њихових огњишта несумњива је чињеница (а било би, уосталом, добро да се једном заувијек одустане од тог примитивног клишеа о огњиштима, који жртве приказује као чопор неандерталаца отераних с њихових ватри). Кад год се говори о овој ствари, хрватски политичари, новинари и грађани, морају прво напоменути да око злочина и бројке не може бити двоумљења. Можда је Вук Јеремић пренаглио што је употребио ту квалификацију, али такође сматрам да су хрватске реакције требале бити блаже, мање политикантске, у форми исправке или суздржане полемике, а не дисквалификације, јер је реч о злочину Хрвата према Србима, што у таквој пригоди треба стално имати на уму - јасан је Куљиш.


За све су криве фрустрације

Историчар Мома Павловић сматра да не постоји константно осећање мржње Срба према Хрватима и обратно.

- Тако нешто не постоји. Постоје, међутим колективне и личне фрустрације и сећања која се у политичкој пропаганди дижу до ранга принципа и тада много шта пада у воду. Наравно, од када ова два народа живе у заједничкој држави, што краљевини, што Титовој републици, имали су светле периоде саживота, као и ужасне тренутке, који су кулминирали систематским уништењем Срба у Другом светском рату. Што је за нас страдање, за њих је победа. Истина је у Хрватској била догма и ко год је другачије мислио или говорио, био је доживљаван као непријатељ или издајник - каже Павловић.
 

Попис показао да недостаје 400.000 Срба!

Према подацима хрватског Завода за статистику, на простору Хрватске до 1991. године живело је 600.000 Срба, који су имали статус конститутивног народа, и још близу 100.000 оних који су се изјашњавали као Југословени. Попис из 2001. казује да их је на истим просторима 201.000, из чега се може закључити да с оне стране Саве мањка 400.000 српских душа!


факти
* Вук Јеремић је на састанку Јадранско-јонске иницијативе, 27. маја у Загребу изјавио да је Хрватска током „Олује" извршила етничко чишћење више од четвртине милиона хрватских Срба током „Олује"
* Иво Санадер сутрадан је одговорио да је Јеремић инструиран што треба да каже и да је то његов одбрамбени став јер је чињеница да је Хрватска била нападнута
* Стјепан Месић тада је поручио да у Србији има много људи који се не сећају да су тенкови из Србије долазили у Хрватску „разарати не само Вуковар, него и друге градове"
* На скупу Српског народног већа у Загребу премијер РС Милорад Додик изјавио да је Хрватска настала највећим етничким чишћењем после Другог светског рата


УСТАШЕ ПОБИЛЕ ПОЛА МИЛИОНА СРБА

Током Другог светског рата у НДХ побијено је на стотине хиљада Срба, али се тачан број никада неће сазнати јер свако има своју верзију. Званична историографија у бившој СФРЈ сматрала је да је број усташких жртава око милион до милион и по људи, од чега је чак две трећине Срба. Према статистици Центра „Симон Визентал\", усташе су током четири ратне године побиле безмало 500.000 Срба. Исту бројку наводи и још један јеврејски извор - „Енциклопедија холокауста" Израела Гутмана која је у свету најпознатији референтни приручник за нацистичке ратне злочине. Музеј холокуаста САД у својим студијама тврди да број побијених Срба доста варира у зависности од аутора, али се наводи да се највероватнији број српских жртава креће између 330.000 и 390.000.

У заплењеним немачким документима налазе се различите процене које су дали официри Вермахта у својим извештајима са терена. Процене зависе од извора и године у којој су дате. Немачки заповедник за југоисток генерал Лотар Рандулих наводи да је нестало око 350.000 Срба. Александар Лер у априлу 1943. у извештају је навео да је број побијених Срба у НДХ 400.000, а Ернст Фицкц тврди да су усташе убиле 600.000 људи.

М. МЕДЕНИЦА


14.06.2008.

(ПРЕСС)

heheheh
u hagu se uopce neosporava legimitet vojnoredarstvene operacije "oluja"
stoga ne lazite svoje ljude
hehehehe
dok Radovan moze cuda da ucini sta se tice RS
moze da dokaze da je RS nastala na etnickom ciscenju i genocidu
za sto je on optuzen a moze bit i da bude udruzeni zocinacki pothvat
pa bi to onda znacilo RS dosvidanja

Pa dobro istina treba prikazati dokaze. Ja sam eto ubedjen da ovaj furum ima retardirane kretenoide, ali nemam dokaz jer mi fale psihijatrijski nalazi. To ti je isto sa Srebrenicom i sa Olujom. Ako nadjemo dokaze, a evo ja znam bar 4 porodice koje su ustaski domoljubi proterali, eto vama opet fasisticki tag. Ne idu vam u prilog ni oni klinci sto dizu ruke i skandiraju "miroljubive" parole o upotrebi vrba u cilju gravitacijskih uzdizanja Srba.
A Srebrenica, dobra vam je propaganda nema se sta reci, ali nije potpuno uspela. Evo RS stoji i dan danas, a koliko vidim uskoro vas ostavlja sa Turcima da senlucite hhehe

hahahhaah
4 porodice su dokaz
8000 mrtvih je propaganda
hahhahh
jos samo nalaz od psihijatra
ali kao sto je miki manojlovic rekao u filmu underground
svi smo mi ludi ali nam dijagnoze nisu dostavljene
ti se nebrini tvoja samo sto nije stigla
upucena ti je preporuceno