Komitet za sprečavanje torture Saveta Evrope [SE]objavio je danas izveštaj o Srbiji i Crnoj Gori, u kome se ukazuje na mnoge povrede Konvencije SE o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, čiji je potpisnik i državna zajednica. U detaljnom izveštaju na 130 stranica o stanju u pritvorskim jedinicama, zatvorima i zatvorskim bolnicama u Srbiji i u Crnoj Gori, koji su u nadležnosti ministarstava unutrašnjih poslova ili ministarstva odbrane, navode se ozbiljna kršenja Konvencije, pre svega kada je reč o policijskom tretmanu. I u Srbiji i u Crnoj Gori Komitet je zabeležio brojne žalbe na fizičko maltretiranje pritvorenika prilikom privodjenja i ispitivanja u policijskim stanicama. U većini policijskih stanica u Beogradu, Komitet je našao bejzbol palice i druge 'nestandardne objekte', kao metalne i drvene šipke u prostorijama koje se koriste za ispitivanje, te traži da se svi ti objekti 'pod hitno uklone' i da se policajci 'na odgovarajući način podsete principa' koje moraju da poštuju prilikom ispitivanja.

U izveštaju se navodi i da je u nekoliko slučajeva odbijena saradnja nadležnih organa u Srbiji sa Komitetom SE, čijim članovima nije dozvoljeno da posete prostorije Bezbednosno informativne agencije [BIA]u Nišu i Preševu, što je protivno Konvenciji. Slična situacija zabeležena je i u policijskim stanicama u Crnoj Gori, a delegacija je primila brojne žalbe na namerno fizičko maltretiranje osoba koje je privela crnogorska policija, navedeno je u izveštaju. Komisija SE, koja je obišla policijske stanice u Budvi, Baru i Podgorici konstatovala je da pritvorske ćelije nisu prilagodjene propisanim standardima i zatražila od crnogorskih vlasti da razmotre uslove u pritvorskim jedinicama na čitavom područiju Crne Gore.

U tom smislu ističe se da je i u Srbiji i u Crnoj Gori što pre potrebno preuzeti profesionalnu obuku policajaca prema evropskim standardima, uključujući i obuku u modernim tehnikama ispitivanja, u šta treba da budu uključeni eksperti koji ne pripadaju policiji, smatra Komitet. Delegacija SE posebno se zanimala za uslove privodjenja i zatvaranje u toku akcije 'Sablja' iz 2003, zbog čega od nadležnih vlasti u Srbiji zahteva dodatne informacije o broju prijava za loš tretman od strane policijskih organa u tom periodu. Komitet traži od sudija i istražnih organa da se svaka takva prijava ubuduće tretira sa većom pažnjom. Medju preporukama Komiteta je i da se pritvorenom da mogućnost da obavesti porodicu od prvog trenutka, da mu bude omogućeno da ga pregleda doktor po njegovom izboru, da se pregled održi bez prisustva policajaca, kao i da mu bude omogućeno da odmah po pritvaranju kontaktira advokata.

Komitet traži preduzimanje hitnih mera kako bi se poboljšali uslovi držanja u pritvoru, poput obezbedjivanja makar jednog obroka dnevno, ćebadi i mesta za spavanje za osobe koje su zadržane preko noći. Kao nedopustivo navodi se i praksa po kojoj se hodnici i kancelarije u policijskim stanicama koriste kao ad hoc mesta za pritvor. Kada je reč o zatvorima u Srbiji, u izveštaju se beleže ozbiljne povrede Konvencije, kao što je fizičko maltretiranje zatvorenika od stane stražara.

Takvi primeri zabeleženi su zatvorima koji su u nadležnosti ministarstva odbrane u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu, navedeno je u izveštaju. Delegacija SE traži i informaciju o pravnim osnovama za prebacivanje civila u vojne zatvore. Od nadležnih u Srbiji zahteva se da osoblje zatvora i zatvorskih bolnica upozore da prestanu sa maltretiranjem zatvorenika, uključujući i verbalno maltretiranje, a da će u protivnom biti podvrgnuti oštrim sankcijama. Takodje se preporučuje i da se srpske vlasti ozbiljnije suoče sa raširenim fenomenom nasilja medju zatvorenicima u zatvorima širom Srbije.

