U SRBIJI 19.350 GLADNIH

Crveni krst Srbije procenjuje da u našoj zemlji 150.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu, a 800.000 živi ispod granice siromaštva

BEOGRAD - U Srbiji čak 19.350 ljudi nema šta da jede, a besplatan dnevni obrok u narodnim kuhinjama, zbog nedostatka novca, trenutno dobija samo 10.000 gladnih. Crveni krst Srbije procenjuje, međutim, da u našoj zemlji 150.000 ljudi nema dovoljno novca za hranu, dok zvanična statistika kaže da oko 800.000 građana živi ispod granice siromaštva.
U opštinama Srbije obroci za najugroženije uglavnom se pripremaju pomoću novca iz donacija. Zbog nedostatka sredstava, hranu ne dobiju svi koji se nalaze na spisku. Selekcija se vrši po principu "od siromašnih najsiromašnijim". Prema rečima Dragice Kljajić, koordinatorke narodnih kuhinja pri Crvenom krstu Srbije, Crveni krst Srbije povukao se iz projekta raspodele hrane u 58 gradova.
- U Srbiji trenutno radi samo 30 odsto kuhinja. Vladi Srbije upućen je poziv da od novembra izdvoji sredstva za njihov rad. Odgovor još čekamo - kaže Dragica Kljajić.
O građanima koji imaju pravo na pola litre kuvanog jela i 300 grama hleba na dan odlučuju opštinske komisije.
- U svakoj opštini komisija, koju čine predstavnici centra za socijalni rad, skupštine opštine i Crvenog krsta, pravi spisak ljudi koji imaju pravo na obrok. Međutim, broj obroka koji se pripremaju zavisi od novčanih sredstava, tako da je određen broj građana uvek na listi čekanja. Kada neko izgubi pravo ili, nažalost, umre, neko drugi "upada" na listu. Da bi ostvarili ovo pravo, građani treba da se jave opštinskom centru za socijalni rad ili upravi Crvenog krsta. Besplatan obrok mogu da dobiju građani koji ne ostvaruju nikakve prihode, samohrana staračka domaćinstva i penzioneri sa najnižim primanjima. Uglavnom su to oni koji mesečno primaju manje od 5.500 dinara - ističe Dragica Kljajić.
Projekat pripremanja hrane u narodnim kuhinjama u poslednje dve godine zajednički su nosili Vlada Srbije i norveški Crveni krst. Prema proračunu humanitarnih radnika, priprema i distribucija jednog obroka koštaju tačno 36 dinara. Iz društvenog bruto proizvoda Srbije za ugrožene se izdvaja svega 0,14 odsto. Prema podacima Svetske banke, u Hrvatskoj se izdvaja 0,25 odsto, dok Slovenija za tu namenu troši tri puta više sredstava od Srbije.
S. GAVRIĆ

Nisu umrli od gladi

Okružni sud u Subotici i policija u tom gradu saopštili su juče različite uzroke smrti dvoje Subotičana, za koje su mediji naveli da su umrli od gladi.
Okružni sud je prethodnog dana saopštio da su Viktorija Vojnić-Hajduk (79) i njen sin Ivan (58) iz subotičkog naselja Bajski vinogradi umrli od gladi i da su im tela pronađena u njihovoj kući. Subotička policija je, međutim, juče saopštila da je obdukcijom utvrđeno da je starica umrla prirodnom smrću, dok je njen sin preminuo zbog pucanja čira.
Direktorka Centra za socijalni rad u Subotici Ljiljana Popović novinarima je rekla da oni nisu bili korisnici socijalne pomoći jer je Viktorija primala porodičnu penziju od oko 9.300 dinara. Prema njenim rečima, da bi dvočlana porodica primala pomoć, njena primanja treba da budu 5.697 dinara.
- Oni nisu imali osnova za dobijanje socijalne pomoći, ali su mogli da budu korisnici dodatnih davanja, kao što su pomoć za ogrev ili jednokratna pomoć. Oni nam se nikada nisu obratili za pomoć - rekla je Ljiljana Popović.
U saopštenju Okružnog suda navedeno je i da je u kući preminulih pronađen poziv za Narodnu kuhinju koja je u Subotici počela da radi 1. novembra.

Tadić: Srbija ima viška hrane, a ljudi umiru gladni

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je juče u Novom Sadu da Srbija ima viškove hrane i da se nije smelo dogoditi da bilo ko umre od gladi, kao što se to dogodilo u Subotici.
- Mi imamo viškove hrane, što znači da ona nije bila dobro raspodeljena ili neko o tome nije doneo odluku na vreme i kako treba - rekao je Tadić na seminaru o poljoprivredi "Hiljadu mladih lidera".

