U KANDŽAMA KAMATARA
Svakoga dana oko 50-ak građana Srbije zaduži se kod zelenaša, a njih deset nikada ne vrati dug i ostaje bez svega

BEOGRAD - Kada je J. B. (54) pre nekoliko godina od zelenaša pozajmila 5.000 evra, ni na kraj pameti joj nije bilo da će jednog dana ostati bez krova nad glavom. Bila je ubeđena da će uz kamatu od deset odsto dug vratiti za šest meseci. U zalog je dala stan vredan 50.000 maraka.
- Ništa mi nije pošlo od ruke. Izgubila sam posao, ostala bez stana i vratila se kod roditelja. A mislila sam da 5.000 evra nije neka cifra - kaže J. B. za Press.
Njena potresna priča je samo kap u moru slučajeva ljudskih propasti zbog zelenaških dugova. Nezvanične statistike, jer zvaničnih nema, kažu da svakog dana oko pedeset ljudi u Srbiji pozajmi novac od nekog zelenaša. Policija ovakve podatke ima samo "usput", jer im se slučajevi retko prijavljuju, a podaci govore da od pedeset zaduženih Srba deset ne uspe da vrati dug i ostaje bez svega.
Zelenašenje ili pozajmljivanje novca pod kamatom jedan je od najunosnijih prljavih poslova u našoj zemlji. U ekonomiji je poznato i kao lihvarenje, a sa stanovišta morala može se smatrati prevarom. Ako žrtva ne vrati pare, zelenaš mu šalje "saradnike" koji mu prvo prete, a onda ga maltretiraju, prebijaju, lome prste, pale žaračem i u najgorem slučaju ubiju. Pre nekoliko godina novine su pisale o ženi koja je ubila muža, sebe i dvoje maloletne dece zbog zelenaškog duga. Jedan nesrećnik, koji nije uspeo da vrati dug pronađen je u kanalu pored puta smrskane glave. Svi su oni žrtve zelenaša.
Istraživanje Pressa pokazalo je da se zelenašenjem bave ljudi svih društvenih slojeva. Od onih sitnih, koji komšiji u neprilici pozajme 50 evra, do najkrupnijih, koji pozajmljuju i po nekoliko stotina hiljada. Oni koji mogu da pozajme najviše para, najčešće su iz kriminogene sredine, sa novcem stečenim prodajom droge, krađama i razbojništvima. Njihove žrtve su najčešće ljudi iz siromašnijih društvenih slojeva. Neki od njih ulaze u dugove da bi izmirili račune za struju, porez, vodu ili da bi kupili lekove! Mnogo ređe se dešava da su žrtve imućnije.
Zelenaši su nekada pare pozajmljivali na reč, a danas potpisuju ugovore sa žrtvom. Ugovore piše i overava advokat, tako da se ova kriminalna radnja zavija u legalnu formu, a ako žrtva ne vrati dug, zelenaš joj šalje iznuđivače. Tako su pre nekoliko godina trojica kriminalaca, javnosti poznati kao "kontroverzni biznismeni", oteli čuvenog glumca, odveli ga u opštinu i naterali da im prepiše kuću.
- Kada se sve završilo, čovek je otišao u policiju i prijavio ih. Kuća mu je vraćena, ali je sud odustao od gonjenja trojice "biznismena" i oslobodio ih zbog "nedostatka dokaza". Taj čovek ni danas ne živi mirno, jer su ga mesec dana kasnije skoro na smrt prebili i više nikada nije pomenuo ovo što mu se desilo - priča jedan od upućenih u ovaj slučaj.
Zelenaši, međutim, ne vide ništa loše u onome što rade. Po njima, njihov posao se jednostavno svodi na princip "čist račun, duga ljubav", a jedan zelenaš sa kojim smo razgovarali to je ovako objasnio:
- Nema tu ništa nezakonito. I oni i ja znamo šta potpisujemo. Ja tu dođem kao banka. Samo što banka neće svakome dati kredit, a ja hoću. Uvek prvo porazgovaram sa njima i uzmem podatke. Sve ih proverim, jer mi se često dešavalo da me prevare i da u zalog stave tuđu nekretninu. U rokovnik upišem dug, imena i lične podatke klijenata. Odmah navijem podsetnik mobilnog za dan kada treba da mi vrate dug i onda ih zovem. Uvek sam ljubazan i fin prema njima. Ako nemaju para, sačekam neko vreme, a ako se izbezobraze, onda se zna šta im sledi. Ima milion načina da nekome objasniš da mora da poštuje ugovor.
Pojedini slučajevi nisu samo žalosni, nego i bizarni. Jedan beogradski zelenaš je svojevremeno pričao kako je majka jedne narodne pevačice pozajmila od njega 30.000 evra da bi ćerka snimila novi CD. Obavezala se da će mu u slučaju da ne vrati dug dati kuću. Devojka je snimila dve-tri pesme, a ostatak potrošila na silikonske grudi i liposukciju. Kada je došlo vreme za naplatu dugova, majka je umesto para ili kuće ponudila ćerku:
- Uložila je u sebe i ugradila najkvalitetnije silikone koji se ne provaljuju na dodir - rekla je majka zelenašu.
Mnogi se pitaju, pa dobro, šta rade policija, tužilaštva i sudovi, važi li zakon i za lihvare? Važi, ali njihove žrtve se retko usude da ih prijave. O tome govori i sledeći primer.
- Otac mi je bolovao od smrtonosne bolesti. U bolnici su mi rekli da se lekovi kupuju u inostranstvu i bio sam prinuđen da uzmem pare pod kamatu. Lekova je bilo za tri meseca, dug nisam uspeo da vratim, a tata je umro nekoliko meseci kasnije. Zelenaš je dan posle sahrane došao da mu prepišem stan. Dao sam mu, šta sam mogao. Neću ga prijaviti, jer nemam snage da se preganjam, a i ne želim da me neko sačeka negde - kaže D. D.
Zelenašenje je kažnjivo zatvorom od šest meseci do osam godina u zavisnosti od posledica po žrtvu. Ali nijedan slučaj ne može doći pred sud ako žrtva ne prijavi zelenaša. Uz zelenašenje često idu i iznude, što je posebno krivično delo kažnjivo zatvorom od jedne do 12 godina.
NATAŠA STOJANOVIĆ

