Зоран Милошевић
У МИСИЈИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
 
У ексклузивном разговору за Печат Данило Лазић, магистар Новог светског поретка, објашњава како је 27 година радио у Пентагону на тајном пројекту Роналда Регана Рат звезда, те како је учествовао у „мисији“ стварања света без граница и формирању једне светске владе. Овај интервју можда и најбоље илуструје разлоге због чега је званичан Београд био принуђен да изабере евроатлантске интеграције као свој основни политички курс
Средином маја, на једном приватном универзитету, на којем је одржано предавање о будућем устројству света (Нови светски поредак), уследио је неочекивани сусрет са господином мр Данилом Лазићем, рођеним у Босни и Херцеговини (општина Босански Прњавор) ратне 1941. године, где је и започео школовање, а сада угледним грађанином САД.

Интересантну и богату радну каријеру започео је 1963. године, када се обрео управо у САД. Да би научио језик креће на занат (радио-електричара), затим одлази у војску САД, у којој је служио две године. Држава Илиноис је платила његово школовање, па је стекао диплому инжењера астронаутике. Први посао са факултетском дипломом био је аналитичког инжењера на млазним моторима, али се, истовремено, пријавио у Централну службу за рад у америчкој војсци. После две године чекања уследио је позив и одлази у Тексас, где је радио на пројекту тада новог борбеног авиона Ф-16. Затим следи одлазак у Вашингтон и рад на стварању антирадарских и крстарећих (паметних) ракета. Када је тадашњи амерички председник Роналд Реган затражио да се САД спрема за „Рат звезда“, добија посао на овом пројекту као технички саветник надлежном генералу, иначе шефу пројекта. Тако је провео 27 година радећи за Пентагон.

Лазић је имао велико поверење својих претпостављених, па је тако имао приступ свим тајнама везаним за његов посао. Но, то није било лако. Да би стигао до толиког поверења морао је проћи детаљне провере. Опширна биографија, како лична, тако и његове шире породице у Босни и Херцеговини, коју је сам Лазић предао, проверавана је девет месеци. Могао је да бира само једног члана породице с ким ће комуницирати, а он је изабрао оца; тај контакт одобрио је Пентагон. Са другима није смео да комуницира, као ни са Србима из САД јер претпостављени нису одобравали дружење „са својима“, пошто би то значило да се није уклопио у амерички систем. Такође, није смео ни да иступа у медијима.
Поред тога Лазић је био члан (без права гласа) тростране комисије која је водила политичко-економске послове Г-7. То је налагало да буде добро политички обавештен, јер је тој политици прилагођавао будућу технику.

Када је амерички председник Буш Старији најавио стварање Новог светског поретка, упућен је на магистарске студије из друштвених наука, где је стекао назив магистра Новог светског поретка. Од тада се бави и друштвеним питањима, посебно заговарањем стварања света без граница и формирања једне светске владе. Такође и теолошким питањима, али на основама квантне физике.

Да ли је на пројектима у којима сте учествовали било још људи српског порекла и шта је конкретно била Ваша дужност?

Колико је мени познато на пројекту Рата звезда учествовало је још двоје људи пореклом из српских земаља, али нисам са њима одржавао контакт. Верујте да се нисам надао да ћу успети да уђем у научне пројекте Пентагона, али када су ми се врата отворила – искористио сам то. Мој главни допринос у пројектима стварања борбеног авиона Ф-16, који је данас окосница војног ваздухопловства многих држава, али и у Рату звезда, била је координација 23 подпројекта виших техничких постигнућа. Наиме, систем истраживања је такав да поједини истраживачи гледају само делиће јер немају право да виде целину, а мој задатак је био да посматрам целину, да координирам.
Рат звезда је започео као одбрана од нуклеарних ракета и тај систем је требало да покрије цео свет. Зато је и назван Рат звезда. Одбрана је требало да буде размештена у космосу и на земљи, али се због распада СССР-а, главног непријатеља, одустало од размештања система у свемиру. Просто више није било претње по безбедност САД. После тога, сви смо се надали да никада и неће бити размештен. Ми смо развили техничке системе за уништавање атомских бомби са сигурношћу од 99 посто.

У којем правцу се развија војна техника, посебно она у чијем сте стварању учествовали?

Војна техника, према мом мишљењу, развија се у правцу вођења „ратова утицаја“, а да би се тај рат могао успешно водити свет мора бити уједињен, без граница и са једном светском владом. Овде је техника подстакла друштвене промене. У том смислу ми смо се бавили техничким и друштвеним предвиђањима. Морам признати да је сада све мало стало, јер је развој рачунара окренуо истраживања у области „рата утицаја“ у другом правцу, пошто компјутер већ симулира људски мозак, што значи да техника прелази из класичног у некласични систем. Ту граница нема, што отвара нове могућности за „рат утицаја“. У сваком случају данас већ постоје техничке могућности за вођење „рата утицаја“, а да ли ће бити примењен у овом веку – то заиста не знам.
Када је Буш Старији изјавио да је Америка спремна да води свет у Нови светски поредак, одмах су организоване постдипломске студије на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији за неке важне људе, међу којима сам се нашао и ја. Тако сам стекао звање магистра друштвених наука – област Нови светски поредак.

И каква је била ваша друштвена делатност?

Што се тиче Новог светског поретка морам рећи да је одмах после иступа Буша Старијег организована размена мишљења са водећим стручњацима из ове области, и то једном годишње. Обично би се окупило око 150 научника, аналитичара и других важних људи из целог света, и ми смо анализирали ситуацију. На крају расправе увек смо давали закључак, односно Извештај за политичаре и власнике великих компанија, као и неке аналитичке центре. Ту смо скицирали могуће правце деловања споменутих субјеката.
Осим тога, учествовао сам у подршци председниковању Роналда Регана. Наиме, када би председник САД ишао по земљи тражено је да формулишем питања која би му се поставила од стране домаћина из области којом се ја бавим, али сам, такође, писао и одговоре на та питања, а председник их је читао или учио напамет, и тако се стицао утисак да је веома образован и обавештен.
Поред тога, био сам задужен и за техничка питања током преговора са СССР-ом, посебно око Уговора о балистичким ракетама. Америчкој страни сам тумачио која су решења повољнија за САД, односно сугерисао решења која не дају много уступака.

Говорите о Новом светском поретку. Шта је то заправо?

Ова идеја је племенита. Потребно је да се свет уједини, да нема државних граница, да постоји јединствена економија у целом свету, да се људи крећу слободно. Овај Нови поредак заснован је на правима појединца. Ниједна држава не може бити власник ових права и ниједна држава није ослобођена од њих. Ради се о следећим правима: националне и локалне владе морају бити мале; мора се успоставити правна држава; равноправност свих грађана; поштовање жена; мора постојати слобода говора; мора постојати верска трпељивост и, наравно, мора се поштовати приватно власништво.
Организација Новог светског поретка је следећа: на нивоу планете мора постојати светска влада. Њој су потчињене регионалне владе (влада Европске уније, влада Великог Блиског истока…), њима националне владе, а овима локалне. Све ово почива на појединцу. Када то представљамо графички то је обрнута пирамида, која стоји на човеку и шири се према врху. Нови светски поредак већ функционише, мада светска влада за сада не постоји, али тренутно има два Министарства – то је привреда (Светска трговинска организација) и светски суд (то ће постати Хашки трибунал). За остало ће се видети. За сада је, према мом мишљењу, потребно да се формира глобално Министарство унутрашњих послова, што компјутеризација и те како омогућава.
Идеја светске владе је у функцији подизања стандарда живота за становнике наше планете, јер ако људи добро живе – они не ратују. Дакле, циљ је свет без рата, односно трајни мир. Такође, не предвиђа се поништавање националних и локалних култура и идентитета, али, наравно, ако дође до спонтаног мешања то је добро, јер крв раса се мора измешати. Знајте да једна нација или једна раса не може да реши све проблеме на које ће човечанство наићи. То смо доказали у Рату звезда – експериментално. Када се појави проблем стручњаци једне нације нису могли да реше проблем, али када би укључили и представнике других нација и раса много брже смо решавали проблеме.