Izvor: Press

BANKA HRANE SPAS ZA GLADNE
Od oko dva miliona mlađih od 18 godina u Srbiji trećina živi u siromaštvu, podaci su Instituta za socijalnu medicinu u Beogradu

Banka hrane tražiće od "Metroa" i "Maksija", na primer, da ustupe proizvode kojima rok ističe za jedan ili dva meseca, i odmah će podeliti ugroženima

BEOGRAD - Oko 20 odsto stanovnika Srbije je siromašno, a od toga čak 10 odsto živi u krajnjoj bedi, otkrila je Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva pri Vladi Srbije! Među siromašnima u našoj zemlji posebno su ugrožena deca, stara lica i izbeglice. Prema podacima stručnjaka iz Instituta za socijalnu medicinu u Beogradu, od oko dva miliona mališana i mlađih od 18 godina u našoj zemlji trećina živi u siromaštvu! Strahuje se, međutim, da je među njima čak oko 400.000 dece gladno i žedno!
Neprofitno udruženje Banka hrane, nedavno osnovano u Beogradu, za cilj ima da promeni ovu tužnu sliku naše realnosti. Prema rečima predsednice Radmile Ivetić, beogradska Banka hrane fokusiraće se na prikupljanje, pre svega, viškova proizvoda od najrazličitijih donatora, njihovo skladištenje, sortiranje i prosleđivanje siromašnima.
- Najveći deo donacija verovatno biće od proizvoda kojima rok trajanja uskoro ističe. Naša ideja je da animiramo veleprodaje poput "Metroa" i "Maksija" da nam ustupe proizvode kojima rok ističe za jedan ili dva meseca, a za koje se pretpostavlja da bi inače bili povučeni iz prodaje i uništeni - istakla je naša sagovornica i dodala da to nikako ne znači da će se ugroženima dostavljati pokvarena, roba jer će svi artikli biti strogo kontrolisani.
Jedan od mogućih izvora hrane za siromašne su firme iz oblasti poljoprivrede i agroindustrije.
- Ukoliko daju donacije, ove firme su po zakonu oslobođene plaćanja određenog procenta poreza na promet, tako da to može biti i stimulativno za njih - ističu u Banci hrane.
Jedno od osnovnih pravila Banke hrane, kao neprofitnog udruženja, je da prikupljenu hranu ne dele neposredno ugroženima, već posredstvom drugih humanitarnih organizacija i institucija.
- Već smo stupili u kontakt sa Crvenim krstom, Komesarijatom za izbeglice i gradskim Centrom za socijalni rad. Sa njima ćemo potpisati sporazume o saradnji, po kojima će prikupljenu hranu oni deliti najugroženijim kategorijama. Zasad smo ograničeni na Beograd, ali nadamo se da će ova ideja zaživeti u čitavoj Srbiji - ističu u Banci hrane kojoj se do sada priključilo pet boraca protiv siromaštva u Srbiji.
Domaće udruženje poučeno je iskustvom koje već dve decenije primenjuju banke hrane širom Evrope u saradnji sa evropskom Federacijom banaka hrane.
- Član evropske federacije postaćemo kada ispunimo sve uslove poput posedovanja hladnih komora za skladištenje prikupljene hrane i viljuškara za prenos proizvoda. Želja nam je da postignemo ono što je banka hrane postigla u Poljskoj, sa trideset godina dugom tradicijom i 130 stalnih udruženja koja se ovim poslom uspešno bave - istakla je Radmila Ivetić.
Prema njenim rečima, prva konkretna akcija beogradske Banke hrane trebalo bi da obraduje za novogodišnje praznike beogradske mališane kojima je pomoć najpotrebnija.
A. Dragović

U Evropi 190 banaka hrane

Danas oko 190 banaka hrane uspešno funkcioniše u 17 zemalja Evrope: u Francuskoj ih ima 79, u Španiji 39, u Italiji i Poljskoj po 19. Evropska federacija se neprestano širi, posebno u zemlje istočne Evrope, i danas okuplja više od 5.300 volontera. Među njima ima ljudi dobre volje svih uzrasta, od mladih do penzionera, sa ciljem da pomognu svojim sugrađanima u nevolji.
Začetnik ove humane ideje u našoj zemlji je Francuskinja Sofi Bidard, koja već tri godine živi i radi u Srbiji.

