U Srbiji raste potrošnja „bensedina“, sve više mladih na lekovima
Uz sedative kroz tranziciju

U Srbiji je sve više mladih koji rešenje problema pokušavaju da nađu pomoću sedativa i antidepresiva. Povećana potrošnja lekova koji se koriste za lakše psihičke poremećaje, po mišljenju lekara, pokazuje nastavak rasta zabeleženog devedesetih godina, ali uzroci su drugačiji: umesto ratova i stresova zbog gubitka ili brige za najbliže, stanovništvo danas poseže za sedativima uglavnom zbog stresa na poslu ili brige za puku egzistenciju.

Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, u prvih devet meseci ove godine u Srbiji je u državnim apotekama prodata 5.371.000 kutija sedativa. Iako je te lekove zabranjeno izdavati bez recepta, javna je tajna da se oni bez evidencije mogu kupiti u privatnim apotekama, pa je lako pretpostaviti da je količina kupljenih lekova daleko veća.

Na prvom mestu traženih sedativa i dalje se nalazi „bensedin“. Slede „bromazepam“, „dijazepam“, „lorazepam“, pa „sedabenz“...

- Ljudi su različitog karaktera, što bi se reklo - drugačijeg štofa, a iznenađenje je što je povećan broj mladih koji se okreću sedativima. To su ljudi do trideset godina. Sve više je menadžerskih poslova koji podsećaju na sistem rada na Zapadu, pa je i ritam života visokostresan i zahtevan - kaže psihijatar Ljiljana Simić.

Kako je ona objasnila, pored ove kategorije, postoji još jedna koja je poprilično uticala na povećanje potrošnje sedativa.

- To su ljudi čije je glavno opterećenje kako da realizuju osnovne životne zahteve - kaže psihijatar Ljiljana Simić.

Ona tvrdi da je i u Psihijatrijskoj bolnici „Dr Laza Lazarević“, gde radi, ove godine zabeležen porast broja pacijenata.

Po mišljenju psihologa i psihijatara, u vremenu tranzicije sasvim je očekivano da dođe do većih psihičkih problema.

- Tranzicija je sa naše, psihološke tačke gledišta, veliki stres za ljude ili možda sukcesivan niz većih i manjih stresova. Ljudi treba da se naviknu, da prihvate novu filozofiju rada koje u socijalizmu nije bilo. Ne važi više ona poznata „Niko ne može da me plati toliko malo koliko malo mogu da radim“. Sada je sasvim drugi princip: može se zaraditi, ali treba raditi mnogo i treba raditi kvalitetno i efikasno. Uvođenje novih tehnologija diktira prilagođavanje novim situacijama. Neophodan je čitav niz znanja koja ranije nisu bila potrebna - kaže psiholog Žarko Trebješanin, profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

On navodi da su zemlje koje su prolazile kroz probleme tranzicije imale izrađene programe socijalne zaštite i preventivne mentalno-higijenske mere, čiji je zadatak bio da preduprede ovakve stresove. A kao primer navodi Mađarsku i Sloveniju. U tim programima, prvenstveno je bilo važno uputiti stanovništvo na prekvalifikaciju pre gubitka radnog mesta, upoznati ga sa modernim tehnologijama i neophodnošću poznavanja stranih jezika. Ti programi sadržali su i preporuke da radniku ne treba iznenadno saopštavati da je dobio otkaz ili da radno mesto ne bi smela da izgube oba supružnika.

- Komplikovanije su situacije na radnim mestima. Radni zahtevi su izmenjeni. Tvrđi mentalitet nije spreman da se prilagodi novim zahtevima. S druge strane, mislim da ljudi nisu navikli da se bore za svoje interese na jedan smiren način, bez svađe. Ponekad su odnosi među kolegama veoma nesrećni. Trebalo bi više pažnje posvetiti kulturi komunikacije, bez sukoba, verbalnih borbi, tužakanja i žalbi, a probleme treba rešavati smirenim razgovorom - kaže Mirjana Jovanović, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

N. Erac

    Probadanje u grudima zbog stresa

    - Osećao sam veliku napetost, uznemirenje, probadanje u grudnom košu u predelu srca. Imao sam problema sa spavanjem, izgubio sam apetit, loše sam komunicirao sa ukućanima, bio sam impulsivan i preosetljiv - kaže N. M. (28), zaposlen u jednoj ključnoj firmi koja je profilisana po zapadnom sistemu rada.

    On je, po rečima doktorke Ljiljane Simić, tipičan predstavnik nove, sve brojnije kategorije stanovništva koja ima psihičke smetnje zbog problema na poslu. Takvi problemi se kombinovano leče psihoterapijski, a preporučuje se i anksiolitička terapija. Ovakvi pacijenti mogu sebi da priušte i moderne lekove koji su znatno skuplji i daju efekte u vrlo kratkom roku. Za siromašniju populaciju, još uvek je aktuelan „bensedin“, ali se ne preporučuje bez saveta lekara jer inače prouzrokuje samo pospanost, bez ikakvih drugih rezultata.


Izvor: Blic

Такви су млади, данас.  Све више их удара по бЛенседину.

Preporucujem Bensic i guaranu, cujem da je odlicno

A zato VI matori udarate samo po rakiji - posle kilo ljute sve je super.

@Davidovac

mladi danas tako mogu sve sto je tvoja generacija mogla
i zive u uslovima i okruzenju kao tvoja generacija

ne zezaj

@Davidovac

Damn your generation. It's your fault for everything

Кило ракије - тотална анестезија. Ништа не боли. :[11]: :ciggy:

@krouli

Не зезам, само потврђујем тачност наслова теме. :[11]:


Јесте. Други су вам криви за све. Полако, бићеш и ти Damn generation. :ciggy:

mnogi mladi, a i stari, nemaju smisao zivota tj. imaju pogresan sistem vrednosti, a tesko je izdrzati pritisak
cak i amerika koja zivi u ekonomskom blagostanju ima slicne probleme,
naravno slabije izrazene jer ipak nisu preziveli stres kao mi u zadnjih 15ak godina

E,to je sve  do soc statusa,drustva,onakvog kakav i jeste,zivota opcenito,i naravno,treba biti realan,normalan,znati ceniti neciju osobnost,pa ce se smanjiti te stvari sto se desavaju...

nažalost sve je to istina.

ne mogu da ne razumijem i da mi nije beskrajno žao.

svo ovo depresivno i obezvrijeđeno okruženje zna biti preteško za mlade i neiskusne ljude,koje nije imao ko da pripremi i podrži,da dovoljno voli i nauči.