U Srbiji oko 450.000 ljudi dnevno troši manje od 120 dinara
Život sa dva dolara dnevno

Za mene je praznik kada na pijaci, pred kraj radnog dana dobijem od prodavaca povrće ili neko voće. Ono što ostane. Nisam jedina, ima nas još koji dođemo na Kalenić pijacu i izborimo se da pre šmrkova i pranja pijace pokupimo odbačeno, zaboravljeno, priča I.M., tridesetogodišnja Beograđanka, nezaposlena i bez socijalne pomoći. Ona mesečno raspolaže sa oko sto evra, a taj novac dobija od iznajmljene sobe u svom stanu. Kako li tek izgledaju dani onih koji za život imaju upola manje od nje?

Prema poslednjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, oko 460.000 građana dnevno troši manje od dva dolara dnevno, to jest manje od 120 dinara.

- Najčešće jedem krompir. Znam da ga spremim na hiljadu načina. Od mesa samo ponekad kupim iznutrice, i to jednom mesečno pola kilograma, ali kod privatnika u mesari, tamo je jeftinije. Kilo hleba obavezno, ponekad mleko, jednom nedeljno jogurt da se častim - priča I.M. koja je pre nekoliko godina, posle smrti oba roditelja, pokušavala da se zaposli i uspevala nakratko. A sada, kaže: „Kao da svi osećaju da si bednik i nesreća ne ide sama, nikako da nađem neki posao“.

Svakog meseca kada plati komunalije, naša sagovornica kaže da bi trebalo nekoliko dana da gladuje. Tada dolazi faza preživljavanja.

- I onda odlazim da jedem kod prijatelja koji su, i pored svega, ostali ljudi. Trudim se da se ne grebem suviše. Takođe i da ne pozajmljujem novac, jer nemam odakle da vratim - kaže ona.

Iako se to obično tako čini, osnovni uzrok siromaštvu nije nezaposlenost. Kako za „Blic“ kaže Branka Anđelković, šefica Sektora za smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), uzroci su slaba obrazovna struktura, ekonomski potencijal porodice, socijalna umreženost, to jest pripadnost nekoj grupi, društvena pripadnost, a tek četvrti uzrok je nezaposlenost. Nijedan od ovih uzroka nije ekskluzivni, ali kada se povežu - dobija se mračna slika o Srbiji koja govori ne samo o bedi već i malom broju kvalifikovanih kadrova, slaboj porodici i društvenom miljeu.

Najteži period za one koji nemaju jeste zima. Kažu, ne samo zbog hrane već i zbog garderobe koju ne mogu da kupe. Uvek je lakše „nekako naći majicu i neke papuče nego džemper, jaknu i cipele“.

- Imam dva sina, supruga mi je umrla. Moja porodica od države primi sedam hiljada dinara, od grada dobijem još 1.240 dinara i 1.860 kao samohrani roditelj i kao dečji dodatak. Plaćamo stan 150 evra, a primanja su 120. I kako živimo? Mi živimo nešto što nije život - kaže Miroslav Š., nekada vojno lice, koji ne radi od 1998. godine.

On i njegovi sinovi u jelovniku nemaju meso.

- Mi smo se tako navikli i vremenom sam shvatio da čak i ne volim meso. Eto, nedavno sam na pijaci od jednog dede kupio kilo spanaća za 40 dinara. To je stvarno super cena i nisam tu priliku propustio. Evo, sad sam mlađem sinu koji ide u osnovnu školu uz taj spanać kupio i jednu viršlu, pa ako bude hteo da je jede - priča Miroslav.

Letos je na njihovom jelovniku bio bećar-paprikaš, a zimi se jede kupus, krompir-salata. Kaže, u njegovu kuću majonez i kečap ne ulaze...

- Nemam kola, vozim bicikl. Obavezno gledam cene i sreća je što imam odličnu memoriju. Dobro znam gde mi je najbolje da kupim, pa čak i za sitnicu idem u drugu prodavnicu. Za jednu kesu obiđem i nekoliko radnji - kaže naš sagovornik. Njegova deca ne idu na more, niti na zimovanje.

Po rečima Branke Anđelković (UNDP), osim klasične mere poput budžeta, bez ekonomskog razvoja nema ni smanjenja siromaštva. Neka vlada ne mora ulagati sredstva, jer ako država nema sredstava za razvoj, ona može setom normi da poboljša stanje. Primera radi, da smanji porez. Druga presudna stavka jeste državna politika, odnosno vladina politika redistribucije primanja. Naša sagovornica navodi primer:

- Sa „Telenorom“ je ušao novac - više od milijardu evra. Šta nam je nacionalni investicioni plan? Problem sa ovom državom jeste to što nije otišla dalje od puteva. To jeste dobro, ali morate imati ekonomske parametre i potencijal jer putevi sami za sebe ne znače mnogo. Oni uvek moraju da se vežu za neku drugu namenu. Naša država je veći deo tog novca redistribuirala u infrastrukturu, a manje u socijalu.