Trebalo je da traže pomoć


SUBOTICA - Aleksandar Kerekeš, član opštinskog veća zadužen za socijalna pitanja u subotičkoj opštini, izjavio je za Press da nema nameru da daje ostavku zbog tragične smrti Viktorije Vojnić-Hajduk (79) i njenog sina Ivana (57). On smatra da lokalna samouprava ne snosi odgovornost za smrt majke i sina.
Da podsetimo, Viktorija Vojnić-Hajduk i njen sin Ivan umrli su, kako je prvobitno bilo objavljeno, od gladi. Kasnije je policija promenila iskaz i saopštila da je starica umrla od starosti, a sin od perforacije čira. Niko, međutim, nije mogao da spori da su i jedan i drugi bili potpuno neuhranjeni.
Aleksandar Kerekeš, međutim, smatra da opštinska vlast za to nije kriva.
- Subotica godišnje izdvaja 70 miliona dinara za socijalne slučajeve, koji su raspoređeni po kategorijama. Za program narodne kuhinje godišnje izdvajamo dva miliona i 400.000 dinara za kuvane obroke, dok je za pakete hrane odvojeno 900.000 dinara. Ove godine program narodne kuhinje počeo je 23. januara i trajao je do 31. maja. Ponovo smo počeli sa podelom paketa hrane 1. novembra. Delićemo ih do kraja godine. To retko koja opština radi. Ponos Subotice uvek je bila mreža celodnevne pomoći koju vodi Gerontološki centar. U ovom konkretnom tragičnom slučaju odgovornost je na svima nama, jer je zatajila obična ljudska solidarnost. Gerontološkom centru je neko trebalo da kaže da su majka i sin u teškom zdravstvenom stanju - ističe Kerekeš.
(L. L.)

Izvor: Press

 Čelnici G. Milanovca krivi što ne radi narodna kuhinja
Ugroženo 120 ljudi zbog gladi

Višemesečna politička kriza i stranačka prepucavanja u Gornjem Milanovcu dovela su do toga da 120 korisnika narodne kuhinje u tom gradu bukvalno gladuje već desetak dana.

Iako su u opštinskom budžetu određena sredstva za finansiranje narodne kuhinje, zbog dvovlašća u gornjomilanovačkoj opštini nije izvršen rebalans budžeta, a posledice toga prvi su osetili najsiromašniji stanovnici rudničko-takovskog kraja.

Posle vanrednih lokalnih izbora u Gornjem Milanovcu, održana je samo konstitutivna sednica, a nema naznaka kada će biti zakazana prva radna sednica.

Optužbe i kontraoptužbe

Dražimir Marušić (SPS), predsednik opštine Gornji Milanovac, u izjavi za „Blic“ kaže:

- Rebalans nije usvojen isključivo neodgovornošću privremenog opštinskog organa. Zakonski niko ne snosi posledice, iako je ugrožen ne samo rad narodne kuhinje, što je bez presedana, već i kompletno funkcionisanje opštine - rekao je Marušić.

Sa druge strane, Dušan Đurović (DSS), predsednik privremenog organa, koji je pre lokalnih izbora obavljao funkciju predsednika opštinske skupštine, koji je sada predsednik opštinskog parlamenta, odgovornost prebacuje na predsednika Marušića koji je zadužen za raspolaganje budžetskim sredstava.

- Privremeni organ je pre mesec dana usvojio rebalans budžeta kroz amandmane, a na osnovu predloga predsednika opštine. Tada smo podržali sve zahteve koje su pred nas izneli Crveni krst i Centar za socijalni rad. Međutim, predsednik opštine je tražio ocenu ustavnosti ove odluke, tako da je isključivo njegova odgovornost za neprebacivanje sredstava Crvenom krstu - rekao nam je Đurović.

I dok opštinski čelnici vode polemiku o tome šta je čija krivica, novinari lokalnog lista „GM pres“ pokušavaju da alarmiraju obične građane i privrednike kako bi se obezbedio novac za najugroženije sugrađane. „Ne dozvolimo im da izvrše samoubistvo - uplatimo svi po tri dinara“, navodi se u apelu.

Narodna kuhinja u Gornjem Milanovcu do kraja maja ove godine finansirala se iz opštinskog budžeta i donacijama Vlade Norveške. Tomislav Marković, sekretar OO Crvenog krsta, rekao je da je tokom ove godine upućeno 150 molbi, pre svega privrednicima, da najsiromašniji građani dobiju dnevno jedan besplatan obrok, koji je za mnoge i jedini, ali je stigao samo jedan odgovor.

