Karantin na Nišavi
Z. ARACKI, 4. novembar 2007

Epidemija žutice koja je zahvatila Niš ne smiruje se, niti ima nagoveštaja da će uskoro utihnuti. Od 26. oktobra, kada je zabeležen nagli porast obolelih, do nedelje, na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Niš evidentirano je oko 200 pacijenata kod kojih je utvrđena klinička slika žutice tipa A. Njih pedesetak zadržano je na lečenju.
- Obolelih će biti još, jer je period inkubacije kod ove bolesti prilično dug i traje od 15 do 50 dana, tako da može biti i građana koji su se tek ovih dana zarazili, a da to i ne znaju - ističe epidemiolog Instituta za javno zdravlje prof. dr Branislav Tiodorović, zamenik predsednika Operativnog štaba za suzbijanje žutice u Nišu. - Oni će na lečenje stići tek za mesec i po dana. Međutim, ne treba se previše plašiti bolesti. Sreća je u tome što je ovo, ipak, lakši oblik hepatitisa.
Profesor Tiodorović ističe da je pojava žutice u Nišu mogla da se očekuje, jer je epidemija već proglašavana u okolnim mestima - Prokuplju, Pirotu, Aleksincu, Beloj Palanci. Mesto nastanka bolesti teško je locirati iz više razloga, ali pre svega jer se ona lako širi - kontaktom sa zaraženom osobom.
Direktor Infektivne klinike u Nišu prof. dr Žarko Ranković potvrdio je juče novinarima da je u poslednja 24 časa kod 36 pacijenata iz Niša i okoline utvrđena klinička dijagnoza žutice tipa A.
- Na lečenju je zadržano 11 osoba - rekao je direktor dr Ranković, koji je ujedno i predsednik Operativnog štaba za suzbijanje epidemije. - Klinika, inače, nema problema sa smeštajnim kapacitetima, pa će svi pacijenti sa izraženijim tegobama akutne virusne infekcije biti zadržani.
Te izraženije tegobe su povraćanje, malaksalost, gubitak tečnosti i apetita, kao i žutilo. Na Klinici će biti zbrinuti i oni pacijenti koje je nemoguće izolovati u kućnim uslovima.
Gradski operativni štab za suzbijanje zarazne žutice tipa A koji je prošlog petka formiran u Nišu, već je preduzeo mere kojima pokušava da zaustavi epidemiju. Reč je o podizanju nivoa opšte i lične higijene u svim institucijama u gradu.



OTKAZANA OPERA „NABUKO“
ANSAMBL opere Narodnog pozorišta iz Beograda koji je sinoć trebalo da u Nišu izvede predstavu „Nabuko“, zbog straha od epidemije žutice odbio je da doputuje u Niš, tako da predstave nije bilo. Opera „Nabuko“ trebalo je da u Nišu bude izvedena u okviru Niških muzičkih svečanosti koje su počele prošle nedelje.

Izvor: Novosti

Danas ima vec 193 pacijenta..... mene je strah da idem na kafu sa drugaricama:(

U Nišu 207 obolelih od žutice

Broj obolelih od žutice tipa A u Nišu od 26. oktobra do jutros u 8 sati je 207, saopštio je danas niški Institut za javno zdravlje.

Pre 24 časa bilo je oko 180 obolelih.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A, dodajući da je put širenja epidemije kontaktni.


Izvor: Press

U Nišu 247 obolelih

Broj obolelih od žutice u Nišu povećan je u poslednjih 24 sata i trenutno je 247 osoba sa kliničkom slikom virusnog hepatitisa A, rečeno je agenciji Beta na niškoj Infektivnoj klinici.

I dalje među obolelima dominiraju muškarci, a broj dece među obolelima je oko 10 dsto.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A.

Izvor: Press

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

I onako iz prve ruke imam informaciju da se i u Krusevcu pojavila zutica, za sada su registrovane dve osobe!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

 POVEĆAVA SE BROJ OBOLELIH OD ŽUTICE U NIŠU
 
 U poslednja 24 sata broj novooboleih pacijenata sa kliničkom slikom virusnog 'hepatitisa A' uvećan je za još 52 osobe, od kojih je desetoro zadržano, izjavio je direktor niške Infektivne klinike Žarko Ranković.

Od 26. oktobra kada se beleži nagli rast obolelih od žutice tipa A, Infektivnoj klinici se javilo ukupno 247 građana među kojima dominiraju muškarci.

Ta struktura se ne menja, naveo je Ranković i dodao da se ne beleži porast broja obolele dece koja u strukturi obolelih učestvuju sa 10 odsto.