Radovan ima 43 godine. Potekao je iz porodice koja je bila takozvani stabilni srednji sloj. Celog života je dobro živeo. Čak je devedesetih napustio posao u državnoj firmi, jer mu je privatni posao krenuo odlično - priznaje, dilovanje deviza, ali i građevina, prevoz, u okvirima zakona. I onda je, kako kaže, odjednom pukao. U lošem poslu je preko noći izgubio sav keš. Uleteo je u dugove da bi se izvukao, a onda opet peh, i da bi vratio pozajmljeni novac, prodao je sve što je imao. Radovan nema ni ona dva dolara dnevno. Usput su ga ostavili, napustili svi, porodica i prijatelji.

- Imam samo ovu garderobu na sebi. Kolju me godine i nemogućnost da nađem posao, a sve manje ljudi je spremno da pomogne, pa čak i za hleba. Beda ubi. Čekam socijalnu pomoć. A, više sam gladan nego sit. Moj vrhunac hrane je burek. Zasiti me, a jeftiniji je od svega ostalog - kaže Radovan.

Srbija ima strategiju za borbu protiv siromaštva. Krenulo se još u vreme pokojnog premijera Zorana Đinđića. Danas se ne može precizno tvrditi da li se siromaštvo smanjilo ili povećalo, jer istraživanje koje je u to vreme rađeno treba da se ponovi tek ove godine. Strategija je rađena na osnovu ankete po kojoj je 10,6 odsto građana Srbije izrazito siromašno, a 20 odsto blizu granice siromaštva. Kako se implementira strategija?

- Postoje oblasti u kojima se kasni. Prvo, neka naša pretpostavka je bila da će ipak ući više privatnog kapitala, ali to se nije dogodilo. Jedan od razloga jesu političke prilike u zemlji. To je onaj objektivni razlog. Naše tržište radne snage je nedovoljno fleksibilno, imamo problem sa kvalifikovanom radnom snagom - navodi primere bivša ministarka Gordana Matković.

Dodaje da „nije dovoljno iskorišćena ni Republička agencija za mala i sitna preduzeća, a ne postoji ni dovoljan pregled koji je od modela najuspešniji“. Govoreći dalje o problemima u borbi za suzbijanje siromaštva, ona ističe:

- Postoje i dalje problemi i na makroekonomskom planu, odnos monetarne i fiskalne politike, koji jeste problematičan prema uverenju velikog broja ekonomista, što se može dugoročno odraziti. Postavlja se i pitanje efekata reforme zdravstva koji nema veze samo siromaštvom, već i sa dostupnošću usluga svima. Veoma pažljivo bi moralo da se prati šta se dešava sa penzionerskom populacijom, jer to je deo građana koji je ugrožen. Naravno, uvek se postavlja pitanje prave mere, jer niti sadašnje generacije treba da pojedu budućnost, niti drugi treba da budu žrtve.

Ž. Jevtić

    Stvarno stanje - četvrtina siromašna

    U Republičkom zavodu za statistiku ocenjuju da se Srbija, iako znatno osiromašila u proteklih 15 godina, i dalje nalazi u kategoriji srednje razvijenih zemalja. Istina, na nižoj lestvici nego pre početka krize devedesetih godina. U poređenju sa zemljama u regionu istočne Evrope, siromaštvo u našoj zemlji je približno na istom nivou kao u Rumuniji, manje nego u Albaniji, a veće u odnosu na Bugarsku i Poljsku. Kada je reč o procentu siromašnih u Srbiji, barata se sa dva podatka. Prema procenama Svetske banke, u našoj zemlji je siromašno 9,1 odsto građana, dok je prema anketi o potrošnji stanovništva koju radi Republički zavod za statistiku, taj procenat manji i iznosi 6,55. Do ovog podatka došlo se na osnovu lanjske mesečne potrošačke korpe od 10.000 dinara za tročlano domaćinstvo. Međutim, u Zavodu upozoravaju na to da ako se vrednost ove korpe podigne za samo 2.950 dinara, procenat siromašnih drastično se povećava - na čak 25 odsto. Sva istraživanja pokazuju da je seosko stanovništvo u Srbiji siromašnije od gradskog i da su najsiromašniji zapravo stariji od 65 i mlađi od 30 godina, porodice sa dosta dece, zatim izbegli, raseljeni, Romi. U timu Vlade Srbije za sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva smatraju da su najbolji načini da se siromaštvo smanji otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru, zatim sprečavanje stvaranja novih kategorija siromašnih, kao i dosledno sprovođenje programa usmerenih na najugroženije.

    R.D.M.


Izvor: Blic

Strasno je kako vecina naroda zivi u bedi. Gde su sada silne patriote poput Karica, Miskovica i sl.