Traži se i da se poprave materijalni uslovi i izbegne prenatrpanost u ćelijama [navodi se da u ćeliji od 15 kvadratnih metara ne sme biti više od tri zatvorenika]i preduzmu hitne mere za poboljšanje higijenskih uslova. Kao primer ustanove sa zapanjujuće lošim materijalnim uslovima navodi se psihijatrijska klinika 'Laza Lazarević', gde delegacija SE predlaže da se preduzmu hitne popravke kako stanje zgrade ne bi fizički ugrozilo zatvorenike i osoblje. Konstatujući da poslednjih 20 godina nije preduzeta nijedna popravka zgrade, preporučuje se i da se hitno smanji broj pacijenata u spavaonama i poboljšaju higijenski uslovi. Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori nisu zabeleženi slučajevi fizičkog maltretiranja zatvorenika, osim pojedinačni u psihijatrijskoj bolnici u Dobroti. Komitet medjutim ističe neadekvatne instrumente za vezivanje za krevet, u slučajevima starijih bolesnika, kao i prostorije sa rešetkama za odvajanje pacijenata koje su u suprotnosti sa Konvencijom.

Kada je reč o zatvoru Spuž, preporuka je da se pod hitno poveća broj osoblja i uslovi u kojima se drže zatvorenici. Komitet za sprečavanje mučenja konstatuje da pravni okvir za regulisanje tretmana zatvorenika često nije jasan zbog toga što su novi zakoni koji treba da uvedu evropsku praksu u ovu oblast u proceduri donošenja.


Izvor: RTS

Zatvori čist kriminal
Tanjug, 18. maj 2006

PARIZ - Komitet za sprečavanje torture Saveta Evrope (SE) objavio izveštaj o Sr­biji i Crnoj Gori, u kome se ukazuje na mnoge povrede Konvencije SE o spreča­vanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, čiji je potpisnik i državna zajednica
"Novosti" su u decembru prošle godine objavile ekskluzivnu seriju tekstova na osnovu nalaza komiteta o stanju u zatvorima i psihijatrijskim bolnicama u SCG.
U većini policijskih stanica u Beogradu, Komitet je našao bejzbol palice i druge "nestandardne objekte", kao metalne i drvene šipke u prostorijama koje se kori­ste za ispitivanje, te traži da se svi ti objekti "pod hitno uklone" i da se policajci "na odgovarajući način podsete principa" koje moraju da poštuju prilikom ispitiva­nja.
U izveštaju se navodi da je u nekoliko slučajeva odbijena saradnja nadležnih or­gana u Srbiji sa Komitetom SE, čijim članovima nije dozvoljeno da posete pro­storije Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Nišu i Preševu, što je protivno Konvenciji.
Slična situacija zabeležena je i u policijskim stanicama u Crnoj Gori, a delegaci­ja je primila brojne žalbe na namernno fizičko maltretiranje osoba koje je privela crnogorska policija, navedeno je u izveštaju.
Komisija SE, koja je obišla policijske stanice u Budvi, Baru i Podgorici konstato­vala je da pritvorske ćelije nisu prilagođene propisanim standardima i zatražila od crnogorskih vlasti da razmotre uslove u pritvorskim jedinicama na čitavom području Crne Gore.
Kada je reč o zatvorima u Srbiji, u izveštaju se beleže ozbiljne povrede Konvenci­je, kao što je fizičko maltretiranje zatvorenika.
Takođe se preporučuje i da se srpske vlasti ozbiljnije suoče sa raširenim feno­menom nasilja među zatvorenicima u zatvorima širom Srbije.
Kao primer ustanove sa zapanjujuće lošim materijalnim uslovima navodi se psihi­jatrijska klinika "Laza Lazarević", gde delegacija SE predlaže da se preduzmu hitne popravke kako stanje zgrade ne bi fizički ugrozilo zatvorenike i osoblje.
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori nisu zabeleženi slučajevi fizičkog maltretiranja zatvorenika, osim pojedinačnih u psihijatrijskoj bolnici u Dobroti.


Izvor: Novosti

O stanju u psihijatrijskoj bolnici   
Beograd, Kruševac -- Delegacija međunarodnog Komiteta za sprečavanje torture (CPT) zabrinut je zbog pojedinih metoda u lečenju pacijenata.

Delegaciji, koja je 2004. posetila psihijatrijsku bolnicu "Laza Lazarević", nisu upućene žalbe da osoblje namerno maltretira pacijente ili one o nasilju među pacijentima, ali je komitet u izveštaju navodi zabrinutost zbog značajne upotrebe sedativa i mera fizičkog ograničavanja kretanja u zatvorenim odeljenjima bolnice.