Идеја је иначе зачета у Европи пре Наполеона, то јест за време Просветитељства, а потом је пренета у Северну Америку, тачније тамо где су биле енглеске колоније. Ти европски емигранти, њих свега око 70, разних занимања, створили су САД са планом да оне уобличе Нови светски поредак, то јест уједињени свет. САД су следиле ову мисију и развијале су се у том правцу. Циљ САД је да припреми човечанство за Нови светски поредак и гарантује споменута права. Изолација просто није добра.

Имају ли САД по питању успостављања Новог светског поретка подршку светског јавног мњења?

Идеја стварања једног света и светске владе има подршку и ван САД. Видите Римски клуб је водио формирање Европске уније као регионално-глобалне организације. Када су се формирали било их је 50, а данас их има око 250, и то су најумнији и најпрогресивнији људи из целог света. Светска трговинска организација има већ преко 153 држава чланица. Организација има свој Устав. То је легална глобална организација која се никоме не потчињава, већ су њој потчињене државе. Другим речима, државе се морају одрећи суверенитета у корист Светске трговинске организације.

Говорите о трајном миру, али САД ипак воде ратове. У чему је проблем?

Ратови које се воде су покушај стабилизације света и у функцији су стварања Новог светског поретка. Свет мора бити једнополарни, а не вишеполарни. Где год постоје идеје многополарности морају бити одстрањене у корист једнополарности. Ако се ово спроведе у дело, то јест, успостави једна светска влада и свет без граница, какав је амерички план, доћи ће до квалитативно бољег живота у свету.
Такође, имамо велику корист од уједињења и у области науке. Човечанство мора истраживати свемир, а то не можемо овако разједињени. Једна нација сама то не може. Многи научници и појединци су убеђени да постоји негде у свемиру цивилизација попут наше или слична, да би се то открило морамо се ујединити. Такође, та цивилизација може бити агресивна према нама. Да би се бранили морамо овладати „ратом утицаја“, а да то учинимо морамо се (опет) ујединити.

Већ два пута спомињете „рат утицаја“. Шта је то?

То је нови начин вођења рата – без убијања. То рат у којем ми утичемо на мишљење људи. Техника прелази на квантне компјутере. Кад дође до масовне примене такве технике, онда ће бити могуће применити „рат утицаја“. Међутим, брзина примене зависи од количине уложеног новца у развој нове технике. Наравно и знања, које се за 18 месеци удвостручи. Мислим да ће пре истека овог века бити могуће применити „рат утицаја“. На томе се у Пентагону већ дуже време ради, а модерна војна и не само војна техника се дефинитивно развија у овом правцу. То је рат који се води интелигенцијом, памећу, нематеријалним средствима. То је могућност да концентрацијом мисли могу да утичем на Вас да прихватите мој начин размишљања.

Шта о „рату утицаја“ каже јавно мњење и медији?

Ма, медији ту само сметају, јер недовољно познају проблем и само плаше људе. Медији ово питање дефинитивно не разумеју.

Како се у стварање Новог светског поретка уклапа функција америчког председника?

Америка има свој циљ и систем и сваки председник то мора да поштује. Не може он то да мења по својој вољи. Нико, па ни амерички председник, не може доћи и рећи: „Ја мењам све!“ Он спроводи унапред одређену политику, те не може ићи против успостављеног система и циљева. Систем мора напредовати, без обзира ко влада и каква су му политичка и религиозна убеђења. За време избора председнички кандидати могу да причају шта хоће – то је у функцији добијања гласова и победе на изборима. Међутим, кад дође на власт мора да поштује систем и не може спроводити оно што је причао у кампањи, већ оно што су као циљ поставили оснивачи САД. У САД се рад председника оцењује по томе колико је унапредио постојећи систем, а не шта говори у кампањи. У Америци главну улогу у праћењу рада председника имају медији. Они га критикују ако одступа од система и хвале ако унапређује систем. Ако пређе границу против система – медији га критикују и брзо губи популарност.

Шта ће бити са идејом Новог светског поретка, ако САД, с обзиром на економску кризу у њима, пропадну?

Америка не може пропасти, она излази из кризе. У кризи је грађевинарски сектор, то је само једна трећина бруто националног дохотка, остала економија расте. Дуг САД је велики, али све зависи како се на њега гледа. Мање од два посто дуга је у страним рукама, а по економским законима максимално се дозвољава да три посто дуга буде власништво странаца, како они не би утицали на економију. Важно је и то што је дуг САД дугорочан, а не краткорочан. Опасни су дугови који пристижу у року од три до шест месеци. Пажња се обраћа на то колико је краткорочних, а колико дугорочних дугова.
Другим речима, ако пропадну САД – пропашће и план уједињења света, а то просто није могуће.

Добро, а шта ако нека држава и њена влада не прихватају план САД о уједињењу света?

За то се спрема војска да оно што смета уклони. Један свет се мора остварити. Кад дође време урадиће се оно што се мора урадити и свет ће бити један.

Како тумачити рат који су САД водиле против Срба?

То је био рат против оних који су кршили правила Новог светског поретка. Према оцени САД у БиХ Срби су били доминантни, а то није било добро. САД су тежиле да нивелишу, уравнају стање. Другим речима, Србија се морала покорити глобалном мишљењу.

Шта ако појединци не прихватају Нови светски поредак?

Па, они ће се морати сложити или ће морати да трпе. Појединци могу да говоре шта хоће, на то нико не обраћа пажњу јер ће лако бити изоловани, а њихова мишљења приказана као екстремна, заостала и неодговарајућа времену у којем живе.

Има ли демократије у Новом светском поретку?

Има. То ће бити основа система, али да ли ће остати заувек – то је питање. Сви су убеђени да ће систем једне светске владе опстати и без демократије. Наиме, демократија може пропасти, али систем мора опстати. Ако појединци заљуљају обрнуту пирамиду – онда они постају проблем, а то значи да им се сва права морају одузети. Сви се надају да до тога неће доћи, али ако дође онда се демократија одузима.

Раст становништва је знатан. Да ли је то добро?

Јесте. Добро је да становништво расте, јер тиме расте и тржиште. Светска влада нема план за смањење бројности становништва. То је против система.

Ресурси на Земљи су ограничени. Да ли је светска влада разматрала ово питање?

Техника ће решити доста проблема. На пример, вода је проблем. Нема довољно слатке воде. Можда ћемо у догледно време морати прећи на експлоатацију морске воде, али је то скупо. На другој страни имамо Русију и Канаду које имају доста питке воде. Та вода припада свету, а не Русији и Канади, те се мора одузети од њих. Но, техника ће много тога решити, посебно ако нађемо место у свемиру за живот човека.

Каква је судбина националних језика у Новом светском поретку?

Свака земља има свој језик, то није спорно. Међутим, светски језик ће бити енглески. То је језик међународне размене.

Каква је судбина светских религија?

За сада религија није део система. Религиозна трпељивост захтева да она буде ван државе и да је нема у политици. Просто у политичким круговима који воде Нови светски поредак о томе се не говори.

Ви се бавите и квантном физиком. Шта можете о томе рећи?

Квантна космологија је моја идеологија. Просто квантна космологија и физика имају теолошке импликације и научници се морају суочити са тиме да би разумели о чему се ради. Религије овде имају погрешан став по питању апсолутности, о томе како функционише Бог. Оно што ми зовемо Бог квантна физика на основу космолошких принципа одређује као „финалног посматрача“. „Финални или апсолутни посматрач“ нема прошлост, ни будућност, он је садашњост. Неко мора све то да одржава. У религији је то Бог, у науци апсолутна интелигенција.
Молим вас, све већи број озбиљних истраживача одбацује досадашња сазнања о настанку свемира, без обзира на то да ли верују у Бога или не. Све већи број научника, заправо, признаје да је могуће да свемир има свог ствараоца. Нова астрономија је заснована на квантној теорији универзума. Циљ нове астрономије је да обезбеди прецизну математичку дефиницију особина свемира, од субатомских честица до највећих структура. У потрази за овом дефиницијом научници су открили да су били потребни посебни услови за настанак интелигентног живота у свемиру. То је научнике навело да трагају за планом и ствараоцем настанка универзума. Тако научници почињу да гледају другачије на стара теолошка и антрополошка начела. Ова начела су постала важна, јер квантна механика тврди да ништа не може постојати ако нема интелигентног посматрача, чије опажање то чини стварним. Другим речима, научници схватају да је настанак свемира нераскидиво повезан са постојањем интелигентних бића у њему. Важно је нагласити да је идеја уједињеног света сагласна квантној физици.

