Ekipa Sarajevskog lista “Dan” uputila se u Gornje Maoče tačnije u selo Karavlahe s namerom da proveri saznanja o školovanju dece po jordanskom nastavnom planu i programu. Istraživanje o paralelnom sistemu školovanja u pojedinim zatvorenim "selefijskim" zajednicama započeli su nakon što je Smajo Abdurahmanović optužen za ubistvo Velida Zahirovića iz Zavidovića zbog toga što mu je ovaj odbio "dati ruku" desetogodišnje ćerke.

Abdurahmanović se "zagledao" u Zahirovićevu kćerku u mektebu na podučavanuju "salafa", učenja Kur'ana po fundamentalnim principima tumačenja, zbog čega je sve veći broj dece, a naročito devojčica iz pojedinih ruralnih područja Zeničko-dobojskog i Srednjobosanskog kantona počelo napuštati škole i obrazovati se u privatnim, "kur'anskim" školama.

Ovo je njihova priča koju donosimo u nešto skraćenom obliku.

Osamina poruka: S Nusretom Imamovićem, samozvanim vođom vehabijske zajednice u Gornjoj Maoči i "profesorom šerijatskog prava", pokušali smo stupiti u kontakt s molbom da nas primi u selo, uvede u školu i upozna s njihovim načinom života. S obzirom da je nekada bio predavač u sarajevskoj džamiji Kralj Fahd, molili smo neke od njegovih poznanika da nas spoje s njim.

 Posljednji "ispad" Imamovića koji je zaprepastio širu javnost jeste izjava da "samoubilački napadi nisu zabranjeni ali ih treba koristiti za izuzetne prilike". Stav je obrazložen kao odgovor na pitanje: "Da li je grijeh opasati se dinamitom i raznijeti među grupom kjafira" na portalu www.putvjernika.com, na kojem se trenutno kao top-news nalazi "video-poruka Osame bin Ladena Evropi". Iako portal odbacuje tvrdnje da su stanovnici Gornje Maoče njegovi autori, Imamović se pojavljuje kao jedan od njihovih vodećih "šerijatskih savjetnika".

Pod hidžabom: I pored svih ovdje spomenutih saznanja, ne krijem da smo se, u potrazi za Imamovićem, istinski trudili sve predrasude staviti po strani. Osjećaj nelagode zbog mogućnosti da ih uznemirimo ipak preovladava. Približavajući se Maoči, odlučujem pokriti glavu hidžabom.

Do Karavlaha se dolazi makadamom. Izrovareni put vodi kroz šumu i žbunje. Na svakoj "raskrsnici" zastajemo. Odlučujemo se da pratimo električne vodove. Iščekujući da se pred nama pojave ljudi, kuće, bašte ili bilo kakav oblik života, zamišljamo naglas kako ćemo biti dočekani i koji je najbolji način da im pristupimo. U najgorem slučaju, pomišljam, odbit će razgovor s nama. Automobil se teško probija uskom cestom. Odjednom, iza jednog zavoja, izbijamo na ravnu, široku površinu.
 
Na vrhu brežuljka nekoliko dječaka igra se drvenim lukovima i strijelama. Iznenađeni zvukom motora, nišane u našem pravcu. Dženat se smije diveći se savršeno izrezbarenim lukovima. Govorim mu, više iz dragosti i neobičnog prizora, negoli repoterske obaveze: "Hajde, uslikaj ih, molim te." Kako se približavamo, neki od njih se razilaze, dok nas drugi znatiželjno odmjeravaju.
 Fotoreporter otvara prozor i slika ih. Jedan dječak zastaje i gleda u kola. Pitam ga da li zna gdje živi Nusret Imamović. Pokazuje prstom: "Dole, odakle ste sad došli." "Dole? Tamo gdje piše džemat?", upitno preciziramo. Fotoreporter zapaža da mjesto više liči na skvot negoli na selo. Vozeći se nizbrdo, pitamo se gdje su se izgubila djeca. Nismo ni primijetili bijelu Hondu prilijepljenu za nas.

