U Srbiji 35.000 manje stanovnika i 24.000 dece bez imena oca u krstenici... :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

24.000 dece bez imena oca u krštenici
B. CARANOVIĆ | 11. januar 2015. 19:01 | K

Mnogo mališana u Srbiji odrasta sa praznim mestom za ime oca u rodnom listu, što stvara brojne probleme u životu i njima i njihovim majkama

Ja u krštenici imam crtu. I čitav život čekam da neko za mene stane na tu crtu, neko jak.

Ovo su reči petnaestogodišnjeg dečaka iz Beograda. Samo jednog od 24.000 mališana u Srbiji koji ne znaju ko su im očevi.

Udruženje građana "Luneta" bavilo se ovim problemom i sakupilo podatke, brojke, analize... Ali i pregršt životnih priča, sudbina ovih mališana koji ne odrastaju kao ostala deca. I uprkos mukama od samog životnog početka, ovu decu i njihove majke uglavnom prati osuda okruženja. I beznačajna pomoć države.

- Moja je porodica drugačija, jer ako me neko čupa ne mogu da pretim sa tatom, jer ga nemam - rekla je osmogodišnja devojčica. - Zato svako može da me čupa... Ali ne može kada kažem da imam tatu, da je na putu i da svaki čas može da dođe. Pa nek se oni, ipak, boje.

Dečko od deset godina svestan je da se njegova porodica razlikuje od drugih.

- Najgore je što ako nemaš tatu nemaš ni strica. Jedan moj drug ima strica u Švajcarskoj i preziva se taj stric isto kao i taj dečak. Zato svi znaju da su rod i da može da mu pošalje odande papire da dođe i da uvek bude bogat čovek.

Podaci Zavoda za informatiku i statistiku pokazuju da među decom koja su 2011. godine, 2012. i 2013. navršila 18 leta, njih više od dva odsto - u krštenici nemaju podatke o ocu.

Citat

PRAVO DA ZNA IME OCA
Dete po Konvenciji ima pravo da zna ko mu je roditelj, ali samo u slučajevima gde je to moguće - kaže Spomena Milačić. - Postoje okolnosti detetovog rođenja kada je ovo naprosto nemoguće - recimo kada ni sama majka ne zna identitet detetovog biološkog oca.

Prema rečima Spomene Milačić, kliničkog psihologa iz Udruženja "Luneta", razlozi da ova deca nemaju priznato ime oca su mnogobrojni, ali nikako ne bi smela da se potencira krivica žena ili njihova promiskuitetnost. Zbog teze da su žene sklone promiskuitetu i da im je samo važno da rode, nastaje problem kome su skloni muškarci - sumnjičavost u sopstveno očinstvo.

- Da je DNK analiza još jeftinija, mislim da bi gotovo svaki Srbin uradio proveru svog očinstva - kaže dr Goran Brajušković, iz Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta. - Postojimo oko 18 godina i zasada smo uradili nekoliko hiljada provera očinstva.

Kako Brajušković kaže, gotovo svakog dana barem jedan tata koji želi da proveri da li odgaja svoje ili tuđe dete zakuca na vrata Centra. Od oko 30 provera mesečno, gotovo sve su bile lažne uzbune, obične sumnje.

- Sada je kod nas cena za ovu analizu sa popustom oko 20.000 dinara - kaže naš sagovornik. - Najčešće nam dolaze muškarci koji sumnjaju da nisu očevi, ali i majke koje na sudu žele da dokažu čije su dete rodile, jer muškarac ne želi da ga prizna. Postoje i kućni testovi, koje najviše koriste ljudi iz unutrašnjosti, jer im je komplikovano da dolaze u Beograd zbog analize. Dovoljno je uzeti čašu iz koje je dete pilo, žvaku, ili bilo koji sličan uzorak...

Tako je uz veliki broj mališana čiji očevi sumnjaju da su njihovi, barem još toliko onih koji od rođenja ne znaju ko im je otac. A iza malene crte krije se ozbiljna praznina u dušama dece.

- Postoji grupa žena koje su u dugogodišnjim vezama sa oženjenim muškarcem i, nakon mnogo preispitivanja, ipak se odlučuju na "dete ljubavi" iako je partner izričit u tome da neće da ga prizna - objašnjava Spomena Milačić. - Ima slučajeva vereništva gde je partner otišao, recimo, za Kanadu, a devojka ostala da ga čeka verujući da će on stići da pošalje garantno pismo dovoljno rano da se dete tamo rodi. Umesto toga, nikada joj se više ne javi.