V. Trtović - N. Jovanović

Izvor: Blic

OD BEDE SVI BEŽE

Teško bolesna Živka Radojčić (72) i njen nepokretni sin Milan (48) u 21. veku žive bez hleba, struje i lekova

Svi okreću glavu pred bedom. Nema ljudi dobre volje koji bi nam pomogli, tužan je Milan

AŠANJA - Živka Radojčić (72) i njen sin Milan (48) iz sela Ašanja kod Kupinova jedva preživljavaju. U 21. veku žive od hleba koji im doture dobri ljudi, nemaju struju, toplu vodu, grejanje, televizor, telefon. Živka je stara i jako bolesna, a tako nemoćna primorana je da brine o još bolesnijem sinu, koji je potpuno nepokretan i prikovan za krevet. Njihov opstanak zavisi isključivo od dobre volje meštana sela, kojih je, nažalost, sve manje. Od bede, kažu Radojčići, svi beže.
Radojčići nisu oduvek bili sirotinja. Samo pre četiri godine imali su, kako kažu, normalan život. Imali su skromnu, ali lepu kućicu. Živka je brinula o domaćinstvu, a Milan radio u IMT-u. Majka se onda razbolela, a sin ostao bez posla. Od skromnog doma sada su ostali samo zidovi. Milan se sa suzama u očima priseća vremena od pre četiri godine, kada su on i majka imali pristojan život.
- Radio sam u IMT-u, ali sam 2002. postao tehnološki višak. Dobio sam otpremninu i napustio firmu. Nije to bilo bogzna šta, ali ni ja se nisam predavao. Radio sam na našem imanju i tako izdržavao sebe i majku. Nikada nismo imali preterano mnogo novca, ali smo imali za skroman život.
Nevolje su počele pre godinu i po dana. Neko ga je prijavio da je lud, došla je policija i njega i njegovu majku odvela u psihijatrijsku bolnicu u Kovinu.
- Ne mogu da kažem da baš nisam kriv, ali lud sigurno nisam. Kumio sam i molio Elektrodistribuciju da mi izbaždare sat, a njih nema, pa nema. Jednom mi je prekipelo. Zapretio sam da ću da zapalim banderu. Neko od komšija je to verovatno prijavio i policija mi je došla na vrata. Samo su upali jedan dan i odvukli nas. Meni su stavili lisice na ruke, a majku su vukli po zemlji. Nismo znali zašto nas vode i normalno je bilo da se opiremo. Nikad u životu nismo imali posla sa policijom - uzbuđeno priča Milan.
Ni kuću nisu stigli da zaključaju. Sve je ostalo otvoreno, a u Kovinu su, kaže, ostali tri meseca. Dovoljno za lopove.
- Kad su nas pustili iz Kovina, zatekli smo razvaljen ormar. Nestalo nam je 1.300 evra, nije bilo ni zdravstvenih knjižica, lične karte, ničega. Ostali smo bez dinara - kaže Milan, dok majka Živka sedi pored šporeta u sobi i plače.
Da nesreća ne ide sama, pokazalo se odmah. Brzo posle povratka iz bolnice Milan se razboleo. Jednog dana se samo srušio. Od tada ne može na noge, stalno je u krevetu.
- Prikovan sam za krevet. Majka, koja se jedva kreće, brine o meni. Ni ona ni ja nismo više sposobni da radimo. Živimo od 3.200 dinara, koliko mesečno primamo socijalnu pomoć. To nije dovoljno čak ni za hranu. Ne možemo da se lečimo, jer su nam dokumenta ukradena, a sada, ovako bolesni, ne možemo ni da odemo da ih izvadimo. Ponekad nam neko donese hleb, i to je sva pomoć koju imamo. Od rodbine imam samo jednu tetku, koja ne živi u našem selu i koja je stara i bolesna, tako da ne može da nam pomogne. Svi okreću glavu pred bedom. Nema ljudi dobre volje koji bi nam pomogli - tužan je Milan.
Najveći problem im je, dodaje, to što nemaju para za lečenje. Majka Živka se od bolesti jedva kreće, a ne zna ni da li, ni šta treba da pije. Nema lekara koji bi došao da je pregleda i da joj prepiše terapiju. Tako bolesni, žedni, gladni i smrznuti čekaju, kažu, da umru. Više se čak ni ne nadaju da će im biti bolje.
I. DUGALIĆ

Plaše se zime

Živka i Milan Radojčić ne znaju kako će preživeti zimu. Imaju šporet na drva, postavljen u sobi u kojoj borave. Sve ostale prostorije u kući su zatvorene i ne koriste ih. Ni ovu jednu ne mogu da zagreju, a kamoli ostale.
- Jedva smo preživeli prošlu zimu. Malo je falilo da se smrznemo. Od Centra za socijalni rad dobili smo pomoć za ogrev, i to 4.000 dinara. Cena jednog metra drva je 3.000 dinara, tako da nije teško zamisliti koliko smo se ogrejali od toga - kaže Milan.

Izvor: Press

Press pomaže
Redakcija će bolesnoj i nemoćnoj porodici Radojčić pokloniti šporet, televizor i mašinu za veš, platiti drva za zimu i račune za struju

Lekari Doma zdravlja u Ašanji odbili da odu u kućnu posetu, pregledaju i prepišu lekove Radojčićima!!!