Allaha ti, šuti Kolega me savjetuje da upalim desni žmigavac kako bi mu dali znak da stane. Zaustavlja. Iz auta izlazi visoki muškarac s dugom sijedom bradom, čiji vrhovi skoro dodiruju donji rajsferšlus jakne. Govorim fotoreporteru da je "bolje da ga on priupita za Imamovića". "Selam alejkum, domaćine" - pozdravlja fotoreporter. U retrovizoru provjeravam posljednji put da li mi je sva kosa pokrivena pod maramom. "Gdje ti je ona kamera?!", odjednom me trznu gromoglasni uzvik. "Molim?", ustuknu kolega. "Pitam gdje ti je ona kamera!", ponavlja čovjek približujući se fotoreporteru. "Smirite se, molim vas" - čujem kolegu kako mu govori koračajući unazad prema kolima - "kamera je tu, nismo ništa snimili".

Bradati muškarac ide prema njemu podižući ruku: "Još jednom te pitam gdje ti je kamera kojom si mi sada sina snimio, govori!"

Kolega otvara vrata automobila, pogledom mi daje znak da se ne uznemiravam, i pruža mu kameru. "Evo, nismo ništa specijalno snimili, samo jednu sliku smo uzeli, možete se uvjeriti." Čujem zvuk auta. Odjednom s donje strane makadama vidim dva auta kako se zaustavljaju. Okrećem se, još dva automobila nas okružuju s gornje strane. Vraćam pogled na prednju stranu. Trojica muškaraca s dugim crnim bradama, kapama, u maskirnim uniformama i vojničkim čizmama izlaze iz auta, lupaju vratima i s rukama u džepovima približavaju se svom kolegi. Stišću se oko fotoreportera.

"Šta si ovo slikao, je li? Dolazite ovdje, špijunirate nas, je li? Govori, šta ste radili ovdje, za koga ste slikali, ko vam je dao dozvolu za to?!", prodera se jedan među njima, obučen sav u crno, uzimajući od sijedog fotoaparat. Fotoreporter ih smiruje: "Kunem vam se, nismo nikoga špijunirali, tek smo ušli u selo, evo vidite da je samo jedna slika", govori im dok oni pregledaju jednu po jednu slike Ćire Blaževića, kojeg je za potrebe prošlog broja Dana slikao Dženat.

Ćute nekoliko minuta, a onda opet: "Šta ste još slikali?" Fotoreporter ponavlja: "Nismo nikoga, govorim vam. Evo, izbrišite sliku, izbrišete sve, ako ne vjerujete."

Ustajem iz kola s namjerom da im objasnim razlog naše posjete. "Molim vas, nemojte biti agresivni, novinari smo, radimo priču, htjeli smo upoznati Nusreta Imam..." "Ti, sjedi u kola", prekida me prije nego što završim rečenicu. "Ali, molim vas, da vam obja..." "Čuješ li šta ti kažem, vrati se u kola i sjedi gdje si, ako nećeš probleme!" Grozničavo ih prebrojavam. Devetorica. Okrećem se oko sebe tražeći pomoć u daljini. Mrkli oblaci zavlače selo u tamu. Vidim uvijek isto - šumu, napuštene kuće, i brade. Duge brade s vojničkim uniformama... Jedan među njima odjednom otvara automobil i preturajući po stvarima viče:

"Gdje su druge kamere, ima li ih još?!" Gleda ispod sjedišta, otvara mali pretinac, pretura po papirima, diskovima... Naređuje Dženatu da otvori gepek. Ostali se naslanjaju na automobil pipajući ga kao da nešto krije. Nakon što je zatvorio gepek, dolazi. U mojoj glavi se već uveliko odvija sljedeći scenarij: razbit će fotoaparat, potom će razbiti automobil, a onda... "Dajte papire", prodera se iznova jedan. "Ko vas je poslao?!" Dženat mu pruža ličnu kartu mrmljajući nešto da ga smiri. Uzaludno je. "Daj njene papire", čujem kako mu govori muškarac "zadužen" za pretres. Obuzima me bijes. Izlazim iz automobila s rafalom pitanja: "Otkud vam pravo da nas legitimirate? Ko ste vi? Niste policija, ovo je slobodna zem..." "Reci joj da šuti, ne pričam sa ženama!", prodera se jedan od njih.