Мислите, дакле, да „Финални посматрач“ подржава уједињење света?

Он је ван свега и гледа доле. О уједињењу света нема ни негативан, ни позитиван закључак. Другим речима, нема ни сукоба између идеје уједињеног света и „финалног посматрача“.

Ко је „Финални посматрач“?

Научници су до сада имали мало успеха у потрази за математичким објашњењем ко или шта је „финални посматрач“ . Просто, наука и религија долазе до истог закључка – потребан нам је Бог. Другим речима, „финални посматрач“, речено теолошким језиком, јесте Бог. Иако смо далеко од доказа о постојању Бога, истраживања снажно наводе потребу за ствараоцем. Јасно је и то да истраживања квантне механике наводе мисли научника ка Богу. Нови развој у науци ће можда имати изненађујуће чињенице, како за научнике, тако и за теологе. Међутим, теолози су увек знали да су небеса доказ славе Божије.
Мислите ли да у овој фази живота можете бити од користи народу из којег сте потекли?
Дошао сам да нешто научим овај народ. Знам какви су планови за будућност и хоћу да убедим свој народ да се уклопи у то. Потребно је да не гледају уско, већ да се изађе из историје, прошлости и крене у будућност. Наравно, ако некога интересује и квантна космологија – ту сам.
 
Напомена: Објављено и часопису Печат, бр. 170, 17. јун 2011, стр. 10-14. Редакција Уредништва Српског листа.
 