BEOGRAD - Redakcija Pressa odlučila je da porodici Radojčić, nemoćnoj i bolesnoj Živki (72) i njenom nepokretnom sinu Milanu (48) iz Ašanje, o kojoj smo pisali pre dva dana, pokloni neophodno pokućstvo i plati račune. Posle teksta objavljenog u ponedeljak, javio nam se veliki broj ljudi u želji da pomogne, ali je to teško izvodljivo pošto Radojčići ne mogu da otvore žiro-račun jer nemaju dokumenta! Press će Živki i Milanu pokloniti šporet, televizor i mašinu za veš, platiće 6.000 dinara za dugove za struju i obezbediti drva za ogrev za predstojeću zimu.
Pre dva dana, podsetimo, objavili smo potresnu priču o ovoj porodici. Živka je stara, jako bolesna i jedva pokretna, a tako nemoćna primorana je da brine o još bolesnijem sinu, koji je potpuno nepokretan i prikovan za krevet. Žive od 3.200 dinara socijalnih primanja mesečno, na suvom hlebu. Nemaju struju, toplu vodu, grejanje, televizor, telefon. Nedostaje im hrana, posteljina, lekovi, drva za ogrev, a nemaju novca ni za sijalice po kući. Njihov opstanak zavisi isključivo od dobre volje meštana sela, koje je, nažalost, sve manje.
Radojčići su samo pre četiri godine imali, kako sami kažu, normalan život, međutim Milan je kao tehnološki višak morao da napusti IMT, u kom je radio. On je potom izjavio da će zapaliti banderu, revoltiran time što mu radnici Elektrodistribucije nisu izbaždarili sat za struju. Neko od komšija prijavio ga je policiji, koja je došla i njega i majku odvela u psihijatrijsku kliniku u Kovinu. Radojčići svedoče da su ih "odvukli kao pse" i da im nisu dali čak ni vrata od kuće da zaključaju. Dok su boravili u bolnici, lopovi su iz nezaključane kuće odneli 1.300 evra ušteđevine i sva dokumenta?! Milan se neposredno po otpustu razboleo, i od tada ne može da ustane iz kreveta.
Najveći problem im je, kako sami kažu, to što ne mogu da odu kod lekara koji bi im prepisao lekove. Prema svedočenju jednog zabrinutog komšije, doktori iz Doma zdravlja u Ašanji odbijaju da odu u kućnu posetu nesrećnoj porodici.
- Pre dva dana otišao sam kod doktorke i zamolio je da dođe da obiđe Živku. Ona se jako loše oseća. Noge su joj otekle, teško diše i govori, pa sam se uplašio da se ne dogodi ono najgore. Lekarka iz našeg doma zdravlja, međutim, nije htela da dođe kod njih. Rekla mi je da nema kola za teren i da ne može da ide peške. Ujedno mi je objasnila da nema ni obezbeđenje da bi došla kod njih u kuću. Nisam hteo da se svađam sa njom, pa sam samo otišao - ogorčen je komšija.
I. DUGALIĆ

U opštini nemaju pojma

U nameri da pomognemo Radojčićima, obratili smo se i nadležnima u opštini Pećinci. Petar Kozarev, zamenik predsednika opštine, isprva nije znao o kojoj se porodici radi. Na insistiranje novinara, on je iz Službe za socijalni rad, međutim, dobio informacije da porodica Radojčić nije životno ugrožena?!
- Rečeno mi je da ih je terenska ekipa posetila pre nekoliko meseci i odnela pomoć. Oni kažu da Radojčići nisu toliko ugroženi i da mogu da se kreću. Takođe su mi rekli da se izdržavaju od penzije - kaže Kozarev, i dodaje da je prijava javnom tužiocu zbog pljačke njihove kuće podneta pre četiri meseca. Na pitanje da li su mu nadležne službe prenele i to da su lekari Doma zdravlja odbili da ih posete u kući, Kozarev nije imao komentar.

Izvor: Press

DNO ŽIVOTA!
Beskućnici, usamljeni i gladni, sa društvenog dna velegrada, jedino pribežište nalaze u Centru za prihvatanje odraslih osoba u Kumodraškoj 226

Dno života...
Među prosjacima, skitnicama i alkoholičarima su i vrhunski intelektualci, ranije veoma ugledni ljudi. Pokušavajući da im ukažu prvu pomoć, zaposleni neretko nailaze na stravične prizore