Zaboravljeni namaz: Fotoreporter me molećivo gleda. Svi pregledaju njegove dokumente. "Koja je novina?" Prije nego što Dženat uspije da odgovori, još jednom pokušavam objasniti da smo došli u miroljubivu posjetu i da nema potrebe za ovako agresivnim pristupom. "I mi smo još uvijek miroljubivi", reče povišenim tonom jedan od njih.

Iz gomile uniformiranih vehabija izdvaja se jedan, odjeven u dželabu. Ruke su mu prekrštene jedna preko druge. "Zar vas niko nije upozorio da smo mi jedna kompaktna zajednica?", pita mirnim tonom. Prekida ga jedan od "pretresača": "Nek' ona da svoju iskaznicu!" Govorim naglas da je nemam, bojeći se da nam "otkrivanje identiteta novine" neće spasiti našu neizvjesnu sudbinu. "Koja ste novina, još jednom vas pitam", povisuje ton prema fotoreporteru. "Ma razne novine, Dani, Gracija..." Pružam ličnu kartu napominjući da sam se pokrila iz poštovanja prema njima. Pokušavam još nešto reći, ali zastajem... Hidžab me ne štiti. Ne vide me. Nemam prava riječi. Nevidljiva sam. Ne postojim - ukratko. Vraćam se nazad na sjedište držeći ruke na volanu. "Kakva je ovo novina, Gracija?", čujem kako pita fotoreportera gledajući iskaznicu koju mu je Dženat dao, bojeći se mogućeg pogoršanja situacije. "Pa, to je magazin za suvremenu ženu", zakašljava se.

Jedan je islam: Vraćaju fotoaparat, zatvaraju gepek... Šapućem kolegi da ih pita da li možemo ipak razgovarati s Nusretom Imamovićem. "Ne možete", odgovara jedan u njegovo ili svoje ime. Ne uspijevamo identificirati "vehabijskog vođu". "Jesi li ti musliman?", pita fotoreportera. "Jesam", odgovara. "Pa, kakav si ti musliman kad radiš za Dane, tu haram novinu. Kakav si ti musliman kad fotografišeš, jel znaš da je to haram", govori kao da drži predavanje. Dženat objašnjava da nije haram prema islamu kojeg on poznaje. "Nema tvog islama, jedan je islam", odmahuje glavom. "Kažeš da si musliman, a dolaziš nam u vrijeme namaza, znaš li koji je namaz sada?", nastavlja se ispitivanje. Dženat šuti i nanovo moli da nas upute na Nusreta Imamovića. "Nećemo vas uputiti ni na koga. Prekršili ste adab (običaj, op.a.). Vi ćete fino sjesti u kola, ako neće ona voziti, onda ćeš ti, a mi ćemo vas ispratiti iz sela. Nemate šta ovdje više raditi." Znam da sam "nevidljiva", ali progovaram "kako smo došli iz Sarajeva i kako..." "Nama dolaze iz Washingotna ovdje, pa ih tjeramo, a kamoli iz Sarajeva... Nemojte sebi praviti probleme." U retrovizoru smo sve do izlaska iz sela gledali kako nas u koloni ispraćaju.