Ranković navodi da se na klinici trenutno leči 41 bolesnik i da je kod svih pacijenata na ambulatnom lečenju primetno poboljšanje zdravstvenog stanja.

U leskovačkom kraju 142 obolelih od zarazne žutice

Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju Zavoda za javno zdravlje u Leskovcu Jadranka Krasić izjavila je da su na području te opštine od zarazne žutice obolele 142 osobe.

Ona je kazala da je epidemija zarazne žutice na području te opštine proglašena pre mesec dana, a da su prvi oboleli od hepatisa tipa A registrovani još tokom leta.

U oktobru su na području leskovačke opstine registrovana 42 obolela, najvise u romskom naselju, rekla je Krasićeva i dodala da je na Infektivnom odeljenju leskovačke bolnice smešteno 25 obolelih, a da su njih 12 deca uzrasta pet do 15 godina.

Republički sanitarni inspketori zabranili su rad osnovnim školama u bojničkim selima Pridvorica i Lapotince zbog loših sanitranih uslova, saopštio je načelnik te inspekcije Goran Stamenković.

On je kazao da je Republička sanitarna inspekcija, istovremeno, donela rešenja o zabrani upotrebe vode za piće u devet osnovnih škola u leskovačkom i vlasotinačkom kraju.

Reč je o školama u selima Brestovaac, Donje Brijanje, Lipovica, Međa, Šarlince, Svođe, Jastrebac, Donji Dejan i Donja Lapušnja. Stamenković je kazao da su u uzorcima vode, koju su pili učenici tih škola, pronađene bakterije fekalnog porekla.

'Sve te škole, osim škola u Jastrepcu u Donjoj Lopušnji, već nekoliko godina imaju hlorinatore, ali su ih nestručno koristili, pa je došlo do prodora bakterija', kazao je Stamenković.

Milosavljević: Neophodno povećanje higijenskih mera

Od januara do oktobra ove godine, na teritoriji Srbije bilo je ukupno 60 epidemija zarazne žutice, koje su prijavljene Nacionalnom centru za kontrolu zaraznih bolesti u Institutu 'Milan Jovanović Batut' u Beogradu, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Komentarišući epidemiju žutice u Nišu, Milosavljević je istakao da je procena epidemiologa bila da u toj porodičnoj epidemiji, koja je krenula početkom septembra, postoji direktno kontaktno prenošenje virusa hepatitisa A i da nema veće opasnosti za prenošsenje na širu teritoriju.

Prema njegovim rečima, problem s aktuelnom epidemijom u Nišu je u tome što se u poslednjih nedelju dana pojavio veći broj obolelih osoba koje su se zarazile na različitim mestima.

'U skladu s tim, preduzete su sve protivepidemijske mere i u porodicama obolelih se insistira na povećanju higijenskih mera da bi se sprečio kontaktni prenos bolesti na druge osobe', istakao je Milosavljević.

Izvor: RTS

Razbuktala se epidemija
B. R. - D. M., 6. novembar 2007

Za poslednja 24 sata na Infektivnoj klinici u Nišu, došlo je do naglog porasta broja primljenih pacijenata, obolelih od žutice. Samo u noći između ponedeljka i utorka, kod 52 pacijenta postavljena je klinička dijagnoza hepatitisa A. Od tog broja na Klinici je zadržano 11 pacijenata, pa je broj trenutno hospitalizovanih - 41, saopšteno je na sednici Operativnog štaba za suzbijanje epidemije.
Zabrinjavajuće je da su se među obolelima pojavili i učenici - četiri osnovca i pet srednjoškolaca, a obolelo je i petoro nastavnika. Dragan Gejo, načelnik školske uprave Nišavskog okruga, kaže da škole poštuju propisane mere dezinfekcije i da imaju dovoljno higijenskih sredstava.
Prema rečima dr Radice Nikolić, načelnika Republičke sanitarne inspekcije, ovih dana sanitarna inspekcija prekontrolisala je tržnicu, auto-pijacu, buvljak, autobusku i železničku stanicu. Kontrola je izvršena i u svim vrtićima, studentskim domovima i većini škola.
Profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, izjavio je juče da su epidemiološke ekipe Nacionalnog instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" na terenu, ali da se još ne zna uzrok izbijanja epidemije žutice u niškom okrugu.
- Kad je 7. septebra počela epidemija, procena epidemiologa bila je da se, tada porodična epidemija, neće širiti - izjavio je ministar Milosavljević. - Do sada je, međutim, registrovano 230 obolelih, od kojih je 41 zadržano na bolničkom lečenju, uglavnom zbog nemogućnosti izolacije u kućnim uslovima. - Sada se procenjuje da će biti još obolelih.
Napominjući da zdravstvo u ovakvim slučajevima preduzima sve neophodne mere lečenja obolelih i sprečavanja daljeg širenja, Milosavljević je naglasio da prevencija "bolesti prljavih ruku" zavisi u najvećoj meri od nas samih. Postoji i vakcina, ali se ona praktikuje samo kod putovanja u žuticom ugrožena područja, i nijedna zemlja je nema u kalendaru obavezne vakcinacije.
- Od januara do oktobra registrovano je 60 epidemija žutice u Srbiji, u kojima je obolelo 259 ljudi, i sa 230 obolelih u Nišu i okolini i dalje smo ispod prošlogodišnjeg "bilansa" od 1.146 obolelih od virusnog hepatitisa A - naveo je prof. Milosavljević. - U 60 ovogodišnjih epidemija žutice (ne računajući ovu u Nišu) u 93,3 odsto uzrok širenja je kontakt, u 1,7 odsto nije utvrđen uzrok, a ostale su izazvane upotrebom zagađene vode.
U Beogradu, gde su otkriveni novi slučajevi žutice, od januara do oktobra, prema podacima koje je izneo ministar Milosavljević, registrovano je 117 obolelih.
- Virusni hepatitis A retko kada ima težak tok bolesti -naveo je Milosavljević. - On se razvija u jednom od 1.000 slučajeva.