Delegacija je, kako se navodi, zabrinuta zbog velikog broja pacijenata u zatvorenim odeljenjima koji su vezani za krevete, pamučnim trakama ili kožnim kaiševima, često za obe ruke i noge i oko grudi. Komitet, kako se navodi, razume da je neophodno ograničiti kretanje jako uznemirenih pacijenata, ali smatra da se to ne treba činiti u zajedničkim sobama, pred drugim pacijentima, i bez stalnog prisustva osoblja u sobi.

Taj komitet preporučuje zdravstvenim vlastima da razmotre mogućnost da se mere ograničavanja kretanja pacijenata sprovode u jednokrevetnim sobama, da bi se izbegla mogućnost da se to čini u prisustvu drugih pacijenata i posetilaca bolnice.

Posebno je skrenuta pažnja i na preveliki broj pacijenata na pojedinim odeljenjima i navedeno da se u jednom od zatvorenih odeljenja za muškarce u Beogradu - u prostoriji od 39 metara kvadratnih nalazi 11 kreveta. Zatvorena izdvojena odeljenja za muškarce i žene postoje u delovima bonice u Beogradu i u Padinskoj Skeli.

CPT takođe navodi da, što se tiče upotrebe lekova, postoji briga zbog prevelike upotrebe sedativa u zatvorenim odeljenjima. Izražena je zabrinutost i zbog činjenice da se, prema dobijenim informacijama, zbog nepostojanja stalnog snabdevanja određenim lekovima, farmakoterapija kod pojedinih pacijenata menja bez medicinskih indikacija koje bi to zahtevale, a ako porodica nije u stanju da obezbedi potrebni lek.

U izveštaju se navodi da se osoblje bolnice trudi da održi higijenu, ali da je problem što su zgrade bolnica oronule, sa oštećenom infrastrukturom.

Odgovor Ministarstva

U odgovoru koje je Ministarstvo zdravlja Srbije uputilo CPT-u povodom izveštaja, ističe se da je od početka 2006. godine na snazi Zakon o zaštiti prava pacijenata sa mentalnim poremećajima i da je svako odeljenje bolnice dobilo primerak tog zakona.

Dodaje se i da je u međuvremnu povećan broj medicinskih tehničara na odeljenjima, ali da i dalje postoji problem zbog činjenice da se mali broj njih prijavljuje na konkurse za posao na psihijatriji, pošto su u pitanju teški uslovi rada.

U odgovoru je navedeno i da su poboljšani uslovi za život u bolnici, iako oni i dalje nisu idealni, da su pojedina odeljenja okrečena i obezbeđeni bolji higijenski uslovi. Najavljena su i ulaganja u rekonstrukciju pojedinih blokova bolnice.Saopšteno je da se planira i ustanovljavanje nove, jasno definisane politike pri upotrebi sredstava za ograničenje kretanja pacijenata, uz skoru nabavku specijalnih sredstava za tu namenu. Ministarstvo naglašava i da je u okviru bolnice, u skladu sa novim zakonom, formiran etički komitet, koji prati primenu etičkih principa koji važe u psihijatriji.

Zloupotrebe

Hitna pomoć zdravstvenog centra u Kruševcu nekoliko puta je imala lažne prijave za privođenje psihijatrijskih bolesnika. Iza takve zloupotrebe, zbog loših ili nepreciznih propisa, uglavnom stoje članovi porodice i komšije.

Kad se prvi put prijavljuje neka osoba kao potencijalni psihijatrijski bolesnik, rodbina sa dva svedoka u mesnoj zajednici overava iskaz o promeni ponašanja ili agresivnosti. Sa tim papirom odlazi u Hitnu pomoć, koja onda zove policiju i zajedno privode tu osobu u  psihijatrijsku ambulantu. Ali, problem može nastati kada psihijatar ustanovi da se ne radi o osobi kojoj je potrebna pomoć, kaže načelnica Hitne pomoći u Kruševcu, Radmila Damjanović.

Nisu nepoznati ni primeri da komšija prijavi komšiju kao psihijatrijskog bolesnika, zbog glasne muzike ili nekih drugih nesuglasica. Načelnica Hitne pomoći zdravstvenog centra u Kruševcu Radmila Damjanović kaže da, zbog svega ovoga, lekari nisu mnogo zaštićeni i smatra da bi u čitavu problematiku mogli više da se uključe i centri za socijalni rad.


Izvor: B92