zna se kakva je kazna za ovakve , što bolnija , što nasilnija i što sporija smrt , koji će đavo ovom svetu.... 

+1

Жена је тешки болесник. Није свијесна шта је учинила.

 Davne ne znam koje godine.. nije ni vazno..Dobijena je plava koverta iz CZSR da se jedna moja prijateljica javi socijanom radniku na razgovor.
Majka joj je bila dusevni bolesnik. Dugo je bila u bolnici i vreme je bilo da se 'Socijalizuje'.
Ode ona na razgovor.Inace bila je mlada, deca su joj bila mala.
Socijani radnik je preneo misljenje  lekara i svoje misljenje, i zavrsio sluzbeni deo razgovora.

Privatno je samo ovo rekao 'Ne dovodi  to kuci, mala su deca, ona nije za kuci, vec nema mesta u bolnici,Ne mozes ti,ni tvoj muz da vodite racuna o njoj, jer je ne znate.Ovo sam ti rekla privatno, nikome ni rec.Lekari ce stalno traziti njenu socijalizaciju,  nikako ne pristaj, mala su ti deca i cesto si sama.Zapamti ovo sam ti rekla kao mojoj sestri, i nikome ni reci.'
 Popile su kafu, moja prijateljica je plakala nije znala sta ce.
Poslusala je Socijalnog radnika, i nikad majku nije dovela kuci, iako su lekari vrsili pritisak na nju da je uzme na vikend.

 Godine su se nizale, uvek joj bilo zao sto nikada majku nije izvela na vikend.Majka joj je preminula.Znam da joj i sad zao, ali nije mogla da se bori sa dusevnim bolesnikom i da cuva male klince.
 
Citam ovu temu danima, neko je spomenuo da se robijasi bolje cuvaju nego  dusevni bolesnici, i ja mislim to isto.
Jer svakog dana cujemo, nesto ovako, ili slicno. Stalno  nervno labilni, ili vec ne znam kao ih strucnajci nazivaju, izvrse ovako nesto...tuga...

 

Ima i tih bolesnika raznih.Majka moja dugarice je paranoidni šizofrenik koja je pokušala da ubije svoju decu (usput i mene), ipak to se dobro završilo, bila je na lečenju neko vreme, ne odbija lekove, redovno ide na kontrole, deca brinu o njoj, nema otpor ka pijenju lekova. Svakog meseca dobija neku injekciju i još neke lekove. Dobro je, normalno funkcioniše, jeste malo usporena od lekova, ali nemaju nikakvih problema sa njom.Ide u nabavke, sprema kuću, kuva, druži se sa prijateljicama.Ipak, pitanje je šta će biti sa njom kada se okolnosti izmene, one se udaju i odu od kuće...na primer.Teška je to situacija.Obe kćerke su odrasle, odavno stasale za udaju, na koju se ne usuđuju jer se boje da je ostave, a malo je blesavo da je vode sa sobom u bračni život.
Ono što moram napomenuti, da su lekari insistirali da izađe  na vikend posle samo dve nedelje lečenja..da dođe kući ženskoj deci od (tada) 15 i 18 godina.Strašno!

S druge strane, moj blizak rođak, koji je imao šizofreniju i usto bio alkoholičar je odbijao lekove drugi dan po izlasku iz bolnice i nastavljao da po starom. Bio je očigledna opasnost po okolinu, a uporno su ga puštali na vikende (ne znam kome, jer je živeo sam) i čim mu se stanje popravi, puštali su ga iz bolnice.Totalno neuspela socijalizacija.Bila sam u toj bolnici jednom da ga posetim, i bila  bolesna danima potom. Ta bolnica je više ličila na azil za napuštene životinje, jezivo.Na kraju se ubio, što je, tužno je reći, u ovom slučaju bila najbolja opcija, jer bi sasvim sigurno, pre ili kasnije, naudio nekom drugom.

majcinska briga... Gospode Boze