STROGA KONTROLA
ODRŽAVANjU higijene i u niškim vrtićima poklanja se ovih dana velika pažnja. U vrtiću "Maslačak" ulaz nezaposlenima nije dozvoljen. Kažu da broj dece koja idu u vrtić ne opada.
- Nove higijenske mere za vrtić "Palčić" nisu novina - rekla nam je Sofija Petrović, trijažna sestra. - Jedina je razlika u tome što se sada češće peru igračke. Deca svakog jutra prolaze kroz jutarnju kontrolu, ako se primete simptomi bilo koje bolesti kod deteta, ono se šalje kući.
U ovom vrtiću juče je bilo pedesetoro dece manje, nego pre objavljivanja epidemije.
S. J.


ZABRANA
REPUBLIČKI sanitarni inspektori zabranili su rad osnovnim školama u bojničkim selima Pridvorica i Lapotince zbog loših sanitarnih uslova.
Sanitarci su istovremeno doneli i rešenja o zabrani upotrebe vode za piće u devet osnovnih škola u leskovačkom i vlasotinačkom kraju. Reč je o školama u selima Brestovac, Donje Brijanje, Lipovica, Međa, Šarlince, Svođe, Jastrebac, Donji Dejan i Donja Lapušnja. U uzorcima vode koju su pili učenici tih škola pronađene su bakterije fekalnog porekla.

Izvor: Novosti

Hepatitis A (žutica)
   

Virusni hepatitis A je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje se karakteriše izraženim dispeptičnim sindromom i pojavom ikterusa (žuto prebojena koža i sluzokoža) nastalim usled oštećenja parenhima jetre.
Uzrok nastanka i učestalost
Izazivač oboljenja je virus hepatitisa A, označen kao Human enterovirus tip 72. Pripada RNK virusima, veoma je otporan na fizičke i hemijske uticaje spoljašnje sredine. Izvor zaraze je oboleli čovek. Čovek je infektivan tri nedelje pre pojave ikterusa, a sa pojavom ikterusa infektivnost naglo opada. Osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontaktni. Osetljivost na infekciju virusnog hepatitisa A je veoma visoka, pri čemu je indeks kontagioznosti posebno visok kod dece i mladih, a manji kod osoba u trećoj deceniji i kod straijih osoba.

Klinička slika

Period inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od 9-50 dana, mada najčešće 15-30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni, asimptomatski, ascitni, prolongirani). Tipična forma virusnog hepatitisa A ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna. Preikterusna faza nastaje naglo, obično kratko traje (3-4dana), pri čemu se zapažaju znaci intoksikacije u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku. Tokom ove faze se zapaža: dispeptični sindrom - muka, osećaj težine u želudcu, nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim rebarnim lukom i lakom dijarejom; gripoidni sindrom - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, kataralne promene na gornjim partijama respiratornog trakta; neurovegetativni sindrom - vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Krajem ove faze dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen, a česta je i promena boje stolice, koja je aholična. Ikterusna faza se odlikuje pojavom ikterusa. Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevaima sa uobičajnim tokom bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana. Rekonvalescentna faza se odlikuje isčezavanjem ikterusa i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualana, ali obično se kreće 1-2 meseca.

