Maksimalna kazna za svirepe ubice
U Srbiji 62 ljudi osuđeno na 40 godina
Autor: Vuk Z. Cvijić, T.M.S. | 03.09.2007 - 09:35

Presudom Vrhovnog suda protiv Milorada Ulemeka Legije, komandanta rasformirane JSO, i pripadnika te jedinice Branka Berčeka, kojima su potvrđene kazne od 40 godina za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, broj pravosnažno osuđenih osoba na maksimalne zatvorske kazne u Srbiji povećao se na ukupno 62.
Prvi zatvorenici u Srbiji koji su počeli da služe kaznu od 40 godina zatvora bili su nekadašnji osuđenici na smrt. Smrtna kazna je ukinuta novembra 2001, a kazna od 40 godina zatvora uvedena je 1. marta 2002. godine.
Srbija će od 2009. imati najmanje dva zatvora koja će biti maksimalno obezbeđena i u kojima će kaznu služiti najopasniji kriminalci. Uz već renovirano zatvorsko krilo u požarevačkoj Zabeli, za dve godine će u Padinskoj Skeli, kraj Beograda, nići novi zatvor sa 450 mesta. Broj osuđenika na maksimalne kazne će se verovatno ubrzo povećati jer se presude članovima više mafijaških organizacija tek očekuju.
Od ukupno 62 osuđenika na kazne od 40 godina zatvora, trenutno se u Okružnom zatvoru u Beogradu nalaze njih četvorica, a u zatvorskoj bolnici još dvojica. U niškom zatvoru je 16 takvih osoba, u Sremskoj Mitrovici sedam, a u požarevačkoj Zabeli 33 osobe. Prošlog utorka njima se pridružio i Branko Berček, koji se do tada nalazio u beogradskom CZ-u. Ono što je interesantno jeste činjenica da među ovim osuđenicima nema nijedne žene.

Svi ravnopravni
- Svi osuđenici na maksimalnu kaznu zatvora smeštaju se u takozvani V paviljon, gde im je pravo na posete i primanje paketa ograničeno na jednom mesečno. Pravo na prelazak u druge paviljone dobijaju tek posle izdržane četvrtine kazne, odnosno posle deset godina zatvora. Tek tada, ukoliko su imali dobro vladanje, mogu da zatraže veća prava. Po svemu drugome, oni su izjednačeni sa ostalim osuđenicima. Hrane se u zatvorskoj trpezariji i idu u šetnju sa ostalim zatvorenicima iz grupe - kaže za Blic“ Damir Joka, načelnik za tretman Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija. On navodi da trenutno najdužu kaznu ima jedan osuđenik koji bi iz zatvora, zbog još jedne presude u međuvremenu, trebalo da izađe tek 2050. godine.
Prva kazna od 40 godina izrečena je 30. maja 2002. Goranu Iliću (41), iz sela Parcani kod Ralje, u Okružnom sudu u Beogradu.
Veće sudije Zorana Tatalovića osudilo je Ilića zbog silovanja i ubistva maloletne Dušice Ilić (15) iz istog sela. On je 4. aprila 2001. u ataru sela silovao a zatim kamenom ubio Dušicu koja se vraćala iz škole. Presudu Iliću je potvrdio i Vrhovni sud u oba stepena i ona je za sada jedina pravosnažna presuda za maksimalnu kaznu u Okružnom sudu u Beogradu u redovnom postupku.

Najviše ubica dece
Jedan od tako teških slučajeva opisan je i u presudi Aleksandru Miliću (27) iz Svilajnca, koji je ubio svoje roditelje. Milić je 22. oktobra 2004. godine sekirom i nožem ubio oca i majku u spavaćoj sobi. Zločin je počinio po povratku iz grada, obukavši u dvorištu roditeljske kuće radničko odelo i rukavice, koje je ranije pripremio zajedno sa sekirom i nožem.
Poslednje, ali još nepravosnažne kazne od 40 godina u redovnim sudskim postupcima ove godine su izrečene zbog ubistva dece. Zbog svirepog ubistva trogodišnje Katarine Janković, Okružni sud u Beogradu je maja 2007. osudio Mališu Jevtovića na 40 godina zatvora. Sud je utvrdio da je mala Katarina preminula je od nanošenja teških telesnih povreda 17. jula 2005. godine. Predsednik sudskog veća Siniša Sofrenović je prilikom izricanja presude rekao je da bi danas mala Katarina imala skoro pet godina života, ali da to nije doživela „zbog ovo dvoje ljudi - majke koja je nije volela i njenog prijatelja koji ju je mrzeo“.
Na 40 godina u Okružnom sudu u Beogradu osuđen je i Dragan Nikolić Čombe zbog ubistva Tamare Ivanović (13) i silovanja devojčice S. N. (11). Nikolić je 21. novembra 2005. na zemljanom putu u blizini železničke stanice „Šangaj“ u Batajnici ubio Tamaru, kada je devojčica prišla da mu pruži pomoć pošto je pao. On joj je tada kuhinjskim nožem zadao 15 smrtonosnih uboda u leđa i grudi, da bi joj zatim uzeo mobilni telefon koji je sutradan prodao. Nikolić je osuđen i za obljubu i protivprirodni blud nad jedanaestogodišnjom S. N. On je nesrećnu devojčicu izveo iz škole u Opovu i odveo je u obližnji šumarak, gde ju je tukao rukama i nogama, a zatim, dok je bila u nesvesnom stanju, silovao.

Ceo život u zatvoru
Damir Joka kaže za „Blic“ da osuđenici na maksimalne kazne uglavnom nisu agresivni prema ostalim zatvorenicima.
- Svaki zatvorenik je priča za sebe. Najveću depresiju ispoljavaju u prvim godinama i u nekoliko poslednjih godina kazne. Na početku jer tek tada postaju svesni šta su uradili i šta ih čeka. Na kraju jer su svesni kako im je prošao život. U tim periodima je i najviše izražena njihova sklonost ka suicidu. Zbog toga s njima najviše rade psiholozi i pedagozi. Ti zatvorenici nisu zainteresovani za rad u zavodima, čitaju, ali vreme ih troši brže. Jedna godina u zatvoru troši čoveka kao dve na slobodi - kaže Joka.

Izvor: Blic