Војислав Јанковић
НЕКЕ ОПАСКЕ О ИЗЈАВАМА ДАНИЛА ЛАЗИЋА
 
О ‘’новом светском поретку‘’ се много говорило, али је ово први пут да сам ја наишао објашњење некога ко том покрету припада и ко ту идеју заступа – углавном се чуло шта су о томе говорили противници и то само у неким општим фразама. Стога је овај интервју врло значајан и потребно је да се са њим расправи.
У уводном објашњењу стоји да је Данило Лазић са 22 године 1963. дошао у САД, да се ту показао као изванредно способан, те да је као инжењер астронаутике радио на најзначајнијим, најтежим и најповерљивијим задацима. Због тога је морао да прође ‘’детаљне провере‘’, а сем тога да прихвати обавезу да ће комуницирати само са једним чланом своје породице (он је сам изабрао оца), а такође и ни са једним Србином, јер би то иначе ‘’значило да се није уклопио у амерички систем. Такође, није смео ни да иступа у медијима‘’. Поред тога, он постаје члан политичко-економске комисије Г-7, а за време Буша Старијег студира друштвене науке и постаје ‘’магистар Новог светског поретка‘’. Затим се бави и теолошким питањима на основама квантне физике.
Из овог кратког описа може се закључити да је Данило Лазић изванредно интелигентан, да није уско усмерен само на своју струку, већ да има интересовања како за друштвене односе тако и за најдубља питања о постојању света и да у томе даје и своје доприносе; сем тога, да има врло развијену љубав према неслободи.
Одговори које даје сам Данило Лазић Зорану Милошевићу су врло драгоцени, али су пуни противречности и недоследности, апстракција и – могло би се рећи – антисмисла. Има се утисак као да ту на та питања не одговара само један, већ бар двоје. У томе наравно може бити и незнање, а и свесно прећуткивање неких чињеница у интересу доктрине која се заступа. Ово друго би указивало на осећање страха од истине.
Тај страх од истине треба побеђивати свеопштом љубављу, а такође и приврженошћу самој тој истини. Да се ово горе не би сматрало само као неки моји субјективни закључци, ја ћу морати да дам детаљнија образложења и доказе и то засноване на самом овом интервјуу. При том ћу знацима навода (и курзивом) означити речи Данила Лазића, а неке од њих и подвући.
1. ‘’… поједини истраживачи гледају само делиће јер немају право да виде целину…’‘. Мало касније стоји: ‘’Нови поредак је заснован на правима појединаца‘’, где је укључена ‘’равноправност свих грађана‘’.Овде се не види како су они истраживачи лишени те равноправности? Да ли по казни ‘’светске владе‘’, јер ‘’ниједна држава не може бити власник ових права‘’. ‘’Мора се успоставити правна држава‘’, а она не може бити власник права! Ко је онда власник права? Да ли тај израз уопште има смисла, јер те две речи једна другу негирају односно потиру?
2. ‘’… због распада СССР, главног непријатеља‘’ – ‘’по безбедност САД‘’. Овде се намеће питање: Да ли је могуће да један магистар друштвених наука не зна да су банке САД финансирале Лењина и Стаљина, као доцније и Хитлера? Ако он то зна, онда би то значило да он америчке банкаре сматра да су лудаци, а не добри профитери који су на томе зарадили сто или можда и хиљаду пута више од уложених средстава. Он је за магистрирање о Новом светском поретку морао учити такође и о томе да је после такозваног Другог светског рата један енглески мајор из САД преко Канаде однео у СССР комплетну техничку документацију за прављење атомске бомбе. Да ли је то било могуће без знања односно наредбе – рецимо – носилаца Новог светског поретка? И тако даље. Пошто он то прећуткује, види се да има страх од истине.
3. Но упркос томе он овде јавно указује на једну већином прећуткивану или само у кратким наговештајима помињану посебну ‘’војну технику“. Он то назива ‘’ратови утицаја‘’ и пружа само неке кратке наговештаје о томе.
У једном интервјуу свакако да није могуће исцрпније говорити о ‘’војној техници‘’ која је веома, веома обухватна и разрађена. О њој би Данило Лазић можда могао и сатима да говори. Он овде не помиње оне већ добро познате системе медијске пропаганде, скривања истине и лагања, давања сугестија краћих од 1/16 секунде које тиме улазе само у подсвест, употребе хемијских средстава за стварање одређених расположења и настројења код људи и друго, већ истиче само нешто мање познато, истиче да сада ‘’компјутер већ симулира људски мозак‘’ и да ‘’ту граница нема‘’. На мало касније постављено питање он одговара: ‘’То је нови начин вођења рата – без убијања. То је рат у којем ми утичемо на мишљење људи. Техника прелази на квантне компјутере. Кад дође до масовне примене такве технике, онда ће бити могуће применити ‘рат утицаја’… На томе се у Пентагону већ дуже време ради… То је рат који се води интелигенцијом, памећу, нематеријалним средствима. То је могућност да концентрацијом мисли могу да утичем на Вас да прихватите мој начин размишљања‘’.
Мада он то тако не назива, Данило Лазић указује на употребу материјалистичког или математистичког окултизма за остварење извесних циљева. То је чињеница и та техника је последњих сто или сто педесет година изванредно разрађена и увек прећуткивана, а он је један од ретких који то објављује. Но он из тога не извлачи исправне закључке. Да бих то објаснио, ја ћу поћи од његове горе наведене последње констатације и онда ићи ка првој:
– Ако он може да својом концентрацијом утиче на другога да на његов начин размишља, да ли је пре много година – кад је био млад – неко на њега на тај начин деловао, те је он на овакав садашњи начин почео да размишља и од тог не може да се ослободи? Тако би се могла објаснити и његова фанатичка љубав према неслободи и аутоматизам с којим би то да наметне и целом човечанству, да га на тај начин усрећи.
– Интелигенција која не поштује човекову слободу може да буде изванредно велика, али је застрашујуће погубна за оне који се њом служе, односно која и њих захвата. Она их сурвава у амбис, у бездан подчовештва. Она може бити и много већа него што је имају просечни људи, али је то интелигенција сличне врсте као код животиња – птица селица, даброва, оса. Са њом се губи индивидуалност и затвара се у групност, моћну као код животиња.
– То је врло јасно исказано подвученим речима ‘’ми утичемо‘’. Ту дакле обезиндивидуалисана група утиче, изгубљено је ја и делује интелигенција са којом осе праве своја саћа и слично.
4. Данило Лазић је био и један од око 150 водећих стручњака ‘’из целог света‘’, који су се састајали једанпут годишње да би давали ‘’могуће правце‘’ ‘’за политичаре и власнике великих компанија‘’ у циљу изградње Новог светског поретка. Он је и за кампању Роналда Регана ‘’формулисао питања која би му се постављала од стране домаћина‘’, а истовремено је давао ‘’и одговоре на та питања, а председник их је читао или учио напамет, и тако се стицао утисак да је веома образован и обавештен‘’.
Из овога се не види, да ли су ти стручњаци радили за рачун власника, или власници по налогу стручњака, или да ли је иза и једних и других био неко трећи.
У сваком случају, на примеру Регана види се једна од техника ‘’рата утицаја‘’. А шта би његови слушаоци рекли кад би ово знали? Да ли би сматрали да је то морално? Но у квантној физици или космологији свакако да не постоји морал, јер за морал је предуслов слобода, а она се негира или не воли зато што се под њом подразумева могућност бирања; а мало доцније: ‘’Свет мора бити једнополаран, а не вишеполаран‘’, у њему дакле не може или не сме бити бирања.
5. ‘’Потребно је да се свет уједини, да нема државних граница…’‘. ‘‘Нови поредак заснован је на правима појединца. Ниједна држава не може бити власник ових права… Ради се о следећим правима: националне и локалне владе морају бити мале, мора се успоставити правна држава; равноправност свих грађана; поштовање жена; мора постојати слобода говора; мора постојати верска трпељивост и, наравно, мора се поштовати приватно власништво.’‘
Од оваквог интервјуа се не могу очекивати нека исцрпнија објашњења ове ‘’племените‘’ ‘’идеје‘’, те је магистар Новог светског поретка дао оно што је сматрао суштинским, а можда нешто случајно и прескочио. У сваком случају, у том суштинском се ни једном речју не помиње истина, а само у истини људи могу бити уједињени, јер о некој ствари постоји само једна истина, а неистина безброј. Наметање неистине изазива унутрашње одбијање, а то онда није уједињеност него само страх да се то јавно изрази.