Izvor: SrbijaNet

"Nezavisne novine": Vehabije postavile kontrolni punkt u Gornjoj Maoči
Srna, Tanjug | 08. 02. 2010. - 09:31h izmena vesti 11:23h | Foto: AFP, Reuters | Komentara: 0

Vehabije koje žive u Gornjoj Maoči, nedaleko od Brčkog, nakon policijske akcije "Svetlost" postavile su punkt na ulazu u njihovo zabačeno selo i legitimišu svaku njima nepoznatu osobu, pišu "Nezavisne novine".

 

U petak uveče uverili smo se da prolaz javnim putem dozvoljavaju jedino policiji i svojim poznanicima, a od nepoznatih, pa čak i od policije u civilu, traže legitimaciju, navodi list.

Nedim Mutapčić, policijski komesar MUP-a Tuzlanskog kantona juče je rekao da su taj sporni punkt uklonili.

"Mi smo to regulisali, nema više punkta. Oni su mislili sami sebe da zaštite, ali policija ima svoj punkt. Legitimisanje je službena radnja i zna se ko je može obavljati", izjavio je Mutapčić.

Nekoliko kilometara pre Gornje Maoče, policija Brčko distrikta i MUP-a Tuzlanskog kantona takođe su postavile punkt.

 

Nakon akcije "Svetlost" novinari su pohrlili u Gornju Maoču, ali neprijateljski raspoloženi pripadnici vehabijske zajednice u tom selu ne žele razgovarati ni o rezultatima akcije, niti o svom načinu života, pišu "Nezavisne novine" i podsećaju da je grupa novinara, koja je prva krenula u selo nakon akcije, napadnuta.

Salim Bašić, poverenik mesne zajednice Maoča, juče je rekao da se tu ne radi o punktu već o "medijskoj blokadi".

"Oni su zabrinuti za svoju sigurnost. Za sada ne žele svoj stav iznositi putem medija i ne žele medije u selu, mada će se, koliko znam, veoma brzo oglasiti o akciji 'Svetlost'", rekao je Bašić.

"Nezavisne novine" navode da se posjednjih dana na gotovo nepristupačnom putu prema Gornjoj Maoči mogu vidjeti samo vozači i njihovi saputnici, koji na prvi pogled odaju da se radi o vehabijama, te da se uglavnom radi o vozilima austrijskih registracija.

 

 

"Standard": Bosanske vehabije imaju veze u Beču

Vehabije koje su prošle nedelje uhapšene u Bosni i Hercegovini imaju veze sa Bečom, piše bečki dnevnik "Standard". List prenosi da mesto Gornja Maoča, u kome je sprovedeno hapšenje, već godinama važi za tvrđavu vehabija i da je jedino srpska televizija B92 napravila reportažu o stanju u tom mestu, u kome je šef mesta Nusret Imamović sprovodio islamski zakon.
"Standard" ukazuje i da se usred ovog ultrakonzervativnog mesta našao i jedan automobil sa bečkim tablicama. Između Beča i Gornje Maoče postoji već dugo veoma "intenzivna razmena".
Bosanski državljanin Imamović koji je, prema izveštajima, živeo u Beču i često putovao na relaciji Austrija-Bosna, važi za poverenika Muhameda Porče, hodže bosanske džamije u 12. bečkom okrugu, koji se pominje u kontekstu nabavljača sredstava za vehabije. U džamiji u kojoj propoveda Porča u Beču dolazio je i Asim C. koji je 1.oktobra 2007. pokušao da sa dve granate uđe u ambasadu SAD u Beču. Porča, kako podseća "Standard", školovan je za hodžu u Saudijskoj Arabiji, a Imamović je preko jedne Internet stranice samoubilačke atentate opravdavao vanrednim situacijama.

U izveštaju Ustanove za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma u Austriji iz 2007. godine navodi se da su unutar bosanske dijaspore u Austriji ustanovljene grupacije koje pripadaju neofundamentalističkoj interpretaciji vehabizma.