Dijagnoza

Dijagnoza virusnog hepatitisa A postavlja se na osnovu epidemioloških podataka i kliničke slike. Potvrđuje se laboratorijskim testovima funkcionalnog ispitivanja jetre dok se etiološka dijagnoza postavlja direktnim i indirektnim metodama.

Lečenje

Lečenje obolelih od akutnog virusnog hepatitisa se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije.

Prevencija

Mere profilakse su opšte i specifične. Opšte mere su identične kao kod crevnih zaraznih bolesti. Specifične mere zaštite mogu biti pasivne i aktivne. Pasivne mere zaštite obuhvataju davanje preekspozicione i postekspozicione imunoglobulinske profilakse. Aktivna imunoprofilaksa obuhvata davanje vakcine.

 EPIDEMIJA ŽUTICE U NIŠU NE JENJAVA

Zamenik direktora Infektivne klinike u Nišu Snežana Škorić izjavila je da se u poslednja 24 časa ambulanti te klinike javilo 50 novoobolelih sa kliničkom slikom virusnog hepatitisa tipa A i da epidemija ne jenjava.

Na lečenju je zadržano sedmoro obolelih, rekla je Škorićeva i navela da na klinici leži više od 40 pacijenata.

Od 26. oktobra obolelo je više od 300 građana iz Niša i okoline. Od ukupnog broja obolelih, 60 odsto su uzrasta od 20 do 40 godina, do 10 odsto su deca, a među obolelima nema ni jednog pacijenta starijeg od 60 godina. Oko 20 odsto su bolesnici sa seoskog područja, a oko 90 odsto zaraženih je sa leve obale Nišave, iz delova bližih gradskom jezgru. U strukturi obolelih dominiraju muškarci, od ukupnog broja oni čine 75 odsto zaraženih, naveli su lekari.

Zdravstvene i sanitarne službe preduzimaju mere na podizanju nivoa opšte higijene, a gradski Operativni štab posebno je ukazao na problem objekata brze hrane.

U Institutu za javno zdravlje kažu da se ne pamti veća epidemija zaražne žutice tipa A u Nišu, kao i da je najbolji način da se ona suzbije opšta i lična higijena.

Izvor: RTS

Još 51 osoba u Nišu obolela od žutice

Još 51 osoba obolela je od žutice u poslednja 24 sata u Nišu, rekao je danas agenciji Beta direktor Infektivne klinike u Nišu Žarko Ranković.

On je kazao da je kroz ambulantu Infektivne klinike od juče u osam do jutrros u osam sati prošla 51 osoba sa kliničkom slikom virusnog hepatitisa A, na klinici je zadržano sedam pacijenata, pa je ukupan broj hospitalizovanih 43. "Ovo je vrh epidemije", rekao je Ranković.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A, dodajući da se epidemija širi kontaktom.

Izvor: Press

 INSTITUT MILAN JOVANOVIĆ-BATUT: EPIDEMIJA ŽUTICE U VIŠE GRADOVA SRBIJE, ALI NE U BEOGRADU

Epidemija žutice proglašena je u Nišu, Pirotu i Beloj Palanci, u romskom naselju u Leskovcu, a u Beogradu je obolelo petoro dece, izjavila je epidemiolog beogradskog Instituta za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović-Batut' Danijela Simić.

Ona je agenciji Beta rekla da je u novobeogradskoj školi Branko Radičević od žutice obolelo petoro dece, ali da nije reč o epidemiji.

'Kada bi se poboljšali higijenski uslovi, to bi značajno samnjilo mogućnost obolevanja od žutice', kazala je Simićeva.

Prema poslednjim podacima Zavoda za javno zdravlje u Pirotu, na području Pirotskog okruga od početka godine do danas su od zarazne žutice obolele 143 osobe.

Direktor Infektivne klinike u Nišu Zzarko Ranković rekao je da je u poslednja 24 časa još 51 osoba obolela od žutice.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje od januara do oktobra na teritoriji Srbije registrovano je ukupno 60 epidemija hepatitisa.

Epidemiolog Instituta za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović-Batut' Danijela Simić je rekla je da je period inkubacije hepatitisa A dug i da traje oko 50 dana.

'Reč je o oboljenju koje nema tešku kliničku sliku i veoma su retki smrtni slučajevi. Teža klinička slika se javlja kod trudnica, dece mlađe od pet godina, kao i osoba starijih od 50 godina', objasnila je Simićeva.