Што се морала тиче, он је донекле укључен у наведеним ‘’правима‘’, која неки безлични – који су изгубили ја – прописују и дају под ‘’мора‘’. То је – сем по називу – истоветно марксизму, социјализму, демократизму, лењинизму, националсоцијализму и другим ‘‘измима’‘. Ту се види дејство ‘’рата утицаја‘’ једне од зараћених страна.
Као по себи разумљиво ‘’мора се поштовати приватно власништво‘’, а при том се – мада се то изричито не помиње – не сме питати како је стечено, нити се помиње у чему се састоји ‘’равноправност свих грађана‘’ – свакако целога света, јер ‘’нема државних граница‘’ (државе су одумрле према Марксу), а ипак се успоставља ‘’правна држава‘’. Један магистар друштвених наука није ни у овако кратком интервјуу могао ни смео да пропусти да ова питања остави неразјашњена и да остане само при сасвим апстрактним наводима. То је преко њега учинио неко други. Свакоме је сасвим очигледно – па и носиоцима Новог светског поретка – да неки арапски или амерички шеик има већа права власништва него његов роб или слуга. Према томе, и овде имамо случај противречности, односно да једна поставка искључује другу.
Исто тако, да ли ко моли може бити равноправан са оним кога моли, и који има власт да му молбу услиши или одбије? Ако би Нови светски поредак у себи садржао идеал равноправности, он би морао да настоји да укине све власти, и мале и велике – укључујући и своју. А да ли то хоће?
Сем тога, овако формулисана слобода говора гарантује слободу ширења лажи, а са тим се помаже ‘’рат утицаја‘’ – можда и неке супротне стране. Или се и овде прећутно подразумева да свако може слободно да говори, али не и да чује, ако то није у смислу ‘’једнополарности‘’ Новог светског поретка?
6. Међутим: ‘’на нивоу планете мора постојати светска влада. Њој су потчињене регионалне владе (влада Европске уније, влада Великог Блиског Истока…), њима националне владе, а овима локалне. Све ово почива на појединцу. Када то представљамо графички то је обрнута пирамида која стоји на човеку и шири се према врху’‘. Мало доцније: ‘‘Ако појединци заљуљају обрнуту пирамиду – онда они постају проблем, а то значи да им се сва права морају одузети‘’.
Ово много подсећа на Ничеовог ‘’надчовека‘’ кога описује у својем спису Тако је говорио Заратустра, или на ‘’сина цара Давида‘’ из нешто касније објављених – не његових – Протокола сионских мудраца, јер читаво човечанство стоји наглавачке на једном човеку.
Ја ћу овде само напоменути да Ниче ту идеју надчовека извлачи из времена Заратустре, дакле од пре Мојсија и његових закона. Сем тога, да је Ниче у Ћезару Борђији гледао најприближнији узор тог надчовека, који се са својом вољом за моћ уздигао од човека исто тако као човек од мајмуна. Зна се и да је Ниче полудео.
Интересантна је и ова слика ‘’обрнуте пирамиде‘’. Свакоме, а посебно неком врхунском техничару мора бити јасно да се она налази у лабилној равнотежи – сем ако је врх закопан у земљи, те да је врло лако да се заљуља. И ту се виде два духа која говоре преко исте личности. Но при том ниједан не каже где се налази ‘’влада Блиског Истока‘’ и шта она обухвата, чиме влада.
7. ‘’Нови светски поредак већ функционише, мада светска влада за сада не постоји…’‘. Постоје само ‘’два министарства‘’ – Светска трговинска организација и Хашки трибунал, а треба и Министарство унутрашњих послова. То је ради ‘’подизања стандарда …, јер ако људи добро живе – они не ратују. Дакле циљ је свет без рата, односно трајни мир‘’. Мало даље: ‘’Ратови који се воде су покушај стабилизације света и у функцији стварања Новог светског поретка‘’.
Из овога излази да се Уједињене нације не посматрају као светски парламент, Савет безбедности као влада, чланице са правом вета као сенат, а НАТО као светска полиција.
С друге стране, Светска трговинска организација стварно већ и јесте изнад свих држава. То се најбоље види по томе што кад Србин инвестира у Мађарској, а Мађар у Србији, за њих не важе закони тих држава, док би за инвестирање у сопственој држави важили. Исто тако и Хашки трибунал није зависан ни од каквог права или закона било какве државе, већ само сопственог.
Обећавање доброг живота – наравно не сада него тек у неодређеној далекој будућности – је увек било укључено у програме свих усрећитеља човечанства. А да би народ видео како ће лепо живети у будућности, усрећитељи му то показују својим богатством у садашњости. Сем тога, при том се никад не поставља ни питање шта ко сматра да је добро живљење – то наравно знају и показују само усрећитељи. Међутим, за некога је добро живљење само пун стомак, а за некога да влада милионима људи и да му се сви клањају и љубе га у руку или ногу. Према томе и ово је чисто апстрактна фраза, као и оно потом наведено за припаднике Римског клуба, да их је ‘’око 250, и то су најумнији и најпрогресивнији људи‘’, јер би неко други о њима изрекао можда сасвим супротну тврдњу, а при том би и једни и други могли давати необориве доказе.
А она прича о вођењу ратова ради покушаја стабилизације односно стварања мира стара је бар стотинак година – још од председниковања Вудроа Вилсона, кад је средином Првог светског рата Антанта одбила да са Средњим силама разговара о закључењу мира, јер је дужим ратом хтела да обезбеди трајан мир. У међувремену је у тим племенитим ратовима убијена и осакаћена која стотина милиона људи, а остварена су само ‘’два министарства‘’. Кад би се бар знало колико ће министарстава укупно бити, могле би се стотине наредних генерација учити стрпљењу на строго научној основи. Али то су ипак само ‘’покушаји‘’ – не значи да успевају и да ће успети, но ипак се покушава…
8. Но то ипак није тако лако, јер ‘’Идеја је зачета у Европи пре Наполеона, то јест за време Просветитељства, а потом пренета у Северну Америку…’‘, где ‘’њих свега око 70 … створили су САД са планом да оне уобличе Нови светски поредак … САД су следиле ову мисију‘’.
Нешто ближе о томе Данило Лазић не говори, али то би падало у време ширења Слободног зидарства – полазећи из Шкотске, односно јачања њиховог политичког утицаја. И Џорџ Вашингтон је на познатој слици насликан у масонској одори као први председник САД 1789. Пре тога је наравно и уз помоћ француских масона Ла Фајета и Рошамбоа вођен рат за независност од Енглеске (1775–1783). Енглеска је тај рат формално изгубила, али је амерички слободарски народ изгубио ‘’рат утицаја‘’, баш као нешто доцније и француски. Добили су га изгледа носиоци Новог светског поретка, па су успели да у просеку сваких сто година направе по једно министарство светске владе, с тим што у ту рачуницу спада и НАТО као половина министарства унутрашњих послова.
9. Но пре тога Данило Лазић каже: ‘’Такође, не предвиђа се поништавање националних и локалних култура и идентитета, али, наравно, ако дође до спонтаног мешања то је добро, јер крв раса се мора измешати. Знајте да једна нација или једна раса не могу да реше све проблеме на које ће човечанство наићи. То смо доказали у Рату звезда – експериментално. Када се појави проблем стручњаци једне нације нису могли да реше проблем, али када бисмо укључили и представнике других нација и раса много брже смо решавали проблеме‘’.
Потом каже: ‘’Ратови који се воде су покушај стабилизације света и у функцији су стварања Новог светског поретка. Свет мора бити једнополарни, а не вишеполарни. Где год постоје идеје многополарности морају бити одстрањене у корист једнополарности. Ако се ово спроведе у дело, то јест успостави једна светска влада и свет без граница, какав је амерички план, доћи ће до квалитетно бољег живота у свету‘’.
И даље: ‘’Такође имамо велику корист од уједињења и у области науке. Човечанство мора истраживати свемир, а то не можемо овако разједињени. Једна нација сама то не може‘’.
Овде се постављају питања:
– Како се са укидањем многополарности ипак не поништавају националне културе и идентитети?
– Како се из једнополарности са разних страна доносе решења проблема?
– Где су те разне стране у једнополарности?
– Да ли та реч ‘’једнополарност‘’ уопште има неког смисла, јер једна половина те сложенице негира другу – као рецимо ‘’крутоваздушатост‘’ или ‘’округлоћошкастост‘’?
– Колико векова ће Нови светски поредак још водити ратове док не стабилизује свет?
– Који ће магнетни пол Земље бити укинут – северни или јужни?
– Из ових излагања се може евентуално закључити да се укида натраг, а задржава напред. А да ли се укида горе или доле, да ли лево или десно?
– Да ли свет без граница подразумева да нико неће ограђивати неки део земље и сматрати да је његов?
– Колико је још времена потребно да сви људи схвате да ће им квалитетно бољи живот бити у неслободи (сем у слободи кретања) него у сло