Kad oštrica vremena ostavi zaprepašćujuće tragove na duši i telu ostarelih, usamljenih, zapuštenih i osiromašenih Beograđana, sa društvenog dna velegrada, jedino pribežište oni nalaze u Centru za prihvatanje odraslih osoba u Kumodraškoj 226.
Prema rečima Dragana Grinvalda, direktora prihvatilišta, unesrećene građane sa margine društvenog života u ovu ustanovu svakodnevno dovode pripadnici policije, Hitne pomoći, predstavnici centara za socijalni rad, ekipa Humane patrole i savesni sugrađani. Ponekad se dogodi i da beskućnici svojevoljno dođu. Na jedva živim telima, prekrivenim potpuno pohabanom i usmrdelom odećom, gotovo redovno zjape rane nastale od promrzlina i teških kožnih infekcija. Pokušavajući da im ukažu prvu pomoć, zaposleni u gerontološkom centru neretko nailaze na stravične prizore. Sem toga, kako Grinvald kaže, ovi napaćeni ljudi u prihvatilište donose i gomilu psihičkih tegoba.
- Fobične, isfrustrirane, nervozne i duhom potpuno usahle pridošlice su iz svih obrazovnih struktura. Među prosjacima, skitnicama, alkoholičarima, narkomanima, izbeglicama... susrećemo vrhunske intelektualce, ranije veoma ugledne ljude. Zalaze ovde i akademici, umetnici i novinari. Sputani bolešću ili neprimerenim načinom življenja, padaju na dno društvene lestvice, bezvoljni i nemoćni da se otuda vrate - kaže Grinvald.
Govoreći o brizi koje osoblje ove gradske ustanove poklanja štićenicima, Grinvald ističe da društveno odbačeni dobijaju smeštaj, ishranu, higijensko-zdravstvene usluge i celodnevni lekarski nadzor. Uz to, osmišljene su dodatne aktivnosti, čija je svrha ubrzani povratak skrajnutih relativno normalnim životnim tokovima.
- U saradnji sa predstavnicima Centra za socijalni rad pokušavamo da ove očajnike smestimo u penzionerske domove, zdravstvene ustanove ili, istina veoma retko, da im omogućimo povratak porodici. Mada je zakonom o socijalnoj zaštiti propisano da štićenik u prihvatilištu može da boravi najduže šest meseci, pojedinci ostaju i nekoliko godina. Svi zaposleni u stručnoj službi saglasni su da se staraju o svakom odbačenom sugrađaninu do njegovog konačnog zbrinjavanja - kaže Grinvald.
Iako su potrebe grada poprilično iznad mogućnosti Centra za prihvatanje odraslih osoba, naročito s nastankom lošijih vremenskih prilika krajem jeseni, u prihvatilištu utehu pronađe svaki beskućnik koji se tamo zadesi. Mada u sobama ove ustanove ima mesta za 105 korisnika, tamo je privremeno zbrinut 121 beskućnik. Naglašavajući valjanu saradnju sa predstavnicima gradske vlasti, Dragan Grinvald kaže da bi već početkom naredne godine na jednoj od planiranih lokacija trebalo da započne izgradnja novog stacionara za ljude sa ruba života.
M. MIĆOVIĆ

Zla kob

Sablasne živote unesrećenih koji trenutno borave u Centru za prihvatanje odraslih osoba najbolje oslikava teška sudbina bivšeg ugostiteljskog radnika Đorđa Đuričića (55). Prošlogodišnji teški moždani udar zanavek ga je prikovao za invalidska kolica, a zla kob primorala ga je da dane troši u prihvatilištu.
- Majka mi je odavno preminula. Pred smrt je prodala kuću. Supruga i sin stradali su u saobraćajnoj nesreći. Nemam kud, niti koga od rodbine - ispoveda se Đuričić


Izvor: Blic

U smederevskom naselju Orešac
Muž i žena umrli od gladi

SMEDEREVO - Tela bračnog para Cvetana G. (75) i Šefkete G. (44), iz smederevskog naselja Orešac, za koje se sumnja da su umrli od gladi, pronašla je smederevska policija u razmaku od pet dana, izjavio je juče istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Mirko Šakić.

Šakić je rekao da su tela pronađena u odmaklom stanju raspadanja i da je prvo pronađeno Cvetanovo telo u kući u kojoj je živeo, a da je telo njegove supruge Šefkete nađeno pet dana kasnije na spratu obližnje dvorišne kuće.

Obdukcijom je utvrđeno da na Cvetanovom telu nema vidljivih povreda i da je smrt, kao i kod Šefkete, nastupila „kao posledica smrzavanja, izgladnelosti i zapuštenosti“.

Patolozi su utvrdili da je Cvetan umro najmanje 14 dana pre nego što je njegovo telo pronađeno.

Prema rečima Živorada Živkovića, jednog od najbližih komšija, bračni par živeo je potpuno izolovan od okoline pa su komšije za tragediju saznale tek nakon dolaska policije.