Ona je navela da se žutica prenosi kontaktom, ali i zaraženom hranom i vodom i dodala da je istraživanje epidemije u toku i da su preduzete sve zakonom predviđene protivepidemijske mere.

'To podrazumeva pojačan nadzor nad crevnim zaraznim bolestima i obavezno prijavljivanje i lečenje obolelih, pojačanu kontrolu snabdevanja stanovništva ispravnom vodom, edukaciju stanovništva o značaju redovnog pranja ruku, održavanja higijene', kazala je Simićeva.

Ona je navela da to posebno važi za osobe koje rade sa vodom za piće, na pripremi i distribuciji hrane, osoba smeštenih i zaposlenih u kolektivnim smeštajima za decu i odrasle, u objektima u kojima se obavlja zdravstvena delatnost.


Izvor: RTS

Karantini po Srbiji
E. V. N., 7. novembar 2007

ŽUTICA ne jenjava. Pored Niša, oboleli od hepatitisa A hospitalizovani su i u Leskovcu, Prokuplju, Šapcu, Čačku, Kruševcu...
Ni šest dana od zvaničnog proglašenja epidemije, u gradu na Nišavi ne smanjuje se broj obolelih. Samo u poslednja 24 časa na Infektivnoj klinici registrovan je još 51 pacijent sa dijagnozom hepatitisa A, čime se broj zaraženih u ovom gradu popeo na blizu 300.
Obolele u Nišu, među kojima je najviše onih od 20 do 35 godina, teško je teritorijalno povezati, jer zaraženi žive u praktično svim delovima grada.
- Do srede ujutru zadržali smo sedam pacijenata, pa trenutno brinemo o njih 43 - kaže prof. dr Žarko Ranković, direktor Infektivne klinike KC Niš.
U Leskovcu se broj obolelih povećao sa 42 na 44, a ima indicija da su još tri pacijenta zaražena virusom hepatitisa A. Najveći broj obolelih dolazi iz romskog naselja Podvorce, gde je proglašena epidemija. Dušanka Živković, načelnik Epidemiološke službe u leskovačkoj bolnici kaže da situacija sa zarazom još nije alarmantna, ali je zabrinjavajuća, jer su najveći broj bolesnika deca od tri do 18 godina.
Na području Prokuplja registrovane su dve osobe obolele od žutice, dok se na području opštine, u selu Žitni Potok, gde je pre više od mesec dana objavljena epidemija ove bolesti, još pet osoba vode kao pacijenti.
Sa klasičnim simptomima žutice, na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Šapcu, u utorak je hospitalizovan mladić iz Ribara. On je sedmi inficirani meštanin tog mačvanskog sela, a zaraza je otkrivena i kod učenice šabačke OŠ "Laza Lazarević", koja se upravo vratila sa rekreativne nastave na Kopaoniku.
Zavod za javno zdravlje u Šapcu uzeo je uzorke krvi svih obolelih, i tek posle analize definitivno će se znati o kojem obliku žutice je reč. Ipak, načelnik službe epidemiologije, primarijus dr Dragutin Marković kaže da se prema kliničkoj slici obolelih, može zaključiti da je u pitanju hepatitis tipa A.
- Među inficiranima je dvoje srednjoškolaca i troje dece uzrasta do 15 godina. Učenica koja je bila na Kopaoniku, pre odlaska je imala upalu sinusa. Pretpostavljamo da se nije zarazila na planini, jer bi period inkubacije bio suviše kratak - objašnjava dr Marković.
On smatra da zaraza u Mačvu nije stigla sa juga Srbije, a novembar je "pravo" vreme za virus, kojem ne pogoduje visoka letnja ni niska zimska temperatura.
- Početkom godine već smo imali epidemije žutice u mačvanskim selima. Put prenošenja mogli su biti ljudi sa latentnim simptomima, kod kojih je izostala prava, klasična slika ove zarazne bolesti - rekao je Marković.


VOJNICI
KAKO "Novosti" saznaju, u niškom Operativnom štabu, koji prati širenje bolesti, kao moguće izvore zaraze navode restorane, autopijace, ćevabdžinice...
Tako je i među hospitalizovanim pacijentima najviše konobara i radnika restorana brze hrane, mada su trojica pacijenata iz gradske uprave, a čak njih 20 iz vojske i policije. Upravo zbog toga, kako je u sredu saopštilo Ministarstvo zdravlja, vojne i civilne zdravstvene službe uspostavile su saradnju na istom zadatku - suzbijanju bolesti.

Izvor: Novosti