... наставак

15. То је за оне појединце који не прихватају Нови светски поредак потврђено следећим: ‘’Па, они ће морати да се сложе или ће морати да трпе. Појединци могу да говоре шта хоће, на то нико не обраћа пажњу јер ће лако бити изолован, а њихова мишљења приказана као екстремна, заостала и неодговарајућа времену у којем живе‘’.
Ово треба повезати са правом на ‘’слободу говора‘’, како је наведено овде под 5. Такође и са наредним питањем Зорана Милошевића: Има ли демократије у Новом светском поретку? ‘’ Има. То ће бити основа система, али да ли ће остати за увек – то је питање. Сви су убеђени да ће систем једне светске владе опстати и без демократије‘’. Затим се даје она претња онима који заљуљају ‘’обрнуту пирамиду‘’, како је дато овде под 6. Другим речима, то је нека демократија у диктатури и без ње се наравно може.
Наравно да то што се у политици назива демократијом – можда под сугестијом Новог светског поретка – никада у историји човечанства није ни постојало нити може да постоји; а на то је и сам Данило Лазић указао говорећи о председницима САД – што је овде наведено под 4. и под 12. Међутим, он се плаши да каже нема, иако тај демос – народ – не може ни да зна а камоли да одлучује о томе како званични и скривени вође њиме управљају и шта раде, а како је и он сам то објаснио.
16. ‘’Добро је да становништво расте, јер тиме расте и тржиште.’‘ ‘’… Русија и Канада имају доста питке воде. Та вода припада свету, а не Русији и Канади, те се мора одузети од њих. Но техника ће много тога решити, посебно ако нађемо место у свемиру за човеков боравак‘’.
Ово је супротно врло снажној пропаганди неких кругова да број људи треба смањивати, а што је први на некој научничкој поставци заступао енглески економист Малтус (1766–1834), дакле баш у времену првих деценија развоја Новог светског поретка. И ту постоје два супротна пола.
У погледу власништва над водама, није речено ко треба да буде нови власник. Сада је у току снажан покрет за приватизацију водовода – бар у развијенијем свету. Да ли то значи да неки успешни бизнисмен треба да откупи на пример Бајкалско језеро и да праведно продаје његову воду?
Напомена о ‘’месту у свемиру за човеков боравак‘’ као да је наслућивање тога да ће Земља бити толико загађена да се на њој неће моћи да живи. Да ли ће и то бити неки други пол, који такође треба укинути?
17. Није спорно да ‘’свака земља има свој језик‘’. ‘’Међутим, светски језик ће бити енглески‘’.
‘’За сада религија није део система. Религиозна трпељивост захтева да она буде ван државе и да је нема у политици. Просто у политичким круговима који воде Нови светски поредак о томе се не говори.’‘
Енглески језик је већ наметнут за ‘’међународне размене‘’, иако није баш најпрецизнији у изражавању мисли и појмовних финеса. У сваком случају, он је за привредне односе можда најбољи, ако не за филозофију и друго, а на дипломатском пољу је после Другог светског рата заменио француски.
Да религије треба ослободити од држава и од политике, то је предуслов да оне стварно буду религије, а самим тим би дошло и до религиозне трпељивости. Но, пошто је Нови светски поредак потучен у ‘’рату утицаја‘’, он разне религије употребљава за стварање вишеполарности (на пример у БиХ) помоћу којих онда организује ратове за остварење ‘’једнополарности‘’.
18. ‘’Квантна космологија је моја идеологија‘’. Она и физика ‘’имају теолошке импликације‘’.
Овде је вероватно учињена нека омашка. Међутим, све омашке долазе из подсвести, а у овој такође влада изванредна интелигенција, може се рећи већа него у свести (иначе не бисмо могли да варимо храну и друго). Из подсвести Данила Лазића долазе и многа претходна и потоња излагања. Подсвест дакле његова говори да ово није наука о космосу него наука или учење или реч о идејама. То се потврђује импликацијама теолошких, свакако веровања, не знања. То значи да ово није наука о опажаном свету него о замишљеном, о апстрактним идејама које долазе из неког веровања. То се потврђује са следећим наводима:
Религије греше о томе ‘’како функционише Бог. Оно што ми зовемо Бог квантна физика на основу космолошких принципа одређује као ‘финалног посматрача‘. ‘Финални или апсолутни посматрач‘ нема прошлост, ни будућност, он је садашњост. Неко мора све то да одржава. У религији је то Бог, у науци апсолутна интелигенција‘’.
Уз појам ‘’функционише‘’ укључено је постојање ‘’вишеполарности‘’, јер се у једноме не може функционисати, оно је круто, непроменљиво. Али, пошто се проповеда ‘’једнополарност‘’, онда се упућује на једног Бога, а затим се искључује и могућност његовог функционисања, па се проналази појам ‘’финалног посматрача‘’, при чему неко други или нешто друго функционише. Пошто је ‘’финални‘’, јасно је да он не може имати будућност. Теже је објашњење о прошлости. Међутим, ипак – што се овде не увиђа – у самом појму ‘’посматрач‘’ садржана је активност односно функционисање, а с тим и ‘’вишеполарност‘’.
То – по горњем исказу – значи да квантна физика греши колико и религије, те и да ове горње тврдње саме себе побијају, посматрање будући што и функционисање, па ако је погрешно једно, погрешно је и друго.
С друге стране, посматрати се може само оно што је постало, дакле што има прошлост, што је постојеће и што је издвојено од посматрача. Тиме се онда овде – бар подсвесно – покушава да објасни да тај ‘’посматрач‘’ нема ни прошлост, јер је издвојен од постојећег, а што је створено није у њему. Но тиме опет добијамо поларност: посматрач и посматрано!
На тај начин се у смислу ‘’једнополарности‘’ доказује да не постоји ни прошлост ни будућност. Јер, ако би се они признавали, морало би се говорити и о мноштву богова или интелигенција – како прошлости тако и будућности – дакле, опет о ‘’вишеполарности‘’.
Али то се не сме, у име антисмисла ‘’једнополарности‘’.
Да је сваки посматрач активан, види се по томе што он својом вољом усмерава своју пажњу на изабране опажаје, друге при том потискујући и занемарујући. Тиме што посматрач у то уноси и своју вољу, он је и учесник у тим збивањима, утиче на њих. Неки физичари су дошли и до закључка да експериментатор самим својим посматрањем утиче на процес онога што посматра, мења га. Према томе, тај ‘’финални и апсолутни посматрач‘’ је макар учесник у догађајима, односно стварању.
Идеологија ‘’једнополарности‘’ јесте идеологија мртвила, непокретности, те је чудно како се она заступа насупрот чињеницама које је на сваком кораку побијају. То је исто тако као кад би човек ударањем главе о зид хтео да докаже да зид не постоји, јер он осећа само један пол – своју главу, зид такав осећај немајући.
Ако се појам садашњост повезује са појмом одржавања, онда се подразумева да садашност има неко трајање, дакле и прошлост и будућност – без обзира колико кратке. Међутим, то одржавање – према горњем – врши наводно ‘’апсолутна интелигенција‘’, која нема ни прошлост ни будућност, у сваком трену и настајући и нестајући. Сем тога, и само то одржавање обухвата у себи неку вољну активност, односно неко функционисање. Но ту сад долази нешто веома изненађујуће: конструктор авиона не помиње ни себе ни оне који су авион направили, већ само техничаре који га одржавају! Такође ни оне који ће њиме летети и убијати! Уз то, одржавање чини само интелигенција, а не и руке! Посебно што она то ‘’мора‘’ – што подсећа на Кантов категорички императив, или аутоматизам. Према томе, ‘’апсолутна интелигенција‘’ нема никакве везе ни са осмишљавањем ни са употребом било чега, али мора да га одржава. А зар од одржавања не зависи његова употреба?
Ту је дакле Бог религија на такав начин у ‘’науци‘’ замењен апсолутном интелигенцијом. То се дакле разликује чак и од Великог Архитекте, о коме говоре Слободни зидари који су стварали и САД, а који по свом називу указује углавном на прошлост – он је тај свет замислио и остварио, а да ли га је завршио и шта са њим евентуално даље ради – о томе се не говори.
19. ‘’Нова астрономија је заснована на квантној теорији универзума. Циљ нове астрономије је да обезбеди прецизну математичку дефиницију особина свемира, од субатомских честица до највећих структура. У потрази за овом дефиницијом научници су открили да су били потребни посебни услови за настанак интелигентног живота у свемиру. То је научнике навело да трагају за планом и ствараоцем настанка универзума. … квантна механика тврди да ништа не може постојати ако нема интелигентног посматрача, чије опажање то чини стварним. Другим речима, научници схватају да је настанак свемира нераскидиво повезан са постојањем интелигентних бића у њему. Важно је нагласити да је идеја уједињења света сагласна квантној физици.’‘
Овде је сажето дат начин на који се долази до горе изнетих апстракција, а у којима се и не помињу конкретне чињенице које се доживљују свакога трена а камоли да се настоји да се оне разјасне и уклопе у ове теорије. Ове теорије говоре само о ономе што се у машти замишља, а не осврћу се на оно што се непосредно опажа. И не помиње се на пример шта је свест, шта је воља, шта су мисли које се могу и наметнути другима, како то да се нешто уопште осећа, шта је то морал и да ли уопште постоји итд. При том се и не сумња у постојање ‘’субатомских честица‘’, које се могу само замишљати, а не и видети. Не говори се ни о томе како је настала ова разједињеност коју треба ујединити ни чему она служи. Ако би се то знало, уједињавање би било лакше! Нити се говори шта је и каква је та уједињеност која је ‘’сагласна квантној физици‘’. Да ли оном надчовеку на коме стоји ‘’обрнута пирамида‘’ одговара неки надквант? Другим речима, не тражи се и не испитује се неки дух или ‘’интелигенција‘’ у себи него у неком општем и ‘’апсолутном‘’ ‘’интелигентном посматрачу‘’ који сваког трена настаје и нестаје и коме цело човечанство треба да се жртвује преко оног једног натчовека, те да се поништавањем свих људских индивидуалности постигне ‘’уједињени свет‘’. Ту се види како је у ‘’рату утицаја‘’ оријентализам завладао Новим светским поретком, или га је створио.
Наравно да у једном интервјуу није могуће изложити читаво своје схватање света. Међутим, ако се и не помињу горе набачене духовне и душевне категорије и каже се ‘’квантна механика тврди‘’, онда се може закључити да Данило Лазић заступа неко механистичко схватање света. При том се ослања на математику.
На математику се и треба ослањати, али њу треба исправно схватити. Она се не сме употребљавати за доказивање неких својом маштом створених теорија, него за објашњење онога што се стварно опажа. Не сме се помоћу математике доказивати постојање чулно-материјалнога света који се чулима не може опажати; не сме се помоћу ње на основу онога што је утврђено у коначноме тумачити збивања у бесконачноме или израчунавати шта је било пре милион година, кад године можда нису ни постојале.
С друге стране, треба уочити да математика не даје објашњења само за квантитете него и за квалитете. При том треба увидети да су код ње на пример негативни бројеви сасвим другог квалитета од позитивних, а наравно и имагинарних и надимагинарних (ако их признајемо). Треба такође прихватити, да сем непоколебљиве нужности, математика указује и на слободу (од које се неки плаше). То је кад се врши интегрисање неке диференцијалне једначине, па се добија слободно избирљива константа. И тако даље.
Међутим, није ли ‘’математичка дефиниција‘’ свемира нешто сувише апстрактно и недостижно, кад се уопште и не размишља ни о оних неколико малопре набацаних особина човека који је саставни део тог свемира? Без узимања у обзир и човека могла би се обезбедити само дефиниција неког замишљеног, а не стварног свемира. Зар није и човек неко од ‘’интелигентних бића у њему‘’? И то нама најприступачније? Математички речено: треба прво дефинисати оно што је коначно, па тек онда што је бесконачно – велико или мало, јер се иначе лако отпада од стварности и пада у илузије.