Postoje žene koje imaju teškoće psihičke prirode, kao i one koje su nehotice zatrudnele baveći se prostitucijom.

- Imali smo primer žene koja je zatrudnela nakon odnosa u kome je silovana, a iz religijskih razloga nije htela abortus kao ni upis biološkog oca u krštenicu - priča naša sagovornica. - Ima primera da oba partnera ne žele da očinstvo bude upisano, a takođe i pretnji ženi "ako ga tuži". Čini mi se da je naša prevashodna obaveza da ova deca budu tretirana kao i sva druga deca. U praksi, naše istraživanje na beogradskom uzorku pokazuje da prosečno na tri školska odeljenja dolazi jedno do dva deteta bez podataka o ocu.

I u domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja, za one sa smetnjama u razvoju, kao i u hraniteljskim porodicama dosta je mališana koji ne znaju ko su im očevi.

Spomena Milačić zaključuje:

- Grupa udruženja je dala predlog za izmenu nacrta Građanskog zakonika u delu koji se odnosi na Alimentacioni fond. Smatramo da sredstva iz Alimentacionog fonda treba da budu dostupna i deci bez priznatog očinstva.

NEMA EVIDENCIJE

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da ne postoji precizna evidencija o broju samohranih roditelja u Srbiji. Nema čak ni jedinstvene definicije pojma "samohrani roditelj".

- Za potrebe ostvarivanja pojedinih prava, ovaj se pojam posebno definiše - kažu u Ministarstvu. - Samohrani roditelji mogu pod povoljnijim uslovima da ostvare pravo na dečiji dodatak, a iznos dečijeg dodatka za samohrane roditelje je veći za 30 odsto u odnosu na druge roditelje. Zakonom o socijalnoj politici definisano je da ako ispunjavaju propisane uslove, jednoroditeljske porodice mogu da dobiju uvećanu novčanu socijalnu pomoć. Druge posebne pogodnosti za samohrane roditelje ne postoje.

Srbija za godinu dana izgubila još 35.000 ljudi!
Rade DRAGOVIĆ | 11. januar 2015. 22:00 |

Prognoze ukazuju na nastavak drastičnog pada broja stanovnika i u 2015. Već 2020. godine naša država imaće manje od sedam miliona žitelja

U SRBIJI će 2040. biti 6,8 miliona stanovnika, što je za 350.000 manje nego što je živelo prošle godine - procenio je Evropski zavod za statistiku Eurostat. Računica evropskih matematičara samo je jedna u nizu sivih prognoza koje pokazuju da će i ove godine u Srbiji više posla biti za pogrebnike nego za babice.

Da će se ovo predviđanje, nažalost, i obistiniti, ukazuju i domaće procene temeljene na iskustvima iz bliske prošlosti. Prema poslednjim podacima o broju stanovnika Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2013. godine ovaj svet napustilo 100.000 građana, dok je rođeno samo 65.540 beba. To znači da država godišnje ostane bez grada veličine Kovina, Požege ili Nove Varoši. Već je jasno da vesnik boljeg sutra neće biti ni demografski podaci za 2014. godinu, koji će biti obrađeni i objavljeni početkom leta.

Domaći statističari izračunali su da je na startu 2014. u Srbiji živelo tačno 7.146.759 ljudi. To je već ozbiljno poljuljalo i još uvek vruće rezultate popisa stanovništva, koji je pokazao brojku od 7,2 miliona.

Da smo sve bliži Tarabićevoj šljivi, signala je bezbroj. Svaka Nova godina, pa i poslednja, donese nam isto saznanje da je u prethodnoj rođeno najmanje dece u Srbiji od početka 20. veka. Zbog negativnog prirodnog priraštaja stanovništvo Srbije svakog dana opadne za više od 80 stanovnika. Danas nas je za više od 311.000 manje nego deceniju ranije. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. Na mapi Republike je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 školovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

MEĐU NAJSTARIJIM U EVROPI
Starost nacije i mali broj dece koju rađaju žene u periodu reprodukcije najveći su neprijatelji rasta broja stanovništva Srbije. Republički prosek starosti je 42,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, mada postoje i delovi zemlje gde je znatno veći. U Zaječarskom okrugu prosečan žitelj star je 47 godina. U ovom kraju Republike najniža je i stopa nataliteta - svega 6,8 promila. Stručnjaci navode i da je u poslednjih 70 godina prosečan broj dece "po ženi" više nego prepolovljen, čime je sprečena čak i prosta reprodukcija stanovništva.
Prema procenama Eurostata, broj žitelja Srbije već 2020. godine pašće ispod sedam miliona. Prema postojećim trendovima samo deceniju kasnije populacija od Horgoša do Preševa biće samo 6,8 miliona.

