Nacionalna galerija portreta u Londonu je otkrila da na čuvenom Grafton portretu, koji se nalazi na brojnim omotima dela “velikog barda”, ipak nije prikazan čuveni pisac William Shakespeare.

Nakon restauracije i devet meseci istraživanja slika nije pružila ni jedan dokaz koji bi govorio u prilog tome da je u pitanju Shakespeareov portret.

Predstavnici galerije su izjavili da je rad nastao 1588, kada je Shakespeare imao 24 godina, ali je malo verovatno da je on u tom trenutku mogao da priušti odeću u kojoj je lik na portretu prikazan.

Stručnjaci galerije su naglasili da se on tada tek priključio putujućoj trupi i postao otac blizanaca.

Ovo otkriće je usledilo nakon što je pre nekoliko meseci dokazano da je Portret sa cvetom, iz kolekcije Royal Shakespeare Company, falsifikat.

Grafton portret je uljanim bojama naslikao nepoznati autor, a na njemu je prikazan mladić sa kovrdžavom smeđom kosom i sivim očima, obučen u skupocenu svilenu ili satensku crvenu jaknu.

Natpis na vrhu slike beleži da je portretisani star 24 godine, a da je delo nastalo 1588.

Mančesterska John Rylands biblioteka je pozajmila portret Galeriji portreta zbog restauracije, uoči planirane izložbe pod nazivom “Searching for Shakespeare”.

Dr Tarnya Cooper, kustos Nacionalne galerije portreta, je rekla: “Verujemo da je Shakespeare napustio Stratford-upon-Avon odmah posle rođenja blizanaca 1585.”

“Jedna od pretpostavki je da se tada priključio trupi putujućeg pozorišta, i malo je verovatno da je 1588. mogao da priušti ovakvu odeždu”

Ona je dodala da slika nije ranije sistematično pregledana.

“Ipak, ova slika je podgrejala teorije XXI veka o ‘zaljubljenom Shakespearu’, lepom mladom čoveku, osećajnog i strastvenog lika, karaktera sa neverovatnim emotivnim opsegom”, rekla je Tarnya Cooper.

Tzv. Chandos portret, koji je bio predmet žestoke debate u vezi sa tim da li je na njemu prikazan Shakespeare ili ne, biće sledeći analiziran.

izvor: b92.net/kultura

i clanak vezan za ovu temu:

'Veliki bard' Henri Nevil?
   
Njegova dela poznata su i cenjena širom sveta. Mnogi ga smatraju najvećim dramskim piscem svih vremena, ali se, uprkos tome, o Viljemu Šekspiru malo zna.

To je, naravno, dalo povoda za brojne spekulacije, pa i nagađanja, da li je Šekspir njegovo pravo ime ili samo umetnički pseudonim.

U narednom prilogu razmatramo najnovije pokušaje da se otkrije pravi identitet "velikog barda".

Rešena tajna

Potražite Viljema Šekspira u bilo kojoj enciklopediji, i saznaćete da je rodjen 1564. godine u Strafordu na Ejvonu.

Nekoliko vekova kasnije, i samo nekoliko kilometara od tog engleskog gradića, rodjena je Brenda Džejms .

Fascinirana misterijom koja okružuje život slavnog pisca, odlučila je da otkrije da li se autor Hamleta, Sna letnje noći i Ričarda Drugog zaista zvao Viljem Šekspir.

Posle mnogo godina istraživanja, Brenda Džejms tvrdi da je rešila tajnu:

"Njegovo ime bilo je ser Henri Nevil. Rodjen je u Berkširu, nedaleko od Vindzora, ali je kršten u crkvi Svete Ane u Blekfrajersu - gde je njegov otac bio vlasnik zdanja koje je kasnije postalo pozorište Blekfrajers."

Sine Nevile...

Nikada niste čuli za Nevila? Nije ni čudo, malo ko zna za njega. Ser Henri Nevil bio je pripadnik više klase, i po tome je sličan brojnim ličnostima koje su proteklih godina i decenija proglašavane pravim Šekspirom.

Džonatan Bejt, profesor studija Šekspira na engleskom univerzitetu Vorik, kaže da je to još jedna u nizu "snobovskih" teorija o velikom piscu:

"Za Šekspirovog života i dve stotine godina posle njegove smrti, niko nije sumnjao u to da je on napisao sve te drame.

Tek su u viktorijanskoj i edvardijanskoj eri ljudi počeli da se pitaju kako je jedan provincijalni gimnazijalac mogao da napiše tako velika dela - otuda su kao kandidati za "pravog" Šekspira isticani brojni plemići i džentlmeni, iako te terorije nisu ničim potkrepljene."

Šekspir se prevrće u grobu

Brenda Džejms je, međutim, potpuno uverena da je rešila zagonetku - a pošto opčinjenost Šekspirom s vremenom nimalo ne jenjava, njena teorija dobila je popriličan publicitet.

Biće da se siroti Šekspir na sve ovo prevrće u grobu.

Na njegovom nadgrobnom spomeniku uklesano je svojevrsno upozorenje onima koji su skloni prepravljanju istorije:

"Dobri prijatelju, za ime Boga, nemoj da kopaš po prašini ovde pohranjenoj. Blagosloven ko poštedi ovaj kamen, a proklet ko pomeri moje kosti."

izvor: b92.net/kultura