Изјава о томе да су научници ‘’открили‘’ потребу посебних ‘’услова за настанак интелигентног живота‘’ некоме може изгледати сасвим депласирана. На то се наставља даље научничко трагање за ‘’ствараоцем‘’, тврдња о ‘’интелигентном посматрачу‘’ и друго. Но, без обзира на то до чега су ти научници дошли и шта они тврде, без обзира на њихове апстракције и да ли је то истинито или не, врло је значајно то што се од најматеријалистички схваћене физике тражи пут за поимање духа. То је у ствари најважнији задатак научника баш у САД. А да би тај задатак с успехом обавили, они се морају ослободити тог јарма који им је с Истока наметнут ‘’ратом утицаја‘’. При том треба имати у виду да то није неки савременији оријентализам пошто, рецимо, већ Буда пут ка нирвани показује индивидуалним људима који по свом слободном избору и одлуци хоће да тим путем иду – не под морањем. Ово је у ствари остатак или нека носталгија за временом од пре шест или седам хиљада година, кад се људи још нису осећали као потпуно индивидуална бића. То је отприлике наслутио и Ниче. А ја овде реч ‘’једнополарност‘’ изједначујем са нирваном, зато што та сложеница саму себе поништава, а дефиниција нирване је ‘’не то, не то …’‘, дакле ништа што би се о њој могло рећи, ништа чему би се могао дати неки смисао. Ово треба врло озбиљно схватити.
Да би се ово схватило и да се уочи та потчињеност утицају Истока и то још из старог Заратустриног времена, томе може помоћи наука из Средине, јер се у њој лакше схвата како Исток тако и Запад.
А свет се може ујединити само у истини, јер се истина увек драговољно прима, а многа неистина само ако годи самољубљу. Ако не годи, она изазива аверзију према ономе ко је намеће. А мисли које потичу из такве аверзије јесу силе које се обрушавају на онога који неистину намеће. Кад довољно нарасту, саме те мисли с аверзије тога здробе.
Овде се не даје објашњење да ли су ‘’ствараоц‘’ и ‘’интелигентни посматрач‘’ једно или два бића. За ‘‘ствараоца’‘ се мора претпоставити да је постојао пре створенога (евентуално да је створио и време), дакле, да има и некакву прошлост. А за ‘’посматрача‘’ је речено да има само садашњост, с тим што се каже да његово ‘’опажање то чини стварним‘’, као да је помоћник ‘‘ствараоца’‘.
Пошто је тај ‘’интелигентни посматрач‘’ без прошлости и будућности, то би значило да се и он ствара у моменту стварања нечега. Из тога би се могло закључити, да се у истом моменту стварања ствара нешто опажљиво и дух, или појам, тога опажљивога, тај ‘’посматрач‘’. То би се могло прихватити, ако би се узела у обзир свест човекова, у којој су опажаји раздвојени од појмова. Међутим, о човековој свести се овде уопште не говори, а ни о човеку као интелигентном бићу у свемиру.
Тврдња да је ‘’идеја уједињења света сагласна квантној физици‘’ дата је чисто декларативно и без икаквог објашњења и повезивања – потпуно ауторитативно, дакле ненаучно.
20. На питање да ли ‘’финални посматрач‘’ подржава уједињење света одговор је: ‘’Он је ван свега и гледа доле. О уједињењу света нема ни негативан, ни позитиван закључак. Другим речима, нема ни сукоба између идеје уједињеног света и ‘финалног посматрача’.’‘
Другим речима, ‘’посматрач‘’ чини стварним само оно што долази од ‘’ствараоца‘’, а оно што долази од поборника Новог светског поретка само гледа и не чини га стварним. Зато ‘’нема сукоба‘’, јер су то две сасвим издвојене сфере: стварна и нестварна. Или је то можда нека друга стварност – коју не остварује ‘’финални посматрач‘’ него неко други? Ко? Да ли је и ту двополарност?
Наравно да се овде поставља и питање, да ли неки човек може знати какав закључак прави такав ‘’финални посматрач‘’, који сваког трена настаје и нестаје. А са неким таквим ‘’посматрачем‘’ тренутног трајања стварно и не може бити сукоба.
Сем тога, овде се указује на слободу човекову у том уједињавању света (нико га не омета), а о слободи се ни једном речју не расправља. Да ли слобода постоји? И у чему се слобода састоји, кад се од ње плаши?
21. ‘’Научници су до сада имали мало успеха у потрази за математичким објашњењем ко или шта је ‘финални посматрач’. Просто наука и религија долазе до истог закључка – потребан нам је Бог. Другим речима ‘финални посматрач’, речено теолошким језиком, јесте Бог. … истраживања квантне механике наводе мисли научника ка Богу. Нови развој у науци ће можда имати изненађујуће чињенице, како за научнике, тако и за теологе. Међутим теолози су увек знали да су небеса доказ славе Божије.’‘
Запањујућа је ова констатација да неко покушава да математички објасни ‘’ко или шта‘’ је тај ‘’финални посматрач‘’ који се овде изједначујие са теолошким ‘’Бог‘’! Већ са речју ‘’ко‘’, а поготову ‘’шта‘’ ти ‘’научници‘’ којима се придружује Данило Лазић показују да су припадници неке атеистичке религије. Сем тога, да они уопште не схватају шта теолози подразумевају са ‘’Бог‘’ – свакако не било шта од онога што се може достићи квантном механиком. А да ли ће се теолози изненадити кад научници изнесу чињенице о томе ‘’шта‘’ је Бог? Можда и хоће, али само ако су и они припадници атеистичке религије.
Сем тога, да ли су научници покушали да математички објасне ко је или шта је човек и да ли су у томе успели? Та, и у математици се прво савлађује сабирање, па тек онда интегрисање итд.
Све то указује на страховиту збрку у мишљењу, или да се неким речима дају сасвим друкчија значења од уобичајених.
22. И на крају: ‘’Дошао сам да нешто научим овај народ. Знам какви су планови за будућност и хоћу да убедим свој народ да се уклопи у то. Потребно је да не гледају уско, већ да се изађе из историје, прошлости и крене у будућност. Наравно, ако некога интересује и квантна космологија – ту сам‘’.
Иако то у овом чланку не пише, може се претпоставити да је овај интервју вођен на енглеском, пошто Данило Лазић деценијама није смео да контактира Србе, те је српски сигурно заборавио. Стога није искључено да понешто у изнетом и није баш сасвим прецизно преведено. С обзиром на ‘’Дошао сам‘’ такође се може закључити да је овај разговор вођен у Београду.
Међутим, није јасно чему он учи овај народ који назива ‘’свој‘’, иако га се пре више деценија одрекао да би се ‘’уклопио у амерички систем‘’, те да на тај научи и да мисли на енглеском. Поготову што он према концепцији Новог светског поретка није Србин него БиХ-овац, јер се родио у ‘’општини Босанског Прњавора‘’, па би народ БиХ требало да учи. Но тамошње Србе и ‘’народе‘’ је топуз боље поучавао, па то ваљда више није ни потребно. Но ипак, чему он учи и како?
Интервју у часопису са ограниченим бројем читалаца свакако се не може сматрати као учење читавог народа. Да ли ће Данило Лазић дуже остати овде и држати јавна предавања са одговарањем на питања и где? На то упућују оне његове завршне речи ‘’ту сам‘’. Сигурно би се нашло и заинтересованих за ‘’квантну космологију‘’.
У сваком случају, “учење народа“ је свакако израз задржан из оног времена Просветитељства из којег треба да је, према горњем, зачета и та идеја о Новом светском поретку. А то се и тада могло радити само у смислу неке пирамиде – усправне или обрнуте.
Сем тога, док је Просветитељство било засновано на разним индивидуалностима, оно је значило велики културни успон. А кад су дошле нове генерације ‘’просветитеља‘’, оне су – посебно у другој половини 19 – почеле да европску културу ‘’једнополарно‘’ усмеравају и тиме су је уништили. То су радили преко разних министарстава просвете, културе и вера, а из којих су давани прописи о томе шта ће се новим нараштајима сипати у главу и како ће се то по могућству обезиндувидуалисати. Данас се то ради већ од самог рођења детета – прво разним вакцинисањем, па индустријском обрадом у вртићима, засипањем погрешним представама у школама и дидактичким онелогиковањем.
На тај начин се може пласирати и идеја ‘’једнополарности‘’ и преко ње раширити љубав према мртвилу. О том мртвилу знају наравно и физичари и техничари, па и наелектрисаност једним полом називају статичким електрицитетом пошто, без обзира колики му је напон, тек ако му се примакне други пол настаје неки покрет – прасак и пражњење.
Према томе, не може бити ни говора да са оваквим – макар и продуженим – иступањем Данило Лазић научи овај народ. Поготову што он неће да говори о садашњости, за коју је народ заинтересован (’‘Шта ћу данас да ручам?’‘), него само о будућности, а да би био убедљивији заговара заборављање прошлости, дакле прекопавање гробља оних који су успут убијени за светлу будућност.
Овде може бити говора само о томе да је он из једне организоване групе послат да нешто поручи некима из других организованих група, који тај језик разумеју и знају ко је он, и ко га је послао. И који евентуално знају и за неке друге ‘’планове за будућност‘’, па их треба убедити да прихвате планове које он заступа, и ‘’зна‘’.
Од читавог низа ‘’планова за будућност‘’ – да то не остане само апстрактно – ја ћу поменути само Хантингтонове ‘’сукобе цивилизација‘’, па поделу на ‘’Евроазију и Евроамерику‘’, па ‘’Медитеранску унију‘’, а и цртање већих и мањих карата на којима се разни планови представљају још од 19. века (у тајности можда и раније).
У сваком случају, сви ти планери будућности убили су и сахранили европску културу садашњости. Ако из њеног гроба треба да васкрсне нека нова култура, то може бити само на многополарности људских индивидуа. Ради тога мора се бар на неком мањем простору на Земљи што пре почети са ослобађањем духовног живота од политичко-правних и привредних утицаја. Упоредо с тим светска привреда се мора постепено развијати у смислу братства између апсолутно свих људи. А политика и одређивање права и правде да буде заснована на осећајима већине становништва неке друштвене заједнице, а не на било каквим или било чијим наметањима. То наравно значи сузбијање воље за моћ и љубави према неслободи, обе нераздвојиво повезане, и једнако уплашене од истине.
Но и поред свега тога, и овај интервју са Данилом Лазићем јесте врло драгоцен. Но у њему ипак нешто недостаје, а што је битно за разумевање и поуку ‘’овог народа‘’.
Какав је наиме однос Новог светског поретка с Ватиканским светским поретком? Да ли је он под утицајем овог другог? Или је његова подорганизација? И један и други тежи за владавином читавим светом.
У ‘’оцени САД у БиХ‘’ – наведеној овде под 14 – изгледа да је исказан став који бар 150 година заступа Ватикански светски поредак, и који је уз помоћ НАТО и остварен – као уосталом и у свим другим деловима бивше Југославије. (И у Србији је 5. октобра 2000. године пуч извршен у знаку три раздвојена дигнута прста, што је поздрав усташа и ватиканске страже). Тако се може протумачити и ‘’оцена‘’ о доминантности Срба у земљи где су у већини, те њиховом ‘’покоравању‘’ организовањем крвопролића и верских – вишеполарних – ратова међу једнополарним атеистима.
Зашто САД нису, на пример, напале Швеђане што су доминантни у Шведској или Французе у Француској, или Турке у Турској…? Па и сам Бил Клинтон – према горњим наводима само оруђе Новог светског поретка – је изјавио да напада Србе зато што угрожавају безбедност САД, а не зато што су доминантни на простору где су у већини упркос преименовању великог дела њих према географским и верским појмовима. Клинтон је дакле објаснио да је страх разлог за њихов превентивни напад.
Из овога се може извести само један од ова два закључка. Или је Нови светски поредак продужетак Ватиканског светског поретка, или га је овај потукао у ‘’рату утицаја‘’ и наметнуо му свој ‘’начин размишљања‘’ да њему служи. То треба разјаснити.
Мој утисак је да је прво у питању, јер из настројења људи који живе у Северној Америци може да постоји само тежња за ослобађањем од Ватиканског светског поретка. Но у томе они још нису довољно јаки, тако да би им добро дошла и помоћ Срба, са њиховим посебним карактеристикама и простором на којем су настањени.
Ако Нови светски поредак не буде у стању да се прибере и поврати од тог пораза у ‘’рату утицаја‘’ који му је нанео Ватикански светски поредак, онда се порука Данила Лазића Србима може и овако исказати:
Сами прихватите да будете уништени, или ћемо вас ми уништити!