- Poslednjih 20 dana nisam viđao Šefketu, a ranije je svakodnevno išla u kupovinu. Međutim, niko od komšija nije posumnjao da se dogodila nekakva tragedija jer se niko sa njima nije ni družio, niti su gde išli. Otkriveni su slučajno, kada je policija došla da privede Šefketu jer je trebalo da se pojavi na nekom suđenju, a nije se odazivala na sudske pozive. Ona je nađena mrtva u kući, a on u pomoćnoj zgradi u dvorištu. Iz kuće se širio nesnosan smrad, ali u susednim vikendicama niko ne živi, tako da nije čudo što su leševi pronađeni slučajno - rekao je za „Blic“ Živorad Živković.

Komšije kažu da ih niko nije obilazio, čak ni Cvetanov sin koji živi u Beogradu, i da su ga prvi put videli posle tragedije.

J. Ilić

Izvor: Blic

STARCI UMRLI OD GLADI!
Cvetan Gajić (75) i njegova žena Šefketa (74) iz Orešca umrli od gladi i zapuštenosti, raspadnuta tela našla policija

Umrli od gladi...
SMEDEREVO - Cvetan Gajić (75) i njegova žena Šefketa (74) iz Orešca kod Smedereva umrli su od gladi i zapuštenosti! Tela nesrećnih staraca, koja su bila u poodmakloj fazi raspadanja, pronašla je policija posle dojave rođaka da se nisu javljali na telefon. Obdukcija je utvrdila da nema povreda na njihovim telima i da je njihova smrt posledica izgladnelosti, smrzavanja i zapuštenosti!
- Policiji se javila žena iz Beograda i predstavila se kao rođaka Gajića. Bila je zabrinuta jer se danima niko nije javljao na njihov telefon. Kada su policajci u petak po podne došli, u maloj dvorišnoj kućici pronašli su raspadnuto telo Cvetana, koji je već dve nedelje bio mrtav. Šefketu tada nisu našli. Bilo im je sumnjivo što nema njegove žene, pa su posle pet dana ponovo došli i na drugom spratu pronašli raspadnuto telo Šefkete - kaže za Press izvor blizak istrazi.
Policija je najpre posumnjala da se radi o ubistvu, ali je obdukcija utvrdila da su starci umrli od gladi!
- Bili su potpuno zapušteni! Izgleda da su živeli odvojeno. Žena je bila u velikoj kući, a muž u dvorišnoj kućici. Bili su čudaci, jer, prema priči komšija, nisu kontaktirali sa njima. Nažalost, oni su preminuli od gladi, ali to niko nije ni znao jer im niko nije ni dolazio u kuću - kaže naš sagovornik.
Komšije Gajića potvrdile su da su starci bili čudni, naročito Šefketa.
- Njima niko nije bio potreban! Ni sin, sa kojim su bili u svađi desetak godina, ni komšiluk. Gajićima poslednjih godina niko nije ulazio u kuću. Cvetan nije bio loš, ali je njegova Šefketa imala nezgodnu narav, pa je bilo bolje držati se podalje - kaže komšija Živorad Živković, i dodaje:
- Iako nismo u dobrim odnosima, primetio sam da gotovo dve nedelje niko iz njihove kuće nije izlazio. Pomislio sam da im se nešto nije desilo i da nisu možda ubijeni. Ipak, nisam prijavljivao policiji jer su Gajići bili jako nezgodni i nisam hteo da se mešam. Kada je policija pronašla Cvetanovo telo, pretpostavio sam da je i žena mrtva. Međutim, tada mi niko nije verovao. Posle pet dana policija je našla i Šefketino telo.
Dragica Lukić, prva komšinica Gajića, kaže da je Cvetana videla pre mesec dana.
- Radila sam nešto po bašti kada je do ograde došao Cvetan i molio da mu dam malo kafe. Rekla sam mu da imam dva pakovanja po sto grama i dala sam mu jedno. A on, siromah, kaže tiho, da ga ne čuje Šefketa, da će tih 100 grama da podeli na mesec dana. Strašno mi ga je žao - kaže Dragica.
M. S. PEŠIĆ

Tužila pola sela!

Komšinica Dragica Lukić kaže da se Šefketa stalno sudila sa komšilukom, ali i sa ostalim stanovnicima Orešca. Čula je od meštana da je u sudu bilo više od 700 prijava koje je Šefketa podnosila protiv komšija i poznanika!
- Mene Šefketa nikad nije dirala, ali je mog muža stalno tužila. Ne znam koliko puta ga je tužila za neke gluposti i izmišljotine. Kada je ležao posle teške operacije prijavila je policiji da joj je ukrao tri kokoške! On je bio toliko bolestan da nije mogao ni puža da stigne, a kamoli da juri kokoške po tuđem dvorištu. Imala je ona neke muke u glavi kada je tužila pola sela - kaže Dragica.