Dosadašnje mere populacione politike, koje se sa više ili manje elana sprovode duže od decenije nisu dale gotovo nikakav rezultat. Situacija je posebno alarmantna u seoskim područjima, gde je plač deteta - ravan čudu. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da su upravo sela ključ demografske stabilnosti Srbije.

- U gradovima je 2013. godine rođeno 45.657, a umrlo 53.169 ljudi, te je smanjenje stanovnika iznosilo 7.512 - izvodi svoju računicu Zdravković. - U selima je na svet došlo 19.897 dece, a napustio ga 47.131 stanovnik, pa je minus 27.234, što čini čak 78,3 posto ukupnog smanjenjastanovništva. Ovi podaci posebno su zabrinjavajući, jer u selima živi tačno dve petine ukupnog stanovništva Republike.

Zdravković napominje da opstanak srpskog naroda isključivo zavisi od pronalaska eliksira plodnosti koji će vratiti život u sela. Njegove sastojke treba tražiti daleko od sadašnje ekonomske politike.

- Izvesno je da će za 50 i više godina biti pisane knjige o Srbima, narodu koji je nestao - bez dileme je Zdravković. - Jedno od rešenja moglo bi da bude osnivanje Fonda za podsticanje nataliteta u seoskim sredinama u iznosu od oko 30 milijardi dinara, koji bi bio finansiran naplaćenim akcizama sa fiksnim udelom. Prikupljena sredstva trebalo bi jednako podeliti svim ženama koje rode decu u seoskim sredinama. To bi bio jasan signal države da joj je stalo do opstanka sela i njenog stanovništva.

Stručnjaci za stanovništvo slažu se u oceni da na kretanje broja stanovnika utiče niz faktora, a da je novac samo jedan od njih. Broj rađanja zavisi od razvijenosti naroda, stepena emancipacije žena, životnih uslova... Uglavnom se svi slažu da bi rešenje za Srbiju moglo da bude u nekoj od kombinacija mera. Čak i pri ozbiljnoj volji vlasti da pokuša da zauzda preteću demografsku apokalipsu, međutim, rezultat je pod znakom pitanja.

Sličan stav deli i demograf Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka Ivan Marinković. Kao primer on navodi Francusku koja duže od veka sprovodi sistemske demografske mere kojima je uspela da podigne broj rađanja za najviše desetak posto. Položaj Srbije, prema njegovim rečima, toliko je težak da bismo beležili gubitak stanovništva čak i ako bi žene u godinama pred nama počele da rađaju i po petoro ili šestoro dece.

- Nerealno je očekivati da bilo kakvi populacioni potezi države drastično nadomeste manjak rađanja - ističe Marinković. - Novac u svakom slučaju nije dovoljan. Mere podrške su potrebne i nužne, ali moraju uporno i strpljivo da se sprovode decenijama. Stepen fertiliteta žena u Srbiji je 1,4, što garantuje crnu budućnost, jer je za prostu reprodukciju neophodno da bude skoro duplo veći.

KULTURA RAĐANjA

Borba za natalitet, već je izvesno, neće biti laka ni ako zemlja brzo izađe iz ekonomske krize. Razloga za pad broja dece je mnogo, i biće potrebno dosta truda i agitacije da bi se stanje preokrenulo nabolje.

Sa ovim stavom velikog broja statističara i stručnjaka za stanovništvo slaže se i sociolog i istraživač demografskih kretanja Jelena Zarović. Ona ističe da na populacionu politiku utiče i niz faktora koji su u domenu društvenih vrednosti.

- Iskustva iz sveta pokazuju da ekonomska stabilnost i visok standard u jednoj zemlji nužno ne znače i rast broja stanovnika - objašnjava Zarović. - Najbolji primer su skandinavske i druge evropske države koje, takođe, beleže pad populacije. Pospešivanje rađanja mora da prati i određeni kulturološki model, koji bi trebalo da odgovara vremenu i uslovima u kojim živimo. Samo njegovom izgradnjom mogu da se očekuju pozitivni rezultati.

Izvor: Novosti