(У Београду, 7. јула 2011)
 
Војислав Јанковић, Београђанин рођен 1918. у Ници, машински инжењер и антропозоф. Заробљен на фронту као резервни официр 15. априла 1941, остатак рата провео по немачким заробљеничким логорима. По ослобођењу 1945, вратио се у Београд. До 1958. радио у привреди потом, до пензионисања 1978, у спољној трговини. Као стручњак боравио дуже у Индији, Бурми, Судану, Вијетнаму и Бразилу. Од 1953. почео да се бави и антропозофијом. Написао пет неизведених драма и превео следећа дела: Новалис, Езотерне приче и песме (избор), Едмунд Прахт, Развој музичког смисла за време детињства, те Баладу и Химну од истог аутора, као и Понешто из књиге Eurithmie (Еуритмија) од Волфганга Фејта. Превео нека дела Рудолфа Штајнера, те Гете против Њутна, од Андреа Бјеркеа. Аутор је следећих дела: Математички приступ духовној науци, О природи, Средимо мишљење, Езотерно тумачење српских народних песама, Пропаст Запада, ДА или НЕ, На крају 20. века, Повесна симптоматика, Петер де Роса пише, ја додајем, Садашње и прошло у људском мишљењу, Хришћанска Мистерија, Масонски ред Анри Тор-Нугеса, О језуитизму, Четири двоструке струје ка Србима, Позив Српском народу, Београд, град слободног духовног живота, Предлог за промену устава, Сазнавање и морал, Трочлано друштвено уређење, Слобода – Братство – Једнакост. Од 1988. посебно ради на својој замисли трочланог друштвеног уређења и на спиритуализовању културе.
Живот и дело 93-годишњег Војислава Јанковића Уредништво Српског листа сматра подвигом, а полувековно званично занемаривање па и одбацивање њега као књижевника и мислиоца изразитим примером основне болести српске културе, у виду веома дуготрајног, непрекинутог, и веома разорног напада западњачких материјалиста и њихових домаћих измећара и подражавалаца на наш дух.
Дела му, срећом, круже интернетом и иду од руке до руке у истинском, фотокопирном самиздату (за разлику од, рецимо, дотираних ‘‘производа’‘ ‘’Самиздата‘’ Б92.)

http://www.srpskilist.net/istorijski-osvrt/u-misiji-novog-svetskog-poretka

i tako se fura ???

jebote koje gluposti ti propagiras i pises po forumu 

Који део ти је засметао?

Teorija zavere    Ma ovaj svet je posten, ljudise bune protiv globalizma iz neznanja. Umislili globalizam ovi iz razvijenih zemalja.

Pazi ovaj svet je isti kao što je bio i ranije. Mi smo mali narod i svi nas drndaju. Velike sile kao Rusija, Nemačka, Francuska, Amerika, Kina, ... smeju da rade šta hoće, mali su tu za kusuranje. E sad da li je Tito bio u pravu kad je rekao kusurajte se vi po Jalti  a ja ću poubijati po sto agenata svake strane kad god darnete u moju vlast to je drugo pitanje. I on se tako učipio u kusuranje preko naše grbače

Да је броз био у праву не би тема о Либији до данас имала 379. стр. него би ми сви били Марадић и тражили свој проценат либијиске нафте.

Ja se ovoga bojim... Dosta lici na ono sto sam zamisljao i sam... 

Nksamsj, није ми јасно по ком критерију си издвојио цитате?





Да, њега су се сигурно бојали.

Штета што господин Лазић вероватно неће поживети довољно дуго да види како је то итекако могуће.