Zorana Mihajlović: Srbija je u energetskoj krizi

Svaki dan odugovlačenja u nabavci energenata znači veći rizik od energetske nestabilnosti, veće troškove uvoza i otvara prostor za mešetare i energetske zelenaše.

To u razgovoru za “Blic” kaže potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović. Ona podseća da Srbija već duže od decenije nije energetski bezbedna zemlja u sektoru gasa, nafte i u elektroenergetici. U međuvremenu smo imali i poplave, koje su direktno ugrozile stabilnost EPS-a, i krizu u odnosima Rusije i Ukrajine. Na to nismo mogli uticati, ali smo mogli da gradimo nove elektroenergetske kapacitete. Međutim, Srbija već tri decenije nije izgradila novu elektranu.

Ove stvari pričiniće probleme na zimu?
- Srbija gas dobija samo iz pravca Rusije, što znači da nas svaki prekid u snabdevanju direktno ugrožava. Srbija je u energetskoj krizi, samo mi se čini da to niko ne govori. Upozoravala sam da je neophodan brzi dogovor oko ispumpavanja vode iz kopova i uporedo s tim hitna nabavka uglja. Lakše je i jeftinije svaki dan dopremiti železnicom potrebne količine uglja i skladištiti na deponijama i time smanjiti potrebu za uvozom struje.
Skladište “Banatski Dvor“ je napunjeno i verujem da se pregovara i o skladištenju gasa u Mađarskoj. Ne smemo, međutim, izgubiti iz vida da svaka zemlja najpre vodi računa o sopstvenoj energetskoj bezbednosti. Ukoliko Mađarskoj ili nekoj drugoj zemlji na trasi gasovoda zatreba gas, ona će zatvoriti svoja skladišta bez obzira na dogovore.

Imamo li mi strategiju za tu energetsku bezbednost?
- Činjenica je da kasnimo sa jasnom strategijom kako ćemo koliko-toliko postići energetsku bezbednost Srbije u predstojećoj grejnoj sezoni. Razlozi me ne zanimaju, ali mi je dužnost da kao stručnjak upozorim da je svaki izgubljeni dan u uvozu uglja problem.

Mislite da kasnimo?
- Nadam se da će Radna grupa za sigurnost snabdevanja energijom i energentima, kojom rukovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, uskoro izaći pred Vladu sa mogućim scenarijima u slučaju krize u snabdevanju. Od trenutka kad su počele poplave Srbija uvozi struju, a ona je samo deo energetskog bilansa u koji ulaze i gas, mazut, toplotna energija. Čak i kad u toplanama zamenimo gas mazutom, nedostajaće nam oko dva miliona kubnih metara gasa dnevno.
Građani treba da budu svesni da nismo mogli uticati na katastrofalne poplave, kao ni na krizu u Ukrajini, ali da možemo zbog toga imati ozbiljne probleme u snabdevanju strujom, gasom, toplotnom energijom. Država će učiniti sve da se to ne desi, a mi kao članovi Vlade moramo da se potrudimo da se to uradi na najpregledniji način i da se što manje novca potroši. Verujem da se ovog puta neće desiti, kako to obično biva, da u krizi profitiraju trgovci, lobisti, jednom rečju energetski zelenaši, a sigurna sam da ni premijer neće dozvoliti da mešetari pobede i da zbog odugovlačenja platimo veću cenu.

„Banatski Dvor“ je napunjen. Koliko nas to košta?
- Srbija nije vlasnik skladišta gasa „Banatski Dvor“ i ne možemo da utičemo na poslovnu politiku našeg partnera, ali možemo pokušati da se dogovaramo. Mi smo napunili „Banatski Dvor“ i tražili smo mogućnost da koristimo čitav kapacitet, a ne samo 49 odsto, zato to više košta. Ali to nije dovoljno. Dodatne količine gasa moraju biti u skladištima, a cena tog gasa je nekoliko puta viša nego u redovnom snabdevanju. Na to sam kao ekspert upozoravala kad je prodavano skladište u Banatskom Dvoru. Čak i sa 49 odsto vlasništva bitno je da postoji jasan plan proširenja kapaciteta skladišta sa sadašnjih 450 na 860 miliona kubnih metara, jer ovo skladište može i treba da bude regionalno. Tadašnji partneri to nisu hteli, a one koji su pregovarali u naše ime očito nije bilo briga.

Vlada je pre dva meseca, na vaše insistiranje, donela odluku o kupovini dodatnih količina gasa koje bi skladištili u nekom od evropskih skladišta.
- Koliko sam informisana, javni poziv je raspisan i verujem da se vode razgovori. Važno je da postoji jasna strategija delovanja za nabavku energenata za ceo paket u kojem su struja, gas, ugalj i mazut.

Vidite li problem u tome što toplane tek sada prave planove koliko mazuta će im biti potrebno u slučaju gasne krize?
- Energetska bezbednost je pitanje nacionalne bezbednosti. Time ne može da se bavi jedan državni sekretar u resornom ministarstvu, a da u pozadini rade lobiji koji imaju interes da zarade po cenu toga da Srbija nema energente.
Neke prethodne vlade su toplane sklonile iz nadležnosti države i predale ih lokalnim samoupravama. U nacrtu zakona o enegetici koje je uradilo prethodno ministarstvo i ostavilo ministru Antiću, toplane su kao deo energetskog bilansa vraćene u nadležnost države.

Preuzeto sa ...