Reporter Alo! u dvadesettrojci, jednoj od najdužih beogradskih linija
U prevozu godišnje provedemo 30 dana
Petak - 26.12.2008
Sigurno ste bar jednom videli rezultate istraživanja naučnika o tome koliko vremena u životu provedemo jedući, spavajući, gledajući TV ili radeći ko zna šta u toaletu...



E pa baš tako Beograđanin koji se svakog radnog dana vozi linijom 23 godišnje provede više od jednog meseca na točkovima, bilo da je zavaljen u sedištu ili da se drži za šipku kako ne bi poklekao pod naletom drugih putnika.

Suštinski, dužina vožnje dvadesettrojkom od okretnice na Karaburmi do iste na Petlovom brdu (i obrnuto) zavisi od toga da li će vam se tog dana „nasmešiti zvezde“. U saobraćajnom špicu autobusi na ovoj liniji uleću u gotovo svaku gužvu, krećući se brzinom puža golaća.
- Apsolutni rekord je kada sam od stanice kod Skupštine u Takovskoj do Vlade vozio sat i po. Pazi, to je 500 metara - priča Krule (41) sa Karaburme, koji već osam godina vozi dvadesettrojku.
On kaže da ne može ni da zamisli nekoga ko mora svakodnevno da saobraća od Karaburme do Petlovog brda.

- Ne vozim se do poslednje stanice, već idem samo do grada. Onaj ko ide „do kraja“ je u žešćem maleru - priča Marija, dok propušta starije i nervozne sugrađane da izađu uz koju psovku.
Slično misli i Ana, koja dnevno provede bar dva sata u ovom autobusu.
- Prevoz svakodnevno čekam, u najboljem slučaju, od 15 do 20 minuta. Najgori deo puta je kod Gazele i uključenje u ulicu Kneza Miloša. U povratku, oko šest sati, na svakoj od stanica u Takovskoj i Kneza Miloša je više od 50 ljudi koji pokušavaju da uđu u već ionako prepun autobus - priča ona.
Vožnja dvadesettrojkom u proseku traje od 70 minuta, pa do u beskonačnost. To najteže proživljavaju penzioneri.
- Skoro sam vozio neku baku. Prethodno sam uhvatio pravac u kome smo ostali zakrčeni sat i po. Negde pred kraj vožnje pita ona mene: „Sinko, hoćemo li stići? Bila sam mlada kada sam krenula“ - kroz osmeh priča Krule.
I pored svega, ovo putešestvije nosi sa sobom neka mala uživanja, kao što su letnji prolazak pored Ade Ciganlije i vožnja kroz Košutnjak. Tada osmeh zablista na licu svakog putnika.
- Zbog ovoga i radim na dvadesettrojci. Tih 10 minuta vožnje ti ulepšaju ceo dan - kaže naš vozač dok prolazimo kroz najlepšu prestoničku šumu. Samo desetak minuta kasnije otvara se deo Ceraka koji je trenutno jedno od najvećih beogradskih gradilišta. To obećava da će se u budućnosti još više putnika voziti na liniji 23. Prava vest za proizvođače osvežavajućih napitaka.
 
Teško onom ko mora da preseda

Autobuska „krađa“ vremena mnogo je ozbiljnija kada se preseda ili putuje iz prigradskih naselja.
- Putujem iz Ovče i svaki dan sam u prevozu od dva do tri sata. Ne nerviram se puno, jer sve zavisi od gužvi u gradu - ne žali se Rajko Dorijel.
Neki se zbog gužvi odlučuju za motocikle, šetnje, a ponekad postoji i alternativno rešenje.
- Dolazim linijskim taksijem (popularnim minibusom) za 90 dinara umesto autobusom za 110. Njime sam za 15 minuta na cilju, za šta bi mi vožnja autobusom „uzela“ pola sata - priča Aca, koji na ovaj način duplo brže prelazi relaciju Pančevo - centar grada.
 


B. R. - M. St.

Izvor: Alo

...e a onda se nađu neki pametnjakovići da nešto baljezgaju ispred skupštine, vlade ili na trgu pa se svi lepo zaglavimo tako kod SIVa ili na mostu i eto, prođe dan u veselju...