Ucenom do bogatstva

Zelenaši koji pozajmljuju velike pare ponekad imaju običaj da se postaraju da im žrtva ne vrati dug. Tako za male pare dobijaju razrađene firme, skupe kuće ili ucenjuju žrtve. Jedan uspešni privatni građevinar pozajmio je nekoliko desetina hiljada evra pod kamatom da bi proširio posao.
- Kako sam uzeo pare, tako su poslovni partneri počeli da me otkačinju. Jedan od njih mi je rekao da mu je čovek koji je meni pozajmio pare zapretio da ne radi sa mnom. Morao je da posluša. Shvatio sam da mi je sve to namestio. Na kraju sam mu prepustio i firmu i kuću. Ostao mi je stan. Na sreću, nisam završio na ulici - priča ovaj čovek.

Press "na licu mesta"

Novinarka Pressa imala je priliku da prisustvuje jednom telefonskom uterivanju duga izvesnoj profesorki mašinske škole. Prenosimo skraćenu i stilizovanu verziju dijaloga zelenaša i žrtve:
Zelenaš: - Dobar dan gospođo M! Ovde R. Kako ste?
Žrtva: - Dobar dan... Evo, vraćam se sa posla.
Zelenaš: - Znate koji je danas datum? Do večeras treba da ispoštujete ugovor. Je l' imate pare?
Žrtva (plačnim glasom): - Pa, znam... Baš sam htela da vas pozovem... Vidite R, ja još nisam primila platu... Mislim, trebalo je danas, ali nisu nam dali...
Zelenaš: - Kako to, nisu vam dali? Ma, ovo je lopovska država. Kakva li će ova naša deca biti kad porastu, ako vama ne daju pare? Strašno! Nije ni čudo što su ove mlade generacije takve.
Žrtva (ohrabreno): - Pa jeste. Šta da radimo. Uzela bih ja od muža, ali on je bolestan, znate. Na bolovanju je već četiri meseca. Ne prima ništa od ovih iz fonda.
Zelenaš: - Pa kad ćemo onda da regulišemo ovo?
Žrtva: - Je l' možete da mi produžite rok za koji mesec. Muž počinje da mi radi za nedelju dana. Primiće platu za mesec dana.
Zelenaš: - Ne znam baš... To je dug period... Ja bih te pare uložio u neki posao. Ja sam na gubitku dok mi pare leže kod vas.
Žrtva (ponovo plačno): - Molim vas R, evo daću vam pet posto više! Molim vas! Stvarno nemam pare... Ali nabaviću ih, sigurno ću ih nabaviti.
Zelenaš: - 'Ajde može. Uz kamatu od pet procenata. Na velikom sam gubitku zbog vas, gospođo. Upisaću vas u rokovnik. Bolje vam je da skupite te pare, jer znate šta će biti u suprotnom.
Žrtva: Znam, znam... Hvala.

Izvor: Press

Problem je u kriminalizovanoj policiji. Covek nema kome da se obrati za zastitu.

Policije svih zemalja su delimicno korumpirane, ali obicno ne vise od 25-35%, a na Balkanu (ukljucujuci Sloveniju, Madjarsku i Austriju) to je drasticno; tu jedva da ima 5% cestitih.