"Standard" podseća da istorija nastajanja tih proketa datira još od Dejtonskog sporazma kada su te grupacije uspostavljene od bivših boraca bosanskih mudžahedinskih brigada s ciljem uspostavljanja islamske države.
Regrutacija je usledila prvenstveno u ciljnoj grupi mladih muslimana druge generacije, koji su odrasli na zapadu, konstatuje list, dodajući da se kao centri islamskih fundamentalističkih aktivnosti navode Beč i austrijska pokrajina Gornja Austrija.

"U periodu koji obuhvata izveštaj su spoznate osobe i grupe muslimana druge generacije imigranata koji se nalaze pod uticajem ideologije Al Kaide", navodi se u izveštaju vlasti za 2008. o bezbednosti u Austriji.
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golia smatra da Beč nije "glavni grad vehabija".
"Prema našim saznanjima, Beč nije glavni grad vehabija, već postoje u više evropskih gradova bosanske zajednice sa verskom pozadinom", rekao je on "Standardu", ukazujući da Porča, kao i drugi članovi vehabija u Austriji, nisu do sada prekršili austrijski zakon.

Izvor: Blic

gde je ta vukojebina uopste???

Zahebana je to stvar kad se okaci o veru na pogresan nacin. Cuo sam o nekom tipu koji je bio u Danksoj, ima dvoje dece sa Dankinjom, upo kasnije u lose drustvo, ostavio i zenu i decu, dao otkaz, vratio se u Bosnu i zivi od prodaje kojekakvih dzidzabidza pred dzamijom, ozenio neku lokalnu koja se pokriva 

Између Тузле и Брчког.(баш вукојебина селендра завучена).


Хехехе,то је блага ситуација читај ово.
Миралем (да не помињем презиме  :[115] ортодоксни хеви-металац обукао хаљину престао пити,дувати и коцкати отишао у Сарајево и преко саудијаца добио паре за отварање интернет
портала.Заједнички познаник отишао у посјету (незнајући појединости) и шок  одведе га у
сластичарну на лимунаду и кући гдје је све оријентал стил.Жена из друге собе не излази.Овај њему
дај да ти упознам жену кад нови вехабија:ја сам се захарахратио (тако нешта промрмља) и моја
жена не смије бити виђена.
Пајдо се покупио и рекао растао сам са типом 25 година,а да нисам знао који је то човјек уопште.

Велики утицај имају саудијске паре тако да постоје људи који добивају новац само да ходају
около и причају о "правом" исламу и то добру лову.Финансирају их саудијци прије свега док су
остали активни али са мањим упливима.
Дивљаци буквално у односу на већину бошњака мада у анкети коју сам некидан овдје прочитао
13% подржава то учење,а 20-так % не сматра опасношћу.По тој анкети у питању је око 200.000
активних вехабија и преко 300.000 бошњака који не виде разлику између себе и вехабија.

Нисам још 100% сигуран који портал горе поменути држи али назирем да би могао бити:
исламбосна (по постовима који су заступљени-радикалнији од осталих).

u toj vukojebini su ti srbi nekad zivjeli 

zanima me ima li sta ozbiljnije na ovu temu , tipa Dževad Galijašević, član Ekspertnog tima jugoistočne Europe za borbu protiv terorizma i organiziranog kriminala

Тад није била вукојебина

selo se zvalo Karavlasi 

вукојебина је вукојебина.


А глупшо је глупшо.
Каравласи су роми  који нису срби којег год да питаш и сви су запослени по Италији ако те име асоцира
на то да су срби у питању.Ваша искомплексираност немора бити и наша ми знамо име прадједа за разлику од тебе и твојих вехабија који су успут тема.
Мислим да сте ви далеко ближи ромима него срби-ћико дај по маке углавном је дјело твога народа.
Село јесу насељавали срби и јесте вукојебина.

Ето ти мало биологије за размишљање.

romi i bosnjaci nisu isto mamlaze pitaj ove po srbiji koliko ix ima tamo nek ti oni kazu...