BEOGRAD - Praznični dani u Srbiji nisu obeležile samo proslave u krugu najbližih, već i nekoliko tragedija u kojima su žrtve i ubice najbliži srodnici.

Maloletna B. S. (16), iz Torka kod Zrenjanina, ubila je svog oca Mišu B. (39) sekirom na spavanju. Aleksandar Zdravković (65), iz Glogovca kod Jagodine, usmrtio je sina jedinca Slađana (37) ispalivši u njega dva patrona iz lovačke puške. Slavko Varenica (53) u porodičnom stanu u Vrbasu aktivirao je bombu i ubio suprugu Jovanku (51) i sebe.

I dok se kao motiv tragedije u Vrbasu pominje Slavkova ljubomora, jer je sumnjao da ga žena vara, kao razlog što je Aleksandar ubio sina navodi se to što je on dugogodišnji duševni bolesnik. Devojčica B. S. je sekirom presudila ocu jer je pokušao da je seksualno zlostavlja.

Poniženje

Vesna Nikolić-Ristanović, predsednica Viktimološkog društva, kaže da je u Srbiji gotovo svako četvrto ubistvo među članovima porodice.

- Žene ubijaju iz očaja ili straha, jer su dugo trpele nasilje. Kada fizičko nasilje preraste u seksualno, ili kada pored supruge nasilnici nasrnu na decu, povređene i ponižene, odluče se na to da mu presude - navodi Nikolić-Ristanović.

Muškarci, pak, ubijaju iz ljubomore. Kako kod nas još vladaju patrijahalni odnosi, ako muškarac oseti da više „ne poseduje“ ženu, da mu se ona usprotivila, u njemu ključa ljubomora.

- To je okidač. Ubijaju ženu, a ne retko posle toga presude i sebi. To je takozvani fenomen „prošireno samoubistvo“ - kaže Nikolić-Ristanović.

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže da svakom porodičnom ubistvu prethodi dugogodišnje nasilje koje može biti seksualno, fizičko ili psihičko.

- Žene se uglavnom nikome i ne obraćaju za pomoć, pa kada vide da se ne mogu izboriti sa problemom, odluče se da nasilnika „odrobijaju“- objašnjava Vesna Stanojević.

Duševno zdravi

Porodična ubistva u SCG, od 1993. godine do 2002, istraživala je ekipa Odeljenja za psihijatrijsko veštačenje KPD Bolnica pri Okružnom zatvoru u Beogradu, na čijem čelu je bio profesor Ratko Kovačević, načelnik odeljenja.

- Kroz odeljenje za deset godina prošlo je 266 ubica - 212 muškaraca i 54 žene, iza kojih je ostalo 295 mrtvih očeva, majki, kćerki, sinova, braće, unuka, baba, deda i supružnika. Srbi i Srpkinje ubijaju svoje najmilije najrazličitijim oružjima, koriste pištolje, puške, noževe, sekire. Svoje najbliže dave, kolju, pale - kaže za „Blic“ prof. Ratko Kovačević.

Kada se dogodi ubistvo u porodičnom krugu, javnost odmah pomisli da je ubica duševni bolesnik. Istraživanje je, međutim, utvrdilo da su ubice uglavnom zdrave osobe.



Izvor: Blic / A. Ž. Adžić

"...Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, kaže da svakom porodičnom ubistvu prethodi dugogodišnje nasilje koje može biti seksualno, fizičko ili psihičko.

- Žene se uglavnom nikome i ne obraćaju za pomoć, pa kada vide da se ne mogu izboriti sa problemom, odluče se da nasilnika „odrobijaju“- objašnjava Vesna Stanojević.
...
Kada se dogodi ubistvo u porodičnom krugu, javnost odmah pomisli da je ubica duševni bolesnik. Istraživanje je, međutim, utvrdilo da su ubice uglavnom zdrave osobe."