Smrt majke i sina

Nedavno su u Subotici od gladi umrli majka i sin. Viktorija Vojnić-Hajduk (79) i njen sin Ivan (58) pronađeni su 31. oktobra mrtvi u svojoj kući. Predsednica Okružnog suda u Subotici Edit Der-Šeregi oglasila se saopštenjem u kojem je pisalo da su starica i njen sin umrli od gladi!
(A. Đ.)

Izvor: Press

 Tragičan kraj bračnog para u smederevskom naselju
Na samrti jeo stočnu hranu

SMEDEREVO - Verovatno se još ne bi saznalo za tragičan kraj supružnika Cvetina (75) i Šefkete G. (73) iz smederevskog naselja Orešac koji su, prema prvim nalazima patologa, umrli od „zapuštenosti, izgladnelosti i hladnoće“, da Šefketina sestra nije alarmirala policiju prijavljujući njen nestanak.

Direktor Centra za socijalni rad u Smederevu Miodrag Nadaškić izjavio je agenciji Beta da Cvetin i Šefketa nisu bili evidentirani korisnici socijalne pomoći.

„Cvetin je 2002. godine podneo neki zahtev, ali nikada taj predmet nije bio aktiviran. Moguće je da se Cvetan i pojavio u Centru, ali ne znamo zašto predmet nije aktiviran. Mi reagujemo čim se neko javi za pomoć, ili doznamo za socijalni slučaj kome je potrebna pomoć. Ali ne možemo biti krivi za svačiju smrt od gladi“, rekao je Nadaškić.

Prema saznanjima „Blica“, policija je najpre otkrila samo Cvetinovo telo. Iako je imao dve kuće, on je poslednje dane proveo u šupi sa zamandaljenim vratima.

- Nađen je sklupčan na podu, u ritama. Leš je bio u poodmakloj fazi raspadanja. Pored kreveta bilo je pismo datirano na 11. novembar. U njemu Cvetin poziva sina u pomoć, navodeći da ga je žena napustila, uništila sva njegova dokumenta i ostavila bez sredstava za život. U pismu još navodi da nema hrane i da danima jede samo prekrupu za svinje - navodi izvor „Blica“ blizak policiji.

Verujući u navode iz pisma da je žena otišla od Cvetina, policija je tek nakon pet dana ušla u dvospratnu kuću i na spratu našla Šefketino telo.

- Starica je, po svemu sudeći, umrla prva, a Cvetin to nije znao jer danima nije izlazio iz trošne šupe. Sa sinom, koji je živi u Beogradu, Cvetin i Šefketa nisu razgovarali sedam godina - tvrdi naš izvor u policiji.

Porodična kuća staraca nalazi se u gotovo nenaseljenom delu Orešca, a u okolne kuće vlasnici dolaze uglavnom leti. Prva komšinica Dragica Lukić samo je kazala da je Cvetina videla 10 dana pre nego što je njegov leš otkriven, dok Šefketu nije viđala odranije.

- Nismo hteli da im se mešamo u život. Odakle smo znali da su umrli od gladi? Imali su para, kokoške i svinje. Ona je podizala njegovu penziju i davala mu da jede kada je htela, to je istina - kaže Živorad Živković, jedan od najbližih suseda koji je poslednji video Cvetana živog.

Živković dodaje da je Cvetin dolazio kod njega na kafu i da mu se žalio kako ga je Šefketa ostavila.

- Tražio je cigarete i delovao potpuno izgubljeno i iznemoglo. Od tada ga više nisam video živog. A Šefketa, Bog da joj dušu prosti, tužila je sve komšije zbog izmišljotina: te ukrali joj kokoške, te zaklali kozu. Čak je i rođenog sina tužila jer je htela da ga izbaci iz stana - kaže za „Blic“ Živorad Živković, jedan od najbližih suseda.

Ostale komšije kažu da sa supružnicima nisu bili u dobrim odnosima, niti su im dolazile u kuću. Oni dodaju kako su verovali da je Šefketa otišla u Bosnu kod rođaka.

Za Cvetina, koji je bio pravnik po struci, komšije kažu da je bio tih i povučen čovek, a da je u njihovom odnosu glavnu reč vodila Šefketa.

Jelena Ilić

    Dr Milivojević: Psihološki problemi

    Psihijatar dr Ljiljana Milivojević kaže da je očigledno da je u ovoj porodici vladala neusklađena atmosfera opterećena psihološkom patologijom.

    - Verovatno je Šefketa imala određene psihičke probleme. I pokorno ponašanje njenog supruga ukazuje na neusklađene porodične odnose, koji često mogu da eskaliraju upravo u starijim godinama. S druge strane, loš odnos sa sinom ukazuje i na njegovu moralnu odgovornost, jer o starim i bolesnim roditeljima nije vodio računa - kaže doktorka Milivojević.


Izvor: Blic