Pomoć mladima u odabiru profesije
Buduće zanimanje određuje ceo život
Autor: V. Nedeljković | 09.04.2007 - 09:58


Ana je prvo htela da bude balerina ili pevačica. Potom je u petom razredu rešila da će sigurno biti novinarka. U sedmom joj se učinilo da je ipak najbolje da bude lekar i pomaže ljudima. U osmom je pomislila da bi bilo interesantnije da upiše jezičku gimnaziju i da, možda, bude stjuardesa i putuje po svetu. Kako se bližio upis u srednju školu, sve manje je bila sigurna šta zaista želi...
Izbor budućeg zanimanja jedna je od najtežih odluka za mlade ljude. U uzrastu od 15 godina malo koje dete je sigurno čime zaista želi da se bavi u budućnosti. Najgore je što svaka pogrešna odluka ponekad može imati nesagledive posledice. Školski psiholozi i pedagozi savetuju sve maturante koji imaju nedoumice oko izbora budućeg zanimanja da obavezno potraže stručnu pomoć.
- U osmom razredu deca ili uopšte nemaju predstavu koju će školu da upišu ili hoće nešto po svaku cenu. Često se njihove želje prepliću sa željama roditelja. Prvo im objasnimo da uvek postoji alternativa. Profesionalna orijentacija se najviše radi kod učenika osmih razreda, ali u našoj školi još od prvog razreda kreću razne aktivnosti koje se tiču izbora zanimanja. Imamo program koji se realizuje u svim razredima i trudimo se da nastavno gradivo povežemo sa sticanjem saznanja o različitim zanimanjima - priča za „Blic“ Branka Tišma, školski psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Beogradu.
Školske pedagoško-psihološke službe su prve koje deci mogu da pomognu da izaberu zanimanje koje im najviše odgovara. Međutim, u mnogim školama u Srbiji niko se ne bavi profesionalnom orijentacijom, pa su učenici prepušteni sami sebi.
Osmaci koji imaju dilemu oko upisa u srednju školu mogu da potraže pomoć i u Centru za profesionalnu orijentaciju koji radi pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Centar ima stručne saradnike u svojim filijalama širom Srbije.
- Mi nemamo magični štapić. Roditelji ponekad dođu i očekuju da im odmah kažemo „Vaše dete će biti pravnik ili arhitekta“. To je nemoguće. Naš cilj je da proverimo da li je detetov izbor u skladu sa njegovim sposobnostima i interesovanjima i da ih posavetujemo koje zanimanje bi im najviše odgovaralo - kaže Ana Hrbud-Segenj, psiholog u Centru.
Njena koleginica Ivana Božić kaže da deca i mladi najčešće dolaze na predlog roditelja. Posle razgovora sa timom psihologa deca rade test opštih i specifičnih sposobnosti.
- Neki odlaze zadovoljni i kažu da pogađamo smo im zaista pomogli, a neki izlaze zbunjeni jer su uvideli da imaju jako malo informacija o zanimanjima i obrazovnim profilima - kaže Ivana Božić.

Saveti psihologa za male maturante:
Dobro se informišite o srednjim školama, obrazovnim profilima i zanimanjima.
Školu birajte na osnovu svojih interesovanja.
Vodite računa šta vam od predmeta najviše ide od ruke.
Mislite o svom zdravstvenom stanju.
Ne povodite se za drugima („Ceo kraj upisuje ekonomsku, pa ću i ja“).
Sagledajte zanimanje za koje ste zainteresovani u realnim uslovima (posetite konkretno radno mesto).
Poslušajte savet roditelja, ali konačnu odluku donesite sami.
Ako i dalje niste sigurni, obratite se školskom psihologu ili Centru za profesionalnu orijentaciju (www.nsz.sr.gov.yu, a pitanja možete postaviti na
i-mejl - po.info@nsz.gov.yu).

Izvor: Blic